Revizija istorije: Od Gavrila Principa prave Bin Ladena

Srbija pasivno gleda na reviziju Prvog svetskog rata

Momčilo Petrović | 23. 09. 2013. - 16:09h | Komentara: 1
Sledeće godine svet će obeležiti stogodišnjicu Prvog svetskog rata. U Evropi su pripreme u punom jeku, a kod nas - slova na papiru!

Kliknuti (+) za uvećanje
Još letos, Austrija je uhvatila zalet: izdavači od tada najavljuju mnoštvo knjiga o Austrougarskoj monarhiji i Velikom ratu, a jedan vojni istoričar već je štampao knjigu od 1.222 strane. Vojnoistorijski muzej u Beču u martu će otvoriti izložbu “Slavlje i beda - život za vreme Velikog rata”, a u dvorcu Šenbrun naveliko se sprema virtuelna izložba. Državna televizija ORF snima tematski program koji će biti emitovan tokom čitave 2014. godine.

A Austrija, Nemačka i Francuska najvljuju da će zajedničkim velikim spektaklom stogodišnjicu početka rata obeležiti i u Sarajevi - 28. juna, na dan atentata na Ferdinada. I u tome je glavni problem: na taj način početak rata vezuje se za Principov atentat, a ne za objavu rata Autrougraske Srbiji mesec dana kasnije.

Napominjući da je 1919. godine Komisija za utvrđivanje ratne krivice pod rukovodstvom Amerikanca Roberta Lensinga Konferenciji mira podnela izveštaj sa nedvosmislenim zaključkom da su rat isplanirale i sa predumišljajem ga započele Austrougarska i Nemačka, dr Mile Bjelajac, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije kaže:

- Danas, potpuno nalik metodama između dva rata, oseća se pokušaj revizije tih ocena bilo prećutkivanjem tih rezultata bilo vehementnim fokusiranjem na “jedinog krivca” - Srbiju. Tu je i Rusija što tog pariju nije pustila niz vodu. Svedoci smo nenaučnog prevrednovanja istorijskog značaja nacionalno-oslobodilačkih pokreta širom Evrope onog vremena i etabliranje novih apologija davno destruiranih imperija kao etnički i verski tolerantnih te prosperitetnih komonvelta. Politički je sve moguće izdiktirati uz malu pomoć istoričara sa “osećajem za trenutak”. Biće to samo još jedna slika vremena u kome živimo - kaže dr Bjelajac.

A šta naša država radi?

Tehnički, obeležavanje godišnjice u opisu je radnog mesta Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, tačnije njegovog Sektora za boračku i invalidsku zaštitu.

“Republika Srbija je u završnoj fazi intenzivnih priprema za izradu objedinjenog programa za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata. Objektivno, odgovarajuće državne institucije već su daleko odmakle u realizaciji aktivnosti koje spadaju u njihove resore, a vezane su za pomenutu godišnjicu...”, kaže se na početku odgovora koji nam je upućen iz kabineta državnog sekretara Negovana Stankovića.

Vlada je imenovala odbor za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata, kome predsedava Tomislav Nikolić, a članovi su premijer i svi ministri, i “predstavnici SANU, naučnih i kulturnih instuticija, verskih zajednica, te istaknute javne ličnosti”. Odbor će usvojiti Program, i sa predlogom budžeta, proslediti ga Vladi - koja je u odboru - na usvajanje.

Tim programom, kaže se dalje, predviđene su književne, filmske, pozorišne i slikarske izložbe... Uz ovo, uključene su i “oficijelne državne manifestacije komemorativnog karaktera”, kao i saradnja sa drugim zemljama.
Detalji programa biće poznati, kaže se, u oktobru.

Pozorišne predstave
U sklopu obeležavanja stogodišnjice, bečki teatar „Šaušpilhaus“ naručio je komad o Sarajevskom atentatu od Biljane Srbljanović. Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda istim povodom angažovalo je Milenu Marković.

Izvor: Blic