DOKUMENTARAC O DEJANU BERIĆU ŠOKIRAO AMERIKU: Rediteljka Olja Šehter sa Dekijem mesecima gledala smrti u oči, publiku na Zapadu njen film je ostavio bez reči!



Srpski snajperista i ruski heroj, kapetan Armije Novorosije u Donjecku Dejan Berić, ozbiljno preti da pomrači slavu slavnog Vasilija Zajcova, heroja Staljingradske bitke. Na Međunarodnom filmskom festivalu u Santa Barbari, u najstarijem kalifonijskom teatru (Lobero, osnovanom 1873), održana je svetska premijera celovečernjeg dokumetarca "Rat snajpera", a njujorška rediteljka Olja Šehter glavnu ulogu dodelila je Dejanu.

 


Još se ne zna ko će dobiti glavnu nagradu za igrani film, iako se najveće šanse daju Kristoferu Nolanu za svetski hit "Denkerk". Ali isto tako "Rat snajpera" važi za favorita u dokumentarnom programu, pojačan muzikom džez legende Bilija Martina. Ovaj film prošlog meseca je već dobio Londonsku nezavisnu nagradu u dokumentarnoj kategoriji za januar.

 

Ucenjena glava

Ron Kop, predavač njujorške filmske akademije u čestitki Olgi Šehter napisao je da je ta nagrada potpuno zaslužena.

 

- Rizičan, avanturistički, hrabar i važan filmski rad. Uveren sam da je ova nagrada samo početak - istakao je Kop.

 


Ipak, američka publika i žiri teško će progutati ono što je filmom ispričala Olga Šehter. Jer, ona je iskreno i bez ulepšavanja prenela životne i antiameričke političke stavova Dejana Berića, čija bi glava za ukrajinske snajperiste bila najdragoceniji plen i donela im nagradu od 50.000 dolara.

 

Ali, mnogi su to već pokušali, a Olga je prikazala intimni portret i pošteno i nepristrasno istražila fascinantnu prirodu snajperiste: "Da li je on čovek u potrazi za svojom svrhom, ili žrtva istorijskih okolnosti, ili kriminalac, terorista, ubica..."

 

Anđeo čuvar

 

Nestvarni kadrovi zločinački razrušenih gradova i sela Donbasa bolno odudaraju od informacija koje publici serviraju američki mediji. Pripovetku s Dejanom Berićem Olga Šehter počela je na Saur Mogili, nevelikoj, ali dominantno važnoj uzvisini koju je njih 17 branilo od krupnih jedinica kijevskog režima u avgustu 2014.

 


- Ovde se desio rat između Amerike i Rusije - uvereno govori Berić Olgi dok je kamera prikovana na spomenike, granatama razrušena kamena lica crvenoarmejaca, heroja Drugog svetskog rata, jer tu su se ogorčene borbe vodile i 1943.

 

Olga Šehter je kamerom osvedočila i narod Donbasa s ruskim zastavama, kako u ogromnoj koloni prolazi ulicama Donjecka na nacionalni praznik. S vrha solitera, kao anđeli čuvari, o njima brinu snajperisti.

 

"Mora da bude mrtav 100 odsto!"

 

Olga je film radila od 2015. godine, po mrazu i žegi, na prvoj liniji i u pozadini.

 

Zabeležila je i Dejanove razgovore sa seljacima kraj limene kapije koju su geleri pretvorili u sito. I polomljene prozore prekrivene najlonom u zasneženom gradu. I groblje branilaca Donbasa. U kadru krstače sveže, nad humkama fotografije mladih ljudi. Donbas je kraj rudara i industrijskih radnika.

 


- Ti znaš da u svetu ima ljudi koji te gledaju kao fašistu - pita Olga.

 

- Na mene - široko otvorenih očiju pitanjem odgovara Dejan: - Ne znam.

 

Ali, borci Armije Novorosije Dejana gledaju drugim očima. Pred kamerom trkom i bez sumnje ispunjavaju njegova naređenja.

 

Primirje po sporazumu iz Minska na snazi je od januara 2015. Ali od tada traje surovi rat u nekoliko kilometara širokom pojasu ničije zemlje. To je rat zaseda, izviđačkih grupa i - snajperista.

 

- Granica između vojnika i ubice je veoma tanka - govori Dejan Olgi Šehter dok se smenjuju kadrovi.

 

Pred kamerom pršte meci geleri i ruše se zidovi. A onda se Dejan nasmejan igra s donbaskim siročićima, a mnogo im je pomoći iz Srbije prosledio. Hranu, odeću, novac... Šalju Srbi, iskusili su već kakva je to muka.

 


Pa opet surova stvarnost. Dejan pred strojem prima orden Svetog Georgija. Ozbiljno lice nadvija se nad vojnom kartom, a olovka ucrtava poziciju: "On mora da bude stoprocentno ubijen, taj snajperista."

 

I ruski snajperisti polaze za Dejanom, maskirani u stepu, u šume, u cele žbunove. S platna se prolama pucanj. Baš kao što je narodni heroj Vasilij Zajcov podučavao saborce u Staljingradu: "Jedan metak i odlaziš." Tako je potrošio 225 metaka.

 

Istina u lice Zapada

 

Berić kaže da se iznenadio kada je video koliko je film surovo realističan.

 

- Ovo je prvi put da zapadni svet na tako značajnom festivalu čuje istinu. U filmu se presecaju moj život ovde, prva linija, životi i priče stanovništva o zločinima Ukrajinaca. Govorio sam koliko je NATO teroristička organizacija, a SAD najveća zločinačka država. Olga je priredila nekoliko zatvorenih projekcija filmskim radnicima i bogatašima u Americi koje baš briga šta se i gde dešava u svetu. I takvi ljudi su se zamislili posle filma - preneo je Berić.

 


On objašnjava da će se Olgin film naći u konkurenciji za Oskar ako osvoji neku festivalsku nagradu i nada se da će tako svet najzad dobiti priliku da razume Srbe i njihovu borbu i na Donbasu.

 

Muk boraca

Dejan i njegovi saborci pogledali su film na predpremijeri u Donjecku.


- To su sve prekaljeni borci i ljudi koji su prošli mnogo toga. Kada se film završio i upalilo svetlo svi su i dalje minutima sedeli i ćutali pre nego što se prolomio aplauz - priča Dejan.

Исповест грузијских снајпериста: Посланици Раде пуцали на народ у Кијеву


Те ноћи негде око пет ујутру чуо сам пуцње. Пашински је поскочио, узео радио-станицу у руке и почео да урла како би се пуцњава зауставила јер још увек није било време. Међутим, већ око пола осам Пашински је наредио свима да се припреме за паљбу. Пуцњава је трајала око 15 минута, након чега су нам рекли да бацимо оружје и напустимо земљу.

Крајем фебруара 2014. године на тргу Мајдан у Кијеву непознати снајперисти убили су 53 човека – 49 демонстраната и четири полицајаца. Иако су лидери опозиције и представници САД и ЕУ за тај инцидент оптужили бившег председника Украјине Виктора Јануковича, до дана данашњег истрага није утврдила ко је одговоран за овај злочин.

Да су за пуцњаву на Мајдану одговорни грузијски снајперисти први пут је рекао бивши командант елитног одреда грузијске војске „Аваз“, генерал Тристан Цителашвили, који је учествовао у ратовима у Абхазији и у петодневном Руско-грузијском рату и који је био велики непријатељ тадашњег председника Грузије Михаила Сакашвилија.

„О томе да су на Мајдану пуцали Грузинци знао сам још те 2014. године. Неколицина су били баш моји војници. Неколицина се још увек се налазе на територији Украјине, учествују у борбеним операцијама, док су се остали вратили. Дуго су ћутали о свему, бојали се да проговоре, док се поједини и данас плаше за своје животе“, прича Цителашвили.

Један од тих снајпериста о којима говори Цителашвили је Коба Нергадзе – припадник грузијске војске, који је од 2003. до 2004. учествовао у специјалним операцијама на граници између Грузије и Јужне Осетије, како каже, борећи се против шверцера, али и против самих Осетинаца, након чега се повукао из војске и наставио службу у Министарству одбране Гурзије.

Тајна служба безбедности Грузије

Како објашњава Нергадзе, почетком 2007. године Указом Сакашвилија формирана је тајна служба безбедности при Министарству одбране, у коју су примани бивши војници и полицајци и они који су раније осуђивани. Коби Нергадзе је испричао да је примљен захваљујући познанству са Почидзеом Зурабом. Званично, ова служба се бавила обезбеђењем митинга у Тбилисију, како се не би сукобиле Сакашвилијеве присталице и противници. Како се наводи, било им је дозвољено да носе пиштољ „макаров“. Током дежурства су им давали аутоматско оружје. У догађајима 2008. Нергадзе није учествовао — учио је језик у Грчкој и Немачкој.

Изјава коју је Коба Нергадзе дао свом адвокату и који би он дао у украјинском суду (1)Изјава коју је Коба Нергадзе дао свом адвокату и који би он дао у украјинском суду (2)Изјава коју је Коба Нергадзе дао свом адвокату и који би он дао у украјинском суду (3)Изјава коју је Коба Нергадзе дао свом адвокату и који би он дао у украјинском суду (4)Изјава коју је Коба Нергадзе дао свом адвокату и који би он дао у украјинском суду (5)Изјава коју је Коба Нергадзе дао свом адвокату и који би он дао у украјинском суду (6)Копија карте за лет коју је Александар Ревазишвили користио за улазак у УкрајинуКопија авионске карте Кобе Нергадзе на име Георгија Карусанидзе за улазак у Украјини 2013. године.Документ у којем Кобе Нергадзе обавештава украјински суд да је спреман да сведочи о догађајима на МајдануДокумент у којем Александар Ревазишвили обавештава украјински суд да је спреман да сведочи о догађајима на МајдануИзјава коју је Александар Ревазишвили дао адвокату Украјинског судаИзјава коју је Александар Ревазишвили дао свом адвокату и који би он дао у украјинском судуИзјава које је Александар Ревазишвили дао адвокату Украјинског суда (3)Изјава које је Александар Ревазишвили дао адвокату Украјинског суда  (4)Изјава које је Александар Ревазишвили дао адвокату Украјинског суда (5)Изјава које је Александар Ревазишвили дао адвокату Украјинског суда

У овом центру су се обучавали представници Украјине и Балтика, док су им инструктори били британски војници.

„Обучавали су нас како да се понашамо на митинзима: како да прикупљамо информације, организујемо људе, вршимо провокације. Обучавали су нас да у случају потребе организујемо митинге за власт или против ње, у зависности од налога. Осим тога, он се пријављивао и за обуку у сличним центрима у Литванији у Виљнусу лета 2013. године“, испричао је Нергадзе.

У Центру је било петнаесторо људи словенске националности, који су говорили украјинским језиком, старости око 30-35 година. Обука се водила на енглеском језику. На челу ове групе био је Мамук Мамулашвили, који је био званично саветник министра одбране и Сакашвилијево поверљиво лице.

„У децембру 2013. године све припаднике службе Мамулашвили је окупио и објавио да треба хитно ићи у Украјину у помоћ демонстрантима. То је било наређење“, додао је он.

Он нам је дао 10.000 долара и обећао још 50.000 по повратку, прецизира наш саговорник.

„У Украјину сам ушао под именом Георгиј Карусанидзе, смештени смо били у улици Ушински и сваки дан смо на посао ишли пешице до Мајдана. Задатак нам је био да чувамо мир, да одржавамо дисциплину, али и да раздвајамо провокаторе од припадника владајуће структуре“, испричао је Нергадзе.

Пет дана пред дешавање, 15. фебруара, наставља он, њега и његове колеге, међу којима је био још један грузијски војник Александар Ревазишвили, позвали су да дођу у хотел „Украјина“, који су демонстранти окупирали. „На трећем спрату у једној соби чекали су нас Андреј Парубиј, ултрадесничарски украјински политичар и Сергеј Пашински, посланик Врховне раде. ’Потребно је помоћи братском народу, ускоро ћемо имати задатак за вас‘, рекао је тада Парубиј, али никакве детаље није изнео. У то време већ сам код појединих демонстраната видео оружје, неки су имали пиштоље, а неки и пушке“, наводи Нергадзе.

Неколико дана касније, односно дан уочи инцидента, у хотел су поново дошли Пашански и још неколико људи носећи велике кофере у којима су били карабини „СКС“, аутоматске пушке „калашњиков“ калибра 7,62 милиметара, као и још једна пушка „СВД“. Према речима Нергадзеа, Пашински је том приликом рекао да је оружје потребно за одбрану, иако је на питање од чега ће се грузијски војници бранити украјински посланик немо изашао из собе.

Како тврди, након што је Пашински отишао, реч је наставио да води Мамулашвили, који је такође био присутан, рекавши да се ради о посебном задатку за грузијске војнике, са циљем да направе хаос на Мајдану уз употребу оружја на све окупљене циљеве, било да је реч о демонстрантима или припадницима безбедносних служби. Међу присутнима, прецизира, био је и Владимир Парасјук, руководилац једне ћелије Мајдана, који је потом постао један од команданата 4. рода батаљона „Дњепар“ и посланик Врховне раде.

Пашински лично бирао позиције снајпериста

Колега Нергадзеа, такође грузијски војник, Александар Ревазишвили, за Спутњик каже да се са Пашинским те вечери лично консултовао где да снајпери буду позиционирани, као и да је неопходно то учинити што пре јер се из дана у дан могла очекивати акција тадашње јединице украјинске безбедносне службе „Беркут“, са циљем да се растерају демонстранти.

„Те ноћи негде око пет сати ујутру чуо сам пуцње. Пашински је истог часа поскочио, узео токи-воки у руке и почео да урла да се пуцњава обустави јер још увек није наступило време за то. Пуцњава је истог часа прекинута. Међутим, већ око пола осам ујутру Пашински нам је свима наредио да се припремимо за паљбу. Како је рекао, по два-три пуцња и одмах мењати позицију. Пуцњава је трајала око петнаесет минута, након чега су нам рекли да бацимо оружје и напустимо зграду“, објаснио је Ревазишвили.

Одмах након пуцњаве, Ревазишвили се вратио на Мајдан, а како каже, демонстранти су били озлојеђени мислећи да су на њих пуцали припадници „Беркута“. „Било је и оних који су мислили да су пуцали ’њихови‘, односно сами демонстранти. Тада сам разумео да све ово може веома лоше да се заврши, да сам упао у веома лошу причу, да ме могу растрзати ако се било шта од овог сазна. Одмах сам схватио да морам да одем. Узео сам такси и отишао на аеродром“, завршава причу Ревазишвили.

Нергадзе прича да је рано ујутру 20. фебруара кренула пуцњава, као и да је то изводила група Мамулашвилија из прозора собе са трећег спрата хотела „Украјина“. „Пуцали су у паровима. Након што би испалили неколико хитаца, премештали би се у другу просторију и одатле такође пуцали. Чим су наредили прекид ватрен, наредили су нам да одемо. Истог тог дана сам одлетелео за Тбилиси.

Обећани новац, како тврди бивши официр грузијске војске, није добио, и додаје да се дан данас због тога прибојава могуће освете од стране „бивших колега“. Иначе, и Коба Нергадзе и Александар Ревазишвили потврдили су Спутњику да су спремни своје исказе лично да саопште и украјинском суду како би се разјаснио инцидент са убиством цивила на Мајдану.

 

нацисти у кијеву после успешне борбе са споменицима,прешли су на зграде руских банака и културног центра 

Кијевске власти забраниле испоруке мотора Русији за цивилне авионе


Украјинске власти су забраниле испоруке мотора Д-436 за цивилне авионе Русији, изјавио је заменик министра привреде Русије Олег Богачов.

„Нажалост, власти Украјине су забраниле испоруке мотора Д-436 у цивилне сврхе“, рекао је он.

Мотор Д-436 производи украјинска компанија „Мотор–Сич“.

Ови мотори се користе за авионе Ан-148 и Бе-200.

Раније је компанија за производњу авиона „Антонов“ изјавила да Влада Украјине на сваки начин покушава да закомпликује рад предузећа.

to se sve pravi u rusiji sad...

prakticno svi vodeci strucnjaci iz ukrajine su dobili ruska drzavljanstva prvih dana posle majdana...

Пушков о мировњацима у Донбасу: План јасан, али немогућ


Руски сенатор Алексеј Пушков изјавио је да би увођење мировњака УН у Донбас фактички означавао окупацију те територије са циљем да Кијев одради дуго планирану „чистку“.


„Стејт департмент фактички позива Москву да дâ сагласност да мировњаци УН одиграју улогу окупатора у Донбасу како би ту територију Кијеву предали на тацни да се једном за свагда спроведе чистка“, написао је Пушков на Твитеру.

Иако је рекао да је та схема веома јасна, он је додао и да је тако нешто немогуће спровести.

Подсетимо, званични Кијев залаже се за увођење мировне мисије УН у Донбас, док Русија сматра да то могу бити искључиво припадници ОЕБС-а.

Војна операција украјинске војске у Донбасу покренута је у априлу 2014. године након државног преврата у Украјини, када су Доњецка и Луганска народна република прогласиле независност.