Reporter Glasa obišao znamenitosti večnog grada, kolevku zapadne civilizacije
Svi putevi vode u Rim

Pored Koloseuma, ruševina Rimskog foruma gde se i danas mogu videti ostaci bazilika, spomenika i hramova, preporučuje se i obilazak Španskog trga i Fontane di Trevi

Maj je pravo vreme da krenete u večni grad gde turistička sezona počinje pred Vaskrs i traje do oktobra. Svake godine milioni turista hrle u "Kaput Mundi", ili prestonicu sveta, epitet koji se još od davnina vezuje za glavni i najveći grad Italije. Odakle krenuti sa razgledanjem i obilaskom kada se nađete u Rimu, gradu koji važi za kolevku zapadne civilizacije, istorijski, kulturni i duhovni centar. I naravno modni.

Rim leži na sedam brežuljaka, a kroz grad prolazi reka Tibar. Grad obiluje antičkim ruševinama, baroknim trgovima, renesansnim palatama i bazilikama. Na građevinama i spomenicima možete videti ispisano ime papa naručilaca, pa neki kažu da su pape i izgradile Rim.

Možda je najbolje da polazna tačka bude Koloseum, jedna od značajnijih monumentalnih građevina u Rimu. Amfiteatar je mogao da primi više od 50.000 gledalaca koji su dolazili da prate borbe gladijatora i divljih životinja. Ispred koloseuma nalazi se Konstantinova trovrata kapija. Ako odatle krenete ka Pjaca Venecija ulicom Sakra proći ćete kroz ruševine Rimskog foruma koji je u prošlosti bio centar društvenog života. I danas se mogu videti ostaci bazilika, spomenika, hramova koji svedoče o bogatom političkom i duhovnom životu u doba antike. Na Pjaca Veneciji nalazi se spomenik Vitoriju Emanuelu Drugom i od tog mesta počinje jedna od dužih ulica u Rimu - Vija dei Korzo. Šetajući sporednim ulicama najbolje ćete doživeti Rim. Uskim prolazima od kaldrme, dolazi se do brojnih restorana sa tradicionalnom italijanskom kuhinjom i kafića, gde obavezno morate popiti espreso. Tu su i kuće u boji terakote, mediteransko rastinje po balkonima, ulični svirači, ali i preprodavci koji vas neće ostaviti na miru dok vas ne ubede da kupite falš Luj Viton i Dolče i Gabana. Ko bi rekao, zar u Rimu ?

Jedno od mesta koje će vas osvojiti lepotom, šarmom i opuštenom atmosferom je Španski trg, sa čuvenim stepenicama prepunim cveća koje vode do crkve Trinita dei Monti odakle se pruža pogled na uži centar grada. Turisti vole da sede na stepenicama i jednostavno uživaju u prizoru. Od Španskog trga nastavljaju se ulice sa radnjama najzvučnijih imena u svetu mode kao što su Armani, Dior, Eskada, Prada, Guči...

Sledeća tačka na kojoj bi trebalo da se zaustavite je Fontana di Trevi najlepša barokna fontana u Rimu, koju je izgrađena u 18. veku po nalogu pape Klementa Dvanaestog. Iz fontane izranja bog mora Neptun sa kočijama koje vuku dva konja Tritona. Velik broj turista pokušava da priđe što bliže fontani. Ne smete zaboraviti da pomislite želju i bacite novčić preko glave u fontanu, kako biste, prema verovanju, ponovo došli u Rim. Fontanu je dobro posetiti i uveče jer je, smatraju neki, još lepša zbog osvetljenja. Voda iz Fontane di Trevi može da se pije.

Jedan od lepših i raskošnijih trgova je Pjaca Navona, sa svoje tri fontane, gde ćete videti slikare i svirače ali treba obići i Pjaca di Popolo, gde je pre dve nedelje svratio Tom Kruz kako bi promovisao najnoviji film.

Treba posetiti i Panteon gde je sahranjen slikar Rafaelo i pojedini vladari. Od muzeja preporučuje se muzej Kapitolini, najstariji u Evropi, gde je pored stalnih postavki trenutno aktuelna izložba u čast glumice Sofije Loren.

Jedan dan dok boravite u Rimu treba izdvojiti za posetu Vatikanu. Ne preporučuje se da idete ako nemate iskusnog vodiča, dobrog poznavaoca istorije umetnosti koji će vas provesti kroz Vatikanski muzej, Rafaelove i Borgijine sobe, Sikstinsku kapelu i Baziliku svetog Petra, vatikanske vrtove. Sikstinsku kapelu oslikao je renesansni umetnik Mikelanđelo, a taj posao trajao je pune četiri godine. Kažu da Mikelanđelo za to vreme gotovo nije napuštao kapelu, malo jeo, a tavanicu je oslikavao ležeći na skelama i uz svetlost sveća. Na više mesta u Rimu možete videti njegovu umetnost i genijalnost, ali i drugih renesansnih umetnika. NJegova čuvena skulptura Mojsija nalazi se u crkvi Svetog Petra. Dok stojite ispred Mojsija, imate utisak da će se svakog trenutka pomeriti. Isto se desilo i Mikelanđelu pošto je završio skulpturu, počeo je Mojsija da udara čekićem po kolenu uzvikujući: "Dao sam ti telo, sada progovori !".

Vreme svakako treba izdvojiti za šoping jer je Rim jedan od svetskih centara koji diktira modu. Kod poznatih kreatora pogledajte šta se nosi ove sezone, a onda slične takve krpice možete kupiti u buticima ne tako zvučnih imena, ali sa robom dobrog kvaliteta i po znatno nižim cenama. Nemojte propustiti da u Italiji probate picu i specijalitete od testenina, vina, sladoled...

Za vreme ne brinite, sunce u Rim stiže pre nego kod nas, zbog blizine Mediterana. Gužve u saobraćaju će vas na momente izluđivati, pa se ne usuđujte da vozite. U zatvorenim prostorima, pa čak i klubovima, da napomenemo, zabranjeno je pušenje. Rimljani su se, ipak, pobrinuli da boravak u njihovom gradu svakom posetiocu bude prijatan. Skoro da su svaki kamen svoga grada pretvorili u turističku atrakciju i to naplaćuju uz ljubaznost i osmeh.

Boravak u prestonici Italije svakako će vas uveriti da nije bez razloga izrečena i toliko puta ponavljana rečenica: "Svi putevi vode u Rim".


Izvor: Blic \ Ana Savić

Svi putevi vode u Rim, a većina zla u današnjem svijetu kreće iz Rima. Mi njemu divljenje, on nama divljanje.

Kada si u rimu ponasaj se kao rimljanin

Rim ostavlja utisak savršene harmonije dva gotovo nespojiva elementa: haosa saobraćaja i opuštenosti Rimljana. Osim što predstavlja kulturnu i istorijsku prestonicu Evrope, odiše pozitivnim duhom svojih građana koji će vam se uvek naći na usluzi. Savršeni spoj mediteranske klime i italijanske kuhinje


Coppede - Photo: Stefano Compagnucci

URBE (na latinskom GRAD) za vreme rimskog carstva predstavljao je ujedno i jedini naziv za Rim: Grad par excellence.

Večni grad, sedište zapadnog rimskog carstva, kolevka “dolće vite”, Rim je definitivno nezaobilazna meta za svakoga ko kroči na italijansko poluostrvo.

“Città eterna”, kako ga s ponosom nazivaju Rimljani, predstavlja ujedno i raskršće severne i južne Italije. Jedinstven spoj dveju poprilično različitih italijanskih kultura vidljivo se odražava i na atmosferu i način života u gradu. Čine ga sedam brda: Aventino, Kampidoljio, Ćelio, Eskuilino, Palatino, Kuirinale, Viminale, a deli ga reka (kao i skoro sve glavne evropske gradove) Tibar.

Budući da je u samom srcu Italije, može se reći da Rim obuhvata sve kvalitete ali i mane tipičnih italijanskih gradova.

Ono što je specifično za Rim, u odnosu na sve zapadnoevropske prestonice, jeste da je ovo grad koji najmanje pripada redu, organizaciji i načinu života savremene Evropske unije. Šetajući ulicama Rima imaćete prilike da osetite vekove koji se vidljivo nadovezuju i na najurbanijim ulicama, ali i nepodnošljivi zvuk motora i haotičnog saobraćaja koji predstavljaju sastavni deo rimske atmosfere.

Kada smo kod negativnih aspekata jednog od najlepših gradova sveta, onda je neminovno napomenuti da je gotovo nemoguće u Rimu pitati za bilo koju informaciju na engleskom jeziku (s obzirom da prosečni Italijan uglavnom ne govori engleski, ali će uvek biti na raspolaganju). Ono što svakako preporučujem posetiocima Rima jeste detaljna mapa grada koja će vam olakšati obilazak i sa kojim ćete sigurno uštedeti na vremenu.


Fontana di Trevi - Photo: Stefano Compagnucci

Što se smeštaja tiče, u Rimu uglavnom ne funkcioniše logika hostela (koji su prisutni u ostalom delu Evrope). Alternativa su Bed & Breakfast, ali se ponekad više isplati odsesti u hotelu sa jednom ili dve zvezdice (cene se kreću od 50-100 eura po sobi za noć). Neki od povoljnih hotela koji se nalaze u zoni glavne železničke stanice Termini su Hotel Felice (kvart San Lorenzo), Hotel Margaret, Hotel Urbis, Hotel Lussemburgo...

Ne morate da brinete o kupovini vode s obzirom da je u Rimu voda jedna od najčistijih u Evropi a ulice su pune česama (koje rimljani zovu “nasoni”- ili pak nosonje) sa najkvalitetnijom rimskom vodom.

Centar Rima, kao i glavna orijentaciona tačka grada, predstavlja glavna železnička stanica Termini. Radi se o najbitnijem i najprometnijem delu grada jer, osim što predstavlja i prvi susret sa Rimom za svakog turistu (svi vozovi sa aerodroma vode za Termini), ujedno je i jedino mesto gde je moguće ući u obe metro linije grada. Metro je definitivo slaba tačka Rima jer trenutno sadrži samo crvenu liniju A i plavu liniju B (u toku je izgradnja treće metro linije C). Za najbitnije turističke atrakcije je važna crvena linija A jer prolazi kroz ceo istorijski deo grada. Metro linija B vodi do jedne od najvažnijih i za mnoge najbitnijih atrakcija Rima - Koloseuma.

TRI PUTA DO CENTRA RIMA – Bitne istorijske znamenitosti

Rim je vrlo pristupačan grad što se glavnih turističkih atrakcija tiče. Sam istorijski centar nije previše velik, tako da je moguće obići ga gotovo celog u toku jednog dana.

Preporučila bih tri varijante obilaska centra Rima.

Prva mogućnost obilaska grada, je već pomenuti crveni metro A koga možete uzeti sa glavne železničke stanice Termini. Svaka stanica metroa A obeležena je važnom turističkom atrakcijom (Termini, Piazza della Repubblica, Piazza Barberini – Fontana di Trevi, Piazza di Spagna, Piazza del Popolo).

Druga opcija je uzeti autobus br. 64 sa Terminija, koji vodi do istorijskog centra prolazeći jednom od najpoznatijih shopping ulica Rima, Via Nazionale. Autobus br. 64 pripada gradskom prevozu, ali koji uglavnom koriste turisti, zbog toga je vrlo bitno biti na oprezu zbog džeparoša za koje taj autobus predstavlja i glavnu metu dnevne “zarade”. Za one koji se odluče za autobus br. 64 mogu sići na Trgu Venecija (Piazza Venezia) od koga počinju i najbitnije rimske istorijske i arhitektonske vrednosti.

Treća, i po mom mišljenju najbolja opcija, jeste krenuti peške od Terminija do Trga Republike (Piazza della Repubblica) koji ujedno predstavlja i početak već pomenute Via Nazionale. Laganim korakom, i ponekom slatkom puzom (Via Nazionale je puna barova i poslastičarnica gde je neizbežno probati italijanski sladoled) stižete do Piazza Venezia (Trg Venecija).

Via del Corso - naspram Piazza Venecije - još jedna bitna ulica grada, a presecaju je i najvažnije atrakcije Rima. Via del Corso je nezaobilazna ulica za shopping.


Piazza Navona - Photo: Stefano Compagnucci

Piazza Navona, - jedan od najlepših rimskih trgova, 50-ih i 60-ih godina predstavljala je i najčešće korišćenu scenografiju italijanske kinematografije (u filmovima Vitorija de Sike i generalno predstavnika neorealizma). Glavnu fontanu trga predstavlja “Fontana dei kvatro fjumi” (“Fontana dei quattro fiumi) koju je realizovao i jedan od najpoznatijih italijanskih arhitekata, Bernini (1651). Veruje se da fontana, koja oslikava četiri najbitnije reke sveta (Dunav-Evropa, Nil-Afrika, Gang – Azija, Rio della Plata – Amerika) predstavlja Berninijev odgovor na Borominijevu crkvu Sant'Agnese in Agone (Sant Anjeze in Agone), koja se nalazi preko puta fontane. Imajući u vidu žustru kompeticiju Berninija i Borominija, mnogi govore da je jedna od skulptura pomenute fontane, koja izražava čuđenje i gađenje, zapravo Berninijev odgovor na Borominijevo delo.

U blizini Trga Navone neižbezno je posetiti crkvu San Luigi dei Francesi (Sveti Luj Francuski) u kojoj se nalaze dva vrlo važna dela Mikelanđela Karavađa - “Vocazione di San Matteo” i “Martirio di San Matteo” (ove dve freske se osvetljavaju po ceni od samo jednog evra). Ulaz u crkvu je besplatan).

Panteon, hram svih bogova, sagrađen je još u antičkom Rimu. Od perioda renesanse predstavlja mesto gde se nalaze grobnice umetnika Rafaela Sancija, Anibale Karaćija, arhitekte Baldasare Perućija i muzičara Arkanđela Korelija kao i prvog italijanskog kralja Vitoria Emanuela II, njegove žene Ređine Margerite i sina Umberta I. Ulaz u Panteon se ne plaća.

Fontana di Trevi – najpoznatija rimska fontana svečano je otvorena u XVII veku. Konstrukciju je započeo je Bernini da bi, za vreme Pape Inoćenca Panfilija X, projektovanje strukture nadgledao i sam Boromini. Sadašnji izgled fontane je delo poznatog arhitekte Nikole Salvia, koji će pri izgradnji poštovati prvobitnu Borominijevu ideju. Pri obilasku ove fontane obavezno bacite novčić kako biste se u budućnosti ponovo vratili u večni grad.

Španski trg, sagrađen 1725. godine osim svoje istorijske vrednosti, poznat je i po modnim revijama koje se svake godine održavaju na stepenicama ovog trga kojih ima 135. Naspram samih stepenica nalazi se i najskuplja ulica u Rimu, Via Condotti, atrakcija za sve ljubitelje “made in Italy” robe. Ovde ćete pronaći prodavnice Prade, Guccija, Versacija, Armanija, Dolce&Gabane.

Ako ste u prilici obiđite Vilu Medici, francuskog kulturnog centra u Rimu, koja poseduje jednu od najlepših bašti Rima. Tu je i Vila Borgeze, koja važi za jedan od najlepših gradskih parkova u kome svako nalazi odušak mira i svežine nakon buke i haosa Rimskih ulica.

Piazza del Popolo- na samom kraju Via del Corso, jedan je od najvećih trgova u Rimu. Poznat je po crkvama “bliznakinjama” (Chiese Gemelli) kao i po crkvi Santa Maria del Popolo u kojoj se nalaze i freske Mikelanđela Karavađa (“Conversione di San Paolo” e “Crocefissione di San Pietro”).


Piazza del Popolo - Photo: Stefano Compagnucci

Koloseum predstavlja ujedno i početak ulice Rimskog Foruma, (Via dei Fori Imperiali) koja se nadovezuje na već pomenuti trg Venecija. Ulica Rimski Forum oslikava Rim onako kakvo ga svi zamišljaju: ispunjenog rimskim iskopinama i ostacima starog rimskog carstva. (Forum romanum, Mercati Traianei).

Vittoriano – na samom trgu Venecija (Piazza Venezia)- monument posvećen prvom italijanskom kralju Vitoriju Emanuelu II od Savoje, po kome je i dobio ime. Najpompeznija arhitektonska struktura u centru Rima, u početku daje osećaj neizmerne snage i urbanističke lepote, ali se u suštini potpuno suprotstavlja svim starim istorijskom vrednostima koja je okružuju. Iza ove eminentne “pisaće mašine” (kako je mnogi nazivaju) konstruisane na ostacima rimskog carstva, nalazi se i trg Kamidoljo (Campidoglio). Trg je projektovao Mikelanđelo (naročito je poznat pod trga koji je završen tek 1940. poštujući Mikelanđelov nacrt) a ujedno je i sedište Rimskog gradonačelnika. Preporučila bih obilazak dva prestižna rimska kapitolska muzeja (Musei Capitolini) – koja su jedni od najstarijih javnih muzeja na svetu.

Kada siđete sa jednog od čuvenih rimskih brda Kampidolja, otidite do crkve San Pjetro in Vinkoli (San Pietro in Vincoli – Sveti Petar u lancima). Crkva arhitektonski nije drugačija u odnosu na ostale rimske crkve, ali vam nudi jedinstveno iznenađenje - Mikelanđelovu skulpturu “Mojsije” kao i lance Svetog Petra. Ono sto za mnoge predstavlja i najveću atrakciju su Usta Istine (Bocca della Verità) – nalaze se pored Crkve Svetog Petra u lancima. Za ovu skulpturu se veruje da je u prošlosti predstavljala ujedno i jednu vrstu testa istine za žene osumnjičene za prevaru.

Cirkus Maksimus, (Circo Massimo - između Koloseuma i crkve San Pjetro in Vinkoli) predstavlja ogromnu zelenu površinu, koja je trenutno idealno mesto za izlete a u kojoj su se u prošlosti održavale trke rimskih konjanika.(postoji metro stanica linje B – Circo Massimo).

Castel San Anđelo (Castel San Angelo) sagrađen je 123 posle Hrista, kao grobnica imperatora Hadrijana. Ovaj specifični zamak je u suštini i jedina građevina u Rimu koja je pretpela rekonstrukciju i nemonovna rušenja tokom vekova. Castel San Anđo kroz vekove doživljava neprekidnu transformaciju: od grobnice do predivnog renesansnog prebivališta (u kome je boravio i Mikelanđelo), od zatvora do sadašnjeg muzeja ova autentična struktura, stara skoro dve hiljade godina, najbolje oslikava stari i moderni Rim.

Nakon najvažnijih istorijskih vrednosti centra grada preporučila bih obilazak Vatikana. Bogatstvo umetničkih vrednosti ali i ogromne gužve dovoljan su razlog da posvetite ovom delu grada čitav jedan dan. Vatikan je dostupan crvenom metro linijom A, stanica Ottaviano (San Pietro).


Castel Sant'Angelo - Photo: Stefano Compagnucci

San Pietro najvažnija atrakcija Vatikana predstavlja ujedno i najveću katoličku crkvu na svetu. Nemojte se uplašiti ako naiđete na ogromne gužve na ulazu, jer je neophodno proći rutinsku kontrolu obaveznu poslednjih godina zbog terorističkih napada (čeka se uglavnom oko 20 minuta). Bazilika Svetog Petra predstavlja na neki način arhitektonski kolaž najvažnijih italijanskih arhitekata, zbog čega su je mnogi nazivali “Fabrika San Pietro”. Konstrukciju ove najvažnije hrišćanske crkve doprineli su: Bramante, Rafaelo Sancio, Mikelanđelo – koji je projektovao kupolu, a trg ispred same crkve, sačinjen od reda stubova, (u čijem se centru nalazi ogromni obelisk) je delo Berninija. Sam ulaz u crkvu ukrašen je Mikelanđelovom skulpturom (Pietà – Milost), na žalost oštećenom udarcem kamena koji je bacio jedan od turista devedesetih godina. U samom centru bazilike nalazi se i Berninijev baldahin (“Baldacchino di Bernini”).

Vatikanski muzeji, ujedno i najpoznatiji muzeji Rima, nalaze se u blizini San Pietra i sadrže ogromnu kolekciju umetničkih dela katoličke crkve. Osim klasičnih crkvenih dela naići ćete na Rafaela, Mikelanđela, Ticijana, Leonarda Da Vinčija.

Najlepši deo muzeja je sigurno Sikstinska Kapela (Capella Sistina) čiju je dekoraciju realizovao Mikelanđelo 1512. Zanimljivost vezana za ovu kapelu jeste da je Mikelanđelo protagoniste najpoznatijeg dela kapele “Strašni sud” prvobitno naslikao gole, kojima je naknadno, po papinom naređenju, morao da doda odeću i velove.

Vatikanski muzeji, osim što predstavljaju najbitnije italijanske muzeje, ujedno su i najskuplji. Koštaju 14 evra za starije od 26 godina i 8.50 evra za studente (mlađe od 26 godina). Obilazak Vatikanskih muzeja obavezno organizujte u ranim jutarnjim časovima jer su popodne česti ogromni redovi.

istakla bih i crkve posvećene svecima zaštitnicima Rima. - San Đovani (ujedno i najstarija crkva na zapadu), Santa Marija Mađore, San Lorenco, San Paolo, i već pomenuta bazilika San Pietro.

ALTERNATIVNI DEO RIMA

Ono što uglavnom ne sadrže turistički vodiči, a treba obići je kvart Aventino - najprestižniji i najskuplji kraj u Rimu. Ispunjen drvoredom narandži u jedinstvenom “Parku narandži” (“Il parco degli aranci”) raspolaže i jednim od najlepših vidikovaca grada.

Park je dobio ime po tome što predstavlja i prvo mesto na kome su posađene narandže u Italiji (uvezene u XIII veku iz Portugala). Pošto izađete iz parka nemojte zaobići strukturu reda Malteških konjanika. (“Cavalieri dell’Ordine di Malta”). Tačnije, nezaobilaznu atrakciju predstavlja ključaonica pomenutog kompleksa, kroz koju možete videti, u savršenim razmerama crkvu Svetog Petra. Sedište malteškog priorata sagrađeno je još davne 939. godine.


Circo Massimo - Photo: Stefano Compagnucci

Trastevere (kao i sto samo ime kaže) nalazi se na drugoj sponi reke Tibar. Deli ga ulica Trastevere (Via di Trastevere) a jedno je od najposećenijih mesta za izlaske. Ovaj deo Rima meni je najmiliji iako ga mnogi čak ni ne smatraju Rimom. Stari građani uzimaju u obzir Rim do reke Tibar, sve ono što se nalazi sa druge strane je periferija. Danas ova podela svakako se ne može uzeti u obzir imajući u vidu da se Rim u proteklim decenijama gotovo utrostručio.

Trastevere je bogat tipičnim italijanskim restoranima i picerijama od kojih se po ceni i kvalitetu pica preporučuje picerija “Nerone” u ulici Via Del Moro, 43. Poslednjih godina poznati su i aperitivi. Imajući u vidu radno vreme Italijana (koje varira obično od 09.00 do 19.00, sa pauzom za ručak od 13.00 do 14.00) u Rimu je sve više prisutan kult aperitiva (tipičan za severni deo Italije – Milano pogotovo). Radi se o izlasku na piće gde koktel ili pak čaša vina košta od 6 do 10 evra. Ono što je specifično za aperitiv jeste da ste u mogućnosti da sa kupljenim pićem degustirate i švedski sto italijanskih specijaliteta cele večeri (uglavnom do 22.30). Aperitiv često može da zameni i samu večeru, a preporučujem najpoznatiji aperitiv bar koji ćete naći baš na Trastevereu – Freni e Frizioni (Kočnice i kvačila – Piazza Trilussa).

Rijone Monti (Rione Monti)- kvart koji se nalazi u samom srcu Rima - na dva minuta od ulice Rimskog foruma. Radi se o klasičnom rimskom kvartu u kome ćete moći da okusite pravi duh Rimljana bez velikih gužvi koje stvaraju radoznali turisti. Glavna i možda najlepša ulica ovog dela Rima, Via dei Serpenti (Ulica zmija) počinje od Via Cavour (gde ćete moci da uživate u predivnom pogledu na Koloseum) a uliva se u Via Nazionale. Ovaj kvart je dostupan plavom metro linijom B (stanica Cavour).

Rijone Monti vrvi od barova i vinarija kao i dobrih indijskih restorana. Za večeru se preporučuje vinerija “Tre scalini (“Tri stepenice”) Via Panisperna 251, osnovana 1895. godine. Osim odličnih vina u ovom lokalu ćete moći da degustirate vrlo ukusne rimske specijalite po pristojnim cenama (vino + slana torta € 8,00).

Kvart Kopede’ (Coppedè), nalazi se u jednoj od većih ulica Rima, Via Ređina Margherita (tačnije u Via del Taljamento (Via del Tagliamento) i dostupan je tramvajem broj 3 (čeka se od crvene metro stanice A, San Đovani). Kopede’ je jedan od možda najlepših delova Rima, kada je reč o arhitekturi kraja XIX i početka XX veka. Projektovao ga je Đino Kopede’ (Gino Coppedè) koji je u izgradnji pomenutog kvarta bio inspirisan srednjevekovnom arhitekturom. Danas Kopede’ predstavlja pravu arhitektonsku oazu koja ne ostavlja ravnodušnim ni svakodnevnog prolaznika.

Kada su u pitanju alternativni kvartovi onda je neizbežno pomenuti San Lorenco i Pinjeto.


Scalinata Spagna - Photo: Stefano Compagnucci

San Lorenco danas prestavlja centar svih studentskih zbivanja. Nalazi se u blizini glavne železničke stanice Termini, a stiže se tramvajem br. 3.

Bogat barovima i klubovima, San Lorenco je uglavnom prepun ljudi u večernjim časovima. Vikendom je gotovo nemoguće prolaziti ulicama a sigurno ćete naići i na mamurne studente i ulice pune plastičnih čaša i flaša.

San Lorenco predstavlja zaista drugi grad u odnosu na centar Rima. Najpoznatiji klubovi su “360” u ulici Via degli Equi 57, a od barova definitivo treba posetiti “Arco degli Aurunci”(Via degli Aurunci, 42), vinariju “Ferrazza” (Via dei Volsci, 59) gde isto važi logika aperitiva. Poznate su picerije gde možete probati pravu rimsku picu (u odnosu na napuljsku, na koju smo uglavnom svi navikli i koja je deblja, rimska pica je potpuno tanka i hrskava): Formula 1, Ekonomika, Sotto Sopra. Cene pica nisu visoke a jedna margerita (najjednostavnija ali i najtraženija pica među Italijanima) kreće se oko 6-7 eura. Nezaobilazan je i kultni restoran ovog kvarta koga je posećivao i sam Pazolini, “Pomidoro”, carstvo rimskih kulinarskih specijaliteta (Piazza dei Sanniti, 44).

Pinjeto je kvart sličan logici San Lorenca, a mnogi ga porede sa East Side Vilidžom Njujorka. Najposećeniji klubovi Rima nalaze se upravo na Pinjetu: “Ćirkolo delji artisti” (“Circolo degli artisti”) (Via Casilina Vecchia 42) i “Fanfulla 101” (Via Fanfulla da Lodi 101). Ćirkolo delji artisti je prevashodno rock klub, ali se petkom i subotom transformiše u jedno prosečno mesto za izlazak, gde ćete čuti i komercijalne hitove. U letnjem periodu Ćirkolo sadrži vrlo bogat program koncerata (nedavno su gostovali Róisín Murphy – Moloko, Terence Trent D'Arby, Mike Patton) a poznat je i po niskim cenama. Ulaz se plaća oko 5 eura a cene pića odgovaraju studentskom džepu.

Za ljubitelje džez muzike i lepog enterijera preporučujem svakako Mika Klub (Micca Club), koji se nalazi u ulici, Via Pietro Micca, 7 a. Do ovog kluba je moguće stići crvenom metro linijom A (stanica Vitorio Emanuele). Sagrađen je u podzemlju tako da je leti uglavnom zatvoren.

Klub je poznat po gostovanjima bitnih izvođača sa džez scene.

Kvartovi karakteristični po noćnim izlascima su Testaccio (metro B - stanica Piramide) i Ostiense (Via Ostiense) – naći ćete čitav niz klubova i diskoteka (od kojih su mnogi na otvorenom) od kojih preporučujem što po izboru muzike (rock, punk) što po cenama i hrani (s obzirom da je moguće i večerati u njemu) Conte Testaccio (Via di Monte Testaccio 65 b). “Acqua e Farina” (“Voda i brašno”) piazza Giustiniani, je restoran na samom početku kvarta a poznat je po specijalitetima od testa.

Rim je jedinstven grad jer osim što raspolaže bogatom kulturnom baštinom, prepun je zelenih oaza – vila koje ispunjavaju i sam centra grada. Izdvojila bih najpoznatije: Villa Panfili, Vila Borghese, Villa Ada (koje se nalaze u samom centru Rimu) - nezaobilazne mete za odmor, čitanje, vožnju bicikla…

Vilu D’Este i Hadrijanovu vilu ne treba zaobići ali da biste do njih stigli, neophodno je uzeti voz (sa stanice Termini).



RIMSKI SPECIJALITETI:

Italija je jedna od najdecentralizovanijih Evropskih zemalja sto čini ovo poluostrvo jedinstvenom teritorijom po kulturi, jeziku a naročito kulinarskim specijalitetima. Svaki italijanski grad poznat je po određenom tipu hrane. Rimljani, osim što se izdvajaju po besprekornom ponosu kada je u pitanju naglasak i uopšte filosofija života (u odnosu na Milano-koji je bliži severnoj Evropi), vredno čuvaju i ističu svoju kuhinju. U svim Rimskim “tavernama” (kafanama) ne možete zaobići dobro prepoznatljivu pastu. Ono što izdvaja Rim od ostalih gradova jeste “amatrićana”, “carbonara”, “grića”(pasta nastala u vreme ratnog perioda-napravljena je od samo dva sastojka bibera i ovčijeg sira) i puttanesca. Od glavnih jela neizbežna je jagnjetina, pripremljena na rimski način.

Rim ostavlja utisak savršene harmonije dva gotovo nespojiva elementa: haosa saobraćaja i opuštenosti Rimljana. Osim što predstavlja kulturnu i istorijsku prestonicu Evrope, odiše pozitivnim duhom svojih građana koji će vam se uvek naći na usluzi. Savršeni spoj mediteranske klime i italijanske kuhinje osetićete samo u ovom zaista večnom gradu, koji ne ostavlja ravnodušnim ni najzahtevnijeg turistu.


Izvor: B92

Un espresso e un zucco di arrancia

Proteklih sedam dana - zapravo, osam, ali prvi računam kao nulti, dan akomodacije, kada nisam video ništa sto neću ponoviti nekog od kasnijih dana - proveo sam upoznajući ekskluzivitete Rima. Uobicajene informacije o cenama i radnim vremenima biće u ovom, rimskom izvestaju date samo gde su posebno zanimljive, zato što za takve informacije već postoji relevantan resurs, na adresi 060608.it. To je adresa koju konsultuju i zaposleni u zvaničnim TI (turističke informacije) biroima. Za uzvrat, trudiću se da vas snabdem drugim vrstama objektivnih ili subjektivnih podataka: gde su najduži redovi, sta je potcenjeno a šta precenjeno u Rimu, kako se mogu klasifikovati lokacije od najvećeg turističkog interesa, kako se mogu optimizovati dani, da li je saobraćaj zaista takav kako se priča, kao i o drugim detaljima moje lične, fragmentarne vizije Rima.

Posto bih ja voleo da me neko nešto pita, izveštaj će biti u Q&A formatu.

– STA RIM IMA, A FIRENCA NEMA?
– Ima Roma Pass. To je paket koji se prodaje u IT biroima, ali i drugde, košta 18e (avgustovski popust za mlade) i uključuje:
a) kartu za sve rimske prevoze (autobus, metro), koja traje do ponoći trećeg dana, počev od dana kada je prvi put upotrebljena (prakticno, tri dana);
b) propusnicu koja garantuje popust od 30%-50% za muzeje (u najsirem smislu) koji podržavaju Roma Pass, ili cak od 100% za prva dva muzeja koja se odlučite da posetite, a vazi na isti način kao karta za prevoze;
c) spisak tih muzeja/galerija/ruševina.

– DA LI JE ROMA PASS KORISTAN I KAKO GA NAJBOLJE KORISTITI?
– Mislim da je krucijalan, i ja sam imao dva, jedan od drugog do četvrtog, i jedan od petog do sedmog dana ovde. Najbolje je, kao prve dve tačke, koje ce biti besplatne, izabrati Galeriju Borgeze (10.5e) i Koloseum sa Palatinom i Forumom (11e). Time ste već uštedeli 4.5e, a prerogativ besplatnog prevoza je neprocenjiv.

– KOLIKO JE ZANIMLJIVA GALERIJA BORGEZE?
– Galerija Borgeze je, moguće, druga ili treća najbolja stvar u Rimu (posle Mikelandjelove rimske zaostavštine u svojoj sveukupnosti, i pogleda na Rim sa Vitorijana). Neophodne su rezervacije za odredjenu satnicu, koje verovatno mogu da vam naprave tamo gde kupite Roma Pass. To znaci da nikad nije gužva, da eventualne grupe sa vodičem broje najviše troje-četvoro ljudi, i da nema toliko smisla dolaziti za najraniju grupu. Pri tome, ne smeju se unositi fotoaparati, sto znaci da se u umetnosti uživa na miru, bez škljocanja i bliceva. Suština je, ipak, u superlativnom bogatstvu Galerije Borgeze.

– A KOLOSEUM?
– Koloseum je žestoko precenjen, a rimske forume, koje obilazite sa istom, kumulativnom kartom, nećete razumeti ako prethodno ne odete na Trajanove pijace, gde se takodje nalazi Muzej foruma (4.5e sa RP popustom), koji ima i salu za projekcije gde se stalno vrti lep i poučan film.

– OK, SAD SE POKREĆE JOS MNOGO TEMA. HAJDEMO PRVO DA ČUJEMO O MIKELANDJELOVIM DELIMA?
– 1) Pijeta, u San Pjetro (tj. bazilici sv. Petra);
2) Mojsije i druge skulpture, u San Pjetro in Vinkoli, jednoj manje pristupačnoj crkvi na brdu vise Koloseuma;
3) Hrist Iskupitelj, u Santa Marija supra Minerva, potcenjenom, a prebogatom hramu u blizini Panteona;
4) trg Kampidoljo, Mikelandjelovo urbanističko-arhitektonsko postignuće;
5) Sikstinska kapela (oslikao tavanicu i oltarski zid), u produžetku Vatikanskih muzeja.

– STA JE VITORIJANO?
– Bela neoklasicistička zgradurina na Kapitolu. 7e za lift do vrha, odakle se pruža katarzičan pogled, a obezbedjeni su i besplatni, neverovatno snažni dalekozori. Inače se u Vitorijanu nalazi besplatan Muzej Rizordjimenta.

– KAKO DA NADJEMO SVE TO?
– Mape možete dobiti na raznim lokacijama, pa i u hostelu gde se smestite, ali najbolje su u zvanicnim IT biroima, i idu u više verzija (sa različitim dodatnim informacijama, ali sama mapa ostaje ista).

– KAKO DA STIGNEMO DOTLE?
– Rim ima dve linije metroa i plan za izgradnju treće; te dve se seku na železničkoj stanici Termini. Ponekad je gužva tolika da se ne može ući (to mi se desilo jednom u 15-ak korišćenja metroa). Putanje autobusa nisu toliko transparentne, niti označene na mapama, ali je i autobuski saobraćaj vrlo kvalitetan. Na stanicama možete pročitati koji autobusi tu staju, odakle dolaze i kuda idu.

– MORAMO, ZNAČI, I U VATIKANSKI MUZEJ?
– Obavezno, i dodjite rano ujutro jer se u redu čeka po sat vremena; produžite skroz do Sikstinske kapele (gde, za ime sveta, nemojte praviti graju), nagledajte se Mikelandjela, i onda lagano nazad, kroz odaje koje je oslikavao Rafaelo, kroz biblioteku, kroz salu mapa, kroz vatikansku kolekciju antičkih statua (nije bas tim redom, ali nema veze sad, videćete), i onda na sprat do Pinakoteke. I zapamtite, Roma Pass ne vazi u Vatikanu.

– STA JOS DA VIDIMO U VATIKANU, KAD SMO VEC TAMO?
– Iskreno, ništa. Sa te strane Tibra volim još Kastel Sant’Andjelo (6.5e sa RP popustom), nekadašnji Hadrijanov mauzolej, u kom ima jos svasta da se vidi, a posebno je uzbudljiva tematska izložba o interakciji Egipta i Rima. Sto se tiče sv. Petra, tamo isto treba ići ujutro, ali nekog drugog dana — da, kako sam već rekao, na miru vidite Pijetu, i onda se bez gužve popnete na kupolu (5e), za pogled koji je, izjutra, nestvaran. Ukratko: u Vatikan dvaput, oba puta ujutro.

– GDE SU JOS GUZVE, SEM NA TA DVA PUNKTA?
– Opet, Koloseum — ali sa Roma Pass, iskorišćenim jednom ili nijednom, preskačete red. Zatim: u Panteonu je gužva i larma, i na fontani Di Trevi, i najzad na Ustima istine. Recimo da enterijer Panteona to najviše zaslužuje, jer ga čak ni transformacija u hrišćansku crkvu nije lišila čari koje je imao u Agripino vreme. Fontana je impresivna. Usta istine su kameni krug sa očima i rupom za ruku. Ljudi čekaju u dugačkom redu, i kada dodje njihov čas, pritrčavaju i stavljaju ruku u ‘usta’, pozirajući na brzinu, dok ih neko slika. Preklinjem bilo kog slobodnog duha, koji poseti Rim, da sačeka, stane pred Usta, okrene se dramatično i fotografiše glupa lica turista koji čekaju da budu sledeći. Ja bih to bio sam uradio, ali nemam fotoaparat.

– TURISTI TE STVARNO TOLIKO NERVIRAJU?
– Da.

– A STA SI TI?
– Ne znam.

– NA STRANU TO, JE L’ OPASNO BITI PESAK U RIMU?
– Ne dok se držite prelaza. Ljudi voze brzo, a taj utisak posebno pojačavaju vozači motora, ali brzo i koce. Uglavnom ne stanu tamo gde bi trebali, nego na sam prelaz, ali ipak znaju neku meru.

– AKO ME INTERESUJE STARI RIM, GDE DA IDEM?
– Osim Koloseum-ture, tu su Karakalina kupatila, mauzolej Cecilije Metele, vila Kvintili (a izmedju poslednja dva, kilometri Apijskog puta, koji izgleda veoma autentično - milina za pešačenje), i ta tri su zajedno 3e, ali su jako razmaknuti. Zatim, u sred Rima je iskopana Area sakra di Largo Ardjentino, gde se vide ostaci hramova i stepenice gde je ubijen Cezar, i gomila mačaka kojima je Area sakra zvanično utočište. Nabasaćete još na Dioklecijanove terme (koje su posebna priča), Trajanove terme na Eskvilinu (ispod kojih su delovi negdašnje Neronove rezidencije, ali zatvoreni za javnost), komadić Domicijanovog stadiona, šetalište gde je bio Cirkus Maksimus, Avgustov mauzolej koji je nedostupan zbog iskopavanja, a za muzejsko iskustvo antičkog Rima imate Nacionalni muzej Rimljana, koji medjutim nije prioritet kada ste u Rimu.

– KOJI MUZEJ BI BIO PRIORITET?
– Osim Vatikanskog, Kapitolski, koji se prostire u dve od tri palate na trgu Kampidoljo, pa vidite bogatu postavku, ali i arhitekturu i dekoracije palata.

– TREBA LI OBILAZITI I PALATE?
– U najboljim palatama, onim koje su gradile pape, svakako se nalaze vazne galerije: Borgeze, Barberini, Pamfili. Izuzetak je Farneze, gde je danas francuska ambasada. Galerija Dorija Pamfili je prelepo, ako na kraju i pomalo naporno iskustvo (6e sa ISIC-om, uključen audio-vodič). Barberini je još jedno malo čudo Rima (samo 2.5e sa RP). O Borgezeu sam već pričao.

– DA LI GALERIJE POKRIVAJU NAJVAZNIJU UMETNOST U RIMU?
– Ne; već se videlo da ne pokrivaju Mikelandjela. Mnogi umetnici su ostavili neverovatna dela u crkvama, a ulazi su svugde besplatni, i nema firentinskog prebacivanja umetnina u ‘muzej katedrale’. Po umetnicima, dakle (ali i ovo je samo skica):
a) Karavadjo: Santa Marija del Popolo, San Luidji Franceze, San Agostino, kopija u Santa Marija in Valicela;
b) Bernini: Santa Marija dela Vitorija, San Sebastijano, malo i u Santa Marija sopra Minerva;
c) Pjetro da Kortona: Santa Marija in Valicela (poznata i kao Kjeza Nuova)
d) Pintorikio: Santa Marija in Ara Celi;
e) Filipino Lipi: Santa Marija sopra Minerva.

– I ONDA SMO, KAO, VIDELI SVE?
– Tek kad odete u Muzeo del Korzo, sa 7e sa ISIC kartom, na najvažniju izložbu u Rimu danas - “Rim u XV veku” (još je ekskluzivnija postavka Koredja u Galeriji Borgeze, ali ova u Muzeo del Korzo me je posebno obradovala, starim znancima).

– A AKO NE VOLIMO UMETNOST, NEGO RELIGIJU?
– Onda u sv. Petra, u papske grobnice, zaključno sa onom sv. Petra; u San Pjetro in Vinkoli, da vidite lance kojima je Petar bio vezan; u zatvor Mamertino ponad Foruma, gde su Petar i Pavle bili uhapšeni; u hram San Paolo fuori le Mura (sa čudesno lepim kvadriportikom), gde je sarkofag apostola Pavla; u muzej pri Bazilici sv. Petra, gde je gomila komada krsta i lobanja sv. Luke; u malu crkvu Domine Quo Vadis na Apijskom putu, na mestu gde se taj susret odigrao; u Santa Mariju Madjore, gde je slika koju je navodno slikao sv. Luka itd; i u katakombe.

– KATAKOMBE?
– Da, ima tri na Apijskom putu, a najbolja je (rekoše mi) ona sv. Sebastijana, koja je takodje i najstarija i po njoj se sve katakombe tako zovu (istražite etimologiju). 6e za samo pola sata vodjene ture (trebalo bi biti sat, sat i po jer očigledno ima prostora).

– DOBRO, ŠTA VIDETI ZA NPR. ĆETIRI DANA U RIMU?
– Vatikanske muzeje, Sv. Petra sa Pijetom i kupolom, Galeriju Borgeze, Vitorijano, nekoliko manjih hramova sa umetninama po izboru (npr. San Luidji Franceze, San Pjetro in Vinkoli, Santa Marija supra Minerva i recimo Panteon), za antičku turu Trajanove pijace sa muzejem i Koloseum/Forum romanum (preskačući Palatin), i eventualnu ekskurziju na Apijski put, cak i ako nemate nameru da posebno posecujete bilo koju od tamošnjih zanimljivosti. Dodao bih Kapitolski muzej i izbor izmedju Dorija Pamfili i Barberini galerije.

– A ZAŠTO BAŠ TAKO?
– Svaki dan biste bili po u jednoj galeriji (npr. Vatikanska pinakoteka - Borgeze - Barberini - Kapitolska pinakoteka), imali biste različite vidikovce da povremeno osvežite perspektivu (San Pjetro - Vitorijano), imali biste i ruševine svaki drugi dan, i svakodnevnu, a ne preteranu injekciju katoličkog Rima; i najzad, praznine u vremenu bi popunili biseri Karavadja i Berninija.

Žao mi je Što je opis ovako rasut i sto nisam mogao da emuliram firentinsku metodičnost od onomad (tj. kataloški pristup), ali prosto nemam vremena. Shvatam kako se Gete osećao; i njegova pisma prijateljima su se proredila kada je stigao u Rim. Ne znam sta sam sve ostavio da se čita izmedju redova, ali, verujte, bilo je i stostruko više utisaka, opažaja i ideja, koji nisu našli mesta u gornjem izveštaju, jer sam pokušavao da pogodim sta je ljudima najzanimljivije da čuju, ako su zaista zainteresovani za ono jedinstveno sto Rim ima da im ponudi. Bude li postojalo interesovanje, mogao bih pokusati i da elaboriram neke od načetih tema.

izvor: gdestinacija