Nemojte tako, pa od akcize ce svi gradjani imati koristi ...kao i do sad 

Ili kako rece Kosarac, usvajanje akciza je prst u oko savezu za promjene, valjda ako na pumpi pokazes clansku SNSDa neces platiti akcizu 

Пољубиш прецедникову слику и добијеш пластични канистер гратис.

 
A precednicu vlade ako poljubis?

Добијеш јелкицу за кола.

Eto vidis da ce biti koristi od akciza. Auto mirise dok prodajes kanistere na buvljaku. 

Додик: Не подлежем било каквим притисцима


Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да су односи Српске и Србије најбољи од када постоје Република Српска и Споразум о специјалним и паралелним везама са Србијом.

Истакао је да му је важан веома јасан став Србије и председника Александра Вучића да они поштују Устав и територијални интегритет БиХ и да воле Републику Српску, те нагласио да никада није доживео никакву врсту притиска из званичног Београда.

Он је гостујући на телевизији „Фејс“ рекао да Србија подржава све што се договори у оквиру БиХ на уставан начин.

„То је веома добар оквир што се нас тиче“, рекао је Додик, одбацивши све спекулације страних дипломата и представника дела међународне заједнице да је под великим политичким утицајем председника Србије и да би наводно урадио све што Вучић од њега затражи.

Додик каже да није човек који би подлегао било каквом притиску, па ни од Вучића, мада, како је напоменуо, тога није ни било.

Председник Српске рекао је да има своју одговорност, као и Вучић, и да је веома задовољан сасвим отвореним разговорима које воде, преносе бањалучки медији.

„Сви наши договори били су рационални и разумни. Наравно да у неким питањима и нисмо сагласни, али како време пролази најчешће веома брзо нађемо консензус. Ту није реч о ремећењу нечијих односа или наношењу политичке штете некоме, него најчешће о нашој сарадњи, односима који су у овом тренутку најбољи од када Република Српска постоји и од када постоји Споразум о специјалним и паралелним везама са Србијом“, нагласио је Додик.

Када је реч о изградњи ауто-путева, Додик је навео да је примарни правац ауто-пута Бањалука-Бијељина и да ће ускоро у целини бити завршена деоница до Добоја, те истакао да је један од приоритета и пут од Вишеграда до Источног Сарајева.

Одговарајући на питање која ће бити варијанта трасе аутопута Београд-Сарајево, који треба да буде грађен средствима из Турске, Додик је рекао да су далеко те турске паре и да нема осећај да је неко спреман да дâ новац како се то приказује и очекује.

„Било би добро да Турска дâ добар кредит за градњу путева. Нисам против тога“, истакао је Додик и додао се не може забранити ФБиХ да гради путеве, нити она то може да забрани Републици Српској.

Пад „Сутјеске“: Једном од симбола СФРЈ прети рушење


На Тјентишту се јутрос, услед обилних падавина и топљења снега, појавио већи одрон земљишта који потенцијално може да угрози и Споменик Битке на Сутјесци, а власти Републике Српске упутиле су стручну екипу, преноси РТРС.

Наводи се да је, одмах по сазнању да се у Националном парку „Сутјеска“ на Тјентишту покренуло клизиште које прети да угрози спомен-костурницу Битке на Сутјески, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију одмах реаговало и послало стручну екипу у Национални парк да процени досадашњу штету и сагледа комплетну ситуацију на терену.



„Влада Републике Српске ће, као и увек досад у случају елементарних непогода, пружити пуну подршку и помоћ Националном парку, како бисмо заштитили Спомен-костурницу у којој су сахрањени посмртни остаци 3.301 борца Битке на Сутјесци и сам споменик“, казала је министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић.

Директор Националног парка „Сутјеска“ Дејан Павловић рекао је да се клизиште, након обилних падавина и топљења снега, активирало данас око 11 часова.

„Рупа је дубока и широка неколико стотина метара и најгоре је што је на свега петнаестак метара од костурнице, а и споменик је близу. Одмах смо контактирали надлежно министарство и директора Републичке управе Цивилне заштите Милета Међеда. Да ли је клизиште стало, још не знамо, чекамо геодетске стручњаке“, рекао је Павловић.

Фена наводи да је монументални споменик од белог бетона, у знак сећања на Битку на Сутјесци у Другом светском рату, рад Миодрага Живковића, откривен 5. септембра 1971. године.

Састоји се од два симетрично постављена бетонска крила, висине 19 метара, између којих се налази продор обликован борцима и колонама у покрету. Прошле године почеле су припреме за његову рестаурацију.

Претходно је 1958. године саграђена Спомен-костурница у коју су похрањени посмртни остаци 3.301 борца Битке на Сутјесци.

Сан дуг сто година: У Бањалуци ниче српско-руска светиња какву Балкан није видео


Да није било оштрог ултиматума руског цара, питање је како би Балкан изгледао после Првог светског рата и да ли би Срби били своји на своме. Српско-руски храм у Бањалуци у знак захвалности Николају Другом идеја је која је чекала читав век на реализацију.

Идеја стара цео век чекала је време у коме може да буде преточена у стварност. У Бањалуци су почели радови на изградњи српско-руског храма у знак захвалности руском цару Николају Другом Романову због помоћи Србима.

А за ту немерљиву помоћ која је променила ток Првог светског рата и судбину Срба у њему, била је довољна једна реченица.

Уколико српска војска хитно не буде пребачена са албанске обале на грчко острво Крф, Русија излази из Антанте и потписаће сепаратни мир са Немачком.

То је суштина телеграма који је последњи руски цар Николај Други, 18. јануара 1916. године, упутио британском краљу Џорџу Петом и председнику Француске Ремону Поенкареу. А упутио га је истог дана када је до њега стигло писмо председника српске владе Никола Пашића, који га је молио за помоћ. Јер западни савезници су одбили да после aлбанске голготе, изнемоглу, десетковану српску војску и избеглице пристигле на обале Скадра, Драча и Валоне, бродовима пребаце на грчку територију.

Да није било оштрог ултиматума руског цара, питање је како би Балкан изгледао после Првог светског рата. Да ли би било онаквог Солунског фронта и да ли би Срби по окончању рата били своји на своме.

Јереј Миладин Митровић, старешина Храма светог Василија Острошког у Бањалуци, који је укључен у послове на изградњи новог српско-руског храма у центру Бањалуке, за Спутњик објашњава да се идеја о томе појавила одмах после Првог светског рата.

Покренула ју је српска интелигенција, људи који су се школовали у то време у Русији и српски добровољци у знак захвалности руском цару за његову подршку Србима у Великом рату.

Догађаји који су следили нису, међутим, дозволили да та идеја буде оваплоћена ни после Другог светског рата, у време комунизма. Сада су се, каже Митровић, стекли услови да та идеја буде остварена. Он подсећа да је Руска православна црква канонизовала последњег руског цара и чланове његове породице, које су након победе Октобарске револуције бољшевици убили 17. јула 1918. године.

Све то је, каже, подстакло епископа бањалучког Јефрема да донесе одлуку о градњи храма. То је и званично саопштио априла прошле године, а непуних десет месеци потом у центру Бањалуке су почели радови на простору будућег комплекса.

На површини од 6.500 квадратних метара, поред храма ће се градити и српско-руски културни центар у коме ће се активно изучавати руски језик, писменост и култура, дешаваће се културни и духовни догађаји који повезују руски и српски народ, указује јереј Митровић.

Храм ће бити подигнут у руском стилу, биће копија храма посвећеног чудима Светог Архангела Михаила, који се некада налазио у Кремљу, срцу царске Русије. Изграђен 1358. године, по победи Октобарске револуције био је затворен 1918. године, а 1929. срушен.

„Биће импозантан, изграђен у у симболичком руском архитектонском стилу са пет купола и посебним звоником“, каже Митровић, истичући да је реч о изузетно захтевном пројекту какав на тим просторима није рађен.

На питање зашто су се одлучили за копију баш тог храма, он напомиње да је реч о заједничком пројекту Епархије бањалучке и Московске патријаршије, које је определила посебна симболичка вредност храма.

„Он је био у Кремљу, тамо су били руски императори, био је то придворни храм руских митрополита и до данас такав храм који је играо важну улогу у историји Руске православне цркве и руске империје није поново подигнут. Тако је дошло до одлуке да његова копија буде у Бањалуци“, објаснио је саговорник Спутњика.

Државни Московски архитектонски институт урадио је комплетну пројектну документацију, изразивши велико задовољство због доприноса реализацији тог пројекта.

„Већ су почели земљани радови на којима још радимо и циљ је да на стогодишњицу убиства царске породице Романових, у јулу ове године, осветимо темеље. Том приликом биће организован велики културни догађај у коме ће активно учествовати и представници Московске патријаршије и руске владе. Већ имамо потврду да ће у Бањалуку доћи високе званице“, истиче јереј Миладин Митровић.

Он напомиње да је реч о пројекту који је активно подржан и од стране града Бањалуке, власти Републике Српске, Епархије бањалучке, народа, тако и Московске патријаршије, Руске Федерације и људи који су заинтересовани за његову реализацију.

На питање када је предвиђено да радови буду завршени, старешина Храма светог Василија Острошког у Бањалуци, који је задужен и за изградњу новог српско-руског храма, каже да то није прецизирано јер је то тешко прогнозирати.

„На грађевинском одбору смо донели одлуку да треба да светимо темеље на дан стогодишњице убиства царске породице Романов, а после ћемо видети којим интензитетом ће тећи радови“, каже јереј Миладин Митровић за Спутњик.

 

Додик позвао Хрватску да призна геноцид над Србима


Председник Републике Српске Милорад Додик позвао је Хрватску, приликом одавања почасти српским жртвама у Дракулићу, да призна геноцид који је почињен над Србима у Другом светском рату.

Додик је код Спомен-костурнице у Дракулићу присуствовао парастосу српским жртвама усташког покоља у том бањалучком насељу, као и у оближњим местима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

Усташе су тада убиле најмање 2.300 људи, међу којима и 551 дете.

"Пројекат НДХ тог времена је био да се побију Срби и они су то ревносно радили. И то је нешто што је неподношљиво, да је то заборављено или није довољно осуђено", рекао је Додик.

Под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", усташе су уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка – секирама, ножевима и крамповима, подсећају Независне новине.

Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. године сваке прве недеље пре годишњице страдања служи се парастос у насељу Дракулић.