Cesto  gledajuci ove nase postove vidim da neko prokomentarise ove nase praistoriske igrice u fazonu veoma lose, dosadno ili ocajno... Naravno sa danasnjeg stanovista je to katastrofalna grafika ali treba imati u vidu i staviti se u ulogu nas pionira pre tridesetak godina kada je sve pocelo sa dve bele crte, loptom u obliku kvadrata i crnim ekranom... Ljudi su se palili i davali po 180 maraka za tu konzolu ili onda kako su je zvali TV Igrica... Svaka nova igra ili nova farba bila je revolucija i slavili smo je kao da je sam Bozji dar... Lako je danas kada je plata prosecna oko 500 evra da se kupi dobra masina za 600 evra a zamislite kako je bilo kada sam imao platu oko 600 maraka a amiga je kostala 799, monitor uz to jos 399. Prosirenje memorije za dodatnih 512KB (pola megabajta) je kostalo 249 maraka.... Pola plate dam za 512 kilobajta.... Da ne pricam da me je prvi kucni racunar kako su ga onda zvali kostao nekih 6.000 maraka a da sam nekoliko godina stari mercedes 200D mogao da kupim onda za za 5.000 DM.
Kada sam uvozio taj kompjuter u nasom carinskom zakonu jos nije postojala osnova za PC tako da su ga carinili kao elektricnu pisacu masinu....
I zato nemojte odmah da bacate drvlje i kamenje na ove igrice i na nasa nostalgicna osecanja jer su one deo nas i deo nasih neprospavanih momackih noci.....

   Ja sam poprilicno mlad,pa opet izuzetno cenim sve te stare igre. Stvar je u tome sto su bas te igre "prave",one sa dusom. U tim vremenima grafika nije mogla biti Bog zna kakva,zvuk je bio minimalisticki,pa je programerima ostajalo jedino da naprave dobru igru! Danas toga vise nema,zato se stare igre trebaju isprobati,ili bar postovati. Danas vladaju Crysis i slicne igre,koje bezdusno zaslepljuju iskljucivo lepom grafikom,bez ikakvih kreativnih ideja,sto je prosto zalosno...

jel se seca neko one igrice sa aparata,neki nindza sa onim belim kucetom,baca surikene,nikako da se setim imena a znam da sam spavao u fliperani zbog te igrice

   Da,ona sa prvim nivoom u gradu,prvo je mali vuk,pa onda valjda naraste,ili tako nesto... Ekstra je stvar! Ali kako se zove,pojma nemam... 

Shadow Dancer

bravo    jel moze to da se igra na PC-u

Па ваљда ти треба неки емулатор.

Možeš to da igraš putem emulatora za Mega Drive.

1) Skini gens sa neta:

http://gens.consolemul.com/downloads.shtml

2) skineš rom:

http://www.romnation.net/srv/roms/51804/genesis2/Shadow-Dancer-JUE-b1.html


Otvoriš gens, otvoriš igru putem gensa (- file - open rom..)

..uvećaš preo čitavog sekrana, podesiš grafiku (2XSai), podesiš kontrole i uživaj    

Pogledaj, izashao je za Arcade i za Sega Mega Drive A.K.A. Sega Genesis. Ja preporuchujem Gens emulator za drugo.
Oh preteche me, nego kako da podesim Gens kako ne bi razvlachio sliku na Wide-u.

Dungeons & Dragons: Tower of Doom

Proizvodnja: 1993
Broj igrača: 1 - 4
Kompanija: SSI & Capcom
Žanr: FRP / Skrolujuća Borilačka
Platforma: Aparati

Autor opisa: [forsaken demon]

Bash kao i za NeoGeo, i za CPS-2 je karakteristichno da je najveci procenat postojecih igara borilachkog tipa (pri tome ne mislimo na skrolujuce igre, nego na klasichne 1 na 1 borbe) dok su svi ostali zhanrovi mnogo slabije zastupljeni. Ipak, stanje se znatno popravlja sa ovako kvalitetnom FRP igrom. Da, iako to zvuchi jako chudno, D & D Tower of Doom je prava pravcata FRP igra, a u daljem tekstu objasnicemo i zashto. Za pochetak, igra poseduje TSR-ovu licencu za korishcenje pravila i likova iz Dungeon & Dragons sveta, tako da ovde nije rech samo o klasichnoj borilachkoj igri kako to deluje na prvi pogled, vec o naslovu sa mnogo vecom dubinom. Kako je ipak rech o igri koja se radi za jedan arkadni sistem, jasno je da se u igri koristi samo manji deo D & D pravila i ta doza je odlichno odmerena, jer poboljshava igru, a istovremeno ne odbija igrache nezainteresovane za FRP svetove, mada ne iskljuchuje mogucnost da ce ih ova igra zainteresovati.

Pricha koja prati igru je chista klasika i govori o republici Darokin koja se nalazi u sredishtu poznatog sveta. Republiku sa svih strana napaduju plemena humanoida i najrazlichitijih chudovishta a shto je najgore, nije rech samo o neorganizovanim, stihijskim napadima vec se iza toga krije neshto mnogo vece...



Izbor likova na pochetku je jako bitan, jer su sve chetiri klase medjusobno veoma razlichite. Fighter je najbolji izbor za pochetak, ima najvishe energije i najbolje barata oruzhjem te je najslichniji Punisheru i ostalim klasichnim likovima iz skrolujucih tabachina, a pored njega tu su i Elf koja se najbolje sluzhi magijama i najbrzhi je lik, Cleric koji je kombinacija Fightera i Magiciana i Dwarf, chije su najbolje karakteristike snaga i izdrzhljivost. D & D Tower of Doom ima i jednu veliku prednost u odnosu na sve druge FRP naslove, jer omogucava ono shto do danas nije dostignuto ni na PC rachunaru - igranje avanture u kojoj uchestvuje do 4 igracha. Pravi greh je igrati sam ovakvo ostvarenje, pa strogo preporuchujemo igranje bar udvoje. Igru zapochinjete sa ukupno 50 srebrnih poena koji su i najbitnija stvar koju sakupljate u igri a pronalazicete ih u kovchezima razbacanim po nivoima i ubijanjem protivnika. U kovchezima se pored novca mozhe pronaci i nekoliko vrsta oruzhja i magija (neki likovi ne mogu da koriste pojedine magije) kao i preko potrebnu energiju. Pri otvaranju kovchega morate biti pazhljivi, jer se u nekima nalaze skrivene zamke. Za razliku od drugih borilachkih igara, protivnici u D & D Tower of Doom nemaju naviku da samo bezglavu jurishaju na vas, vec pri svakom duelu morate biti koncentrisani. Vecini protivnika mozhete zadati nekoliko udaraca posle chega ce verovatno uspeti da se odbrane, a onda je red na vas da izbegnete udarac. Ponekad se deshava i da protivnik jednostavno pobegne a isto mozhete uchiniti i vi, naravno ne uvek. Jednostavno, borbe su interesantne i neshematizovane shto josh vishe pojachava utisak da ovde nije rech samo o klasichnoj borilachkoj arkadi.



To je opet zasluga korishcenja pomenutih D & D pravila, pa se protivnici ponashaju u skladu sa njima. Navedimo samo nekoliko primera. Prvo, tu su kobolti koje karakterishe plashljivost, pa se chesto deshava da jednostavno pobegnu iz bitke, trola je neophodno spaliti da biste ga ubili, a zmajevi mogu da upotrebe svoj dah maksimalno 3 puta na dan (odnosno 3 puta u borbi, u nashem sluchaju). Za manipulisanje likovima se koriste 4 tastera: udarac, skok, promena sekundarnog oruzhja/magije, korishcenje sekundarnog oruzhja/ magije. Lepo je shto postoji i mogucnost zashtite od napada (drzhite pritisnut taster za udarac i pritisnete nazad kada vas neko gadja ili zamahne ka vama) koja je chesto neophodna u borbi. Kontrolisanju likova zaista nema shta da se prigovori tako da je ovaj element savrsheno odradjen. Experience poeni su tako|e prisutni u igri, ali cete poboljshanje karakteristika dobijati tek posle uspeshno okonchanog nivoa. Najlepsha karakteristika ove igre jeste nelinearnost. Gotovo svaki od nivoa mozhete zavrshiti na razlichit nachin: npr. vec na startu igre posle nekoliko pobedjenih protivnika saznacete da je oblizhnji grad napadnut a vama se postavlja izbor da li zhelite da krenete poteru za akrepima koji se vracaju u planinu ili cete se uputiti u grad i spashavanje stanovnika.



Ipak da nelinearnost ne bude potpuna, posle odredjenog vremena cete se naci na lokaciji do koje vode apsolutno svi putevi. Na nekim nivoima postoje i tajni prolazi koji najcheshce kriju dodatni novac i oruzhje, ali i donose sukobe sa tezhim protivnicima. Posle uspeshno zavrshenog nivoa imate priliku da odete u prodavnicu i kupite dodatno oruzhje i energiju. Najvazhnije je upravo kupovina energije jer oruzhja ima podosta na svim lokacijama. Grafichki kvaliteti igre nisu mnogo bolji od igara za stari CPS-1. Poredeci grafiku sa Punisherom koji se pojavio iste godine, ali za CPS-1 mozhe se zakljuchiti da Tower of Doom chak i zaostaje po dizajnu nivoa i kvalitetu animacije. S obzirom da je ova igra jedna od prvih za CPS-2, mozhda tako neshto i ne chudi. Ipak, i to shto je bar priblizhna Punisheru trebalo bi da obraduje sve ljubitelje 2D igara, jer je crtezh likova dobar a animacija kvalitetna. Zvuchni efekti su odlichni a muzika odgovara srednjovekovnom fantazijskom svetu. Sve ovo chini D & D Tower of Doom jako dobrom igrom, a vi je obavezno probajte, bez obzira da li ste ljubitelj borilachkih igara i/ili FRP svetova. Videcete da kompjuterski FRP nije samo pogled iz poluptichje perspektive, pretrpan nerazumljivim pravilima i privlachan samo za vlasnike PC rachunara. Ako mene pitate, Tower of Doom je mnogo primamljivija igra od njih.


 
Grafika: 4 Likovi su krupni a animacija je izuzetno glatka, mada se primecuju nedostaci chak i u odnosu na neke od najlepshih CPS-1 igara. Dizajn nivoa je mogao biti i bolji, ali ni ovako ni malo ne kvari sjajnu atmosferu.

Zvuk: 4.5 Muzici i zvuchnim efektima se uglavnom ne posvecuje dovoljno pazhnje, ali ovde to nije sluchaj. Zvuk je bogat a muzika sasvim solidna. Treba istaci i prilichan broj vokala.

Kontrole: 5 Svi likovi se potpuno razlichito ponashaju, tako da je jako vazhno koga cete izabrati. Broj poteza koji se mogu izvesti je znatno veci nego u drugim igrama.

Zabavnost: 5 Mogucnost igre uchetvoro u kombinaciji sa nelinearnoshcu mozhe samo da poveca dugotrajnost igre. Tezhina je gotovo perfektno izbalansirana, pa je savet da probate da nauchite da je igrate, a ne samo na brzinu zavrshite sa minimum 7-8 kredita. Potrebno vreme da bi se igra zavrshila vishe nalikuje igrama sa konzola, a to je priznacete, izuzetno retka i lepa osobina.