Evo dva opisa igrara sa SNES. Jel ko igrao ove igre ? Stvarno su extra!
Donkey Kong Country
Proizvodnja: 1994 Broj igrača: 1 - 2 Kompanija: Rare & Nintendo Žanr: Avantura Autor opisa: [forsaken demon]
Vrlo je teshko napraviti kvalitetnu platformsku avanturu koja ce biti dovoljno zanimljiva kako za mladje igrache tako i za one starije koji su se naigrali ovakvih igara i koje je mnogo tezhe odusheviti. Jedna od retkih igara koja u tome potpuno uspeva je jedan od najpoznatijih serijala na SNES-u, Donkey Kong Country. Iako je DKC u sushtini jump&run igra, ekstremno se razlikuje od ostalih iz svoje branshe.
Prvo shto se zapazha kada startujete ovu izuzetnu igru jeste neverovatno dobra grafika, uz izuzetno glatku animaciju koje pre nalikuju nekoj igri na 32-bitnoj konzoli neko na ''obichnom'' SNES-u. Svi likovi i pozadine u igri su izuzetno lepo uradjeni i neverovatno glatko animirani, tako da se Donkey Kong ubraja medju najlepshe SNES igre. Programeri su napravili zaista veliki broj fascinantnih nivoa, koji ne samo da se medjusobno jako razlikuju, vec imaju i neku specifichnost u izvodjenju. Daleko od toga da je to sve shto ova igra mozhe da ponudi: pored sjajne mogucnosti igranja udvoje (dodushe, ne u isto vreme) DKC ima josh jednu izuzetno pozitivnu osobinu - snimanje pozicije shto je ovde zaista neophodno, jer postoji ogroman broj nivoa koji ubrzo postaju prilichno teshki. Ipak, ni vi niste sami, tako da ce vam stari Cranky dati poneki koristan savet a Funky vas mozhe vratiti na bilo koji od predjenih nivoa shto je dobra fora za skupljanje zhivota, ali pomalo ubija izazov. Takodje, u toku samih nivoa pomagace vam razne zhivotinje (sabljarka, nosorog itd.) koje pruzhaju itekako potrebnu pomoc.
Za igranje se koriste 3 tastera i to za skok, trchanje/nosenje predmeta i taster za izmenu majmuna (uvek vodite samo jednog majmuna dok vas drugi prati). Donkey Kong je zahvalniji za eliminaciju protivnika ali je zato Diddy mnogo bolji pri izvo|enju slozhenijih manevara. Muzika i zvuchna podloga su odlichno uradjeni shto je za svaku pohvalu. U toku igre mozhete sakupljati banane (100 banana-1 zhivot) a ponegde cete naci i zhivot u obliku balona. Vazhnu ulogu imaju i burad, pa vam tako bure sa zvezdicom omogucava da nastavite s tog mesta prilikom pogibije a u buretu sa DK oznakom nalazi se jedan od majmuna koji su vam eventualno poginuli. Vodite rachuna da vas samo jedan protivnichki dodir koshta zhivota, a da su glavni neprijatelji na kraju svakog sveta prilichno zhilavi. Pored pomenute zamerke u vezi sa zhivotima, jedino shto smeta je potpuno odsustvo options menija tako da nema mogucnosti promene tezhine, a bogami i kontrola. I naravno, ako vam se neki majmun nakachi, podelite bananu (i pojedite obe polovine!)
Grafika: 5 Jedna rech-savrshenstvo. Igra je predstavila Advanced Game Modeling tehnologiju u punom sjaju. Zvuk: 5 Gotovo kvalitetan kao grafika. Muzika se fenomenalno uklapa u atmosferu nivoa, a zvuk je kristalno chist Kontrole: 5 Sasvim dobre. Nazhalost, nema redefinisanja tastera ali to ne utiche na konachnu ocenu Zabavnost: 5 Sjajna igra, velike duzhine, ali i tezhine. Zbog toga, namenjena je neshto starijim igrachima.
Donkey Kong Country 2 Diddy's Kong Quest
Proizvodnja: 1995 Broj igrača: 1 - 2 Kompanija: Rare & Nintendo Žanr: Avantura Autor opisa: [forsaken demon]
Pojavom SNES-a 1991. godine na trzhishtu je pocheo pravi mali rat izmedju Sega Mega Drive 2 i pomenutog SNES-a. Iako se SNES u pochetku pokazao kao konzola slabijih tehnichkih mogucnosti, nekoliko igara je ipak uspelo da dostigne neverovatan kvalitet grafike (uz pomoc posebnih chipova ugradjenih u same kertridzhe) i time chak i nadmashi vecinu naslova sa MD2 konzole. Donkey Kong Country je jedan od razloga odlichne prodaje SNES-a u svetu sredinom devedesetih. Jednostavno, igra je toliko plenila svojim izgledom i impresivnom duzhinom da je postala i omiljena igra u svom zhanru, prava referenca za sve slichne naslove.
Posle velikog uspeha koji je postigao prvenac, Rare je godinu dana kasnije objavio prvi nastavak. Poshto su izvukli grafichki maksimum iz Super Nintenda, programeri Rarea su morali mnogo da porade na nastavku da on ne bi postao chist plagijat. To je uchinjeno najvishe poboljshanjima u pogledu duzhine i nekoliko novih poteza koje majmunchici mogu izvoditi. Zashto kazhem majmunchici? Pa zato shto za razliku od prvog dela vodite pored Diddyja (kojeg ste vodili i u prvencu) i malu majmunicu Dixie umesti robusnog Donkey Kong Juniora koga nashi junaci moraju spasiti iz zatochenishtva. Dakle, jedino shto je potpuno preuzeto iz Donkey Kong Countryja je potpuno ista izrada, dodushe uz veci broj atraktivnih lokacija shto je uzrokovano povecanjem duzhine same igre. Tako cete ovaj put imati prilike da posetite gusarski brod, mochvare, vulkane i josh shtoshta, ali to otkrijte sami. Novina je i uvodjenje novca koji morate skupljati kako biste mogli da platite snimanje pozicije, potrazhite dobar savet od starog Crankyija ili mozhda pokushate da osvojite nekoliko zhivota u kvizu. Drugi tip novchica je Cremlin coins kojih u igri ima ukupno 75 i svi se nalaze na tajnim lokacijama, a njih upotrebljavate u Kluba's Kiosku da biste pristupili skrivenom svetu sa ultra teshkim nivoima. Kontrole su mahom ostale iste, samo je pridodat novi potez kojim se Diddy ili Dixy mogu popeti jedno drugom na ledja kada ih mozhete iskoristiti za gadjanje protivnika ili dohvatanje visoko postavljenih banana/para. Josh jedna od sitnijih novina je i naskok na metu na kraju svakog nivoa kojim mozhete osvojiti zhivot, novac ili banane (ako skochite sa malo vishe platforme).
Kao i ranije, i sada je moguc povratak na predjene nivoe radi gomilanja zhivota shto malo ubija drazh igranja ali se namece kao neophodno reshenje zbog prilichno velike tezhine igre koja ni ovaj put nije podesiva. Takodje kao i u prvom delu imacete pomocnike u obliku raznih zhivotinja (zmija, zhaba, pauk, sabljarka, papagaj, nosorog) kojih je sada znatno vishe. Zvuk je naravno na zavidnom nivou a muzichke teme odgovaraju okruzhenju nivoa. Bez obzira kojem ste zhanru igara priklonjeni svidece vam se Donkey Kong 2, jer zaista spada medju najbolje igre u svom zhanru svih vremena.
Grafika: 5 Izrada je ostala ista, ali od ovoga teshko mozhe biti bolje. Nivoi su prelepo dizajnirani Zvuk: 5 Interesantni semplovi/kvalitetna muzika Kontrole: 4.5 Iznenadjujuce brojne, ipak nedostaje opcija za predefinisanje tastera Zabavnost: 5 Gotovo savrshena igra, mada tezhina i mogucnost gomilanja zhivota malo ubijaju izazov.
Teenage Mutant Ninja Turtles Proizvodnja: 1989 Broj igrača: 1 Kompanija: Konami Žanr: Akcija Platforma: NES
Autor opisa: [forsaken demon]
Kada bacite pogled na žanr ove igre i vidite da on zapravo nije borilački, nemojte da pomislite da je u pitanju greška - prve Nindža Kornjače koje su se pojavile na nekoj od konzola su upravo to, prilično unikatno izdanje koje sa sobom nosi mnoštvo pozitivnih ali i negativnih elemenata, što ga definitivno svrstava u kontroverzne naslove koje ili volite ili mrzite.
Iako je u osnovi single player ostvarenje, TMNT vam omogućava da vodite sve 4 Nindža Kornjače! Naime, prostim pritiskom na taster start možete da promenite lika, i to u bilo kom trenutku (za razliku od recimo Psycho Foxa za Sega Master System koji poseduje sličan princip). Pravilno menadžerisanje oklopnjacima je izuzetno važno, ne samo zbog toga što svaki od njih ima posebnu energiju, nego i zato što se međusobno dosta razlikuju. Naime, dok su im osnovne sposobnosti poput kretanja ili skoka identične, njihove borbene veštine su vrlo različite. Npr. Donatellov bo štap predstavlja najjače oružje sa daleko najvećim dometom, ali ga sputava sporost, odnosno slaba zaštita od projektila. Sa druge strane, Leonardova katana nanosi duplo manje štete protivnicima ali je i daleko brža i predstavlja sjajan štit.
Prelaz između nivoa vrši se kroz kratke sekvence iz poluptičje perspektive. Jedna od boljih odlika igre. Da, ovo je Nindža Stopalo.
Umesto klasičnih nivoa, ovde postoje samo ogromne oblasti koje sastoje iz više delova, pa je tako prva od njih smeštena u grad, druga na brani, da bi ste pred kraj igre konačno kročili i u Technodrome. Nažalost, kontrolni sistem je prilično slabo realizovan - kornjače su previše trome, vrlo ranjive u vazduhu, a preskakanje sa platforme na platformu na nekim kasnijim nivoima predstavlja pravu noćnu moru. Usled činjenice da glavni junaci imaju samo po jedan napad, borbe nisu naročito interesantne, a Konami kao da je to znao, pa je zato fokus pomerio na neke druge elemente. Ipak, to nije opravdanje za stravično loše osmišljenje borbe sa glavnim protivnicima. Recimo Bebopa je dovoljno preskočiti nakon čega će se on zakucati u zid gde će ostati dok ga vi bez problema umlaćujete. Ili šta reći za Sekača koga je autor ovih redova pobedio za 20-tak sekundi, a da ga ovaj pritom nijednom nije napao! Ako neko pomisli da je zbog ovoga igra laka, gadno se prevario. Naime, često ćete biti prosto zasipani talasima veoma teških protivnika, koji se ne mogu neutralisati bez gubitka dobrog dela energije, ne samo zbog već pomenutog kontrolnog sistema nego i zbog često vrlo skučenog prostora koji ne daje dovoljno prostora za manevar. Da li smo pomenuli da se uz to i konstantno obnavljaju? Dodajte na sve to i preteške sekvence u kojima je potrebno skakati sa jedne platforme na drugu, a pritom svaka greška vraća vas na početak nivoa! Nije dovoljno strašno? Šta onda kažete na jedini "vodeni" nivo u kome je za 2:20 sekundi potrebno demontirati 8 bombi, a nagrada za neuspeh je automatski game over ekran? Za ovako nešto jaki živci nisu preporuka, nego neophodnost!
Kornjače možete rotirati po potrebi i u svakom trenutku. Glavni protivnici poput Bebopa, Rocksteadyja, pa čak i Sekača su prilično naivni.
Možda je ipak najveće razočarenje grafika - kornjače ali i ostali glavni junaci ne liči preterano na sebe, kao da nije u pitanju ostvarenje direktno inspirisano samim crtanim filmom. Vrhunac apsurda su krajnje stereotipno dizajnirani nivoi kao i izostavljanje Kranga, iako se završni nivo dešava u Technodromu! Uostalom, možda slike to najbolje ilustruju. Zvučna podloga je u istoj klasi najviše zbog često veoma neadekvatnih semplova, dok je muzička podloga (i pored malog broja tema) sasvim solidna, i u nekim slučajevima, poput nivoa u vodi briljantna.
Mnogi protivnici poput "Bože Testere" su vrlo žilavi. Podvodni nivo je vrlo nezgodan, ali je svakako jedan od najboljih u igri.
Na kraju možemo samo da kažemo - šteta. Sjajno je što se cela igra ne svodi samo na borbu, fantastičan je način organizacije nivoa, ali sve to pada u vodu zbog očajnog kontrolnog sistema i prosečne grafike. Ljubitelji franšize trebalo bi da probaju ovo ostvarenje, dok ga ostali mogu zaobići. Za NES postoji barem 100-tinak boljih naslova.
Grafika: 3.5 Glavni junaci ne liče preterano na svoje parnjake iz crtane serije, a većina nivoa je dizajnirana prilično jednolično Zvuk: 3 Muzička podloga je solidna, ali siromašna temama, dok je izbor semplova često totalno neadekvatan Kontrole: 3 Izvođenje preciznih skokova je noćna mora, a i kornjače se ne mogu pohvaliti solidnim repertoarom udaraca Zabavnost: 3 Ako imate solidne živce i želite da probate nešto novo kada je reč o Nindža Kornjačama, ova igra može da bude solidan izbor.
Teenage Mutant Ninja Turtles II Arcade Game Proizvodnja: 1990. Broj igrača: 1 - 2 Kompanija: Konami Žanr: Skrolujuća Borilačka Platforma: NES
Autor opisa: [forsaken demon]
NES je prva Nintendova konzola koja je ubrzo posle pojavljivanja osvojila svet i odushevila sve pristalice video igara. Iako grafika nije bila u potpunosti u rangu sa bash svim automatima, kvalitet igara je daleko nadmashio konkurenciju (pre svega Sega Master System) i NES ubrzo postaje najpopularnija kucna konzola za igranje sa gomilom kvalitetnih naslova ali i velikim brojem razocharavajucih. Nazhalost, prvi deo igre koju opisujem bio je po svim karakteristikama jedva iznad nekog proseka, ali zato je ovaj nastavak mozhda i najbolja igra ikada napravljena za NES a sigurno je medju 10 najboljih svih vremena u ovom zhanru. Za razliku od prvog dela sada je konachno moguca igra udvoje, a zadatak igracha je da zaustave Sekacha (Shreder) i kompaniju u novom pokushaju zavladavanja svetom. Kontrole u igri su vrlo jednostavne: A za skok, B za udarac a oba tastera za super udarac chija je snaga dvostruka i upravo je on najefikasniji za savladavanje brojnih nindzha stopala koji su osnovni protivnici u igri. Za razliku od Capcomovih tabachina, ovde je nemoguce uhvatiti protivnika u klinch, vec posle zadatog udarca morate odstupiti jer ce vam u suprotnom protivnik najchesce uzvratiti udarac. Ovo je mnogo originalnije reshenje jer je na ovaj nachin izazov daleko veci i izbegava se besomuchno srljanje u gomilu protivnika (za ovo probajte Warriors of Fate na automatima). Grafika je vrhunska, gotovo na nivou 16-tobitnih konzola, likovi su sjajno nacrtani i animirani a jedino se premicuje lagani nedostatak boja (zbog ogranichenja konzole). Zvukovi su vrlo dobri a muzika je sjajna i odlichno je uklopljena u igru. Nivoi su raznovrsni pa cete tako spasavati Ejpril iz zapaljenog stana, boriti se ulicama Njujorka, kroz kanalizaciju i josh shtoshta. Protivnici su svi poznati negativci iz crtane serije: nindzha stopala u svim oblicima, pacolovci i dr. a tu su i bossovi Rokstedi, Bibop, Bakster, Mutirani beli medved, Bakster the Fly, kameni ratnik, general Trag i naravno Krang i Sekach. Igra je zaista sjajna, praktichno bez i jedne jedine mane sem shto je recimo, mogla biti ubachena podrshka za 4 igracha. Kako je u pitanju ipak konverzija igre sa automata, zgodno je uporediti ove dve verzije. Namece se zakljuchak da je NES verzija mnogo bolja igra pre svega jer je mnogo duzha (ubachena su dva nova nivoa a ostali su znatno produzheni), izvodjenje je mnogo bolje a takodje i crtezh glavnih likova. Naravno, tehnichka strana je neshto loshija ali zanemarljiva u odnosu na ostale kvalitete.
Grafika: 5 Maksimum detalja koje mozhe da pruzhi NES. Nivoi su jako lepi a likovi su chak bolje nacrtani nego u arkadnoj verziji. NES je sa ovom igrom pokazao svoje maksimalne mogucnosti Zvuk: 5 Muzichka podloga je jedna od najlepshih za NES a zvuchni efekti bogati Kontrole: 5 Jednostavne i efektne, borbe su brze i interesantne. Zabavnost: 5 U pitanju je jedna od najboljih borilachkih igara svih vremena koja uveliko nadmashuje original sa automata.
Teenage Mutant Ninja Turtles - Turtles In Time Proizvodnja: 1992 Broj igrača: 1 - 2 Kompanija: Konami Žanr: Skrolujuća Borilačka Platforma: SNES
Autor opisa: [forsaken demon]
Kao jedna od najpopularnijih crtanih serija svih vremena, Nindzha Kornjache su oduvek bile chesta tema za proizvodjache igara (u stvari Konamija, jer on jedini poseduje ekskluzivna prava).
Ovaj naslov predstavlja meshavinu vec vidjenih igara kao shto su Nindzha Kornjache 1, 2 sa automata uz par retkih originalnih delova. Pricha pochinje kada Sekach krade Kip Slobode naochigled hiljade gradjana u izveshtaju koji naravno vodi Ejpril O’Nil. Naravno, zna se ko jedini mozhe da zaustavi Sekacha u novom pohodu na dragu nam Zemljicu. Grafika u igri je je kvalitetnija od T.M.N.T. IV sa SNES-a iako su radjene potpuno istom tehnikom. Ipak, razlike su minorne (bolje senchenje, lepshi crtezh) ali eto, chisto da se zna koja je konzola bila boljih tehnichkih mogucnosti. Zvuk je potpuno preuzet iz TMNT 2 sa automata i dobrog je kvaliteta. Kontrole su naravno vrlo jednostavne: trk, udarac, skok - i to je to. Najtuzhnije u svemu je shto je igra radjena kao miks ranijih ostvarenja pa ce vecini igracha sve delovati poznato. Drugi veliki nedostatak je vrlo mali broj nivoa (svega 5) i mali broj poznatih protivnika iz serije (Sekach, Krang, Rokstedi, Leatherhead i Baxter ). Uz sve to igra je prilichno lagana i mozhe se brzo zavrshiti i na srednjem nivou tezhine bez ikakvih poteshkoca. Da ne bude sve ipak suvishe crno, treba pohvaliti dobru grafiku i zvuk (iako recikliran sa automata) kao i dosta dugachke nivoe. Igrachima koji su propustili 2.deo igre na automatu ili IV deo na SNES-u, ovo ce biti potpuno novo iskustvo, ali i njima ce biti kratkotrajna zabava. Zaista shteta, Mega Drive 2 je zasluzhio bolju igru. Izgleda da su dobre iz ovog serijala namenjene samo Super Nintendu…
Grafika: 5 Necete naci lepshu igru iz 1992. Nivoi su jako lepi i raznovrsni Zvuk: 4.5 Sjajna muzika, sjajan zvuk Kontrole: 5 Mnogo bolje nego u originalu Zabavnost: 4 Jako dobra borilachka igra, mod za 4 igracha je bolji nego ikad.
Evo da te dopunim sa igorm ciji sam kertridz ja imao. Rado sam igrao kornjace za MD2. To mi je jedna od najdrazih igara za MD2...
Teenage Mutant Ninja Turtles - The Hyperstone Heist
Proizvodnja: 1992 Broj igrača: 1 - 2 Kompanija: Konami Žanr: Skrolujuća Borilačka Autor opisa: [forsaken demon]
Kao jedna od najpopularnijih crtanih serija svih vremena, Nindzha Kornjache su oduvek bile chesta tema za proizvodjache igara (u stvari Konamija, jer on jedini poseduje ekskluzivna prava).
Ovaj naslov predstavlja meshavinu vec vidjenih igara kao shto su Nindzha Kornjache 1, 2 sa automata uz par retkih originalnih delova. Pricha pochinje kada Sekach krade Kip Slobode naochigled hiljade gradjana u izveshtaju koji naravno vodi Ejpril O’Nil. Naravno, zna se ko jedini mozhe da zaustavi Sekacha u novom pohodu na dragu nam Zemljicu. Grafika u igri je je kvalitetnija od T.M.N.T. IV sa SNES-a iako su radjene potpuno istom tehnikom. Ipak, razlike su minorne (bolje senchenje, lepshi crtezh) ali eto, chisto da se zna koja je konzola bila boljih tehnichkih mogucnosti. Zvuk je potpuno preuzet iz TMNT 2 sa automata i dobrog je kvaliteta. Kontrole su naravno vrlo jednostavne: trk, udarac, skok - i to je to. Najtuzhnije u svemu je shto je igra radjena kao miks ranijih ostvarenja pa ce vecini igracha sve delovati poznato. Drugi veliki nedostatak je vrlo mali broj nivoa (svega 5) i mali broj poznatih protivnika iz serije (Sekach, Krang, Rokstedi, Leatherhead i Baxter ). Uz sve to igra je prilichno lagana i mozhe se brzo zavrshiti i na srednjem nivou tezhine bez ikakvih poteshkoca. Da ne bude sve ipak suvishe crno, treba pohvaliti dobru grafiku i zvuk (iako recikliran sa automata) kao i dosta dugachke nivoe. Igrachima koji su propustili 2.deo igre na automatu ili IV deo na SNES-u, ovo ce biti potpuno novo iskustvo, ali i njima ce biti kratkotrajna zabava. Zaista shteta, Mega Drive 2 je zasluzhio bolju igru. Izgleda da su dobre iz ovog serijala namenjene samo Super Nintendu…
Grafika: 4.5 Lepo nacrtana i animirana, dobro uradjeni likovi Zvuk: 4 Potpuno prenet sa automata, dobro ili loshe? Kontrole: 4.5 Lagane, ali na SNES-u su josh bolje izvedene Zabavnost: 2.5 Nazhalost, uz TMNT Tournament Fighters (takodje za MD2) ovo je najloshija igra sa ovim junacima. Tehnichke karakteristike su odlichne, ali igra je premala i nezanimljiva
Tema: 
