"Zasto trazis harizmu u sebi punjena ptico,mogucnost prosvjecenosti u razvratu...miris zemlje,koncentricni krugovi gluposti,ne znanja...ona dalje ne razumiju, izgleda mi da je mrtva straza...
Rekoh sebi moj Boze koliko demagogije...koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji nista osim mrznje,sujete,vlasti, i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred nase noge, i kakve zone prepoznavanja dovedu nas do istine prevare...
Jer rijeka nije bila rijeka u samom pocetku,i nije nuzno da ne bude ponornica do kraja...
Sta se dogadja kad' mrtvi fazani lete,kad' mrtvi fazani lete al' nijedan ne pada..."

Treat her like a queen, fuck her like a slut!
--------------------------------------------------------------------------------------------------
"Зашто не бит' обичан, вољет' мале ствари, зашто свако мора бити главни?..."
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Нико није бескористан. Свако може послужити бар као лош примјер.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
"За Партизан ништа није готово. Партизанов рекорд није не знам колико побеђених утакмица, него 13 узастопних титула."

Jeka je moj drug 
And I won't show or feel any pain even though all my armor might rust in the rain!

Jeka je moj drug 
And I won't show or feel any pain even though all my armor might rust in the rain!

Jeka je moj drug 
And I won't show or feel any pain even though all my armor might rust in the rain!

"Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vezujući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.

- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš."