samo da primetim
da je pored rimskog bunara istaknuta ploca na kojoj pise da je sagradjen u 18. veku
nije li se rim raspao u petom veku ,

kako to onda? 

Зидали га Аустријанци.

Nije se rim raspao u 5. veku. Rim je nastavio svoj život na istoku pod kolokvijalnim i popularnim nazivom "Vizantija", a na zapadu je 962. godine, Oton I krunisan za prvog cara Svetog rimskog carstva. Ovo carstvo, labav interesni savez mnogobrojnih, pre svega nemačkih država,u čiji sastav je ulazilla i Habzburška monarhija (Austrija), kasnije poznata pod imenom Austro - Ugarska, trajalo je do 1806. kada ga je ukinuo Napoleon, a Habzburška dinastija koja je nasledila carsku titulu zadržava je do 1918. godine. Prema tome, moguće je da kada su Austrijanci zidali bunar i nazvali ga "rimski", da su imali na umu upravo to "rimsko" carstvo.

Uostalom evo ti jedan tekst o rimskom bunaru sa sajta http://www.ekapija.com/website/sr/page/123312

ISTORIJA
Naučnici se odavno prepiru ko je i kada sagradio bunar. Zvanično, izgradili su ga Austrougari tokom vladavine Beogradom, između 1717. i 1739. godine, kada su znatno izmenili lice dotadašnje turske kasabe.

Prema nekim tumačenjima, atribut rimski dobio je po ambiciji Austrougara da budu naslednici zaostavštine Rimskog carstva. Doktor Vidoje B. Golubović i Zoran Lj. Nikolić, autori knjige Beograd ispod Beograda, pitaju se da li su još stari vladari Singidunuma napravili ovaj bunar koji bi legionare snabdevao vodom u slučaju da budu opkoljeni.

Istoričar Marinko Paunović kaže da postoji više pisanih dokaza da je on postojao pre austrougarske obnove Beograda. Jedan od njih je opis Beograda iz vremena despota Stefana Lazarevića (1304–1427). Njegov biograf Konstantin Konstanecki napisao je da je „despot, obezbeđujući grad hranom, ovu smestio u Rimski bunar“.

Naime, na mestu današnjeg Kalemegdana postojala je rimska tvrđava Kastrum, stalni vojni logor IV Flavijeve legije. Bila je povezana vodovodom s udaljenog izvorišta u Malom mokrom lugu, a deo te antičke vodovodne linije s velikom olovnom cevi je otkriven ispod sadašnje Biblioteke grada Beograda.

Bilo je sasvim logično da Rimljani pokušaju da iskopaju bunar kako bi vojska bila snabdevena vodom u slučaju opsade.

Prema toj verziji, počeli su s kopanjem na mestu današnjeg bunara, ali bez obzira na veliki trud, nisu uspeli da pronađu vodu. Tvrda krečnjačka stena sprečila je graditelje da produže s kopanjem tunela prema Savi. Mnogi istoričari pominju da je kasnije služio kao silos za žito, a neko vreme i kao tamnica.
Ivana Filipović, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika, tvrdi da je bunar sagrađen 1731. godine, da se pretpostavlja da je delo arhitekte Baltazara Nojmana koji je osmislio i Karlovu kapiju, i da slični bunari postoje na nekoliko drugih mesta u svetu.

– Rimski bunar napravljen je po uzoru na onaj Svetog Patrika, koji postoji u okviru utvrđenja u Orvijetu, 70 kilometara od Rima. Potiče iz 1537. godine, a danas posetioci mogu da siđu do nivoa vode – kaže Filipovićeva i dodaje: – Nažalost, naš je previše dotrajao da bismo mogli da obezbedimo sigurnost posetilaca, pa je poseta trenutno nemoguća.

U bunaru su mnogi izgubili život, i to na potresan način. Jedno pogubljenje iz perioda dok su vladali Austrougari budi jezu.

Kako beleži Vladimir Bunjac, autor monografije Beogradski vodovod, 1494. godine, u ratu s Turcima, kojima su jedva odolevali, Austrougari su zarobili 37 zaverenika. Odlukom Prekog suda svi su konopcima spušteni na tada suvo dno Rimskog bunara i ostavljeni bez hrane i vode.

Kada su ocenili da im se um pomračio, Austrougari su im bacili noževe da se međusobno poubijaju i prožderu. Tako je i bilo. Umrli su u najvećim mukama.

Kasnija istorija beleži da je u ovom bunaru bilo još mnogo žrtava. Na dan krunisanja Milana Obrenovića 1882. godine na njega su pokušale atentat Jelena Ilka Marković i Lena Knićanin.

Obe su bile uhapšene, a uskoro je Ilka pronađena u zatvorskoj ćeliji ugušena peškirom, dok je Lena zatvorena u Rimski bunar. Tamo je ubrzo pronađena mrtva, zajedno s ubijenim vojnikom čiji je zadatak bio da je čuva.

[b][/b]

a bunar kod dva kralja? 

...pitanje je, da li je toliko impresivno sagraditi bunar u 18, veku

Malo sam upala na temu bezvezno, priznajem, nego da iskoristim priliku možda neko zna 
Dakle, mene zanima bunar koji se nalazi na mestu gde je pre nekoliko godina bio ciciban, kod Kralja Milutina i Kralja Milana, šta se o njemu zna...

Kalimegdan ili Kalemegdan?

to je krucijalno pitanje na jednoj ovakvoj temi

Kalemegdan je pravilno,kale je tvrdjava a megdan znate šta znači.
Naravno da nije impresivno napraviti bunar,pogotovo u 18 veku,od tog bunara mitovi su napravili impresivno delo,od priča da povezuje različite delove Beograda,do samog imena koji bunar vraća u Rimsko doba,a i da je iz tog doba,ponovo je pravljen da bi imali zalihe vode,ništa bitno ni spektakularno.Takve priče se raspredaju i oko laguma u okolini i na Kalemegdanu,a lagumi su jednostavno bile ostave,iskopani u brdu da bi se dobila stalna temperatura tokom cele godine i da bi proizvodi koji su tu skladišteni duže ostajali sveži.

mala digresija---mislim dakle da ni tenkovi koji su izlozeni na kalimegdanu nisu pravi , jednostavno tenk koji smo imali priliku da vidimo u vojsci ima prilicno debeo i cvrst oklop , kade bi ste ga udarili rukom povredili biste ruku, recimo,
dok izlozeni tenkovi ispred vojnog muzeja imaju lim od gvozdja slican onom na starim kapijama ,

topovi su pravi doduse