Ricard Dokins - The God Delusion

Ričard Dokins
Darvinov rotvajler

Za Britanca Ričarda Dokinsa (65), profesora Oksfordskog univerziteta i naučnika poznatog i kao „Darvinov rotvajler“, jednog od najistaknutijih ateista na svetu, vera je smrtonosna bolest i izvor besmislica. On veoma odlučno i elokventno brani te stavove u svojoj najnovijoj knjizi „The God Delusion“ („Božja obmana“). „Ako ova knjiga bude delovala kako sam nameravao, vernici koji je budu uzeli u ruke postaće ateisti kada je pročitaju do kraja“, piše Dokins u uvodu knjige koja se odmah po objavljivanju našla na listi bestselera „Njujork tajmsa“, zajedno sa knjigom Sema Harisa „Letter to a Christian Nation“ („Pismo hiršćanskom narodu“).

„Sve religije su sujeverja“, kaže Dokins, „i rasadnici su neznanja, ugnjetavanja i razdora. Previše ih poštujemo a premalo dovodimo u pitanje; s druge strane, evolutivna nauka, koja nudi briljantno i predivno objašnjenje porekla i postojanja, svakodnevno je na udaru raznih neznalica.“ Dokins još kaže i da je seksualno zlostavljanje jednako štetno kao i versko obrazovanje u školama, dodajući da je biblijski bog „sitničav, nepravedan, osvetoljubiv, krvožedan etnički čistilac; mizogin, homofob, rasista, decoubica, megalomanijak, sadomazohista i kapriciozan zlonameran siledžija“.

Da li vaša knjiga može da promeni nečije mišljenje?
- Nemam odgovarajuće dokaze da bih vam na to odgovorio, ali ona svakako ohrabruje ljude da istupe i kažu šta misle. U raznim anketama procenjuje se da u SAD ateisti čine deset odsto od ukupne populacije. To je više od ukupnog broja američkih Jevreja, koji imaju vrlo uticajan lobi. Ako bi se ateisti organziovali, imali bi vrlo značajnu snagu. Međutim, na promotivnoj američkoj turneji osetio sam da među ateistima vlada snažno osećanje potlačenosti, kao da su uplašeni da javno kažu šta misle.

Objasnite nam zašto odbacujete agnosticizam - tvrdnju da ne možemo pouzdano znati da li Bog postoji ili ne.
- Naravno da ne možete da opovrgnete postojanje Boga, ali ni drugih božanstava i verovanja. Šta bi bilo kada bih vam rekao da na svetu postoje leteća špageti čudovišta? Ne možete da dokažete da ne postoje. Svi smo tehnički ateisti kada je reč o vilama, jednorozima, Posejdonu na dnu mora, pa zašto bi Bog iz Starog ili Novog zaveta bio išta drugačiji od onih stvorenja koje tako spremno odbacujemo?

Svakoga dana do posla prolazimo pored nekoliko crkava, svetski muzeji su puni remek-dela inspirisanih religijom, ona je tako duboko ukorenjena u naš svakodnevni život. Gde bismo mi bili bez nje?
- Na mnoge te stvari možemo da gledamo kao na istorijske ili kulturne relikvije. Umetnost je istorijski vezivana za religiju jer je glavni (često i jedini) naručilac tih dela bila crkva. Da nije bilo tako, možda bi Bahovi oratorijumi bili inpirisani lepotom Mlečnog puta, a Mikelanđelovi talenti iskazani na Sikstinskoj kapeli možda bi bili izloženi na nekom drugom mestu, u slavu naučnih principa, koji takođe mogu da inspirišu velika čuda.

Neki vas kritikuju da nepravedno stavljate u isti koš sve ljude od vere - od Osame bin Ladena do heroja nacističkog otpora Ditriha Bonhofera - nazivajući ih budalama. Da li je to u redu?
- Ah, tu stvari postaju malo komplikovanije. Naravno da Bonhofer, zajedno sa Tomom Akvinskim, Avgustinom i drugim teolozima, nije bio budala. Ovde ću se složiti sa Semom Harisom koji kaže da uvaženi, nenasilni, zaista umni ljudi od vere utiru put ekstremistima propovedajući da je vera vrlina, umesto da nas ohrabruju da gajimo razum zasnovan na dokazima. Ali ako ljudima još kao deci usađujete u glavu da je vera pozitivna i dobra, onda ne morate da je opravdavate. Mnogi veruju da, što se jače držite svoje vere u nedostatku dokaza, to ste veći vernik. Oni kažu: „Ne diraj mi u veru.“ Zašto da ne? Zašto se vera razlikuje od drugih stvari koje preispitujemo i o kojima vodimo debate?

Od samog nastanka čovečanstvo je pokazivalo znake religioznosti. Zar nije razumno pretpostaviti da je osećaj za božansko nerazdvojiv deo ljudskog roda?
- Možda u nama postoji nešto urođeno što ima blage veze za nekim vidom religije. Ima mnogo ljudi koji žele da znaju odakle su došli, koji osećaju divljenje kada noću pogledaju u zvezde. I ja sam takav. Ali ne mislim da to treba da nazovemo religijom, osim ako ne govorimo o religiji u ajnštajnovskom smislu, to jest o osećaju čuda nevezanog za bilo kakvo verovanje u natprirodno.

Šta biste najviše voleli da poručite ljudima koji veruju?
- Budite skeptični - istinski preispitajte svoju veru. Upitajte se da li postoje dokazi za vaša uverenja. Ne zaboravite činjenicu da ste najverovatnije pripadnik vere koja vam je „zapala“ rođenjem i da biste, da ste kojim slučajem odgajani uz drugu veru, bili jednako vatreni pristalica iste.

Vrlo naivno od njega, ako je zaisto to rekao na takav nacin. Nisam video da je on u ovom intervjuu rekao nesto sto do sada nije bilo poznato, ako ni Nice ni Volter, ni bilo koji drugi filozof, pa u krajnjem slucaju ni Den Braun nisu uspeli da odvrate ljude od crkve, sumnjam da ce bas njemu to da uspe  .

covjek misli da je mnogo veci ateista, vjerovatno najveci koji je ikad bio, pa tako i te njegove knjige imaju snagu da promjene misljenje vjernika.   

Najsmesnije svo svi ateisti kao i ovaj veliki i najveci upadaju u zamku crkvene dogme gde je crkva=religija. On se ne bori protiv vere on se bori protiv crkve (crkvi?) i dogme. Nacin na koji se on bori je vera - vera u nesto drugo. Jedini nacin da se boris protiv verovanja je da predstavis alternativno verovanje. Verovanje u fiziku, ili generalno nauku je isto verovanje - tek tu nam nista nije poznato i razjasnjeno. Pa cime se onda takva vera razlikuje od vere u Boga? Nikako....

jedini nachin da se suprotstavi verovanju je ne-verovanje ,odnosno nachin zivota kojem nece trebati shtaka da se na nju naslanja . u tom smislu ,niche je bio u pravu tj verovanje jeste zivotinjska odlika choveka ,koju on mora da izgubi ako zeli da napreduje ...

svako ima svoju predstavu o tome šta je štaka,

za nekoga je to Bog, za duge crkva, za neke cak i covjek moze sam sebi biti štaka   

Ti misliš da je životinjska odlika čoveka vjerovanje,time sam stekao utisak da hoćeš reći da verovanje u Boga je životinjska odlika??
Razlika u vjerovanju u Boga i nevjerovanju je u tome što vjerovanje u Boga propagira moralne i duhovne vrednosti a nevjerovanje u Boga propagira materijalne i nemoralne vrednosti
Sada ću da citiram jednu izjavu pisca H.L. Menken:
"Postoji,izgleda, zavera koja se odvija među naučnicima.Njen cilj je da se uništi religija i da se propagira nemoral da bi se na taj način čovečanstvo svelo na nivo životnje.Oni su opake sluge Belzebuba(đavola) koji žudi da osvoji ovaj svet"

On time hoće da kaže da čovjek koj vjeruje ima granice ima ono duhovno u sebi,poštuje moralne vrednosti i time stičemo ustisak da iz takve osobe može samo da se stvori jedna sasvim zdrava osoba,a osoba koja ne vjeruje(ovim neće da kažem da svi ljudi koji u ništa nevjeruju da su loši,ima normalnih ljudi koji u ništa nevjeruju pa žive i rade)ali ljudi koji propagiraju više materjalne vrednosti od onih duhovnih,i koji pokušavaju da ukinu duhovne vrednosti,takvi ljudi nemaju granice,takvi ljudi se lako prodaju,ako njima materijalno sve znači,kakav onda utisak stičemo o takvim osobama?

Onda ti meni reci ako čovjek izgubi vjerovanje onda on ne napreduje ka boljem čovjeku,već ka životinji koja će suta da razori ovaj svet?

Knjiga je odlicna sto se mene tice.  On se ne takmici da odvrati ljude od crkve, jer dok se pojedinac ne probudi sam dzaba ga buditi

Vera koliko je štetna toliko je i korisna. Razne relgije sputavaju čoveka ali ga isto tako ispunjavaju i daju smisao životu. Čisto materijalističko gledanje na svet je dosta okrutno. Ja lično verujem da je čovek mnogo više od razumne životinje. Isto tako ne slažem sa organizovanim religijama koje smatram iskvarenim na taj način da sputavaju dalju evoluciju svesti. Ljudima je potrebno da veruju u nešto. Ako to nije Bog, onda će verovati u sistem, lidere, novac i slično.

a shvataš li da ako se on probudi tj. ako prestane da vjeruje onda počinje zlo!