ПАЛА ОДЛУКА!
СВЕ ЈЕ СПРЕМНО!
Путин се коначно састаје са Зеленским!
Познат датум! Ово ће бити главне теме!

 27-11-2019 17:19


Председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Володимир Зеленски, могли би да одрже билатерални састанак на маргинама самита Нормадијске четворке.



Састанак ће бити одржан 9. децембра у Паризу, изјавио је саветник Кремља Јури Ушаков.

"Верујем да се крећемо у том правцу, ка одвојеном састанку (руског и украјинског председника). Они ће бити у истој соби. Верујем да ће разговарати један с другим", рекао је Ушаков новинарима, а преноси ТАСС.

Он је додао да је у великој мери спреман нацрт документа за самит Француске, Русије, Украјине и Немачке у Паризу, али је нагласио да се не може искључити могућност да би лидери тих земаља могли да га измене.

Ушаков није одговорио на питање шта се налази у нацрту документа, али је истакао да су нацрт урадили стручњаци.

Навео је и да очекује да га лидери одобре, али је нагласио да га они још нису видели.




Извор: Танјуг

 

Nista im to ne vredi , ako se ne pojavi  i  "veliki bata od preko Bare" ...!

Razgovor niocemu...

Украјинци заратили сами са собом:
Националисти запуцали на војску

© AP Photo / Evgeniy Maloletka
ЕВРОПА
08:33 30.11.2019(освежено 09:23 30.11.2019)

Украјински националисти запуцали су на припаднике украјинске војске у близини града Золотоје у Донбасу, саопштили су представници самопроглашене Луганске Народне Републике.

Како се наводи, до пуцњаве је дошло због тога што припадници националистичких формација не желе да изврше наређење кијевских власти да се повуку са својих положаја.

Према подацима са терена, украјинска војска је била приморана да изведе паљбу и из минобацачког оружја.

Међутим, медији нису навели да ли има погинулих, иако се прецизира да у том подручју где је дошло до размене ватре није било цивила.

Раздвајање снага
Завршетком повлачења снага и средстава из Петровског окончан је процес стварања три зоне безбедности на контакт-линији у Донбасу. Договор о њиховом стварању постигли су представници Украјине, Доњецке и Луганске народне републике у септембру 2016. године.

Скоро одмах су се повукле трупе са прва два пункта, али су се касније украјинске снаге безбедности тамо поново вратиле. Покушаји да се спроведе повлачење снага настављени су тек у лето 2019. године: 30. јуна трупе су се повукле на подручју Станице Луганске, а првих дана новембра и у Золотом.

https://rs.sputniknews.com/evropa/201911301121254358-ukrajinci-zaratili-sami-sa-sobom-nacionalisti-zapucali-na-vojsku/

To je sve dzabe...

Зашто се Крим 1991. није придружио Русији

© Sputnik /

РУСИЈА
21:12 08.12.2019(освежено 21:15 08.12.2019)

Пре потписивања Беловешког споразума 1991. године, Крим, Луганска и Доњецка област затражили су од руских власти да их приме, али Москва „није имала времена за преговоре са Кијевом“, изјавио је Сергеј Филатов, први заменик председавајућег Врховног савета Руске Федерације (1991—1993), а потом шеф администрације председника Бориса Јељцина.

Филатов је у интервјуу за лист „Взгљад“ истакао да су у Врховни савет Руске Федерације стално долазиле делегације из Доњецка, Луганска и са Крима које су тражиле да их не остављају у саставу Украјине.

„То су биле земље које су биле исконски наше. Просто су их дали Кијеву. Они су схватали да се налазе у неравноправним условима са Украјинцима. У Украјини се врло снажно развијао национализам. И даље се води рат око ових области, и не само ових. Сада се почели да говоре о томе да ћемо и друге области узети себи, у Русију“, рекао је он.
Али председник државе Борис Јељцин одбио је да их прими у састав Русије, јер, према мишљењу Филатова, „није било времена“ за преговоре, као ни ресурса да се прехране нови региони.

„Нисмо имали времена. Гледали смо како уопште да преживи Русија. Пре него што су почеле владине реформе, у многим областима није било хлеба. Брашна је остало за неколико дана и остало је 120 милијарди долара дуга од СССР-а. О чему да се размишља тог тренутка — о Украјини или ипак о себи, о својим људима?“, објаснио је бивши шеф Јељцинове администрације.

Председник РСФСР Борис Јељцин, председник Белорусије Станислав Шушкевич и председник Украјине Леонид Кравчук на потписивању Споразума о стварању Заједнице Независних Држава 8. децембра 1991.


© SPUTNIK /
Бивши украјински председник: Грађани 1991. године желели савез са Русијом
Филатов тврди да је Москва у почетку преговарала са Кијевом и покушала да „одбрани Крим“. Али када се поставило питање предаје нуклеарног оружја Русији, министар одбране Украјине Константин Морозов пружио је врло снажан отпор.

„Он (Морозов) је био категорички против давања атомског оружја Русији. Тада су увучене и треће стране, које су постале гаранти, као и наша земља, територијалног интегритета Украјине — под условом да нам Кијев дâ оружје“, истакао је Филатов.
У недељу, 8. децембра, навршава се 28 година од потписивања Беловешког споразума, којим је практично прекинуто постојање СССР-а. Документ су потписали високи званичници и шефови влада трију савезних република: Борис Јељцин и Генадиј Бурбулис из Руске Федерације (РСФСР), Станислав Шушкевич и Вјачеслав Кебич из Републике Белорусије и Леонид Кравчук и Витолд Фокин из Украјине.

Председник РСФСР Борис Јељцин, председник Врховног савета Белорусије Станислав Шушкевич, председник Украјине Леонид Кравчук након потписивања Споразума о стварању Заједнице Независних Држава у Беловешкој шуми


© SPUTNIK /
Председник РСФСР Борис Јељцин, председник Врховног савета Белорусије Станислав Шушкевич, председник Украјине Леонид Кравчук након потписивања Споразума о стварању Заједнице Независних Држава у Беловешкој шуми
Споразумом је констатовано укидање постојања СССР-а као „субјекта међународног права и геополитичке стварности“ и најављено стварање Заједнице независних држава (ЗНД).

Син првог секретара Централног комитета КПСС Никите Хрушчова, научник и публициста Сергеј Хрушчов, тврдио је да су се у Беловешкој шуми Јељцин и Кравчук договорили да ће Крим бити део независне Украјине.

Кравчук је, са друге стране, изјавио да се током припреме Беловешког споразума питање Крима није покретало.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201912081121301791-zasto-se-krim-1991-nije-pridruzio-rusiji/

Русија тражи од Украјине 4,5 милијарди долара

© Sputnik /

РУСИЈА
21:48 09.12.2019

Русија тражи од Украјине да исплати дуг у износу од 4,5 милијарди долара по основу еврообвезница, саопштило је руско Министарство финансија.

Како се наводи, сума је повећана за пола милијарде долара у односу на почетни износ због обрачунатих камата.

Раније су у Врховном суду Велике Британије почела саслушања у вези са тим случајем, која ће трајати до 12. децембра. Министарство финансија уверено је да ће суд донети одлуку у корист Русије.

Дуг Украјине
Москва је 2013. године купила украјинске еврообвезнице за три милијарде долара по нетржишним условима (са стопом купона од пет одсто годишње). До краја 2015. године Кијев је редовно сервисирао дуг, али затим није измирио ове обвезнице.



Руско Министарство финансија поднело је тужбу Врховном суду у Лондону и добило је у марту 2017. године: суд је наредио Украјини да Русији исплати номиналну вредност обвезница — три милијарде долара, износ неисплаћеног купонског плаћања — 75 милиона долара, као и казнену камату.

Сваки дан кашњења Кијев кошта 673 хиљаде долара. Украјина се касније жалила на ову одлуку Апелационом суду.

Русија се у новембру 2018. године жалила Врховном суду Велике Британије на одлуку да се организује свеобухватан процес проучавања аргумента Кијева у случају кредита на три милијарде долара.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201912091121308192-rusija-trazi-od-ukrajine-45-milijardi-dolara/

 

"Normandijska cetvorka" :

[Video] :

https://vk.com/syriantube?z=video-55849790_456244294%2F831c58205c9183a026%2Fpl_wall_-55849790

https://vk.com/syriantube?z=video-55849790_456244295%2F9f2c74d1723eec4e74%2Fpl_wall_-55849790



 

Тукли нас и викали „ово је Украјина“:
Српске камионџије претучене на граници Украјине и Румуније

© Tanjug / NEMANJA JOVANOVIC
СВЕТ
11:12 12.12.2019(освежено 13:07 12.12.2019)

Шесторица српских камионџија ноћас су око један сат после поноћи брутално претучени на граничном прелазу између Украјине и Румуније, на прелазу Ђаково—Халмеу.

„Њих су претукли украјински возачи шлепера, а док су их ударали викали су им да је ’ово Украјина‘ и да је ово њихова граница“, преноси „Курир“.

Група претучених српских возача објаснила је да се то догодило на граници између две поменуте земље — пред сам улазак у Румунију, на њиховом повратку кући.

„Претучени смо нас петорица-шесторица, од чега тројица баш тешко“, написали су возачи у поруци редакцији, додајући да су повређени Радојко Ковачевић, Милан Рујевић и Драган Јовановић.
Како се наводи, они су још у шоку и неверици, с обзиром на то шта им се догодило, а послали су фотографије повреда, као и слике са самог граничног прелаза.

Упитани шта је био повод за напад, рекли су да су нападнути из чиста мира.

Кажу да на том месту стоје и чекају већ данима, не само наши него и руски и белоруски шлепери, за разлику од домаћих украјинских, који без проблема обилазе километарску колону и прелазе границу за тили час.

Амбасада у Румунији: Нисмо званично обавештени о инциденту
Амбасада Србије у Румунији саопштила је да није званично обавештена о инциденту на украјинско-румунској граници.

Како је речено Тањугу у амбасади, инцидент се догодио на украјинској страни границе и о њему амбасаду нису обавестили ни држављани Србије ни надлежни румунски органи.

https://rs.sputniknews.com/svet/201912121121327432-tukli-nas-i-vikali-ovo-je-ukrajina-srpske-kamiondzije-pretucene-na-granici-ukrajine-i-rumunije/

УБИСТВА ПО ПОРУЏБИНИ И ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ:
Право лице украјинских "браниоца демократије"

 13-12-2019 14:30


12. децембра, украјинска полиција објавила је да је ухапсила пет осумњичених за убиство Павла Шеремета.




Павел Шеремет, новинар из Белорусије са пребивалиштем у Кијеву, убијен је у аутомобилу у којем је возио ујутро 20. јула 2016. Полиција је покренула кривични случај у складу са чланом 115 члана 115. Кривичног закона 5. клаузуле.

Тадашњи генерални тужилац Јуриј Лутсенко назвао је "осветом због професионалне активности" као главну верзију иза убиства новинара. Министар унутрашњих послова Арсен Аваков није искључио учешће Русије у атентату.

Показало се да су у ствари украјински националисти били главни осумњичени и уопште нису имали везе са Русијом.

Сви они су припадници добровољачких батаљона где учествују нацисти или макар њихови симпатизери.

Један од осумњичених за овај случај чак је објавио и на Фејсбуку и затражио помоћ, јер су власти биле ту да га ухапсе:

„Оптужен сам за убиство Шеремета. Одмах. У мом дворишту. Биће претрага. У помоћ! ", Рекао је Андреј Антоненко, познати украјински музичар, миљеник десничарских радикала и Петра Порошенка.

Хапшења је потврдио украјински министар унутрашњих послова.

"Национална полиција га је управо приведела и уз сагласност СБУ (украјинске службе безбедности) прогласила основану сумњу осумњиченог у случају убиства Павела Шеремета", написао је шеф украјинског министарства унутрашњих послова Арсен Аваков на Твитеру .

Осумњичени су:
Јулија Кузменко звана “Лисица”. Хирург из Окхматдета и члан добровољачког батаљона. Наводно је поставила експлозив испод Шереметових кола.

Андреј Антоненко члан добровољачког батаљона, наредник снага специјалних операција и рок музичар познат као Рифмастер. Отпратио је Кузменкову до Шереметова аутомобила, пошто је она наводно поставила експлозив, поново га срела и одвела са места злочина. Живео је у близини и добро је познавао то подручје;

Јана Духар медицински радник у 25. ваздухопловној бригади. Судећи по видео камерама, уочи убиства она је извршила извиђање у кварту у којем је новинар убијен, и сликала локације надзорних камера. Те камере су је такође снимиле.

Ина Хришенко надимак "Пума". Шта је тачно урадила и како је била повезана са осталим члановима групе због овог злочина, није јасно. Али, према логици полиције, то има везе са прављењем експлозива.

Владислав Хришченко Пумин муж и специјалиста за експлозивне направе а посебно мине. Експлозивна направа коју је направио 2018. (у другом злочину) показала је сличности са случајем Шеремет. Како је повезан са осталим члановима групе (осим са супругом) такође није јасно.

На снимцима надзорних камера се не виде лица, осим Јане Духар, која је заправо шетала околним улицама. У објављеним телефонским разговорима такође нема наговештаја о умешаности у случај Шеремета.

Али идентификовани су на следећи начин:

Андреј Антоненко или Рифмастер имао је јакну с принтом на леђима. Појавио се на снимку у којем мушкарац прати жену која поставља експлозив испод Шереметова аутомобила.

Показало се да је јакна са истим или сличним принтом била обучена на мушкарцу који је 2015. године помагао у разношењу далековода у региону Херсона.

Полиција је утврдила да је то учинио "активиста" по надимку Натсик. Истражујући круг његових познаника, отишли ​​су до Антоненка и пронашли на његовим друштвеним медијима фотографију на којој је било јасно да он носи такве ознаке.

Истражујући Антоненкове везе, дошли су до Јулије Кузменко. И случајно су стигли до Ине и Владислава Хришченка.

Муж је учествовао у покушају атентата на једног бизнисмена из Ивано-Франкивске регије 2018. године, а због тога је већ био у затвору.

Његова супруга ухапшена је у новембру 2019. године у вези с истим случајем.

Полиција је потврдила да су експлозивна направа у Шереметовом аутомобилу и она која је коришћена за покушају ликвидације бизнисмена идентична.

"Овај случај још није решен, тако да истрага још траје", рекао је украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков.

„12.12.2019. извели смо фазу у којој је група притворена и оптужена. Верујемо да су оптужбе основане. И зашто смо одрадили незапамћени, главни брифинг. Будући да је тема веома актуелна и упечатљива, трудимо се да пружимо што више информација како би сви разумели наш став “, рекао је министар.

Напоменуо је да није јасно како су осумњичени посебно повезани једни с другима, али полиција ради на томе.

„Немамо одговоре о механизму интеракције. У неким аспектима још увек имамо питања о улози одређених појединаца. А посебно, ко је иницирао ово кривично дело “, додао је.

„Нажалост, не извештавамо о свему што знамо. Данас на брифингу било је то једва 5-7%, можда 10% чињеница које можемо изнети. Мислим да ће у овом случају доћи до више вести и информација. “Аваков је додао да верује да су „наши аргументи врло озбиљни“, изражавајући уверење да „не грешимо“.

Јевхен Ковал, заменик шефа националне полиције, рекао је да је у случају Шеремет обављено 3700 испитивања и 47 вештачења, примљено је 800 докумената, укључујући мобилну комуникацију, и анализирани су снимци са више од 200 видео камера.

Истрага је имала четири главне верзије мотива за убиство:

Грешка - убице су можда желеле да убију Елену Притулу која је власник детонираног аутомобила;

Лична корист;

Професионална активност;

Дестабилизација ситуације у земљи.

Још увек није јасно о чему се ради, али вероватније је да су украјинске власти спремне учинити све како би дестабилизирале Украјину, али чини се да Русија није играла никакву улогу у томе.






Извор: Правда