Izmenama poslednje u nizu, četvrte verzije nove rezolucije za Kosovo i Metohiju pokušano je uveravanje Rusije da se kosovski model sticanja državnosti ne može koristiti više nigde u svetu. Jednostavnije rečeno, pisci rezolucije - SAD, Velika Britanija i Francuska - pokušali su da ubede Rusiju, koja problem sličan kosovskom ima u Čečeniji, da za nju ne postoji opasnost od presedana.
Izmene u rezoluciji su u njenom uvodnom delu gde je samo u odnosu na prethodna tri nacrta ojačan deo koji govori o istorijskom kontekstu Kosova zbog koga je ovaj prostor specifičan slučaj u svetu.
I prethodne verzije nacrta rezolucije imale su deo u kome se poziva na istorijski kontekst. Taj deo je manje-više ostao nepromenjen u svim verzijama, osim što je u prvoj Kosovo bilo „specifičan“ slučaj, a od drugog nacrta Kosovo je „jedinstven“ slučaj.
Naizgled, sve rezolucije, osim treće varijante, imale su manje-više samo terminološke promene. Jedino je treći nacrt imao novine: oročene pregovore na 120 dana, a potom, ako ne bude dogovora, automatsku primenu predloga Martija Ahtisarija, imenovanje specijalnog izaslanika koji bi pratio situaciju vezanu za manjine, to jest izbegle, raseljene, nestale osobe. Novina je bila i imenovanje specijalnog predstavnika generalnog sekretara koji će pratiti te pregovore i potom podneti izveštaj generalnom sekretaru UN, a čime se Rusija pokušala omekšati jer je i tada na taj izveštaj imala mogućnost da uloži veto jer i on mora da prođe na SB.
Međutim, u svim nacrtima je ostala suština na koju Rusija ne pristaje, a to je „uvažavanje“ celokupnog Ahtisarijevog paketa, pa i onog dela u kojem on predlaže nadgledanu nezavisnost, a time i ukidanje Rezolucije 1244.
Šta se zapravo pokušava s raznim nacrtima rezolucija u kojima nema krupnih promena osim manje-više terminoloških? Da li se pokušava izrežirati situacija: eto, mi smo sve pokušali, ali Rusija i Srbija nisu konstruktivne, što bi dovelo do priznavanja Kosova bez rezolucije?
I analitičar Dušan Janjić i lider kosmetskih Srba Oliver Ivanović slažu se da različitim verzijama Zapad pokušava održati kakvu-takvu dinamiku procesa, šalje sliku da se nešto radi i dešava, ali se i neprestano opipava puls Rusije.
- Diplomatija u Savetu bezbednosti nije nivo da li je neko konstruktivan ili ne, već visoka svetska politika. Pa i SAD su odbijale redom sve rezolucije oko Izraela koje su ovu zemlju osuđivale za nasilje na Bliskom istoku - kaže Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za KiM.
Međutim, dodaje on, da, ukoliko se hoće EU na Kosmetu, mora biti rezolucije, a bez saglasnosti Rusije nema ni prihvaćenog nacrta u Savetu bezbednosti. To znači, dodaje on, da se Zapad na neki način mora ipak na kraju odreći dela predloga Ahtisarija i dostići kompromis oko rezolucije sa Rusijom.
- Iako se unapred zna da će biti odbijene, rezolucije se ređaju jer su međunarodne diplomate i te kako svesne situacije na terenu, ovde na Kosovu. Može se to shvatiti i na izvestan način kao iscrpljivanje Rusije, ali prvenstveno, ipak i kroz minimalne izmene radi se o potrebi iznalaženja rešenja za novu misiju jer je sadašnja koju sprovodi Unmik mrtva - kaže Ivanović.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da se svim ovim pokušajima „održava proces takozvanih zajedničkih konsultacija“.
- Gde god ima nekih nacrta, održava se i stanje da ima konsultacija. Opipava se Rusija šta bi je to zadovoljilo. I ovim ovako kratkim rokovima u menjanju nacrta pokušava se sprečiti ili umanjiti mogućnost nasilja Albanaca. Dokle god traje priča o rezoluciji, niko ne može da kaže da je proces propao - kaže Janjić.
Andrej Pjontkovski, direktor Moskovskog instituta za strateške studije, međutim, misli drugačije. Po njemu, SAD novim rezolucijama pokušavaju da sve zemlje članice u Savetu bezbednosti pridobiju na svoju stranu kako bi pokazale da je Rusija usamljena na svojoj poziciji.
- Rusija neće odustati i promeniti svoje mišljenje. I dalje verujem da će SAD zbog toga jednostrano priznati Kosovo, nakon čega će to učiniti dvadesetak zemlja EU i oko četrdesetak islamskih država - kaže Pjontkovski za „Blic“.
A šta je sada najbitnije? Kako rezolucijom uvesti misiju EU na Kosovo jer Unmik gotovo da je otišao iz pokrajine. To je deo na koji Rusija pristaje, ali da se ne dira u postojeću Rezoluciju 1244. Rusiji se izašlo u susret i sa stavkom o novim pregovorima, međutim, razgovori imaju odredbu na koju Moskva ne pristaje: unapred utvrđeni ishod - da će se primeniti Ahtisarijev plan. Domaći mediji preneli su izjavu belgijskog šefa diplomatije Karela de Guhta da pregovore ne treba uslovljavati.
Sada je na redu sastanak predsednika SAD Džordža Buša sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Nijednom od njih Kosovo nije prioritet, ipak mnogi očekuju, osnovano ili neosnovano, neki pomak na tom sastanku. Po rečima savetnika ruskog predsednika Sergeja Prihotka, Putin će u susretu sa Bušom zahtevati nastavak pregovora o statusu Kosova na izbalansiranoj osnovi.
- Tako bi našli takav kompromis o statusu pokrajine koji bi mogao biti odobren u Savetu bezbednosti UN i ne bi stvarao negativne presedane u različitim regionima sveta - kaže Prihotko.
Razlike u odredbama
Svi nacrti su samo verzije prve rezolucije i ona sadrži bukvalno sve osnovne odredbe koje se potom manje-više ponavljaju. Osnovne stavke koje se ne menjaju od prve su prihvatanje Ahtisarijevog plana i potom posle tranzicije od 120 dana i ukidanje Rezolucije 1244. Drugi nacrt je imao mnogo terminoloških izmena, a glavna je bila da Kosovo nije specifičan slučaj već sui generis, tj. jedinstven.
Prvi i drugi nacrt kod Ahtisarijevog predloga imali su: „UN izražava svoju zahvalnost specijalnog izaslanika za njegov izveštaj o budućem statusu Kosova i podržava se predlog za Kosovo.“ U drugoj je izbačeno iz prve - „i poziva se na njegovu punu implementaciju“. Treći nacrt je imao samo: „UN izražavaju svoju zahvalnost specijalnom izaslaniku za njegov izveštaj o budućem statusu.“
 

 Izvor: Blic

Амери спамују, али нема ко да их банује.