Dobiće oni još mnogo toga.  

Ukoliko primanja penzionera dostignu 70 odsto prosečne zarade to će biti veliki udar na budžet, procenjuju ekonomisti
Pola milijarde evra za "nivelisanje" penzija

Beograd - Srpski budžet uknjiživo je za pet meseci ove godine deficit od oko milijardu dinara, i sasvim je izvesno da će manjak u državnoj kasi u septembru dostići 40 milijardi dinara. Mirko Cvetković, aktuleni ministar finansija, najavio je da će taj manjak u kasi biti pokriven rebalansom postojećeg budžeta. Suma za rabalans biće uvećana za dodatne tri milijarde dinara, koliko je potrebno za najavljeno linearno povećanje penzija od 10 odsto.
- Deficit u budžetu za 2007. godinu bio je planiran na 1,7 odsto BDP, tako da deficit koji će se javiti u drugoj polovini godine ne predstavlja iznenađanje. Ono što, međutim, izaziva zabrinutost jeste činjenica da će taj budžetski deficit morati da se pokrije budžetskim zaduživanjem. U tom kontekstu posmatrano povećanje penzija za deset odsto znači novo zaduživanje od 150 do 200 miliona evra, što čini oko 0,4 odsto BDP u 2007. godini. Tako bi ukupni budžetski deficit za prošlu godinu bio oko 2,1 odsto BDP. Dodatni problem je što rast penzija povećava tražnju i potrošnju, što znači novi inflatorni udar. Ali, pravi finansijski šok uslediće 2009. godine, kada bi penzije trebalo da dostignu 70 odsto prosečne plate. To će biti veliki udar na budžet, jer treba izdvojiti dodatnih 500 do 600 miliona evra, što će značiti i povećanje od 1,25 odsto rashoda u BDP. Ni u jednoj zemlji u okruženju, penzije nemaju toliki odnos zahvatanja od plata. U Hrvatskoj, na primer, prosečne penzije iznose 40 odsto plate, a u Sloveniji 62 odsto prosečne plate - objašnjava za Danas Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Najviše penzije u Sloveniji
U zemljama bivše Jugoslavije najviša prosečna penzija je u Sloveniji, 530 evra, dok je najniža u Makedoniji gde iznosi 144,2 evra, ili 65 odsto prosečne plate koja je oko 244 evra. Prosečna penzija u Republici Srpskoj iznosi oko 150 evra, što je 38,5 odsto prosečen februarske plate, koja je bila 360 evra. Prosečna penzija u Sloveniji je 530 evra, a prosečna neto plata 869,24 evra. Prosečna penzija u Hrvatskoj u januaru ove godine iznosila je 276 evra, što je 38,92 odsto isnosa prosečne plate. U Crnoj Gori prosečna penzija iznosi 198,6 evra, što je 40 odsto prosečne plate, koja je u maju iznosila 411,8 evra. U Rumuniji prosečna penzija iznosi oko 156 evra, što je 36,3 odsto plate. Prosečna penzija u Federaciji BIH iznosi 165 evra i iznosi 40 odsto prosečne plate. U Federaciji BIH ima 333.580 penzionera. Prema statističkim podacima u Srbiji ima 1,6 miliona penzionera, koji prosečno prijamju 19.024 dinara, odnosno 239 evra , ali 60 odsto njih prima penziju manju od proseka. Najniža starosna i invalidska penzija Fonda za PIO u aprilu iznosila je 9.715,44 dinara, odnosno 122 evra.
U Srbiji ima oko 1,6 miliona penzionera a njih "izdržava" oko 2,1 milion zaposlenih. Pedantni statističari su izračunali da jedan zaposlen izdržava jednog i nešto više penzionera.
- Nekada u bivšoj Jugoslaviji, tri, četiri ili pet zaposlenih izdržavali su jednog penzionera i pod takvim uslovimna prosečna penzija nije iznosila 70 odsto prosečne zarade. Da je na snazi ostao Zakon iz 2003. godine onda bi penzije bile na nivou od 62 odsto prosečne zarade u Srbiji, pod uslovom da se one ne usklađuju sa platama, već po takozvanoj "švajcarskoj formuli" koja podrazumeva da se penzije ne koriguju prema rastu zarada, već se primenjuje tzv. kobinovana formula, gde sa 50 odsto učestvuju zarade, a 50 odsto indeks troškova života, odnosno rast cena na malo. Tim zakonom predviđeno je da ove godine penzije budu povećane za 10 odsto. To je korekcija koja je nužna i za to postoje sredstva u budžetu. Budžet će, doduše, biti prenapregnut, ali ne samo zbog penzija, već i zato što ostali segmenti javne potrošnje nisu reformisani - kaže za Danas Zoran Popov, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Jurij Bajec profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da najavaljeno povećanje penzija predstavlja još jedan atak na budžet. On to potkrepljuje podatkom da je samo ove godine država morala da izdvoji milijardu evra kako bi obezbedila dovoljno novca za isplatu penzija, jer doprinosi od plata su bili nedovoljni da pokriju sve rashode za penzije.


Izvor: Danas

Nova vlada ne čašćava penzionere
Sa obećanih deset odsto povećanja penzija, samo će se ispraviti nepravda prema najstarijima, a za ono što im je obećano – potreban je zakon



Najavljenim povećanjem penzija za 10 odsto, koje najstariji u Srbiji mogu očekivati od septembra, penzioneri će dobiti samo ono što im po zakonu pripada. Tačnije, njihove penzije će sa tim novim povećanjem u prosečnoj zaradi učestvovati sa 60 odsto kako i propisuje postojeći zakon o penzijama. U ovom času prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa oko 56 procenata, što znači da je ispod zakonom propisanog minimuma.

Penzionerima ostaje za utehu što neće morati da čekaju 1. januar 2009. godine da im se prinadležnosti vanredno usklađuju kako bi penzije dostigle nivo od 60 odsto, već će im, kako im je obećao ministar finansija Mirko Cvetković, primanja biti za ovaj iznos povećana već u septembru. Dakle, neki mesec ranije.

Kako stvari sada stoje penzionerima po zakonu sledi i redovno usklađivanje prinadležnosti od 1. oktobra. Koliko će ono biti zavisiće od rasta zarada i troškova života u naredna tri meseca, ali statistika pokazuje da ono neće biti veće od pet procenata. Tako da u ovom času ostaje nejasno da li je ministar Cvetković mislio da ovo redovno usklađivanje ukalkuliše u tih 10 odsto ili će na tih 10 odsto penzioneri dobiti i ono što im po još uvek važećem zakonu pripada – dakle i procenat uvećanja od 1. oktobra.

Ono oko čega se slažu i ekonomisti i nadležni u penzionom fondu je da koalicioni sporazum DS-a i PUPS-a ne može biti dovoljan da bi se penzije povećale za 10 odsto. Za tako nešto neophodno je doneti zakon. Drugim rečima poslanici u skupštini trebalo bi po hitnom postupku da usvoje izmene i dopune Zakona o PIO. Koliko je poznato to tek treba da se uradi, a kada – niko još ne može da proceni.

Ministarstvo rada je uoči poslednjih izbora izvodilo novu računicu kako bi se postojeća formula o obračunu penzija izmenila, ali tada nisu bili poznati zahtevi dr Jovana Krkobabića, predsednika PUPS-a, koji traži da penzije odmah učestvuju sa 70 odsto u prosečnoj zaradi.

Ekonomista Zoran Popov za „Politiku” kaže da je izjava ministra Cvetkovića politički intonirana, ali da joj nedostaje ekonomska preciznost zbog čega se najave oko povećanja penzija za 10 odsto u septembru i još toliko u narednoj godini mogu različito tumačiti.

– Ako se zna da su penzije već sada daleko ispod zakonom propisanog minimuma od 60 odsto, onda povećanje od 10 procenata znači vraćanje na njihov zakonski nivo. Dakle, penzioneri ne dobijaju povećanje – objašnjava Popov.

On tvrdi da penzije u prosečnoj zaradi mogu da učestvuju sa 70 odsto, ali ne od naredne, već za dve, do tri godine.

Upitan da li država u ovom času zaista ima mogućnosti da obezbedi novac za isplatu penzija uvećanih za 10 odsto i zašto su se čekali izbori ako se penzionerima moglo već pomoći, Popov kaže, da s obzirom na to da se s povećanjem od 10 odsto u septembru penzije samo vraćaju na zakonski nivo, a da je budžet već projektovan da pokrije ove troškove, država najverovatnije ima para za njihovu isplatu.

Važno je da se u projekciji budžeta za narednu godinu ukalkulišu veći izdaci za penzije, oko tri milijarde dinara mesečno, što se može obezbediti smanjenjem javne potrošnje na drugoj strani – u zdravstvu, prosveti gde se i dalje rasipaju pare.

Ekonomista Danilo Šuković kaže za „Politiku” da nije ključno pitanje da li će budžet izdržati povećanje penzija, već koliko je ovo najavljeno povećanje penzija racionalno.

– Nadležni vrlo često dugoročne interese podređuju kratkoročnim. Koalicioni dogovor DS-a i PUPS-a mora da se ispuni, ali kako? Ne postoji ekonomsko utemeljenje za to. Ovako kako stvari sada stoje, lepa vest za penzioner može sve skupo da nas košta. Najavljena korekcija dovešće do povećanja opšte potrošnje, a to će se odraziti na inflaciju, a ona opet na investicije, što će biti jako loše – objašnjava Šuković.

Bilo kako bilo, izvesno je da bi s postojećom formulom, po kojoj se penzije sada usklađuju – 87,5 odsto sa rastom troškova života i svega 12,5 procenata s rastom zarada, penzije u narednoj godini pale na 40 odsto prosečne zarade, a u 2010. na svega 35 procenata. Ta činjenica je, verovatno, bila presudnija od samog predizbornog obećanja i postizbornih dogovora stranaka buduće vlasti. Drugo je sada pitanje da li za sve to ima para, ko i kako treba da ih smogne, a to, opet, mora da bude jedan od prvih ekonomskih zadataka, a ne samo socijalno odgovorne vlade.


Izvor: Politika

Pa stvarno ne razumem koji je bre ovom Tadicu pa da non stop gura onog Jeremica?
Pa ja ne znam sta je taj covek uradio toliko da ce biti premijer...i nije dovoljno sto je predsednistvo glasalo za Pajtica on i dalje gura svoje.
Pajtica za premijera!!

pajtic premijer!

  А зар заборависмо на Ђелића ?

Miki ce da nam izgradi Diznilend u sred Beograda na vezu. 

Боље и Микијев Дизниленд, него да нам Тома Топаловић гради једино што уме - крематоријум