Pećanac je poslat u Toplički kraj da spreči ustanak. Kad u tome nije uspeo odvojio se od ustanika da bi (uglavnom) mirovao ili da bi palio sela po Bugarskoj. Jedina pomoć je bila odmazda a ne direktan sukob za vreme Topličkog ustanka. Šta je radio za vreme sledećeg rata mogu samo da sanjam jer je bio samo jednan od vođa ko zna koliko frakcija sa prefiskom četnici.
  Koliko je meni poznato Pećanac se u Topličkom kraju borio protiv Bugara i Švaba.
  Srbija je bila u to vreme moderna država bar po svom uređenju za razliku od većine država u okruženju koje su zadržale feudalni sistem. Nešto slično je bilo i u Bosni koju je Austrija protivpravno anektirala ali uz jedan dodatak. Srbi u Bosni su imali svog spahiju za kog su radili kao i za vreme Otomanskog carstva. Imali su sa jedne strane strane preko Drine državu u kojoj ljudi slobodno žive i stvaraju i okupiranu Bosnu u kojoj su živeli kao u vreme Turaka. Srbija je imala još nešto što niko nije imao, zagarantovano pravo na imovinu koja ne može da se oduzme građaninu, imovinu koja mu je dovoljna da preživi.
  Austrija je stalno provocirala i tražila razlog za kavgu iz više razloga, atentat je bio samo dobar povod za ultimatum. Ferdinand je bio ne znam već koji pretedent na presto, nije bio ni tako važan ni omiljen.
  Zanimljivo je da se Turska nije mnogo mešala u poslove raje. Da nije bilo tako ne bi dozvolili Pećku patrijaršiju na primer.
  Vuk se školovao prvo u S.Karlovcima, tadašnjoj Ugarskoj u školi koju su donirali Srbi iz Vojvodine. Zanimljivo je da se u Beču odmah sprijateljio sa državnim cenzorom Slovencem Janezom Kopitarem koji mu je pomagao ali ne toliko koliko su mu pomagali Rusi na primer. Ili bilo koji drugi bogati Srbi uključujući i samog Miloša Obrenovića koji je sumnjao da je Vuk baš zbog saradnje sa Kopitarem austrijski špijun.
  Slažem se da treba da se složimo i budemo jedinstveni ali i da uradimo ono što retko činimo, da kažnjavamo izdajnike i saradnike okupatora odmah a ne da čekamo da dođu na vlast, da postanu nedodirljivi jer su ukinuli zakon o veeizdaji.

НИКОЛИЋ: Није случајно што Принцип у Србији 100 година није имао споменик

ПРЕДСЕДНИЦИ СРБИЈЕ И РС ГОВОРИЛИ НА ОТКРИВАЊУ СПОМЕНИКА ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ У БЕОГРАДУ


НИКОЛИЋ: Нећу дозволити вређање покланих и маљем убијених Срба у Јасеновцу, Старој Грдишци и Јадовну, стрељаних у Краљеву и Крагујевцу, живих подављених у Новом Саду
НИКОЛИЋ: Принцип је био херој, симбол ослободилачких идеја, тираноубица, носилац идеје ослобођења од ропства, која је кружила Европом. Србија, навео је, ни данас не брани Принципа и његове другове, већ они бране Србију… Србија свој однос према „побуњеним анђелима”, како их назива нобеловац Иво Андрић, исказује сада и овде спомеником Гаврилу Принципу, на који се чекало годину више од једног века
 ДОДИК: Британци су кроз историју увек били на негативној страни наше историје, због њих је неоправдано дуже остало Отоманско царство на нашој територији, а послали су и Педија Ешдауна који је покушао од Срба да направи Босанце. Ова резолуција опет је стигла од Британаца
         ПРЕДСЕДНИЦИ Србије и Републике Српске (РС) Томислав Николић и Милорад Додик присуствовали су данас откривању споменика Гаврилу Принципу у Финансијском парку, а Николић је поручио да је Принцип био носилац идеје ослобођења од ропства, која је тада кружила Европом.

         Додик је нагласио да је споменик симбол данашње борбе за слободу, јединство и поруке свету да на овим просторима живе Срби, народ који је имао снаге да направи две државе - Србију и Српску.

         „Ако је Винстон Черчил у својој књизи „Непознати рат” написао да је Принцип умро у затвору, а споменик који су његови сународници подигли слави његов и њихов злочин и геноцид, онда не чуди и предлог резолуције о Сребреници, којим би од данас симбол злочина била само Сребреница”, поручио је председник Николић.

         Он је рекао да неће дозволити вређање покланих и маљем убијених Срба у Јасеновцу, Старој Градишки, Јадовну, стрељаних у Краљеву и Крагујевцу, живих подављених у Новом Саду.



         „Гаврило Принцип у Србији није имао споменик, а ништа није случајно, чекало се да о томе одлучују људи који живе по његовим принципима слободе, независности, заједништва, чекало се да у Србији о Принципу одлучују они који не би рушили његов споменик да је, којим случајем, до сада било храбрости да буде подигнут”, истакао је председник.

         Судове и оцене о Принципу и његовом споменику одређивали су, како је истакао, историјски вртлози и дневне потребе.

         Све што се у протеклих сто година градило и разграђивало, зидало и рушило, свака промена у држави и друштву, од Југославије до Федерације БиХ, политичка превирања, међунационални односи, преламали су се кроз однос према споменику Принципу у Сарајеву, подвукао је Николић и додао да је споменик постављан па рушен, мењан...

         Тај споменик, додао је Николић, није служио култури сећања и утемељеним вредносним историјским судовима.

         „Најлакше је данас за све окривљавати Србију и Србе. Зато у назови историјским тумачењима читамо да може да се стави знак апсолутне повезаности између сарајевског атентата и Првог светског рата, као покушај амнестије агресора и окривљавања нападнутог, оног који је сву своју дипломатску снагу усредсредио да избегне рат”, указао је Николић.

         Он је оценио да би рата било, што се Аустро-Угарске и Немачке тиче, и без Видовдана у Сарајеву 1914. године, и без Принципа.

         Према његовим речима, због тога се не смеју изгубити ни битке које се данас воде кроз књиге, расправе преко медија, интернета, како се не би изгубили и ореол праведника и победника.

         „Ореол праведника и победника смо заслужили и добили за време и непосредно после оба светска рата”, рекао је Николић и подсетио да Србија тада, као сада, као и увек била против рата.

         „Принцип је био херој, симбол ослободилачких идеја, тираноубица, носилац идеје ослобођења од ропства, која је кружила Европом”, подвукао је председник Србије.



         Србија, навео је, ни данас не брани Принципа и његове другове, већ они бране Србију својом одбраном на суђењу које није било завршено када је увелико рат трајао, својим истрајавањем на истини, идејама и мотивима, чак и онда када су тамновали у нељудским условима и умирали на мукама.

         „Србија свој однос према „побуњеним анђелима”, како их назива нобеловац Иво Андрић, исказује сада и овде спомеником Гаврилу Принципу, на који се чекало годину више од једног века”, закључио је Николић.

         Председник Српске Додик поручио је да српски народ не жели да буде потлачен у новим савременим условима тлачења, већ жели да гради партнерство и мир са свима.

         Додик је навео да се „морају одбацити сви силни напади” и у том контексту поменуо Велику Британију.

         „Британци су кроз историју увек били на негативној страни наше историје, због њих је неоправдано дуже остало Отоманско царство на нашој територији, а послали су и Педија Ешдауна који је покушао од Срба да направи Босанце. Ова резолуција опет је стигла од Британаца”, рекао је он.

         Додик је упитао зашто је тешко рећи да је Сребреница место континуираног злочина од 1991. до 1995. године, да је убијен огроман број људи без обзира на вероисповест и народност и упитао Британце зашто хоће да издвоје само један догађај.

         „Шта је са Залажјем и многим другим селима”, рекао је Додик и питао ко је побио више од 3.500 Срба у том периоду, као и у чему је разлика између побијених.



         Он је изразио захвалност председнику Николићу и премијеру Александру Вучићу што бране те позиције и противе се, како је указао, срамном британском предлогу резолуције, али и поновио критику што се Србима оспорава свако право на референдум о статусу као другима.

         Додик је нагласио да су Срби велики народ који је могао у својој историји да направи две државе, једну Републику Србију и другу РС.

         Споменик Гаврилу Принципу, који је постављен на углу Немањине и Сарајевске улице у Београду, дело је смедеревског вајара Зорана Кузмановића и изливен је у два примерка, једна статуа је у Источном Сарајеву, а сада, годину дана касније, други одливак, дар Републике Српске, донет је у Београд на 101. годишњицу атентата у Сарајеву.

         Споменик, који је освештао владика Атанасије Ракита, висок је два метра и тежак 350 килограма

         (Танјуг)

Mogli su malo originalnije da naprave spomenik, tipa u pozi sa pistoljem kako puca na Ferdinanda.

Ma nisu ni trebali da postavljaju spomenik. Princip i nije neki heroj, pogotovo ne za srpski narod

Хвала хероју који нас је гурнуо у кланицу првог светског рата и где смо изгубили преко милион Срба.

А ти Ратко и Радоване и сви остали хероји који сте жртвовали животе за Србе и Србију и који сте спасили преко милион Срба, ви сте злочинци и недостојни помена.

A Gavrilo ih gurnuo?Na Nemce koji nisu hteli nego kad je već ovaj pucao oni jadni i nevini krenuli.E moj Gambino...

Siroti Nemci.

Ajde Gambino molim te, Prvog svetskog rata bi bilo svakako i sa i bez Gavrila Principa.. I koliko sam ukapirao taj spomenik je poklon vlade RS..

Ви тако релативизујете и злочине партизана који су убијали Србе, а својим кукавичким нападима из заседа потпиривали освету Немаца.

A ti si Gambino švabski potrčko lojalan rimskoj kuriji Ostavi naše junake i veličaj Ljotića.