Dr Snežana Drašković, direktorka Instituta za transfuziju krvi Srbije

Teški saobraćajni udesi proteklih nedelja povećali su potrošnju krvi iznad očekivanog nivoa
Beograd - Iako su rezerve krvi u transfuziološkim službama u Beogradu i Srbiji dovoljne za zadovoljenje četvorodnevnih potreba, građani ne bi trebalo da se "uspavaju" zbog trenutno dobre situacije - kaže za Danas dr Snežana Drašković, direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije. Ona navodi da je snabdevanje zdravstvenih ustanova komponentama i produktima krvi uredno, a prema projekcijama, očekuje se da dobra snabdevenost potraje i naredne nedelje.
Letnji meseci, gotovo po pravilu, povezani su sa deficitom dragocene tečnosti, ali su, zahvaljujući sprovedenim kampanjama, i leto 2007. godine, kao i ovo, bez nestašica. Svakodnevno je beogradskim medicinskim ustanovama potrebno 300 do 400 jedinica krvi, a 800 do 1.000 u celoj Srbiji, ali teški saobraćajni udesi proteklih nedelja povećali su potrošnju krvi iznad očekivanog nivoa.
Naša sagovornica podseća da se od jedne jedinice krvi izdvajaju tri komponente, drugim rečima, od jednog davaoca, tri osobe kojima je to neophodno dobiće jednu od komponenti - eritrocite, trombocite ili zamrznutu svežu plazmu. Prema procentu davalaca od 3,08 odsto (koliko je zabeleženo prošle godine), Srbija se nalazi gotovo na 40. mestu. Ipak, bolje rezultate u davalaštvu imamo od Grčke (2,8 odsto), Rumunije, Bugarske, Italije ili Poljske, a lošije od Mađarske ili Hrvatske.
Transfuziolozi, kaže dr Drašković, najzadovoljniji su kada imaju eritrocite krvne grupe O pozitivne, jer u slučaju deficita ostalih grupa uvek može da se "priskoči" u pomoć s nekom drugom grupom. Građani koji imaju ovu krvnu grupu, u slučaju potrebe, mogu da prime jedino krv svoje grupe. Velike količine krvi, merene desetinama jedinica, potrebne su za transplantacioni program, ne samo za hirurški zahvat, već i za postoperativni tok. Nema transplantacije bez kvalitetne transfuziološke podrške, ali se nikada ne zna kada će se takav zahvat dogoditi.
Drašković poručuje građanima da budu odgovorni, da se trude da redovno daju krv dva puta godišnje. Upravo je krv redovnih davalaca i najbezbednija za pacijente. Kako podseća naša sagovornica, apsolutno bezbedne transfuzije nema, jer postoji fenomen "prozora" u kome se neki virusi ne mogu detektovati, a redovni davaoci su i redovno kontrolisani.
- Broj ljudi kojima je, zbog bolesti ili hirurškog zahvata, potrebna transfuzija gotovo je nepromenjen tokom cele godine. Nažalost, letnja sezona povezana je i sa povećanim saobraćajnim traumatizmom, zbog kojeg je povećana potrošnja krvi. Zbog toga je neophodno da transfuziološke službe uvek budu spremne. Zavod za transfuziju Vojvodine dobro je obavio svoj deo posla, na svojoj teritoriji imali su puno teških saobraćajnih nesreća, a upravo višestruke povrede iziskuju velike količine krvi za sanaciju i zbrinjavanje povređenih. Kako nesreće uvek dolaze bez najave, apelujem na građane da pre nego što krenu na odmor daju krv, a samo oni koji su to već činili znaju kakav je osećaj zadovoljstva posle davanja krvi - ističe dr Snežana Drašković. J. Tomašević

Izvor: Danas