Rialiti serijali opstaju samo u Srbiji :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Не пуцајте у „ријалитије“
Пише: Миодраг Зарковић

Контролисани информативни програм

Од правдања „ријалити шоу“ програма само је једна работа узалуднија – критиковање таквих садржаја. Јесте, они су прости, банални и глупави, одржавају се на најнижим страстима гледалишта, истовремено су и вулгарни и досадни… Па шта?! Као такви, „ријалити шоу“ програми нису никакав ни изузетак ни преседан у историји ТВ израза, препуној сличних излета који су границу јавног укуса померали искључиво надоле, у све ниже поноре подилажења људским изопаченостима.

Нараштајима одраслим на заводљивом блештавилу једног МТВ-ја може да изгледа застрашујуће то што данашњи клинци фанатично прате „Велику браћу“, „Фарме“ и „Парове“. Али, ништа мања није била ни згроженост наших родитеља управо тим МТВ-јем, „урбаним“ феноменом који је у ове крајеве стигао осамдесетих, са безначајним временским заостатком у односу на светску премијеру. Тадашњи одрасли били су, сасвим разумљиво, пренеражени крештавим и накарадно обученим водитељима „музичке телевизије“, чије је непрестано кревељење рушило сва правила пристојног телевизијског понашања. Ми клинци смо, међутим, били одушевљени таквим „одупирањем уштогљености“. Док смо схватили да то није било никакво одупирање, већ само успео покушај медиокритета да зграбе новац и славу чистим безобразлуком, ђаво је већ био однео шалу, а за МТВ-јем су нагрнули нови испразни ТВ пројекти и убрзо сасвим потиснули садржајне програме, засноване на даровитости и умешности стваралаца.

У односу на тај културолошки суноврат од пре две, две и по деценије, данашња популарност „ријалити шоуова“ малтене је безопасна. Она је више потврда колико смо као цивилизација већ били пали, него што је сама по себи суштинско посртање. Свеједно, међу овдашњом „интелектуалном елитом“ одомаћило се пљување „ријалитија“. Када по неуништивој Кардељевој формули – све је добро, само народ не ваља – оцењују ерозију друштвеног морала и оскудицу иницијатива на јавној сцени, аналитичари се најчешће позивају на погубне ефекте „ријалитија“. Као да бисмо, само да смо још мало држали сакривене Екрема и Венди, били далеко живахнија и здравија средина. Глупости.

Онаква каква је, Венди ипак не пева песме о Венди. За разлику од „Инсајдера“, који је протекле недеље емитовао „Инсајдер“ о „Инсајдеру“. Ко је онда суштински простији, наметљивији, бескрупулознији и бахатији – Венди или Бранкица Станковић?!

Онакав какав је, Екрем вероватно нема појма да министар Оливер Дулић поседује приватну фирму која послује са, што би рекао Тадић, непристојно великим бројем државних предузећа. Али, када би га неко упознао са тим, па га онда ставио у исти шоу са Дулићем, Екрем би, „транспарентан“ као што га Бог дао, гарантовано у неком тренутку приупитао министра нешто о тој афери. Насупрот томе, Оља Бећковић и Драган Бујошевић су у последњем „Утиску недеље“ два сата седели са Дулићем у истом студију, у емисији која тече уживо, а да нису ни поменули Дулићеву приватну фирму. Ко је онда бескориснији – Оља и Драган, или Екрем?!

Онакви какви су, „аналитичари“ често заборављају да је уредник информативног програма РТС Ненад Љ. Стефановић, водитељ „Сведока“ који верује да оставља озбиљнији утисак: 1) што су му питања дужа, 2) што их изговара спорије. Заборављају и на Оливеру „Упитник“ Јовићевић, чије непрестано трептање, изазвано очигледном тремом, сасвим замењује клима-уређаје. Заборављају и на галерију приучених кадрова који се на фреквенцији „Студија Б“ већ годинама играју телевизије. Једино никада не забораве „ријалити шоуове“ и њихов штетан утицај, које су редовно набрајали у освртима током протеклих празника, у време традиционалног свођења рачуна.

Хајде више да пустимо „ријалитије“, против којих се не можемо борити критиком, него само негледањем. Боље да се мало позабавимо никада једноличнијим, контролисанијим и надобуднијим информативним програмом, који је све мање оно што би морао да буде – ријалити!

Извор: Магазин Печат
Извор: Видовдан Форум