РУСИЈА И РС ДОГОВАРАЈУ САРАДЊУ НА ПРОЈЕКТУ "ЈУЖНИ ТОК"

Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик потписао је са руским министром енергетике Сергејом Шматком сагласност да се у оквиру пројекта гасовода "Јужни ток" размотри могућност изградње крака према Српској.
   

У овом документу, који је потписан јуче у Москви, наводи се да су обје стране заинтересоване за испитивање могућности да се РС снабдијева гасом из гасовода "Јужни ток", а руски "Гаспром" би након израде студије изводљивости требало да информише Владу РС о одлуци о даљој реализацији пројекта.

"То је први формални документ којим се одређује такво нешто. Сагласили смо се да `Гаспром` уђе у студију изводљивост за тај пројекати", рекао је Додик данас у Сарајеву.

Говорећи о састанку са представницима компаније "Зарубежњефт", Додик је рекао да треба очекивати наставак инвестиција и повећање производње у Рафинерији нафте Брод на 4,2 милиона тона.

Предсједник Владе РС најавио да ће у недељу Српску посјетити политичко-привредна делегација коју ће предводити изасланик предсједника Руске Федерације Дмитрија Медведева.

"Са том делегацијом ћемо разговарати о даљим пројектима и њиховој реализацији", додао је Додик.

Додик је послије потписивања сагласности у Москви изјавио да би капацитет планираног крака гасовода за Српску требало да износи милијарду кубних метара гаса годишње, те додао да ће требати "мјесец или два" да се изуче сви детаљи.

РС планира да на сјеверу БиХ изгради гасовод дужине 480 километара, капацитета 1,5 милијарди метара кубних и да га споји са краком "Јужног тока" у Србији.

Шматко је рекао да је Русија заинтересована да се "Јужном току" прикључе и друге државе и додао да Москва неће одустати од изградње "Јужног тока", чак и у случају да јој Украјина понуди привлачне услове за улазак у њен гасни транспортни систем.

Коментаришући критике о високој цијени изградње "Јужног тока", он је рекао су акционари већ донијели одлуку и да неће бити никаквих проблема.

Будући магистрални гасовод "Јужни ток", који је заједнички пројекат "Гаспрома" и италијанског "Енија", требало би да преноси руски гас испод Црног мора, цјевоводом дугачким 900 километара, до Бугарске, преко Србије, до других европских земаља.

Вриједност инвестиције је процењена на 20 милијарди евра, капацитет гасовода 63 милијарде кубних метара годишње, а изградња би требало да почне у 2013. години, док је рок за завршетак радова крај 2015. године.

Дионица гасовода кроз Србију би требало да буде дуга 450 километара, са капацитетом од 36 до 41 милијарду метара кубних гаса годишње, а вриједност те инвестиције биће најмање 700 милиона евра.

Русија је већ потписала споразуме о изградњи "Јужног тока" са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.

О.Б.

 

Dodik: RS sigurno u Južnom toku

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/766558/Dodik%3A+RS+sigurno+u+Ju%C5%BEnom+toku.html

Posle potpisivanja sporazuma sa ruskim ministrom energetike Sergejom Šmatkom, Republika Srpska dobila garancije da će biti uključena u projekat Južni tok, poručio premijer RS Milorad Dodik.

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da će RS sigurno biti uključena u projekat gasovoda "Južni tok".

Dodik je rekao da će RS sigurno biti uključena u taj projekat nakon što je o tome potpisao političku izjavu sa ruskim ministrom energetike Sergejom Šmatkom, navodeći da je to prvi formalni dokument kojim se ovaj entitet uključuje u "Južni tok".

"Veoma je značajno da smo razrešili tu dilemu i da nema više nikakvih mogućnosti da RS ne bude uključena, kada globalni projekat bude realizovan", izjavio je premijer RS u Banjaluci.

Dodik i Šmatko su pre dva dana u Rusiji potpisali zajedničku političku izjavu da se RS uključi u "Južni tok" i da se od kompanije "Gasprom" zatraži izrada studije izvodljivosti.

Ti itas propaandu,er da ne itaš znao bi da ste dno dna

Bosna i Hercegovina
BiH uz Albaniju najsiromašnija zemlja Evrope

Sarajevo, građani čekaju u redu za hranu u javnoj kuhinji
26.03.2010

Gordana Sandić-Hadžihasanović
Prema istraživanjima objavljenim početkom godine, preko 20 odsto stanovništva u BiH nije u mogućnosti da sebi obezbijedi jedan obrok dnevno. To znači da je oko million ljudi siromašno.

BiH je, uz Albaniju, najsiromašnija u Evropi, kaže se u izvještaju koji je ovih dana objavila američka obavještajna agencija CIA. Sve su to zabrinjavajući podaci u godini u kojoj će se održati parlamentarni izbori. Ukoliko ne bude odlaganja zbog zastoja u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, glasači su ponovo na ispitu 3. oktobra ove godine.

Mogu li građani zemlje u kojoj raste broj siromašnih, a vladajuće političke partije stvaranjem atmosfere straha pokušavaju tu činjenicu potisnuti u drugi plan, imati, uslovno rečeno, normalnu atmosferu za izbore? Predsjednik Naše stranke Bojan Bajić kaže:

„Ako svako veče vi sa televizijskih dnevnika slušate druge teme, ove međunacionalne, ove teme koje unose razdor i strah, onda se taj osjećaj kod običnog građanina potrebe da misli stomakom suzbija u drugi plan. Ne mogu da okrivim u tom smislu građane, već odgovornost snose političke elite koje zagovaraju drugu političku budućnost. Sada veću odgovornost snose opozicione političke stranke, među koje spada i Naša
Bojan Bajić
stranka, jer ne uspijevaju da nametnu teme koje se tiču života. To što oni kontrolišu medije, to što oni imaju pare, to nije nikakvo opravdanje. Mi moramo naći načina da nametnemo druge teme.“

Velike su socijalne razlike u BiH, a građanima se ne nudi izlaz iz ekonomske krize nego se serviraju „velike“, političke teme, smatra Dragan Čavić, predsjednik Demokratske partije:

„Čitav je niz ekonomskih, socijalnih i političkih promašaja, primjera rasipništva, kupovine preluksuznih automobila na svakom mjestu - od Savjeta ministara, entitetskih vlada, kantonalnih vlada - i s druge strane jada, bijede i siromaštva na svakom koraku. Da li će se ljudi upecati na ove udice koje danas baca koalicija na vlasti puštajući u eter i u javnost ove velike, nacionalne teme? Dodik poručuje Srbima: ’Vrijeme je da odemo iz BiH, da se mirno razdružimo.’Silajdžić odmah na to odgovara: ’Možete ići, ali ne možete odavdje ništa odnijeti.’ Već viđeno 2008., viđeno 2006. - i ako i ove godine birači se nalijepe na ljepak i glasaju za takve koji im obećavaju da će ih spasiti od krvi i rata, a istovremeno ih čine sve gladnijim svaki dan, onda mi živimo u ambijentu u kome je to očigledno jedina norma ponašanja običnog čovjeka i strahovi dominiraju u odnosu na želje i ambicije.“

Ante Čolak, iz Kluba hrvatskih zastupnika (HSS-HSP-HNZ-HZ HB) u Parlamentu Federacije, ističe da je vladajućim strankama jedini cilj zadržati monopol u brojnim oblastima života:

„U ovoj zemlji je sve strukturni problem. Prije svega ovdje niti su političke stranke političke stranke, one više liče na trgovačka društva sa neograničenom neodgovornošću. I radi se ustvari o ustoličenju jednog ambijenta koji odgovara političkoj mafiji koja je iznikla iz rata na način da je stvorila ratnu akumulaciju u civilne svrhe. I nakon što su u eri prve faze tranzicije, privatizacije vlasništva ovladali tvrtkama koje uglavnom ne rade, sad su na red došli resursi ove zemlje, koji nisu zanemarivi. Po istom receptu će se, dakako, i u tome ponašati - da se to sve slije u uži krug ljudi koji će stvoriti ekonomski monopol, koji opet rađa politički monopol, baš kao što naš politički monopol rađa ovakav ekonomski monopol.“

Sanel Huskić, predsjednik nevladinog udruženja ACIPS (Alumni Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije), upozorava da bi kampanja partija mogla biti ista kao i prethodnih godina, a čija je osnovna karakteristika:
Sanel Huskić

„Ništa konkretno, znači nešto gore u zraku, ko bolje zastupa interese Srba, Hrvata ili Bošnjaka. Možemo da vidimo da su stranke koje vode ovu zemlju, vladajuća petorka, već počeli da koriste tešku artiljeriju iz svog arsenala kako bi narod jednostavno prepali i natjerali ga da ne razmišlja o tome koliko je ustvari gladan. Samim tim ovaj narod je bombardovan ovim suludim stvarima koje se dešavaju i bojim se da će, ionako napaćen i i sluđen, biti još napaćeniji i sluđeniji, tako da će u momentu kada bude trebalo da donese odluku u oktobru ustvari ostati kući.“

U isto vrijeme raste broj korisnika javnih kuhinja koji u tom besplatnom obroku vide spas za preživljavanje:

„Bijeda!“
„Slabo, nema izgleda nikakvih. Ovo je katastrofa za sve.“
„Samohrana majka šestero djece. Ne radim nigdje, djecu školujem, sve mi znači ova kuhinja.“
„Od rata koristim ovo stalno, nikad prestala nisam.“
„Šta bi? To mi je i pomoglo, to mi je život. Šta mislite, samo hljeb da dobijem, meni je dosta.“
„Čitav dan djeca imaju šta jesti od ove jedne kante čorbe.“

ovo je novije datuma:

http://forum.burek.com/srbija-najgladnija-i-najsiromasnija-u-evropi-t516073.html

Kažem ja tebi da te ubi proaanda,nije teško sabrati 2+2 i shvatiti da je bosna najsiromašnija ,najjadnija,najbednija ili ti jednom recju najšupackija zemlja na balkanu

Dodik traži međuentitetsku liniju
17. septembar 2010. | 16:19 | Izvor: Tanjug

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=17&nav_id=459457

Banjaluka -- Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je na sednici vlade tražio da se sačini plan za markiranje međuentitetske linije razgraničenja u BiH.

"Međuentitetska linija regulisna je aneksom dva Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali to do danas nije urađeno", izjavio je Dodik.

On je rekao da će uputiti i pismo OHR-u, kako bi ih upoznali da traže da se to pitanje provede, jer je očigledno da strutkure Federacije BiH ne žele da se to radi.

"Oni žele da stvore novo faktičko stanje, a mi želimo da znamo kuda ide međuentitetska linija razgraničenja", rekao je Dodik, ističući da RS ima za oko jedan odsto manje teritorije nego što je predviđeno linijom razgraničenja koja jeste utvrđena, ali nikada nije markirana, osim 60 kilometara kod Doboja.

"Nemarkiranje entitetske linije može doneti višestruke probleme u vođenju zemljišnih knjiga i prilikom popisa stanovništva", rekao je Dodik.

Direktor Uprave za geodetske i imovinskopravne poslove RS Tihomir Gligorić rekao je da oko 14 hiljada građana čeka da se reše imovinskopravni odnosi upravo zbog toga što linija međuentitetskog razgraničenja nije markirana.

alle de pitaj dodika koliko je kilometara autoputa napravio...xexe nijedan...koji serator, a jos ori ovi koji mu vjeruju, on bolam moli birace da a ponovo ne izaberu...jer valja uci u novi mandat a pare od privatizacije se potrosile

GENERAL ATIF DUDAKOVIĆ : Imao sam Banju Luku na dlanu!
Petak | 17.09.2010.

Atif Dudaković je u zadnjem broju magazina Dani dao opširan intervju, DEPO portal vam prenosi njegove najzanimljivije dijelove.

Atif Dudaković

Danas je, 14. 9., godišnjica oslobađanja Bosanskog Petrovca. Kako je to izgledalo prije 15 godina?

DUDAKOVIĆ: Moram istaknuti 502. brigadu koja je izvršila prodor, a onda smo mi tu ubacili tri brigade – 506., 510., 517. Gotovina je napadao na pravcu Drvara, već je palo Jajce i Srbi su bili u jednom strahu od toga što se događa. Mi smo 13. već zaposjeli planirane objekte, a 14. ujutro povlačim poteze koji su možda i malo riskantni jer je moglo biti iznenađenja. Bilo je miješanja postrojba, bilo je neznanja i od strane Srba i od nas, tko je tko, pa je došlo do međusobnih obračuna u kamionima, uslijed povlačenja, misliš da su njihovi, a naši vozači mislili da su naši i povezu ih, tek u kamionu otkriju tko je tko i ti okršaji su bili bespoštedni. Predvečer 14. 9. stvoreni su uvjeti da naše snage uđu u Petrovac. Već tada se donosi odluka za upotrebu drugih postrojba, trebao se taj moment šoka kod srpskih snaga iskoristiti. U toku noći mi uvodimo druge snage koje su ostale u Bihaću, to je 501. u pravcu Ključa, pa onda za njom 510. Pošto sam sumnjao da su Hrvati zauzeli Drvar, jedna jedinica je upućena prema Drvaru i došlo je do spajanja s Hrvatskom vojskom na Oštrelju. Ja sam tada vidio Banja Luku na dlanu.

A i Banja Luka je vidjela Vas. Što se dogodilo? Zašto je sve zaustavljeno?

DUDAKOVIĆ: Mi smo već 15. navečer na tunelu prema Mrkonjiću, a 16. ujutro 501. je već izbila u rajon Čađavice, a s tri brigade i rezervom koja je ostala u Petrovcu i 502. brigadom krenuli smo u pravcu Sanskog Mosta. Lijevo moje krilo, 503., 505. i 511. brigada nisu imale taj izražen tempo napada i tek 17. 9. se ulazi u Krupu i stvoreni su bili svi uvjeti da se uđe u Bosanski Novi. Bez obzira što smo mi obavili analizu kasnije, jedna naša greška, pa možda i moj osobni propust je što nismo ušli u Novi, jer je bio prazan. Oštrica vojske prilično je otupljena nekim potezima koji nisu tada bili potrebni. To je prva operacija na našim prostorima u kojoj je uporabljen cijeli korpus, od saniteta, logistike do policije. Zatim 18. 9.a dolazi do spajanja i koordiniranog borbenog djelovanja Sedmog i Petog korpusa. Za četiri dana Peti korpus je prodro u dubinu oko 120 kilometara i raširio se na frontu od 170 kilometara. Nismo smjeli stati. Ali, mi možda nismo mogli sami. Stizali su telegrami podrške, ali su ostali stali. Stao je Drugi korpus. Stao je Prvi korpus. Stao je Treći korpus. Stao je Četvrti korpus. Na Krajinu dolaze iz svih korpusa srpske vojske da nas zaustave. Tih dana je Arkan postrojavao pred Prijedorom jednu jedinicu koja se povlači, ja bih rekao od zla oca i gore matere, neobučeni i pocijepani, a na drugoj strani mi dobro opremljeni, ustrojeni, naoružani. To je bilo kao ’92., samo sad obrnuto. S naše strane je bilo niz slabosti, nedostatak koordinacije s Hrvatskom vojskom, tako da, možda je razumljivo s ove distance, nakon četiri-pet dana, pa i sedam intenzivnih borbi nastupa zatišje. Tada Srbi kreću u protunapad i nekako za nas vojnike počinje praktično igranje šaha. Na političkoj sceni su intenzivni pregovori, Alija Izetbegović produžava obustavu i primirje na dva dana. Mi smo ipak dobili zapovijed da se zaustavimo.

Od koga ste dobili tu zapovijed?

DUDAKOVIĆ: Dobro, naredbe su stizale i od Predsjedništva i od Generalštaba, a i stranci, s kojima smo do tada sagrađivali, neprekidno su dolazili u moju komandu u Sanski Most i postavljali ultimatum: ako ne budemo stali, da će primijeniti silu, zatim da se moramo zaustaviti i otvoriti vrata političkim pregovorima i miru u BiH. Želim samo da kažem da je ’93. bila slična situacija i mi smo nastavili da se borimo za BiH, a ’93. je bio rat sa Srbima, rat s Hrvatima i počeli su sukobi među muslimanima, pa se nastavilo do, eto, ’95. kad je s Hrvatima rat prestao, postali smo saveznici, međumuslimanski sukob prestao, bili su poraženi i ostao je samo okupator u Bosni. I zašto to nije drukčije riješeno, apsolutno drukčije i onda ne bi bilo ovih ucjenjivanja kad je u pitanju perspektiva BiH? Dženana Karup-Druško/Dani

 
jebeto,kakvi ste vi seretlije 

alle de pitaj ti Hareta koliko je on autoputa napravio,xexe Hare je za njega serator na kub

Isto kao što je Ratko Mladic imao Sarajevo na dlanu

za @mokicu... 

http://forum.burek.com/protiv-gena-se-ne-moze-t518172.msg8845260.html#msg8845260