O popisu se mora pitati Parlament Srpske      
Autor: Mladen Kremenović   
četvrtak, 29 jul 2010 19:55

narodna-skupstina-1Popis stanovništva na nivou BiH biće održan ukoliko to podrži Narodna skupštine Republike Srpske, zaključak je srpskih delegata u Domu naroda parlamenta BiH. S obzirom da juče nije utvrđen dnevni red sjednice Doma naroda, jer su se delegati SNSD-a usprotivili Prijedlogu zakona o popisu stanovništva, pa je odlučeno da se o toj tački raspravlja nakon što se izjasni NSRS, koja i delegira predstavnike u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Delegat iz RS Mladen Ivanić bio je spreman da prihvati Prijedlog zakona o popisu stanovništva, što je uslovno podržavao i delegat Slobodan Šaraba, iako je član 48. predviđao da se prilikom formiranja vlasti koristi popis iz 1991. godine, što u potpunosti narušava paritet da na nivou BiH svakom konstitutivnom narodu pripada po trećina funkcija. Naredna sjednica Doma naroda biće održana početkom septembra, nakon avgustovske pauze za odmore u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Dušanka Majkić, predsjedavajuća Doma naroda, rekla je da Prijedlog zakona o popisu stanovništva u BiH nije ni prošao, ali ni oboren, jer je ostavljena mogućnost da se o tom pitanju ponovo dogovara na septembarskoj sjednici.

- Mi smo ponudili da to ne bude tačka dnevnog reda dok se ne sačeka stav NSRS. Nas je izabrao parlament Srpske i on treba da da stav kako ćemo se dalje ponašati po tom osnovu - rekla je Majkićeva. Prema njenim riječima, ako ima volje u BiH taj problem će biti riješen.

- Ako je ta volja da se paritet koji podrazumijeva da u institucijama BiH bude po jedna trećina Srba, Hrvata i Bošnjaka poruši, onda mi u tome ne možemo učestvovati - poručila je Majkićeva i naglasila da je jedini problem član 48 predloženog zakona koji narušava dosadašnji status i ono što RS sada ima.

- Pokušala sam na sve načine da nađemo kompromis da ono što direktno ugrožava Dejtonski sporazum i RS ne bude predmet sjednice. Nisam dobila takvu saglasnost - pojasnila je Majkićeva i dodala da joj je žao što su Ivanić i Šaraba najavili da će glasati za predloženi zakonski akt.

Slobodan Šaraba, delegat, kaže da je bio spreman da uloži amandman na član 48 Prijedloga zakona o popisu stanovništva i da bi, ukoliko taj amandman ne bi bio usvojen, bio uzdržan prilikom glasanja o prijedlogu zakona.

- Generalno gledano predloženi zakon nije štetan po interese RS, ali član 48, ovakav kakav je napisan, suštinski ne pripada i nije mu mjesto u zakonu o popisu stanovništva - rekao je Šaraba.

Sulejman Tihić, zamjenik predsjedavajućeg Doma naroda, smatra da su delegati iz SNSD-a napuštanjem sjednice prekršili Dejtonski sporazum.

On je rekao da je došlo do kršenja odredbe člana 4 tačka 1 Dejtonskog sporazuma koja predviđa da sjednica Doma naroda ne može biti održana ako ne dođu tri poslanika iz jednog naroda.

- To podrazumjeva da sjednica ne može biti održana ako ne dođu iz opravdanih razloga. Ovdje smo vidjeli poslanike, došli su, ali su napustili zasjedanje - kaže Tihić. Prema njegovim riječima, prvi put se u ovom mandatu postavila mogućnost da poslanici SNSD-a budu preglasani, a do sada su bezbroj puta bili preglasani poslanici bošnjačkog i hrvatskog naroda, kao i pojedine stranke.

Mladen Ivanić, delegat, izjavio je da bi podržao usvajanje zakona o popisu stanovništva u BiH 2011. godine da se ova tačka našla na dnevnom redu sjednice ovog doma, ali da će, ukoliko NSRS odluči da srpski delegati ne treba da glasaju za ovaj zakon, ispoštovati taj stav.

- Jer ja sam delegat Narodne skupštine - rekao je Ivanić, dodavši da je stav da predloženi zakon nije povoljan za RS, stav jedne partije. On je podsjetio da je RS godinama insistirala na popisu stanovništva u BiH i uključivanja nacionalnog izjašnjavanja u popisna pitanja.

- Dobila je i jedno i drugo, a sad zbog toga što se pominje povratak, odnosno ispunjenje Aneksa sedam Dejtonskog sporazuma ne treba da imamo popis i vječno treba da imamo sadašnje stanje - rekao je Ivanić, ocijenivši da će u BiH, ukoliko ovakvo stanje ostane, vječno ostati popis iz 1991. godine kao osnov za konstituisanje vlasti. Ivanić je postavio pitanje zašto se Prijedlog zakona o popisu uopšte našao na predloženom dnevnom redu budući da je za sastavljanje dnevnog reda neophodna saglasnost članova Kolegijuma Doma naroda, koji čine predstavnici sva tri kluba naroda.

- Dakle sve je to politika zadnjeg trena i zato smo u ovoj situaciji - rekao je Ivanić.

 

Ђеси Шемсин?
Ја мислио док си испирао пакшу да ти се фаца излизала а оно ти опет мрдаш и просипаш потуричке фазоне.
Де мало загризи сланинице,добро је за балилука.
Осамнаест година прдите уз вјетар а и даље трубите о некаквој БиХ коју само ви потурички синови видите.
Хајде мало,знам да је тешко,активирај оно што ти стоји испод фризуре.

Ду­шан Јањић: Српска тре­ба да тра­жи асис­тен­ци­ју ЕУ
Datum: 30.07.2010 22:00
Autor: Вања Штрбац


За Ре­пу­бли­ку Српску са­да би боље би­ло да иде пу­тем Црне Го­ре. Да по­ку­ша све што мо­же са сво­је стра­не да по­ну­ди као ком­про­мис за ус­та­вно ре­шење, ко­је је чу­ва као ен­ти­тет. Aко то не иде, да тра­жи асис­тен­ци­ју ЕУ. Ни­је до­бро то што опо­зи­ци­они по­ли­ти­ча­ри у РС, све у жа­ру по­ли­ти­чке пре­ди­збор­не бор­бе тра­же од Ми­ло­ра­да До­ди­ка да се мал­те­не одмах РС от­це­пи од БиХ. Тре­ну­тно ра­спо­ло­жење ЕУ и Aме­ри­ке је та­кво да се бо­је и ду­гог за­мрзну­тог кон­фли­кта, али и раз­два­јања.

Ре­као је ово у ин­тер­вјуу за "Глас Српске" по­ли­ти­чки ана­ли­ти­чар и ди­ре­ктор бео­град­ског Фо­ру­ма за етни­чке одно­се Ду­шан Јањић.

* ГЛAС: Не­да­вно сте изја­ви­ли да се "при­бли­жа­ва тре­ну­так ка­да ће спон­зо­ри не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва тра­жи­ти мјес­то за Ко­со­во у УН, а да Срби­ји пред­сто­ји да ор­га­ни­зу­је сво­је пар­тне­ре да ко­сов­ска не­за­ви­сност не до­би­је дво­тре­ћин­ску ве­ћи­ну". Да ли је то мо­гу­ће?

ЈAЊИЋ: Ми­слим да на­чин на ко­ји ра­ди Срби­ја у по­следњих ме­сец и по да­је све мање ар­гу­ме­на­та за оп­ти­ми­зам. Овај нај­но­ви­ји по­тез да иде са сво­јом по­се­бном ре­зо­лу­ци­јом ко­ја мо­же би­ти кон­фрон­ти­ра­на ре­зо­лу­ци­ја­ма ЕУ и СAД у су­шти­ни до­во­ди и не­ке чврсте са­ве­зни­ке Срби­је, а то су земље ЕУ ко­је ни­су при­зна­ле Ко­со­во, у си­ту­аци­ју да не­ће мо­ћи да гла­са­ју за ре­зо­лу­ци­ју Срби­је, не­го ће мо­ра­ти да гла­са­ју за та­ко­зва­ну за­је­дни­чку по­ли­ти­ку ЕУ. Ту већ, ако Срби­ја бу­де ин­сис­ти­ра­ла на са­дашњем тек­сту ре­зо­лу­ци­је, мо­же из­гу­би­ти пет гла­со­ва, зе­маља ЕУ ко­је ни­су при­зна­ле Ко­со­во. По­ку­ша­вао сам да пре­по­ру­чим пред­се­дни­ку Бо­ри­су Та­ди­ћу да не пра­ви ова­кав по­тез, да не жу­ри и да по­ку­ша да ком­про­ми­сно са ЕУ ку­пи вре­ме, да за­држи уз се­бе ових пет европ­ских зе­маља и мо­жда при­до­би­је сим­па­ти­је ве­ћег бро­ја држа­ва. Ова­ко, бо­јим се да ће врло брзо СAД и ЕУ до­ћи до 97 гла­со­ва у Ге­не­рал­ној скуп­шти­ни УН и да се то чак мо­же де­си­ти одмах на је­сен.

* ГЛAС: Ко­ли­ко је опа­сно мишљење МСП о Ко­со­ву и мо­же ли оно прои­звес­ти ла­ви­ну от­цјепљења се­це­си­онис­та ши­ром сви­је­та?

ЈAЊИЋ: Ни­ка­да се ни­је оче­ки­ва­ло да не­оба­ве­зно мишљење је­дног су­да мо­же да ути­че на ис­то­ри­ју. Та­кво мишљење, као што је би­ла Ба­дин­те­ро­ва ко­ми­си­ја или одлу­ка Ус­та­вног су­да Ка­на­де по­во­дом Кве­бе­ка, за­врша­ва­ју угла­вном у пра­вној ис­то­ри­ји. Они не­ма­ју ди­ре­ктан ути­цај на ис­то­риј­ске про­це­се. Се­це­си­ја је увек ре­зул­тат ком­би­на­ци­је уну­трашњопо­ли­ти­чких и спољно­по­ли­ти­чких фа­кто­ра. Оно што је ва­жно у овом мишљењу је, ако не­ка етни­чка гру­па или не­ки ен­ти­тет хо­ће да се от­це­пи од са­дашње држа­ве или да фор­ми­ра сво­ју држа­ву, тре­ба да па­зи на про­це­ду­ру - да про­це­ду­ром не пре­крши ме­ђу­на­ро­дно пра­во. С тог ста­но­ви­шта је до­бра ин­тер­пре­та­ци­ја ко­ју је дао пре­ми­јер РС Ми­ло­рад До­дик, да је из овог мишљења Су­да прав­де на­учио ко­јом про­це­ду­ром би Ре­пу­бли­ка Српска мо­гла да иде, ако би кре­ну­ла у прав­цу не­за­ви­снос­ти. На­ра­вно, то је је­дна мо­гу­ћа про­це­ду­ра. Пос­то­ји и дру­га про­це­ду­ра, а то је про­це­ду­ра ко­ју је про­шла Црна Го­ра. То је по­ку­шај да се у ме­ђу­со­бном до­го­во­ру ре­ше про­бле­ми. Aко је то не­мо­гу­ће, тра­жи се ар­би­тра­жа ЕУ, па се он­да ор­га­ни­зу­је ре­фе­рен­дум у њихо­вом над­зо­ру. Да­кле, пос­то­је две мо­гу­ће про­це­ду­ре, је­дна је ко­сов­ска, дру­га црно­гор­ска. Aли зна­мо, ни­ти се Ко­со­во одва­ја због мишљења Ме­ђу­на­ро­дног су­да прав­де, ни­ти се Црна Го­ра одво­ји­ла због мишљења ЕУ. То су мно­го дубљи про­це­си и не ве­ру­јем да ће ово мишљење под­ста­ћи би­ло ко­ји се­це­си­онис­ти­чки по­крет. Да ће не­ки по­кре­ти по­ку­ша­ти да га ис­ко­рис­те, то је ја­сно.

* ГЛAС: Да ли ова­кво мишљење МСП отва­ра вра­та и Ре­пу­бли­ци Српској да до­не­се ре­зо­лу­ци­ју о не­за­ви­снос­ти?

ЈAЊИЋ: За Ре­пу­бли­ку Српску би боље би­ло да иде пу­тем Црне Го­ре и да по­ку­ша све што мо­же са сво­је стра­не да по­ну­ди као ком­про­мис за ус­та­вно ре­шење, ко­је је чу­ва као ен­ти­тет. Aко то не иде, да тра­жи асис­тен­ци­ју ЕУ. Ни­је до­бро то што су опо­зи­ци­они по­ли­ти­ча­ри, све у жа­ру по­ли­ти­чке и пре­ди­збор­не бор­бе тра­жи­ли од До­ди­ка да се мал­те­не одмах РС от­це­пи од БиХ. То је по­тпу­но не­ре­ал­но. Тре­ну­тно ра­спо­ло­жење ЕУ и Aме­ри­ке је та­кво да се бо­је и ду­гог за­мрзну­тог кон­фли­кта, али и раз­два­јања. Вре­ме тре­ба да ра­ди сво­је.

* ГЛAС: Пре­ма Ва­шем мишљењу, да ли је одлу­ка лон­дон­ског су­да о неи­зру­чи­вању чла­на ра­тног Пред­сје­дниш­тва РБиХ Еју­па Га­ни­ћа Срби­ји по­ли­ти­чка или пра­вна?

ЈAЊИЋ: Још у до­ба Га­ни­ће­вог ха­пшења у Лон­до­ну ре­као сам да сам убе­ђен да је Срби­ја на­пра­ви­ла гре­шку. Пра­вни про­блем је увек дру­га­чи­ји у Ен­глес­кој не­го на кон­ти­нен­ту. Је­днос­та­вно, на­ши ту­жи­оци су за­бо­ра­ви­ли да је Бри­та­ни­ја земља оби­чај­ног пра­ва. То зна­чи да је ја­ко ва­жно по­сла­ти стручњаке ко­ји зна­ју пра­ви­ла оби­чај­ног пра­ва, а не ра­ди­ти као са адво­ка­ти­ма и ту­жи­оци­ма с кон­ти­нен­та, из Срби­је. Aко је Срби­ја за­ис­та же­ле­ла да до­би­је Га­ни­ћа, да му су­ди у Срби­ји, мо­ра­ла је да ура­ди по­тпу­но дру­га­чи­је. Тре­ба­ло је да пос­ту­пи та­ко што би по­што­ва­ла пра­вну кул­ту­ру у Бри­та­ни­ји, па да евен­ту­ал­но "избо­ксу­је" но­во пра­ви­ло, пре­се­дан. Она то ни­је ура­ди­ла, Га­нић јес­те. Он је ан­га­жо­вао бри­тан­ске адво­ка­те. Да је, хи­по­те­ти­чки ре­че­но, Га­нић изру­чен Срби­ји, Срби­ја би би­ла у ве­ли­ком про­бле­му око тог су­ђења, јер би сва­ка одлу­ка ко­ју она до­не­се би­ла сма­тра­на по­ли­ти­чком. Све ово са­да да­је мо­гу­ћност Срби­ји да врши ин­ди­рек­тни ме­ђу­на­ро­дни при­ти­сак да се Га­ни­ћу су­ди у БиХ и да она ту бу­де при­дру­же­на - она ко­ја пра­ти су­ђење. Ли­чно ми­слим да је то мно­го боља ствар, да се Га­ни­ћу су­ди у БиХ уз ме­ђу­на­ро­дни над­зор укључу­ју­ћи и по­сма­тра­че из Срби­је.
План Ештонове

* ГЛAС: Пос­то­ји ли, пре­ма Ва­шим са­знањима, план Ке­трин Ештон за пре­узи­мање ди­рек­тне кон­тро­ле над БиХ са сан­кци­ја­ма за РС?

ЈAЊИЋ: Та­кав план не пос­то­ји. ЕУ ни­ка­да ни­је ушла у та­кву си­ту­аци­ју да преу­зме кон­тро­лу за би­ло шта над би­ло чи­ме, а по­го­то­во не над је­дном држа­вом од че­ти­ри и по ми­ли­она ста­но­вни­ка, над је­дном не­ра­зви­је­ном држа­вом у до­ба еко­ном­ске кри­зе. То ап­со­лу­тно ни­је на­чин на ко­ји се ра­змишља у ЕУ. Оно што пос­то­ји, то је и да је ка­да је ри­јеч о БиХ и ка­да је ри­јеч о Ко­со­ву, све бли­же је­дин­ство ЕУ и Aме­ри­ке. Ка­да се они до­го­во­ре, би­ће ја­ко те­шко. Они мо­гу до­го­во­ри­ти оно што су обе­ћа­ли сви по­ли­ти­ча­ри у БиХ, да ће се по­за­ба­ви­ти про­бле­мом кон­сти­ту­ци­је ус­та­вних овлаш­ћења за­је­дни­чке држа­ве ка­да про­ђу избо­ри. Ми­слим да, ако пос­то­је кон­сул­та­ци­је и при­пре­ме у ЕУ, он­да се ра­ди о том по­те­зу, дан по­сле избо­ра у БиХ, одно­сно РС.

''Bolji dio BiH'': Krah Dodikovog ''privrednog čuda''
31. 07. 2010. • 11:57 M. Bh.


24SI - Nakon što je prošle nedelje austrijski građevinski koncern Strabag raskinuo “posao stoljeća” sa Vladom Republike Srpske vrijedan tri milijarde eura, revizorska kuća Delloite objavila je izvještaj koji govori da je “uspješna” prodaja Rafinerije u Bosanskom Brodu zapravo bio velika prevara; Slobodna Bosna napravila je top listu najvećih Dodikovih poslovnih prevara...

“U ekonomiji je spas Republike Srpske”, bila je najčešće Dodikova krilatica u posljednje četiri godine dok je nizao katastrofalne poslovne aranžmane za privredu Republike Srpske.

Samo nekoliko dana pošto je austrijski Strabag i službeno raskinuo ugovor sa Vladom RS-a o izgradnji mreže puteva po Republici Srpskoj, što je trebao biti posao bio vrijedan oko tri milijarde eura, revizorska kuću Delloite izašla je sa skandaloznim izvještajem o stanju u Rafineriji u Bosanskom Brodu.

Ne zna se tačno koliko je Dodik u svom posljednjem mandatu potpisao “kapitalnih” ugovora sa stranim partnerima, ali naš list  pozabavio se sa deset Dodikovih “najvećih” poslova koji su Republiku Srpsku trebali pretvoriti u privredno čudo. Završili su, a da nisu ni započeti. Krenimo od posljednjeg objelodanjivanja Dodikovih malverzacija.

Prema revizorskom izvještaju o poslovanju Rafinerije, koji je uradila revizorska kuća Delloite, gubitak ove kompanije iznosi 99,5 milona KM, a obaveze su veće od njene obrtne imovine za 153, 8 miliona KM. Ove porazne brojke govore da je cijeli projekat oko prodaje Rafinerije zapravo bio velika prevara.

U posljednje tri i po godine javnost je zasipana brojnim informacijama o uspjesima Rafinerije, povećanju proizvodnje, zamahu privrede, a  samo u prošloj godini tako “napredna” firma napravila je gubitak od sto miliona maraka. Pritom, dugoročne obaveze Rafinerije iznose 354 miliona KM. Sastavni dio ovih obaveza je i dug prema budžetu Republike Srpske od 133,5 miliona KM. Riječ je o neplaćenim dažbinama koje su reprogramirane beskamatno i koje na naplatu dolaze 1.jula iduće godine, s tim da bi trebale biti otplaćene u narednih pet godina. Brojke govore da je Rafinerija na koljenima i da su njene šanse da počne poslovati rentabilno izuzetno male. Navode to i revizori, koji “ukazuju na postojanje materijalno značajnih neizvjesnosti koje mogu da izazovu značajnu sumnju u sposobnost Preduzeća da posluje stabilno”. Zbog toga se i sumnja da će Republika Srpska od silnih miliona vidjeti i centa, naročito ako se ima u vidu da je Rafinerija svojim kupcima, firmi Njeftegazinkor i njenim ruskim partnerima, dužna 220 miliona KM!

Vlada RS-a je tokom privatizacije, na ime komercijalnih i drugih dugova Rafinerije i Petrola, isplatila gotovo 218 miliona maraka. Takođe je pokrila i reprogramirani dug brodske Rafinerije prema budžetu od blizu 133,5 miliona maraka, što je preko 351 miliona KM kojih je Vlada uložila u procesu prodaje Naftne industrije RS-a. Uz sve to, Vlada RS je uplaćivala i plate radnicima i nakon prodaje Rafinerije, u iznosu od 11 miliona KM, pa se ukupna suma potrošena za privatizaciju Rafinerije penje na preko 362 miliona KM. Ruski partner je, navodno, uplatio blizu 356 miliona maraka za kupovinu državnog kapitala, te refundiranje Vladi na ime izmirenja dijela komercijalnih obaveza. Prosta računica govori da je Dodik Rafinerije u Bosanskom Brodu i Modriči, te Petrol besplatno ustupio ruskom partneru, uz još nekoliko miliona KM doplate.

Međutim, tu nije kraj prevarama. Nakon što je Vlada RS-a očistila sve dugove nekadašnje Naftne industrije i Rusima je predala bez dugova, ruski partner je zadužio rafineriju stotinama miliona KM. Pritom, ruski kupac je napravio anekse ugovora po kojima se preko firme Optima izvlači dobit iz Rafinerije, koja će stalno biti u gubitku, a zbog tog gubitka izbjegava se plaćanje 133,5 miliona KM obaveza prema državi.
Milorad Dodik je tokom 2006. godine pompezno najavljivao da će u Naftnu industriju Republike Srpske biti uloženo 979 miliona eura. Tri i po godine nakon privatizacije može se zaključiti da je cijeli projekat postavljen na kriminalnom načinu poslovanja. Po nalazu revizora, Rafinerija je u 2009. imala dug od 354 milioma KM. To je čak sto miliona više nego što je iznosio dug prije privatizacije, pa stručnjaci opravdano postavljaju pitanje zbog čega Vlada RS-a na čelu sa Dodikom nije investirala u rafineriju, umjesto što je otplaćivala njene dugove i poklonila je ruskom partneru.

PROPAO POSAO VRIJEDAN 3 MILIJARDE EURA

Dodiku i njegovoj kliki trebalo je nekoliko mjeseci da javnosti saopšte da je propao njegov posao stoljeća sa Strabagom, vrijedan tri milijarde eura. Četiri godine nakon dobivanja koncesije za izgradnju 430 kilometara puta u Republici Srpskoj, trakavici je prije desetak dana došao kraj. Austrijski građevinski koncern Strabag obznanio je raskid ugovora s Banjom Lukom o izgradnji putne mreže u RS-u.

“Posao stoljeća” pretvorio se tako u “fijasko stoljeća” zahvaljujući odluci Vlade Republike Srpske i premijera ovog bh. entiteta Milorada Dodika da 2006. godine, mimo natječaja, putem direktne pogodbe dodijeli koncesiju na rok od 30 godina austrijskom koncernu. Odluku je potvrdio i entitetski parlament, a 2008. potpisan je i ugovor između Vlade RS-a i Strabaga o izgradnji mreže autocesta kroz RS. No, ništa od toga nije bilo dovoljno Strabagu u osiguranju finansijske podrške za dobiveni posao. Austrijska kompanija priznala je kako nije mogla dobiti kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) upravo zbog toga što posao nije dobila putem međunarodnog natječaja.

Strabag je, iz istih razloga, odbila i Evropska investicijska banka (EIB), te još 40 poslovnih banaka, od kojih su Austrijanci gotovo dvije godine uzaludno tražili finansijska sredstva. Podsjetimo, Strabag je dobio koncesiju za izgradnju na osnovu javnog poziva za iskazivanje interesa, a ne međunarodnog natječaja. Premijer RS-a Milorad Dodik nedavno je izjavio kako će “autocesta Banja Luka-Doboj biti izgrađena, sa Strabagom ili bez Strabaga”, ne otkrivajući kako.

Osim te autoceste Vlada RS-a gradi autocestu Banja Luka - Gradiška, koja je trebala biti udio tog entiteta u zajedničkoj kompaniji sa Strabagom. Zbog zloupotreba oko budžetskog finansiranja te autoceste, već nazvane “Skadar na Bojani”, za koju je prema neslužbenim podacima već utrošeno tri puta više od planiranog iznosa, Tužilaštvo BiH otvorilo je istragu protiv premijera  Dodika, koji odbacuje sve optužbe o nezakonitom trošenju novca. Ministar prometa i veza RS-a Nedjeljko Čubrilović nedavno je izjavio kako će ta autocesta biti završena do kraja godine, te kako je s Hrvatskom dogovorena izgradnja mosta preko Save, te povezivanje s autocestom Zagreb - Beograd kod Okučana. Mreža autoputeva u RS-u predviđala je i izgradnju autoputa Banja Luka-Prijedor, Banja Luka-Kupres, te preko Livna povezivanja sa Splitom. No, po svemu sudeći od gradnje putne mreže u RS-u za sada nema ništa.

Sam Milorad Dodik, u vezi posla sa „Strabagom“, više puta je sam sebi skočio u usta. Tako je u maju ove godine govorio da je projekat realan, izvodljiv i ida ide svojom dinamikom, međutim prije deset dana obznanio je da ugovor sa Strabagom raskinut uz odštetu od 200.000 eura, te kako njegova vlada sada ima nekoliko opcija. Jedna od njih je da pokušaju naći novog partnera koji bi za 200.000 eura preuzeo Strabagov udio u Autoputevima RS-a, ili da bez zaduživanja krenu vlastitom operativom graditi autocestu  Banja Luka - Doboj. Računa se da je Dodikova vlada na ime neizgrađenih autoputeva, za troškove eksproprijacije i razne projekte i ekspertize do sada utrošila oko sto miliona KM.

ČEŠKI ČEZ TUŽIO DODIKA

Prije mjesec i po dana češka kompanija ČEZ tužila je Vladu Republike Srpske Međunarodnoj privrednoj komori u Beču, a početak arbitraže zakazan je za septembar. Ukoliko Vlada RS-a i njen šef Milorad Dodik izgube taj spor, a dobro obaviješteni kažu da je to izvjesno, moraće platiti odštetu u iznosu od 60 miliona eura.

Česi su podnijeli tužbu zbog propale investicije vrijedne 1,4 milijarde eura namijenjenih za izgradnju nove termoelektrane i popravljanje postojeće. Pored odšteta od 60 miliona eura, čak se spominje i cifra od 100 miliona eura ukoliko bi se uračunale zatezne kamate. Između ČEZ-a i Elektroprivrede RS prije tri godine potpisan je ugovor o izgradnji nove termoelektrane u Gacku, ali vlasti RS-a nisu ispoštovale ugovorne obaveze. Češka kompanija podnijela je tužbu i protiv preduzeća Rudnik i termoelektrana Gacko. Ključni argument Češke elektroprivrede za tužbu jeste činjenica da EPRS u „Nove elektrane RS", zajedničko preduzeće koje je trebalo da gradi novu i upravlja starom termoelektranom, nije unijela imovinu postojeće RiTE „Gacko".

Premijer RS-a, kojeg će Sud iz Beča pozvati na saslušanje, o cijelom ovom slučaju šuti, a njegovi saradnici tvrde da Vlada RS nije kriva za krah velikog projekta. Oni kao glavni razlog zbog kojeg je propao posao sa ČEZ-om navode tužbu malih akcionara preduzeća Rudnik i termoelektrana Gacko, u čiju korist je sud nedavno presudio.

Istovremeno Dodik sprema kontratužbu protiv Češke elektroprivrede (ČEZ), a kako saznajemo, u ime Vlade RS-a tužbu će podnijeti ugledna advokatska kancelarija Schönherr iz Beča. Dobro upućeni izvori tvrde da su strani advokati angažovani zbog toga što Vlada RS-a, zajedno sa „Elektroprivredom RS" i RiTE „Gacko", mora da pripremi jake argumente kojima će oboriti tvrdnju ČEZ-a da su za propast „posla vijeka" u Gacku, vrijednog 1,4 milijarde eura, odgovorne vlasti Republike Srpske, EPRS i RiTE „Gacko". Dobro upućeni izvori tvrde da će Dodik svoju kontraofanzivu zasnovati na tezi da su Česi sabotirali realizaciju investicije, jer se nisu pridržavali obaveza iz zajedničke izjave sa Vladom i EPRS-om koja je potpisana krajem 2006. godine.

BRZE PRUGE NA DUGE STAZE

Dodik već duže vrijeme ne pominje prugu od Broda do Modriče, koja je već trebala biti izgrađena i u koju su, navodno, investitori namjeravali utrošiti 45 miliona eura.  Naime, prije dvije godine Vlada RS-a na čelu sa Dodikom je dogovorila sa firmom General Electric ulaganje od 167 miliona eura u Željeznice RS-a. Međutim od investicija nije bilo ništa, a gubici u Željeznicama RS-a mjere se stotinama miliona eura. Dodik je sa rumunskim investitorom navodno dogovorio i izgradnju fabrike vagona u Obarskoj kod Bijeljine u kojoj bi bi se zaposlili oko pet hiljada radnika. Do fabrike bi bila izgrađena željeznička pruga. Međutim, od izgradnje fabrike nije bilo ništa, a podaci o gubicima u Željeznicama RS-a  su šokantni. Na kraju 2005., u vrijeme kada je premijer RS-a bio Pero Bukejlović, konstatovan gubitak od  1,7 miliona maraka, da bi u 2009. došlo do enormnog povećanja gubitaka i oni se penju na čak 22 miliona maraka. To su gubici koje su konstatovali revizori kroz frizirane knjige Željeznica Srpske. Stvarni gubici su, smatra se, mnogo veći. Kako bi održali socijalni mir u Željeznicama Srpske, Vlada RS-a krenula je ove godine u nova zaduživanja i podigla kredite od 20 miliona i 16 miliona KM, što sa kamatama na njih daje novih 40 miliona maraka zaduženja Željeznicama RS-a.

U SVAKOM GRADU PO JEDAN AERODROM

Najveći opsjenar na ovim prostorima, aktuelni premijer RS-a, danima je zamajavao građane RS-a obećavajući im aerodrome u svakom većem gradu u RS-u od Bijeljine, Trebinja, Sokoca… koji su trebali nižom cijenom karata da preuzmu sve poslove aerodromoma u Sarajevu, Beogradu, Dubrovniku, Tivtu i postanu nosioci tog posla u regionu. Naš list je pisao o komičnim projektima aerodroma u Trebinju sa kojeg avioni kada polete udaraju direktno u planinu. Potom je izrađena nova studija izvodljivosti trbinjskog aerodroma u kojoj su avioni nakon što bi prošli produženom pistom morali proći kroz tunel! Sve stručnjake koje su javnost upozoravali da je izgradnja takvog aerodrome tragikomična, Dodik je proglašavao neprijateljima Republike Srpske, ljudima koji ne mogu da shvate njegov poslovni senzibilitet.

IZ BIRAČA IZVUČENA MILIJARDA MARAKA

U sjeni spektakularnih privrednih uspjeha i ekonomskog čuda o kojima je svakodnevno trubila propagandna mašinerija Milorada Dodika, u istočnom dijelu Republike Srpske odvijala se prava ekonomska drama. Najvećoj kompaniji na tom području, Fabrici glinice Birač, u vlasništvu litvanskog tajkuna ruskih korijena Vladimira Romanova, dozvoljeno je da preko Ukio banke iz BiH izvuče oko milijardu KM. Litvanci su osmislili ‘zanimljivu’ finansijsku shemu, u kojoj fabrika Birač vrši samo uslužnu preradu, i to za firmu Balkal iz Banje Luke, povezano pravno lice čiji je osnivač sa off-shore destinacije na Britanskim Djevičanskim ostrvima. Balkal, dakle, nabavlja sirovine, prodaje ih Birču po tržišnim cijenama, a Birač isporučuje finalni proizvod Balkalu po cijeni nižoj od tržišne. Balkal dalje, ili isporučuje Birčev gotov proizvod u inostranstvo po tržišnim cijenama (ostvarujući zaradu), ili, izvozi glinicu u inostranstvo takođe po nižim cijenama od tržišne, nekoj trećoj firmi (sa istim krajnjim vlasnikom), koja onda prodaje dalje po tržišnoj cijeni, ostvarujući profit van BiH.

Pritom, fabrika se nalazi korak do potpunog sloma i stečaja. Radnicima novcem dobijenim od privatizacije nikada nisu plaćeni doprinosi a vlasnik ove fabrike nikada nije platio porez. Prošlu godinu Birač je okončao s rekordnim gubitkom od preko 107 miliona eura, a to praktično znači da Birač "knjigovodstveno" više ne postoji budući da su dugovanja fabrike nadmašila ukupnu vrijednost imovine. Zapanjujuće razmjere nagomilanih poslovnih gubitaka Fabrike glinice Birač precizno je ustanovila revizorska kuća Deloitte, čije su prognoze o perspektivi birčanske fabrike krajnje sumorne. "Deloitte" sugerira hitnu i sveobuhvatnu rekonstrukciju i konsolidaciju kompanije, u okviru koje će već u prvom naletu, odmah nakon oktobarskih izbora, bez posla ostati nekoliko stotina radnika.

Jedan od najvažnijih projekata u RS-u za Dodika je bila rekonstrukcija Kliničkog centra Banja Luka, koja je trebala da košta nešto više od 160 miliona maraka. Ovaj posao je daleko od očiju javnosti Dodik povjerio austrijsko-holandskoj firmi “Vamed Nederland”, koja je trebala da  rekonstruiše 30 hiljada metara kvadratnih prostora bolničkog centra, izgradi Centar za radioterapiju, južno krilo  i 12 savremeno opremljenih operacionih sala. Izrađeni su i projekti, ali posao sa Vamedom je propao. U posljednje četiri godine u KBC Banja Luka, koji je katastrofalnom stanju, popravljen je krov i ugrađeno nekoliko liftova.

Nakon propalog posla sa Vamedom Dodik je optužio “Bošnjake iz Sarajeva da su izvršili pritisak na holandsku vladu da zbog Srebrenice imaju moralnu obavezu da odobre kredit Kliničkom centru u Tuzli, a ne KBC Banja Luka”. Međutim optužbe su bile potpuno neosnovane, jer je aranžman koji je Dodik sklopio sa austrijskim Vamedom bio krajnje neracionalan i neodrživ. Naime, kada je došao na vlast, Dodik je mimo svih zakona poništio ugovor prethodne Vlade po kojim bi se milionska sredstva za obnovu KBC jednim dijelom obezbijedila prodajom zemljišta pored Hirurgije, a preostali dio zaduženjem kod bh. banaka. Po ugovoru sa Vamedom, firmom koja se bavi obnovom bolnica, sredstva za obnovu namakla bi se zaduživanjem Fonda za zdravstvo. Otplata kredita bila bi sa izuzetno visokom kamatnom stopom, a od 40 miliona eura za koje je Dodik govorio da će ih donirati holandska vlada nije bilo ništa jer je bilo samo riječi o 19 miliona eura kojim bi se pokrilo osiguranje za medicinsku opremu.

Ne treba zaboraviti ni Dodikovu spektakularnu prodaju Telekoma Srpske, za koji je od Telekoma Srbije dobio  646 miliona eura. Javnost je međutim ostala uskraćena za informaciju da Dodik nikada od Srbije nije dobio dogovorenu sumu novca jer je dio “prelomio” za dug koji su građani RS-a napravili u Srbiji u toku i poslije rata liječeći se u beogradskim zdravstvenim ustanovama.

Svetlana Cenić, ekonomski ekspert i bivša ministrica finansija RS-a, u najveće poslovne promašaje Milorada Dodika, pored posla sa Čezom i Strabagom, ubraja potrošnju milijarde maraka od PDV-a, zatim 650 miliona od prodaje Telekoma Srpske. Uz sve to, Dodik je u ovom mandate, kako ističe Cenićeva, zadužio Republiku Srpsku za čak 1,7 milijardi KM.

Cenićeva kaže da sjedište kompanije Telekoma Srpske nakon prodaje nikada neće biti u Republici Srpskoj. Kako i kupac, Telekom Srbije, ide u privatizaciju, to znači da će kompanija koja ga kupi kontrolisati apsolutno sve komunikacije u Republici Srpskoj.

Milorad Dodik je nakon niza poslovnih promašaja prošlog mjeseca potražio spas u Sankt Peterburgu, gdje je tražio nove investitore i ulagače koji će podebljati budžet Republike Srpske pred izbore. Međutim, brojni pregovori sa ruskim privrednim delegacijama o ulaganjima u RS-u završili su neuspješno.

Da je Milorad Dodik u ozbiljnim ekonomskim problemima, govori i njegov nedavni prijedlog o formiranju koncentracione vlade RS-a. Time bi, tvrde upućeni, pod izgovorom prevladanja ekonomskih problema, Dodik sa sebe skinuo odgovornost za katastrofalno stanje u privredi RS-a u koje je sam doveo.

(slobodna bosna)

Мислим да је тема о Додику на СНФ-у

Док му раја цркаје Шемсин гледа преко плота (а и глупости има икс,ипсилон у посту).
Кења о жељезници која је губиташ у 99% земаља,да не помињем да жељезничари у федерацији нису
примили плату неких девет мјесеци (чини ми се) док је у РС редовна исплата са кашњењем од три мјесеца која су настала прије него што је Додик дошао на власт (али битно је да су јуфке добре).

Аутопутева имају цирка 20 километара док је у Републици Српској (њима омиљеној) бар три пута више
направљено али какве то везе има са развојем кишних глиста у Зеници.

Јбт. два пута имали на рачуну по 100 евра али серу о Републици Српској која тренутно има 470 милиона
марака на свом рачуну.Е баш је код нас катастрофа а у Осунетији рај.

Паразити ко' паразити,научили да их други хране.Знају украсти и шверцовати,пљувати и подметати,
генетски шкарт српског народа,500 година потурица ко' потурица.

Интересантно је како су обавијештени о свему осим да под својом контролом имају 23% територије
која смрди на лојаштину од силних пита што једу од благостања.

А и тему је профулао шемсин смрдо (поздрав за смрдана фром Робија-цитипсилон)

pa sta se na mene ljutis jebo ti svoju ozrenku, ljuti se na dodika, nisam it ja nista obecavo....dobili ste samo rinaku 

Ми добили ринаку а ти 23% по којој смијеш нохати своју петрићевку.


Успут,јесил'чуо да ти је онај потурица Ибрахимовић дерпе (ухватили га како се дрпа са типом).
Сада са правом можемо рећи:"муџоси попушили".

Dodikovska verzija turizma
Šumnjaci u Makarskoj

Piše: Tanja Alavuk

Ljeto je u Šumskoj. Vrijeme kad se kupamo u bazenima, jezerima, na rijekama, banjamo se i odemo u Makarsku. Veliku buku izazvala je odluka da nama, tradicionalnim zaljubljenicima u Makarane, zabrane unos pečenih pilića, mahuna i krompira. Naši gepeci više ne mirišu na domaću hranu sa oranica i kopanica podno kakve dalmatinske smrče. Ljeto je i kada se i mi protegnemo da šta ponudimo. Ovaj Fest. Onaj Fest. Malo šljivke, pa do ekstazija.

Ljeto je i kada Šumnjak lakše pokaže novčanik. Jer na mjestu gdje ostalim sisarima raste srce, tu je Šumnjaku iznikao novčanik. Njegovim potezanjem daje se do znanja da su emocije proradile. Ako te Šumnjak počasti, znaj da mu se sviđaš! Ako Šumnajku pomogneš da zaradi, imaš prijatelja do groba. Ma šalim se! Imaš ga do prve ponude veće od tvoje.

Šumnjaci ne vole dijasporu. To su svi oni Banjalučki Švedi što dođu preko ljeta da se pokazuju sa većim novčanicima od njihovih, a veličina auta i šaljivost prilikom registrovanja govori da im je dobro, da im je puno srce... Mislim... pun novčanik.

Najgore od svega je što su im upravo Šumnjaci to omogućili kad su ih 1995. istjerali iz rodnog grada. Sad im plaćaju kiriju, opet im čuvaju stanove, a ništa nisu dobili. Vrate se sada iz dijaspore da svjedoče o naglom napretku pojedinih Šumnjaka, njihovom bogatstvu bez logičkog objašnjenja i njihovim smješnim akademskim titulama iza kojih se kriju piljari, sitni kriminalci ili direktori kakvog komunalnog preduzeća. Dođu i gledaju ih podsmješljivo kao i prije rata. Svi fakulteti, magisteriji i doktorati tope se pred tim ljubopitljivim očima kao sladoled na toplom gradskom asfaltu. Gotovo da im u očima poput neonske svjetiljke sija ispisano "Fino doktore! A koliko ti je paradajiz?"

Ljeto je kad se ide u Makarsku. Auto se prekontroliše kod majstora od povjerenja, potrpaju se žena, djeca, dječija kolica, gumeni čamci, tablete protiv povraćanja, andoli. "Meso ne daju preko! Hm, a nekad smo bili jedna država."

Za "preko" turističke agencije odaberu smještaj i povoljan način ishrane. Šumnjak ne voli biti prevaren. Ni za pet evra! Prevariti voli. Za koliko god se daš prevariti! Najsrećniji je dok traži WC na graničnom prelazu i onako olakšavajući se razmišlja o svim papcima na poslu koji sad moraju da giljaju, trpe konja od šefa, "mamu mu ušljivu, prejeo bi govno", a njemu će vjetrić lagano oko bubrega... Po povratku na posao će im pričati koga je od popularnih faca vidio, s kim se uslikao, gdje je najbolji parti i s kim je od Čeha, Poljaka ili Zagrepčana "nemoš' vjerovat'" postao prijatelj do groba. Pa se razumiju u vino i koja konoba ga ima najbolje, a koje maslinovo nije žestoko, a ima ga povoljno. Prosječan Šumnjak voli saslušati priče o ljetovanjima u inostranstvu, ali će otići samo tamo gdje ga sopstveno auto može spremiti za par sati! "Pusti ti to, da zaradim sidu ili kakvu drugu bolest! Nema boljih ribica od naših."

Prosječog Šumnjaka prepoznajete po okrugloj glavi na kojoj se već sa tridesetom formira ćelavo sjeme velikog budućeg ćelavca. Oči su dobroćudne i zanesene, a trbuščić veliki toliko da može da ugosti 300 grama jagnjetine, 6 do sedam piva i jetru koju nagrizaju: žena, školovanje djece, kladionica i neprijatelji Republike Šumske. Svemu što ga nervira prijeti onom napravom koja razlikuje žene od muškaraca: "Jebaću mu mamicu! Napušiš mi se kurvo! Možeš da mi dudliš! Tebi treba malo mog!"

Ma nije mu lako. On strepi, drhti i sekira se; Vraća kredite, ganja ženine kurvare oko Svemu što Šumnjaka nervira prijeti onom napravom koja razlikuje žene od muškaraca: "Jebaću mu mamicu! Napušiš mi se kurvo! Možeš da mi dudliš! Tebi treba malo mog!" kuće, piše djeci domaći, popravlja auto, trpi punicu, bori se na poslu da ga ne zajašu i šta ima? Ušljivo ljetovanje na kojem će da zalegne pod kakvu četinarku i da zaviruje, kad ga žena ne gleda, pod lijepi pupoljak do sebe opružen na ležaljci, da mašta i bjesni: "Svi bi guzovače, a ja da vas hranim!"



Na ljetovanju oženjeni Šumnjak sa ženom provede naviše vremena u toku cijele godine. Valjda ih je zato rijetkost sresti nevjenčane zajedno na ljetovanju. "A, ne! Volim ja nju, buraz, ali dok se ne oženimo, ništa! Kad me zajaše sa djecom, nagledaću se ja tog uživanja do smrti." Onaj Šumnjak koji te pozove na ljetovanje, taj te oženiti neće. Ljetovanje je ili provod ili patnja. Sa jednom ženom doživjeti oboje nije moguće!

Mladi muškarci Republike Šumske i svi koji se osjećaju mladim na ljetovanje idu sa još jednim primjerkom muškog roda. Svjedok će da pomogne ako treba promjenuti probušenu gumu u putu i da ga čuva od napasti prevelikog trošenja srca tj. novčanika. Važna misionarska uloga je i da podjeli pare za gorivo do mora i natrag. Mladi muški Šumski par ide na popularna mjesta za partijanje na kakvom ostrvu, da se nagleda ribica koje nikada neće imati, da se "ubije od rakije", da izgori na suncu kad ujutro zaspi na plaži i da priča uvjerljivo priče koje se nikad nisu desile. A za sve to ima i privatnog svjedoka.

Kad zađe u izvjesne godine koje roje upitnike oko glave tada ide sa ljubavnicom. Ljubavnica nije predmet želje ili je rijetko kad. Ona je sredstvo prevare kad još jedino prevara može da razgori ono mjesto na kojem je nekada možda kucalo srce mlade životinje. Sada tamo strepi preplašeni novčanik. Zaključio je Šumnjak davno: "Svi bi guzovače, a jedino on mora da radi!" Kad ga već varaju, pa može valjda i on malo da im uzvrati?

* Tekst preuzet sa H-Altera objavljujemo uz dozvolu autorice

http://www.e-novine.com/stav/39544-umnjaci-Makarskoj.html

e-novine 


На сахрани избила туча и сијевнуо нож

СAРAЈЕВО - По завршетку једне од четири сахране на градском гробљу "Влаково" у близини Сарајева у четвртак нешто послије 14 часова догодио се невјероватан инцидент. Група од двадесетак људи прво је непримјерено коментарисала, а онда је дошло до кошкања, псовки, те на врхунцу до нагуравања и туче.

Један од свједока тврди да је један од актера сукоба потегао нож.

- Тукли су се даскама са мезара, на којима пишу имена умрлих, камењем, на крају је сијевнуо и нож... Било је крви по путу, али на сву срећу нико није теже повријеђен - изјавио је у петак агенцијама свједок сукоба.

Навео је да је полиција дошла послије 15 минута и да је доста људи смиривало цијелу ситуацију.




kakve ste vi to vehabije