Босна и Херцеговина на ивици распада?
Тагови: Политика, Ставови, Данас на Балкану, Коментари
Петар Искендеров
   


Хрватска национална скупштина у Мостару, која је усвојила 19. априла резолуцију са захтевом коренитог преуређења Босне и Херцеговине и издвајање у њеном саставу најмање једног, хрватског субјекта, довела је под питање постоајање јединствене босанске државе. Ситуација се погоршава неспособношћу лидера бивше југословенске републике да формирају органе власти после избора у октобру 2010. године и одсуством јасне политике од стране Европе. По мишљењу хрватских посланика, управо представници међународне заједнице својим неправедним и дискриминационим дејствима довели су до уставно-правне кризе. Проблем разматра коменатор Петар Искедеров.

Први пут у читавој историји савремене Босне и Херцеговине лидери локалних Хрвата су иступили са тако оштрим изјавама. До недавно међународна заједница традиционално је разматрала као главне галамџије босанске Србе. Њихов харизматични лидер Милорад Додик одмах после проглашења независности Косова у фебруару 2008. године припретио је да ће спровести исти референдум о самоопредељењу Срба у Босни и Херцеговини, мада није реализовао своју претњу. Ради се о томе што се босанска Република Српска у суштини залаже не за реорганизацију Босне и Херцеговине, већ напротив, за јачање њених постојећих основа, постављених још 1995. године у Дејтону. Па и суседна Србија није склона да подржава сепаратистичке односе са ЕУ.

У случају Хрвата ситација је много компликованија. Захтеви њиховог радикалног дела не само да подразумевају измену устава и издвајање хрватског субјекта у саставу БиХ, већ и фактички бацају директан изазов муслиманским властима у Сарајеву. Јер према Дејтонском мировном споразуму, муслимани и Хрвати обједињени су у јединствени федерални субјекат са заједничким органима власти. Покушај њихове демонтаже  несумњиво ће изазвати жестоку реакцију муслиманских власти и њихових присталица ван граница Босне и Херцеговине.

Стање погоршава акутна криза у редовима самих Хрвата и подршка њиховог радикалног крила од стране суседне Хрватске, где су очигледно незадовољни одсуством посебног субкејта попут Републике Српске код саплеменика. Ауторство актуалне декларације приапда Драгану Човићу и Божи Љубићу, који за разлику од својих опонената, социјал-демократа, заузимају умереније позиције. Фактички данас у табору босанских Хрвата постоји двовлашће, које у многоме не дозвољава да се формирају централни органи БиХ. И интензитет сукоба се стално повећава.

Не треба потцењивати ни глобалне последице распада Босне и Херцеговине. Јер колапс дејтонског модела може да да импулс ревидирању принципа регулисања других међунационалних конфликата – при чему не само на Балкану, већ и у читавој Европи, као и на простору бившег СССР, истакао је у разговору за Глас Русије директор Института за славистику РАН Константин Никофоров. По његовим речима, радикални лидери босанских Хрвата све последње годиен разрађивали су пројекте преуређења БиХ у својим интересима, мада нису журили да их објаве.

Одговарајући материјал су израдили босански Хрвати претходних година и он је само чекао свој тренутак. И када је то постало могуће, дате разраде су се појавиле. А повод је у многоме била неспособност босанских лидера да регуишу унутарполитичку кризу у Босни и Херцеговини која траје од октобра прошле године, активно мешање представника ЕУ и НАТО-а у босанске ствари, и укупни пораст сепаратистичких расположења на Балкану, везаних између осталог за развој ситуације око Косова. По горкој иронији судбине, управо дејтонски модел за БиХ постао је у суштини једини више или мање успешан покушај међународне заједнице да регулише проблеме на Балкану. Ипак свих последњих година архитекте босанског регулисања као што су САД и ЕУ, вршиле су притисак на босанске Србе, тежећи да ограниче овлашћења Републике Српске. То није успело, али у сенци овог сукоба ојачала су сепаратистичка расположења међу босанским Хрватима.

Не умирује ни изјављена намера Хрватске националне скупштине да учини главним градом свог будућег субјекта Мостар, који је и даље подељен на хрватски и муслимански део. Прогласити га престоницом босанских Хрвата, значило би дати ситуацији карактер блискоисточног проблема са подељеним Јерусалимом. А то је само на корак до новог босанског рата.

Zanimljiva tema,

ovakve teme se obicno pokrecu pred izbore, radi zaostravanja politicke situacije jer vecina stranaka moze funkcionisati samo tako sto unosi medjunacionalnu mrznju a ne rjesava nagomilana ekonomska pitanja.

Moje je misljenje da kada bi zaposlenost bila veca, kada bi standard se podigao i prosjecna plata se priblizila onoj u EU nikoga ne bi zanimalo u kojem entitetu zivi ili kako se zove predsjednik.

Ovo je samo moje misljenje, vjerujem da se mnogi nece sloziti :)

Nije ovdje bitno sta misle Bosnjaci, Srbi i Hrvati jer ionako ne donose nikakve bitne odluke, ustroj ce biti onakav kakav odrede stranci i to je svima jasno.
Politiku cijelog Balkana vec dugo vode poltronski politicari koji prodaju svoje narode zbog sitnih licnih interesa.

Moje je licno misljenje:

Nista se nece promijeniti, RS se nece odvojiti ali se nikada nece ni ukinuti, bice uvijek isto kao sto je i sada a na svima nama je da naucimo nositi se sa tim i zivjeti ili ne zivjeti ovdje.

pozz svima

НОРВЕШКА ТВ: АРМИЈА БиХ ПРИКАЗАНА КАО АГРЕСОР

На норвешкој државној телевизији НРК приказани су документарни филмови "Град који се могао жртвовати" и "Трагови из Сарајева" у којима је Армија БиХ приказана као агресор у рату у БиХ, а Војска Републике Српске као жртва.   

Инфо
10:30   |   04/05/2011

Извор: СРНА
   

У документарцима се говори и да је Војска РС бомбардовала Сарајево да би уништила терористе у њему, преноси сарајевска штампа.

Документарни филм "Град који се могао жртвовати" говори о Сребреници и Србе приказује као жртве, те оправдава њихове акције у том граду.

За све што се дешавало у Сребреници директно је оптужен тадашњи предсједник БиХ Алија Изетбеговић, а филм почиње изјавом бившег америчког предсједника Била Клинтона да ће, ако муслимани жртвују 5 000 људи у Сребреници, НАТО напасти српске војне циљеве.

Аутор филма Оле Флијум закључује да су, "од више од 8 000 страдалих Бошњака, око 2 000 убили дијелови српске војске, док су остали страдали у борбама".

У другом документарцу тврди се да су у БиХ обучавани терористи који су напали Америку 2001. године.

Приказивање ових документараца изазвало је велико незадовољство бошњачке заједнице у Норвешкој.

Извор - РТРС

Видео

Истина полако избија на видело... шта нам сада ваља чинити са доносиоцима оне резолуције о Сребреници и нарикачама са сребреничког мезарја 

E da Tadic nije ko zna ciji placenik i da ima mozga upotrebio bi diplomatiju da se sva moguca dokumenta prikupe kako bi se skinula ljaga za Srbije i onda bi tuzio nato za sva zlodela nad Srbima!

Ово што је написано мање - више сви знамо. Е сад то што су Тадићеви спонзори исувише јаки, то је друга прича. На Тадићу и њему сличнима је да опере руке правим злочинцима и пружи алиби за сва злодела која су нанели Србији и српском народу. На сву срећу мало је Срба  који верују у званичну сребреничку верзију тако да им неће успети да нам наметну колективну кривицу.

malo je vjerovatno da 6000 muslimana pogine u borbama,a srba od 5 do 10...znaci nesto ne stima u ovoj norveskoj dokumentarnoj verziji?ko je iole pametan, uwjek moze nac pukotine i supljine u srpskom laznom tumacenju pojedinih dogadjaja iz rata 92-95!

А све као штима у сребреничкој ''званичној статистици''

Pa kad trcis na mitraljez vicuci alah ekber i misleci da ti metak ne moze nista oce to da pogines.

Ма није то због уверења да му метак не може ништа већ због оних 52 девица што их чекају у рају 

Odloženo Inckovo „obaranje” referenduma

Odluku o eventualnom poništavanju zaključaka Narodne skupštine RS Valentin Incko doneće tek posle konsultacija u UN.




Sarajevo – Iako je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko najavljivao da će jučerašnju sednicu Upravnog odbora Saveta za provođenje mira u BiH (PIK) „iskoristiti” i poništiti „antidejtonsku” odluku Narodne Skupštine RS o raspisivanju referenduma o radu Suda i Tužilaštva BiH, do toga nije došlo. O čemu se razgovaralo iza zatvorenih vrata i šta je dogovoreno nije poznato, jer niko od učesnika jučerašnjeg sastanka u zgradi OHR-a u Sarajevu nije želeo da o tome govori, niti su se PIK i OHR oglasili zvaničnim saopštenjem.

Portparol OHR-a Mario Brkić samo je potvrdio da su ambasadori Upravnog odbora PIK-a održali „radni sastanak”, te ponovio poznati stav visokog predstavnika „ili će RS povući svoju odluku, ili će on morati uskoro delovati”.

Sarajevski mediji juče su, pozivajući se na strane diplomatske izvore, izvestili da je Incko odustao od svoje namere „na zahtev Evropske unije” kako bi se „čelnicima RS dala još jedna šansa da sami ponište odluku o raspisivanju referenduma”.

Mediji navode i to da Incko 9. maja putuje u London gde će se sastati sa čelnicima UN-a, a potom i sa američkim zvaničnicima. „Po povratku u Sarajevo, 12. maja, odlučiće da li će potpisati odluku o poništenju zaključaka Narodne skupštine RS”.

Dan pre održavanja sednice PIK-a u Banjaluci se „dogodila” prava diplomatska ofanziva, sa jednom te istom namerom – ubediti predsednika RS Milorada Dodika da odustane od referenduma. U Banjaluci su bili, između ostalih, visoki predstavnik Valentin Incko i američki ambasador u BiH Partik Mun, a i jednom i drugom Dodik je stavio do znanja da od poništavanja odluke i odustajanja od referenduma nema ništa.

„To parlament RS ne može i neće učiniti, jer je to njegovo legitimno pravo zasnovano na Ustavu i zakonu”, naglasio je on i sugerisao Incku da, ako to želi, onda neka zatraži vanredno zasedanje Narodne Skupštine RS.

Nakon dužeg razgovora sa Dodikom američki ambasador u BiH ocenio je da namera vlasti u RS da ne odustanu od referenduma predstavlja „ozbiljnu situaciju koju treba rešavati”. To će se, rekao je on, „razmatrati u toku narednih dana i sedmica”.

Na ozbiljnost trenutne situacije u kojoj se nalazi BiH, te mogućim posledicama ukazuje i predsednica i izvršna direktorica Međunarodne krizne grupe (MKG) Luiz Arbur.

U pismu koje je uputila najvišim zvaničnicima EU Arburova navodi da je „situacija u BiH rastuće zabrinjavajuća” i to do tačke da se „MKG plaši da Srbi i Hrvati ne napuste državne institucije”. Ona istovremeno upozorava da „međunarodna zajednica treba da izbegne donošenje naglih odluka, koje bi mogle da prodube krizu i gurnu stranke ka maksimalističkim pozicijama”.

Nezvanično saznajemo da je Arburova u svom pismu navela tek nekoliko „akcenata” iz opširnog izveštaja koji će MKG uskoro objaviti.

Dušanka Majkić, poslanik SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH izjavila je da je sasvim izvesno da će „svi izabrani poslanici i imenovani funkcioneri iz RS napustiti zajedničke organe, agencije i institucije BiH” ukoliko visoki predstavnik sankcioniše političare RS.

„Kada bi do toga došlo, srpski funkcioneri povukli bi se iz svih institucija, dok sankcije ne budu ukinute”, napomenula je Majkićeva.

Analitičari procenjuju da bi povlačenje srpskih funkcionera iz Sarajeva „značilo potpunu blokadu vlasti na nivou BiH”.


Mun: Situacija je ozbiljna

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Američki ambasador u Bosni i Hercegovini Patrik Mun juče se osvrnuo na nameru vlasti RS da ne odustane od referenduma na kojem će se građani izjasniti da li prihvataju odluke koje su nametnuli visoki predstavnici, a posebno onu na osnovu koje su formirani Sud i Tužilaštvo BiH, rekavši da to predstavlja „ozbiljnu situaciju koju treba rešavati”. On je dodao će se „tokom narednih dana i nedelja ovo pitanje razmatrati”. Svoj prekjučerašnji sastanak sa predsednikom RS Miloradom Dodikom ocenio je kao „vrlo koristan”.

Dodik je prekjuče rekao da Narodna skupština ne može i neće povući odluku o referendumu. On je kazao da je visokom predstavniku Valentinu Incku predložio da, ako hoće, zatraži vanredno zasedanje republičkog parlamenta na kojem bi obrazložio zbog čega traži povlačenje odluke o referendumu. Predsednik RS je istakao da bi, ako poslanici prihvate Inckove argumente i odluče da odustanu od raspisivanja referenduma, podržao njihovu odluku.

Izvor: Politika