Da Austro-Ugarska nije planirala rat godinama ne bi oni objavaili rat u roku od manje od mesec dana nekoliko zemalja uzastopno.

Ja se borim cinjenicama i istinom, i to svako treba da cini bez obzira na to gde se on nalazi.  Trenutno guram da drzim predavanje na jednom vecem fakultetu i tako otvorim svest ljudima, barem akademicima ako nista drugo.

рат је годинама висио у ваздуху, било је питање момента
наравно да треба да се боримо за истину у сваком моменту,ја само кажем док год то небуде у интересу великих неће иматии неки велики ефекат

Мене занима како они намеравају да објасне чињеницу да су, пошто је по њиховим речима неки српски терориста убио аустријског принца и пошто су Срби желели рат, одмах сутра почели да ратују Французи и Немци?

Занимљиво је како се сада 1 светски рат представља као велика трагедија (што је несумњиво био), али  многи су сада склони заборављању невиђеног ентузијазма за рат 1914, код већине зараћених страна. Већина народа у Немачкој, Француској, Британији, Аустроугарској и сл. је била у срећном делиријуму када су непријатељства објављена. Сада би неки да оперу историју и са њом Немачку и Аустроугарску, али Немачка је била једна од најприпремљенијих земаља за рат, када је он започео.

Ево мали пример:
http://en.wikipedia.org/wiki/Schlieffen_Plan

Такође се поставља питање, зашто је Немачка напала неутралну Белгију, ако није желела рат и није имала агресивне освајачке планове, који претходе самом рату?

Истина је да је само било питање времена када ће светски рат отпочети и који ће повод бити. Што се нас тиче, одлуку о започињању рата је имала искључиво имала Аустроугарска (охрабрена Немачком) и њен полудели генералштаб, који је морао да започне неки рат да би сачувао климаво унутрашње јединство.

Многи бркају Аустроугарску, која је релативно млада и краткотрајна  држава и њену претходницу Хабзбуршку монархију. То чине многи и на Западу. За разлику од Аустроугарске, Хабзбуршка монархија је била мултинационална краљевина коју је држала на окупу кућа Хабзбурга. После 1848, када се то царство скоро распало у Мађарској револуцији, Беч прави дил са Мађарима и прави двојну монархију, базирану на принципу етничког монопола Немаца и Мађара, њиховој феудалној доминацији над Словенима, као и католичком клерикализму. Јасно је како у тој шеми пролазе народи попут Српског.
Проблем за Беч је био што је Аустроугарској живело скоро више од 50% српског народа. Исто тако, монопол Мађара и Немаца је стварао страшан отпор код словенских народа, попут Чеха. За већину Срба у Аустроугарској је Србија била матица. Само постојање Србије је представљало проблем за Аустроугарску, а истој је био потребан спољашњи непријатељ да би сачувала унутрашње јединиство.

Зато је после атентата створена шема Принцип=Црна Рука=држава Србија, иако то нема везе са везом, али је згодан изговор.

Зашто се таква шема одржава на Западу?

1. Зато што сами Срби лежу на руду и врло радо интернализују и некритички преузимају све што долази са Запада. Исто тако Срби лако заборављају, као што су њихове интелектуалне "елите" склоне корупцији од стране тог истог Запада. Већина српских академских грађана се школује на Западу и одатле преузима моделе понашања, ставове, као перцепцију о сопственој земљи и народу.
2. Зато што су Срби, као мали, неутицајан, разједињен народ и зависни од Запада повољни "жртвени јарац" за све могуће грехе. Нарочито што у Србији не постоји скоро никакав озбиљнији академски отпор таквим настојањима. Протести појединаца и разних форумаша се не рачунају.
3. Зато што Запад сматра Аустроугарску суштински западном земљом, са којом се више поистовећује него са полуегзотичном Србијом, о којој не зна скоро ништа. У неку руку, Запад брани своје и тиме себе и своју цивилизацију. Истина је овде секундарна.
4. Зато што се западне елите диве гламуру и феудалној госпоштини аустроугарског система, за разлику од неке сиромашне Србије и њеног национал-револуционарног духа.
5. Аустроугарска је била држава којом су владали Германи и Мађари. Словени на Западу су увек били синоним за комунизам или за феудално подчињене кметове.
6. Аустроугарска је узор за формирање ЕУ. Срби су на Западу симбол национализма, који у ЕУ не сме бити толерисан.
7. Немачка је најдоминантнија држава ЕУ и гледа да "опере биографију" што је више могуће. Нешто у фазону "Нисмо ми криви за нацизам, он је само реакција на неправде Версајског уговора, који је последица првог светског рата. А за први светски рат нисмо ми криви, већ Срби који су га започели. Дакле, Срби су криви за нацизам. Уосталом, видите како су прљави, ружни и зли, па њихови интелектуалци и политичари сами то потврђују."

Mislim da se pomalo u nasim medijima pocinje da pravi nerealna slika oko takozvane revizije Prvog Svetskog Rata.Jasno je da se pokusava relativizovanje,ali ne mogu 2,3 istoricara i 2,3 knjige ponistiti ono sto je napisano svih ovih godina i sto su svi relevantni svetski istoricari vec utvrdili.Pri tom moramo da shvatimo da mi nismo bili nikakva jadna,mala drzava koja nije znala sta je snaslo,mi smo u tom trenutku Balkanski lider koji pokusava da sprovede svoju politiku isto kao sto to radi i Austrija,isto kao sto Austrija vrsi represiju u Bosni,Srbija istim ili slicnim merama resava probleme u Makedoniji.Medjutim glavni nas problem nije bila Austrija nego mi sami.Srbija 1913 isto kao i 2013 ima lopvsku i korupcionasku vlast koja ne vidi dalje interese svoje drzave od svog licnog bogacenja.Da ne pominjemo sam rat i "dolce vita" stil zivota na Krfu nasih vlastodrzaca u trenutku kad je zemlja dozivela najveci slom u istoriji i kad su oni odsutni od realnosti uzivali u carima mediterana.Da ne pricamo katastrofalnom vodjenju nase vojske koja nikad u istoriji nije tako ponizena i nikad u istoriji nije losije vodjena zakljucno sa tragicnom i pogubnom odlukom da se povlacimo kroz Albanske gudure umesto da se povlacimo preko Kosova i Makedonije u Grcku i pokusamo odbraniti front sa saveznicima.Umesto toga sami smo doneli odluku kojom smo izgubili vise ljudi nego sto nam je neprijatelj uspeo unistiti.

Па ако је Србија 1913 имала исту лоповску и корупционашку власт као и 2013, како је она успела да буде "Балкански лидер" тада? 
А колико ја знам, Србија 1912 је дуплирала своју територију, док се 2013 одриче оно мало што је сачувала на Космету, за кога званично тврди да је њен део?

Мало ти је лоша аналогија...


Колико ја знам, краљ се повлачио са сопственом војском.



Уосталом, какве то има везе са темом која се тиче Принципа? Сад испада да смо ми криви што смо нападнути 1914, када је све учињено од стране Србије да се рат спречи.


Какав највећи слом у историји, када су земља и њена војска наставили да постоје. Зар највећи слом у историји није доживела СФРЈ која се распала сама од себе и уз помоћ бивших Титових кадрова?


Какво катастрофално вођење војске о чему причаш? Па та војска је у потпуности разбила десетоструко јачу Аустроугарску војску, која до 1915 није могла да уђе у Србију. Тек после уласка Бугарске у рат и помоћи немачке армије, наша војска се морала повући, јер није могла да се брани на два фронта од вишеструко јачег противника. Ја пре мислим да је Аустроугарска понижена, што ју је једна мала Србија разбила као звечку у борби један на један. Тек кад су Бугари ускочили са леђа, преко небрањене источне границе, могло је да почне "херојско" иживљавање над женама и децом К.у.К армије и Бугара.

Вероватно си побркао ту армију са краљевском југословенском или са ЈНА. Бедан учинак истих је стварно понижавајући.


Па план је и био да се повучемо преко Македоније у Грчку, Вардарском долином али су Бугари пресекли ту одступницу, тако да је Албанија остала једина опција. Информиши се прво...


Иако је доста људи страдало у повлачењу, највише људи смо изгубили што од тифуса пегавца, што од покоља цивила од стране "цивилизираних".












П.С

Као што раније рекох, из приложеног лепо можемо да видимо зашто немачка пропаганда пролази. Па сами Срби ће ефикасније кренути себе да напушавају, од било кога другог.
Покушајте Хрватима да доведете у питање "домовински рат"...
Где су сад они, а где ми.

Ajmo ovako : Srbija je ekonomski u jako losem stanju i lose vodjena i zavisna od kredita, u smislu strategijskog polozaja smo lider kao pobednik Balkanskih ratova.Kralj se povlacio sa vojskom ok, ja pricam o funkcionisanju na Krfu,o bahanalijama,o sukobima sa Francuskim i Engleskim predstavnicama o totalnoj konfuziji i bezidejnosti sta dalje i o ogromnoj pomoci velike Francuske nacije u tim danima koja je teret brige o narodu i vojsci i reorganizaciji nase vojske preuzela na sebe,da nije bilo njih ko zna sta bi bilo.Pitas kakve veze ima,pa ima veze takve sto ako procitas moje prethodne postove na temi vrlo sam argumentovano pokazivao da pokusaj da se Srbija okrivi za rat je cista glupost (tako da ne moras braniti to od mene to znam vrlo dobro),medjutim pokusavam da kazem da nasi mediji polako klize u nama dobro znanu patetiku kako smo eto mi jadni i neznaveni napadnuti ni od kuda,ja tvrdim da smo dobro znali opasnost i racunajuci na pomoc prijatelja (koja je izostala),nadali se dobrom ishodu koji se pretvorio,delom i nasim greskama, u tragediju.Pitas kakav slom,pa ima li veceg sloma od toga da jedna vlada i vojska bukvalno fizicki budu uklonjeni sa svoje teritorije,ja ne znam ako ima nesto gore molim te prosvetli me.Kazes ti razbili smo Austriju kao zvecku,znas li kad su bile te 2 pobede?Znas li datum?To je bila prva godina rata.Rat je trajao 4 godine.Da ne pominjem sumanuti napad u septembru izmedju Cerske i Kolubarske bitke gde smo,po nalogu Rusije,da bi bi rasteretili pritisak na njih,udarili i pretrpeli ogromne gubitke(tu malo procitaj o bitci kod Cevrntije za koju malo ko i zna,a ta bitka pokazuje o ogromnom nedostatku koordinacije politickog i vojnog vrha kao i nesnalazenju samih oficira na terenu ).22 septembar 1915 krece Nemacko Austrijska ofanziva(ceo svet zna da je pitanje dana kad krece ofanziva,nasa vlada tih dana donosi odluku o otvaranju skola?!),19 oktobra padaju Cacak i Nis,Prva armija bezi preko Kopaonika,Treca Armija i Timocka vojska preko Zajecara i Knjazevca i Jankove klisure takodje se povlaci prema Kosovu,od 24 oktobra desavaju se sledece stvari,da komandanti stizu na Kosovo bez svojih jedinica,veza izmedju armija i komande ne postoji,delovi prve i trece armije ostaju razbacani po Srbiji,Druga armija ostavljena na cedilu,spasavajuci delove trece armije povlaci se preko Peci i Crne Gore u Albaniju,Timocka vojska ide preko Prizrena prema Debru,po svemu sudeci sva ova kretanja su bila na samostalnu inicijativu komandanata,e sad dolazi kljucni momenat,umesto da se druga armija uputi prema Debru,spoji sa Timockom vojskom i krenu prema Bitolju i dalje prema Grckoj i saveznicima,ne, donosi se odluka idemo svi kroz Albaniju u smrt.Cak je i Zivojin Misic tvrdio da je put u Albaniju put u smrt,naravno nije poslusan.Predlagao je kontraudar jos na kosovu,naravno nije poslusan.Prema tome nemoj molim te da pricas o nekakvoj Nemackoj propagandi,Srbi,Hrvati,domovinski rat i ne znam kakve sve gluposti i da branis Srbiju od mene,moj post je imao za cilj da pokaze da smo umnogome sami doprineli katastrofalnim desavanjima u prvim godinama rata i da smo mogli bolje i sa mnogo manje gubitaka,pre svega uz bolju organizaciju da se probijemo do saveznika i zadrzimo liniju fronta,a ovako smo pobedili veliku Cersku i jos vecu Kolubarsku bitku,pretrpeli strasnu Albansku tragediju i opet morali da krenemo od nule.

ja bih joj pothranjivao psihozu dok sama ne shvati da smo supermeni.

Ko je Rudolf Cistler
"Branio sam Mladu Bosnu": Advokat Gavrila Principa nepoznati heroj istorijskog suđenja
Svetlana Palić | 25. 11. 2013. - 19:55h  | Komentara: 14


O atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna 1914, zna se gotovo sve. U senci kuršuma Gavrila Principa, ostala je životna priča advokata Rudolfa Cistlera, koji je branio Principa i drugove.

Pripadnici Mlade Bosne na suđenju u Sarajevu

Tri meseca nakon atentata, 12. oktobra 1914. počelo je suđenje mladobosancima pred sarajevskim Okružnim sudom. U dvorani Vojnogarnizonskog suda tužilac Franjo Svara optužio je 24 osobe za veleizdaju, tvrdeći da su na silu hteli da otcepe BiH od Austrougarske i pripoje je Kraljevini Srbiji. Krivi su, rekao je on u prvom obraćanju, i za ubistvo prestolonaslednika iz zasede.


Dan kasnije, na istorijsku scenu stupio je Rudolf Cistler rekavši da se mladobosancima može suditi za “ubistvo”, ali ne za “ubistvo prestolonaslednika” jer zakon u Bosni ne poznaje posebnu zaštitu prestolonaslednika. Osporio je i optužbu za veleizdaju, pozivajući se na Sanstefanski mir po kojem je Turska 1878. pristala na okupaciju BiH, ali je suverenitet ostao na strani sultana. Pošto BiH nije u sastavu monarhije, optuženi nisu mogli da je otcepe i pripoje Kraljevini Srbiji. Uz to, tvrdio je, aneksija BiH nije pravno utemeljena jer nije ratifikovana u autrijskom i ugarskom parlamentu.



 

Rudolf Cistler

Atentatori su dve nedelje kasnije, 28. oktobra, ipak osuđeni (petorica na smrt, a ostali na 20 godina robije), a Cistler je zbog toga što je znanjem i veštinom ponizio tadašnje pravosudne organe, 24 sata po okončanju suđenja prognan iz Sarajeva.

 


- Bio je to častan čovek koji je uspeo da izvanrednom pravničkom veštinom odbrani štićenike, ali ne i da ih oslobodi, jer nije ih bilo moguće osloboditi. Cela Evropa je tada ustala na noge i tražila da atentatori budu osuđeni na smrt kao kriminalci i zločinci - kaže istoričar, akademik Dragoljub Živojinović.


Rudolf Cistler je u vreme odbrane mladobosanaca i sam bio veoma mlad, imao je svega 24 godine.


Po ubeđenju socijalista, 1908. godine držao je govore na Prvomajskoj proslavi u Banjaluci. Majka Hrvatica i otac Austrijanac školovali su ga u Beču i Zagrebu.
- Cistler je nepoznati heroj sarajevskog procesa. On je primer moralnog integriteta i principijelnosti, što je retkost i danas. Pokazao je veliku hrabrost jer ne treba zaboraviti da je branio mladobosance u oktobru 1914, kad je Veliki rat već bio u toku - priča Srđan Koljević, scenarista i reditelj, koji treba da počne da snima film “Branio sam Mladu Bosnu”, koji će govoriti o ovom zaboravljenom junaku. 

Gavrilo Princip

Nakon proterivanja iz Sarajeva živeo je u Zagrebu gde je bio ugledan član Zagrebačke advokatske komore. Godine 1918. vraća se u Sarajevo, gde zatiče sudije koje su osudile Principa i drugove i piše novinski članak protiv njih. Zbog tog članka, vlasti ih penzionišu. Drugi svetski rat zatiče ga u Zagrebu, gde ga ustaše odmah hapse i deportuju u zloglasni Kerestinec, ali ga supruga Nemica spasava dokazujući da nije Jevrejin.

 


Nakon rata, Cistler se vratio u Sarajevo gde je njegova kćerka Vanda dugo godina bila operska primadona. Dao je u životu samo jedan intervju, 1937, i napisao jednu knjigu, “Kako sam branio Principa i drugove”. Umro je 1960. godine.

 

Ovako ih je branio
“Sav javni život, čitava naša štampa, sve institucije, svaki pojedinac... ispunjen je moralnom indignacijom nad ovim događajem... Sve kipi osvetom i mržnjom protiv atentatora i nacije kojoj on pripada. Svi viču: ‘Ubijte ih, vešajte!’ Gospodo suci! Vi ne smete čuti viku ulice i čaršije. Sud mora biti hermetički zatvoren od politike i njenog oportunizma”, govorio je Cistler u odbrani mladobosanaca.



 

Isukane sablje
- Austrijski oficiri čekali su advokata Cistlera sa isukanim sabljama nakon suđenja. Njemu je život bukvalno bio ugrožen. Izašao je na sporedni izlaz. Pošto su bosanske vlasti odmah htele da ga daju na Vojni sud, gde postoji samo jedna kazna, smrtna, prijatelji Cistlera su napravili plan da on pobegne u buretu. Kako do suđenja nije došlo, za šta su zaslužni mađarski poslanici, Cistler je “samo” proteran iz Sarajeva - priča scenarista i reditelj filma “Kako sam branio Mladu Bosnu” Srđan Koljević.

Pismo mladog Sarajlije: Sarajevu ne treba spomenik Francu Ferdinandu!




U redakciju portala www.buka.ba stiglo je otvoreno pismo mladog istoričara upućeno ministru privrede Kantona Sarajevu Emiru Hrenovici i načelniku sarajevske Opšine Stari Grad Ibrahimu Hadžibajriću, povodom najave dizanja spomenika austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu u Sarajevu.

 
Poštovani ministre Hrenovica, poštovani načelniče Hadžibajrić,

Obraćam Vam se ovim putem povodom šokantne vijesti, a to je da ste dogovorili izdvajanje 30000 KM za izgradnju spomenika austrougarskom prestolonasljedniku Francu Ferdinandu.

Vijest je šokantna iz više razloga, pa ću Vam kao mladi politolog i historičar, ali prvenstveno kao građanin grada Sarajeva, obrazložiti zašto je to šokantno, te zašto Franc Ferdinand ne zaslužuje spomenik u Sarajevu NIKAKO, a naročito ne sada u vrijeme ekonomske, socijalne i političke krize, kojoj ćete ovim činom samo pridonijeti.

Prvenstveno je bitno razjasniti ko je bio Franc Ferdinand. Franc Ferdinand je bio habsburški nadvojvoda i prestolonasljednik. Ferdinand je bio reakcionar i njemački rasista, a svrha njegove posjete Sarajevu je bila vojna vježba radi zastrašivanja Srbije i priprema za imperijalistički rat, kao jedini izlaz iz tadašnje svjetske krize kapitalizma. Njegova nacionalistička shvatanja se očituju u njegovim pisanjima: "Ja sam potpuno siguran, čak bih se mogao i kladiti, da će onog trenutka kad se učini kraj tim sramnim mađarskim intrigama (što se sasvim lako može učiniti, jer je Mađar pravi Hun i Azijat koji se uvek hvali, ali se predaje čim se protiv njega preduzme energična akcija) i Sloveni prestati sa svojim žestokim jurišima i ponovo se mirno i poslušno pokoriti kulturno superiornim Germanima“.

Ovdje se nazire promocija takozvanog “naučnog rasizma”, prema kojem se kolonijalizovani narod na tim područjima stavlja u položaj inferiorne rase, te se tako opravdava kolonizacija i imperijalni pohodi, kako bi se ti inferiorni narodi “civilizovali”.

To je prvi razlog zbog kojeg Vi ne bi trebali dizati spomenik u Sarajevu, tj. razlog zbog kojeg Sarajevo ne treba spomenik okupatoru. Ko je još čuo da jedna zemlja diže okupatoru spomenik?!

Drugi razlog je historijski revizionizam kojem bi ovim činom doprinijeli.

Ovim činom bi nastavili praksu u postratnoj Bosni i Hercegovini, prema kojoj je Franc Ferdinand progresivni prestolonasljednik i nevina žrtva, zaboravljajući pri tome na njegov nacionalizam, rasizam i okupatorski karakter Austrougarske monarhije, a Gavrilo Princip jedan obični velikosrbin, terorista koji je ubio nevinog Franca Ferdinanda i njegovu ženu, zaboravljajući i/ili smanjujući pri tome ideje i progresivna razmišljanja samog Principa i organizacije Mlada Bosna.

Budući da Vi radite kao službenici Ministarstva, i kao načelnik jedne Općine, imajući na umu da plate primate iz državnog budžeta, koji se puni novcem poreskih obaveznika, koristim svoje pravo da tražim da se navedeni spomenik NE IZGRADI, jer nemate pravo propagirati stavove Franca Ferdinanda i veličati okupatora.

Ovakvo ponašanje je nedostojno službenika, jer ne pridonosi objektivnoj naučnoj analizi, pridonosi samo historijskom revizionizmu, pokazuje neznanje i služi ličnim interesima i prikupljanju političkih poena.

Minel Abaz