Британски амбасадор у БиХ лаже и шири дезинформације јер је по међународном праву војска Републике Српске имала право на одмазду

18. јун 2015.


edvard-ferguson

Србија данас коментар: Испод можете прочитати коментар британског амбасадора у БиХ о томе како је у Сребреници извршен геноцид што је најобичнија и најгнуснија лаж. У одмазди коју су извршили делови војске Републике Срспке над армијом БиХ није направљен никакав геноцид па чак ни ратни злочин већ су сходно међународном праву спровели репресалије (одмазду) за нанете губитке Србима у околини Сребренице где је уништено преко 90 српских села и где су сви становници тих села било да је реч о деци, женама или старцима уништавани на бестијалан начин од стране снага армије БиХ које су Сребреницу користили као истурену базу за нападе и терор над српским становништвом.

Међународно право итекако дозвољава употребу репресалија или одмазде:

Репресалије (или одмазде) у међународном праву представљају мере којима се одговара на противправне акте једне земље такође кршењем правила међународног права и као такве представљају крајње средство да се једна држава одврати од противправних делатности.

Репресалије представљају једно средство (поред реторзије и рата) из категорије насилних средстава за решавање спорова између држава.

Иако развој међународног права иде у правцу сужавања дозвољених репресалија, оне могу под одређеним условима представљати и основ који искључује противправност међународних кривичних дела.

Репресалије у доба рата

Репресалије у доба рата редстављају правни институт, веома често санкцију којој може прибећи једна ратујућа страна у случају кршења правних правила од стране друге државе такође ратујуће стране. Сама смисао репресалија у доба оружаних сукоба своди се на вршење притиска над наредбодавној власти државе, односно њених оружаних сила, како би променила своје понашање.

У доба оружаних сукоба репресалије подлежу одређеним ограничењима:

репресалије морају бити усмерене на војне или паравојне објекте,

репресалије морају бити пропорционалне у односу на тежину противправног акта на основу кога су уследиле,

репресалије морају бити временски ограничене (морају бити обустављене оног часа када се постигне тражено задовољење),

репресалије не смеју бити предузете нехуманим или неморалним средствима.

Репресалије које су од стране делова војске Републике Српске извршене у Сребреници и околини биле су усмерене на војне циљеве тј.војнике армије БиХ који су починили монструозне злочине над српским цивилним становништвом.

Те репресалије нису биле пропорционалне јер српска страна није ликвидирала жене, децу и старе већ само униформисана лица која су припадала армији БиХ или су код себе имала стрељачко наоружање.

Те репресалије јесу биле временски ограничене и трајале су мање од недељу дана.

Репресалије које су извели делови војске Републике Српске нису били нехумане нити неморалне. Срби нису убијали децу, жене и старце, нити су их черечили, секли трбухе, одсецали главе, разапињали по шумама као што су то радили припадници армије БиХ са Србима.

Те реперсалије које је извела српска страна нису била чак ни сразмерне јер су снаге армије БиХ у српским селима у околини Сребренице брутално ликвидарале преко 3.400 Срба док укупан број српских жртава у том крају достиже бројку од преко 6.500 страдалих. Српске снаге су извршиле одмазду на између 400 и 1000 припадника армије БиХ. И то по западним изворима.

Британски амбасадор би веома добро требао да зна шта значи правни институт одмазде јер је влада Велике Британије тај исти правни институт одмазде примењивала безброј пута.

Британски амбасадор у БиХ Едвард Фергусон сматра да нема примеренијег начина да се искаже поштовање према свим невиним жртвама рата у БиХ него што је доношење резолуције о Сребреници у Савету безбедности УН.

Истовремено, он сматра да је дошао тренутак и да Светска организација треба да сагледа прошлост и извуче поуке за будућност.

Неспорна је правна чињеница, каже Фергусон, да је у Сребреници пре 20 година почињен геноцид, што су, додао је, једногласно потврдили и сви чланови Управног одбора Већа за спровођење мира прошле седмице у Сарајеву.

Стога ратни злочини и злочини против човечности почињени током сукоба у БиХ не смеју бити заборављени нити порицани, написао је Фергусон на свом блогу поводом најављеног усвајања резолуције о Сребреници у Савету безбедности УН, 7. јула. Резолуцију је иницирала Велика Британија.

„Таква изјава не представља напад на Републику Српску или Србију или било кога другог. То је једноставно изношење тужне истине“, навео је британски дипломата у ауторском тексту.

Неки о овој резолуцији говоре да она угрожава помирење у Босни и Херцеговини и широј регији, каже Фергусон и констатује да то није тачно већ да су политичке реакције на тај документ „оголиле тужну реалност да је премало учињено и да је показано премало лидерства у промоцији и подстицању стварног, дубинског и смисленог помирења“.

„Ово није изазов за само једну групу, народ или земљу. Знамо да је на свим странама било невиних жртава током рата. Верујемо да резолуција УН треба то изричито да препозна и изрази саучешће за све жртве рата“, навео је Фергусон.

Изражавајући наду да ће политички лидери у БиХ и региону у сусрет годишњици Сребренице пажњу уместо на политику усмерити на људску трагедију целокупног рата, Фергусон се нада и да ће ова резолуција бити схваћена и као подстицај да се 20 година након рата снажније крене напред са процесом помирења.

„Када је Велика Британија прихватила одговорност за израду нацрта ове резолуције, знали смо и речено нам је да ће то бити тежак задатак, који ће чак и подразумевати одређени ризик“, навео је амбасадор Велике Британије у БиХ и додао да одсуство довољно озбиљних и одрживих корака ка помирењу унутар БиХ и региона у протеклих 20 година значи да су ране још увек свеже.

Ипак, заједно са колегама из Уједињених нација, навео је, верујемо да ову важну годишњицу треба обележити на обазрив и достојанствен начин и управо то ће заједнички настојати да учине током расправе и припреме текста резолуције у Њујорку.

„Наравно да смо дубоко свесни и да поштујемо чињеницу да људи Сребренице нису једине жртве рата. Многе друге породице широм Босне и Херцеговине – српске, бошњачке, хрватске и друге – остале су без очева, мајки, браће, сестара, синова и кћери. Њихов бол је нама недокучив. Али сам број жртава организованог убијања у Сребреници је без премца и мора бити предмет посебне пажње и помена“, сматра Фергусон.

Британски дипломата је навео да постоји још један разлог због којег је овај догађај од посебног значаја за УН, а то је да је тадашњи генерални секретар светске организације Кофи Анан у свом извештају након овог догађаја констатовао да су УН начиниле грешке и да нису учиниле довољно да спрече убијање.

„Ова годишњица је и значајан тренутак у којем ће Уједињене нације сагледати своју прошлост и осигурати да се из трагедија прошлости извуку поуке за будућност. Исправно је да тако поступимо“, закључио је Фергусон.

Танјуг
Правопедиа.рс

Ma mogu da ga popuse samo svetski dusebriznici...

Студенти Николићу и Вучићу: Не идите у Сребреницу, тражите вето Русије


 БЕОГРАД -

Група од 400 српских студената са више приватних и државних факултета из Србије, Црне Горе, Републике Српске и иностранства апеловала је данас на председника и премијера Србије Томислава Николића и Александра Вучића да не иду у Поточаре 11. јула.

Они од председника и премијера траже и да од Русије затраже да стави вето на британску резолуцију о Сребеници у Савету безбедности.

У отвореном писму, које су иницирала три београдска факултета - Факултет политичких наука, Богословски и Правни, наводи се да би њихов одлазак у Поточаре имао далекосежне последице по српски народ.

Студенти верују да би на тај начин био "имплицитно признат наводни геноцид, сврстане српске жртве Сребренице на нижи ранг вредности и дато оправдање британској резолуцији у Савету безбедности и проглашавање српског народа геноцидним".

Уверени су и да би одлазак премијера и председника Србије у Поточаре било и "учествовање у директном удару на РС са крајњим циљем да се укине као творевина настала на наводном геноциду".

Студенти, потписници отвореног писма, наглашавају да је нељудски негирати злочин, али и да "нико поштен и истинољубив не може да прихвати и каже да је то био геноцид".

Поручују и да се Николић и Вучић у историјском тренутку у којем својим поступцима могу да спрече да будућа поколења широм света о српском народу уче као о геноцидном, а да се његове, такође велике жртве у том рату забораве.

Подршци студентима придружио се и Београдски форум за свет равноправних.

Izvor http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/studenti-nikolicu-i-vucicu-ne-idite-u-srebrenicu-trazite-veto-rusije_613200.html


ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: У резолуцији о Сребреници пише да су Срби масовно силовали дечаке!


БЕОГРАД – Веровали или не, Велика Британија у резолуцији о Сребреници оптужује Србе да су сексуално злостављали десетине хиљада жена, људи и дечака.

О предлогу резолуције о Сребреници ће 7. јула расправљати Савет безбедности УН, а у њој се тврди да су Срби масовно силовали дечаке!

“Опште је познато да су Срби током рата у Босни, а посебно у рејону Сребренице, силовали и сексуално злостављали десетине хиљада жена, девојака, мушкараца и жена”, наводи се у овој резолуцији.

Премијер Србије Александар Вучић на конференији за медије у Влади Србије је и сам напоменуо да се у тексту наводе монструозне лажи.

– Нипошто се нећемо сложити са скандалозном резолуцијом Велике Британије о Сребреници – рекао је Вучић.

Подсећамо, Вучић је истакао да је „спреман да иде у Сребреници и погне главу пред жртвама“, али да је резолуција неприхватљива за Србију. Истовремено, он је истакао да Србија није тражила од Русије да уложи вето на овај „документ“.

Izvor http://www.pravda.rs/2015/06/22/verovali-ili-ne-u-rezoluciji-o-srebrenici-pise-da-su-srbi-masovno-silovali-decake/

СРЕБРЕНИЦА: Улазак у балканску завршницу

У завршници неће бити важнно давати голове, већ не примати их, што значи да ће игра бити тешка, прљава и ружна за око.

1.
Балканска партија кренула је ка завршници: они што од било ког локалног играча очекују потезе који ће значајно променити прилике на терену још једном ће се легитимисати као свет танких живаца и дебелог незнања. У тој завршници дакле неће се бројати дриблинзи и бравуре, јер их неће бити – а и ако неким случајем и истрчи неки Меси, на време ће остати без ноге. Бројаће се само грешке, односно најбољи играчи биће они који их буду најмање правили. Лепота игре биће хендикеп који се неће преживети.

2.
Прву грешку у завршници направио је Бакир Изетбеговић, потпуно збуњен порукама које је у петак чуо из Београда. Вучић је ОК, рекао је Изетбеговић, зато што хоће да се поклони жртвама у Сребреници; али Србија није, зато што захтева изручење Насера Орића, кога Изетбеговић сматра „невиним човеком“, и зато што не прихвата да је у Сребреници почињен геноцид. Тешко је у свему томе избећи поенту, у којој је Вучић на отвореној сцени направио идентификацију са сребреничким жртвама, а Изетбеговић – који је, хвалећи Вучића, морао да прихвати пружену руку, док је, кудећи Србију, показао дубоко незадовољство Вучићевим наступом и немоћ да се одупре гласовима хистеричне бошњачке јавности – упао је у клопку идентификујући се са Орићем, кога мало ко и на Западу не опсиује као скота, додуше „нашег скота“.

Хајде да видимо шта су поводом Сребренице урадили српски лидери – важно је на овом месту не рећи Вучић, будући да су своје улоге у артикулацији те политике имали и Николић, и Дачић, и Додик.

3.
Прво, Србија није упала у клопку која се на прву лопту цртала као најлогичније решење – није тражила руски вето у Савету безбедности на предстојећу британску резолуцију о геноциду у Сребреници. Зашто је то била клопка?

Зато што би се Србија таквим потезом представила као „руски клијент“, дакле пасиван политички фактор који би на тај начин изазвао западне земље, а да притом не би могао да обезбеди руске гаранције да ће бити заштићен. Уместо тога, Србија се званично обратила Русији, додуше и свим осталим сталним чланицама Савета безбедности, показујући своје неслагање са нацртом резолуције и негирајући да је у Сребреници почињен геноцид.

Истовремено, из Николићевог кабинета стигле су најаве да би Србија могла од Русије да затражи вето, чиме се показало да се и о томе размишља. Дачић се у Санкт-Петербургу јавно конфронтирао са Бриселом, тврдећи да за ЕУ није проблем био Јужни ток, већ то што је он пролазио кроз Србију. Додик, као човек са најмањим маневарским капацитетом међу њима, али самим тим и великом убојном снагом, био је са Лавровом директнији извлачећи од њега јаку изјаву о „апсолутно антисрпској резлуцији“ о Сребреници.

Наравно, увек ће бити оних верују да ова четири наступа нису били синхронизовани, као што је тешко било кога уверавати у супротно. Тек, једно је јасно: да су били синхронизовани, била би то добра синхронизација.

4.
Вучићева спремност да иде у Поточаре и одбијање да одустане од изручења Орића, што је највише збунило Изетбеговића, наравно, са једне стране, доводи у питање његов одлазак на комеморацију 11. јула. Ако га тамо не буде, није у постојећим околностима свеједно што га неће бити зато што не одустаје од једног превејаног злочинца, уместо што га неће бити зато што одбија да се поклони жртвама. Ако пак оде у Сребреницу, на чему ће западне амбасаде сигурно радити, није свеједно што ће тамо бити као неко кога су моделовали и довукли западни амбасадори да га понизе заједно са народом који представља или као неко кога ће сви гледати као човека који захтева Орићево изручење.

5.
Интерпретаторима Вучићевог наступа о Сребреници промакао је један веома важан детаљ. Наиме, он је рекао да је свој став усагласио са Николићем, чиме је потрошен још један важан адут западних земаља. Наиме, сукоб између Вучића и Николића, на коме су неколико последњих месеци доста радиле западне амбасаде и домаћи петоколонашки медији – а који би, како видим, био драг и неким патриотама – довео би Србију у веома тешку ситуацију. Наиме, расколом између Вучића и Николића први би био ослабљен и сведен искључиво на своју западну парадигму, а други, једнако ослабљен, на руску. Подела друштва постала би акутна, уз све опасности које то носи, Вучић би био гурнут према Демократској странци и много моћнијој „београдској чаршији“, а Николић према оној врсти патриота који Србију виде искључиво као „руског клијента“.

Наравно, одбијање Вучића и Николића да се потуку отвара им други фронт, за сада нешто бенигнији. Наиме, приликом гласања на влади троје министара није било за одбијање сагласности са британским предлогом резолуције.

6.
Српско изјашњавање о Сребреници, које јесте прва степеница у балканској завршници, открива контуре стратегије која ће у том најважнијем делу партије бити примењена. Прво, Србија неће изазивати западне силе и неће им стварати алиби да скину рукавице и ударе. То, наравно, неће значити одсуство сваког конфликта на тој линији, посебно не изостајање обавештјних операција и провокација против Србије, али Србија неће стварати разлоге за фронтални удар.

Друга црвена линија биће прилична осетљивост Србије на то да не разочара Русују и доведе у питање њену подршку. Речју, сигурно је да сви потези Србије у том периоду неће бити проруски, али важније од тога је да ниједан не буде антируски. Да ни Руси немају проблем с тим показао је у Београду Алексеј Пушков, који се у име Русије захвалио Србији на њеној политици наутралности, док је само који дан пре Данијел Сервер исту ту полиитку неутралности Србији набио на нос као највећи проблем.

Треће, Србија ће – пренаглашено, како Вучић воли да ради – слати миротворне поруке у региону, уверена да би јој сваки конфликт у чијем стварању би сама учествовала, на леђа натоварила оне силе са којима нема снаге да се бори. У томе ће посебно бити важни односи са Бошњацима, због чега „сребренички маневар“ добија дубљи смисао.

И, четврто, Вучић и Николић ће, чини се, веома пазити да не уђу у међусобни сукоб. То ће, наравно, увећати притисак на њих најјаче интересне организације у Србији – београдске чаршије – која их туче и тући ће их и слева, а одскоро и здесна, што ствара веома занимљиве везе између либералних медија и делова одавно проказане деснице.

7.
Хоће ли та политика моћи да буде успешна? Најискреније, пре не, него да. Партија, коју играмо најцрњим од свих црних фигура, одмакла је до завршнице, и не стојимо сјајно. Алтернативе које се на сцени нуде – на скали од потпуне и брзе предаје до стварања Масаде од Србије, у овој фази, међутим, не обећавају више. Како рекосмо, у завршници се неће бројати дриблинзи, већ само грешке. Ни њихово одсуство неће нам гарантовати мир споља, зато је онај унутрашњи важан бар онолико колико је важан у рату.

Izvor http://www.pravda.rs/2015/06/22/srebrenica-ulazak-u-balkansku-zavrsnicu/

Izgleda da su odustali...

Umorili se od nas...

  Ovo što su napisali o navodnom silovanju dečaka je toliko gnusno i pogano da nemam reči za komentar.
  Nadam se da su odustali mada nešto sumnjam u to. Probali su da nam napakuju Markale, Tuzlansku kapiju i Račak koji su bili opravdanje za sankcije i bombardovanje, ostala im je još samo Srebrenica kao opravdanje.
  Voleo bih da nisam u pravu. Uostalom videće se.

Potpuna demonizacija svakog pokušaja srpske borbe za slobodu. Naši evropski prijatelji 

Mustafić: Više od 500 Bošnjaka u Srebrenici ubili Bošnjaci
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/368550/Mustafic-Vise-od-500-Bosnjaka-u-Srebrenici-ubili-Bosnjaci

..........................................................................

Mustafić: Da li je Orić bitniji od žrtava?
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/570092/Mustafic-Da-li-je-Oric-bitniji-od-zrtava

Muslimanima iz Bosne je izgleda najlakse da krivicu nadju u Srbima, umesto da vide siru sliku, koja je dosta skrivena! Tipicno... A, ako se istina vec skriva, treba se pitati ko je skriva i zbog cega?