ТРЕБИЊЕ - "Друг Маслеша Ристо је добио захвалницу од Општинског СУП-а Ново Сарајево, 1985. године, због изузетног подвига и самопожртвовања у брзом возу Сарајево - Загреб, током октобра 1984. године, када је открио већу количину експлозива и особу која га је унијела у воз. На основу тога, мишљења смо да друг Маслеша Ристо заслужује да се предложи за Петнаестоаприлску награду СОУР ЖТО Сарајево..."

Тако говоре документи, а плакета предузећа у којем је радио, била је прва и посљедња награда овом скромном Требињцу за несвакидашњи подвиг о којем је ћутао пуне 23 године.

Говорећи о тим временима након сарајевске Олимпијаде, када је као конобар радио у ресторану на Жељезничкој станици, гдје је свакодневно пролазило и преко пет хиљада људи, овај тихи човјек каже:

- Јесте, толико година носим тајну да сам спасио око 400 путника, колико је било у возу Сарајево - Загреб тог октобарског дана 1984. и можда је то био почетак исламског фундаментализма и тероризма на овим просторима и прва порука, коју су терористи хтјели да пошаљу Западу, али и нама у БиХ.

Ристо даље прича да је примијетио "тројку" у ресторану, са торбом испод стола, из које су вирили бакарни лимови, односно штапини експлозива. Правећи се да чисти сусједне столове, уходио је непознате и ухватио ријечи: "Уништи све што се креће око "загребачког". Хај'те вас двојица горе, ја ћу иза вас..."

Наставак приче је права драма у којој сарајевски терориста (тада је откривена организација "Млади муслимани") улази у воз на перону са експлозивом, Ристо Маслеша јури и једва проналази дежурног полицајца на Жељезничкој станици Мила Гавриловића, који у невјерици мисли да је лажна узбуна. Заједно улазе у воз, пребирају купе, али експлозива нигдје.

- Поглед ми је пао на радијатор, испод којег су били електромотори. Завукао сам прсте и иза електромотора напипао штапине. Извлачио сам један по један. Наслагао их као нарамак дрва и изнио из воза. Тачно шест и по килограма експлозива - прича Ристо.

Након што је полиција блокирала пероне, панике путника, искакања кроз прозор, замјене композиције, све се смирило, а јунака, хуманисту и "будног грађанина" нико није тражио, а камо ли награђивао. Осим Службе државне безбједности, који су му запријетили - да о томе не говори!

За овај Маслешин подвиг, полицајац Миле Гавриловић је унапријеђен и примио је награду лично од Раифа Диздаревића, а њега су се сјетили спорадично свега два пута - кад су му уручили захвалницу СУП-а Ново Сарајево и кад је од фирме ЖТО примио плакету поводом 15. априла - Дана жељезничара.

Ускоро је дошао рат на овим просторима. Маслеша је, спасавајући главу, успио напустити Сарајево и стигао у родно Требиње, гдје са породицом тихује као пензионер, помало киван и на ону и на ову државу, јер је од прве био ушуткан, а од садашње - заборављен.

Ко зна, да су жељезничке станице у Мадриду или Риму имале овакве прегаоце, као што је Маслеша, можда би биле избјегнуте трагедије, а наш саговорник, са националном пензијом, био би свуда радо виђен и дочекиван гост.

М. БЕШТИЋ

НИ ПОВЛAСТИЦЕ

Ристин подвиг био је све до сада сакривен од очију јавности. Нема ни повластице за бесплатну вожњу од "Жељезница Републике Српске", ако буде у прилици да се вози нашим пругама, за чију се сигурност несебично жртвовао.

- Све вриједности су помјерене, а медији више говоре о убицама, него о поштеним људима - закључује Ристо Маслеша, који је своју борбу против тероризма започео прије 23 године.

СAВИНA ГЕРШAК

Своју хуманост конобар Ристо Маслеша је показао још много пута, јер су људи, који су свакодневно путовали, одлазили и долазили, заборављали документа, торбе, ствари...

- Кад су снимали филм у околини Сарајева, глумица Савина Гершак заборавила је ташну са документима и новцем. Не само да сам сачувао, него је позвао телефоном у Београд и послао возом све изгубљене ствари - присјећа се Ристо.

Glas Srpske

За друга Ристу!