Као што написах болдираним словима горе.

Едит: бришите ову.

Инцко пиша уз ветар. Чим се још увек није разнео са пар кг тротила за појасом у некој од еуропских исламофобичних престоница ништа од њега. Трла баба лан да јој прође дан

Jedino što bi on mogao da raznese je pica , mada pitanje je kome je doneo  . Mokili je dimnjeni slinamu a od takvih nema hajra 

kome ćete da podudlate? 
mokili, vrati se, sve ti je oprosteno     ti si zvezda vodilja ove teme, da te nema trebalo bi te izmisliti 

Da imaju dvor u Sarajevu , Moki bi bio garantovano dvorska..................

budala...

"ГАРДИЈАН" : У БиХ НИЈЕ БИЛО АГРЕСИЈЕ

У превеликој журби да се поједноставе улоге ко је био агресор, а ко жртва у БиХ, занемарују се или потискују кључни детаљи - да то није била агресија већ грађански рат у којем су злочине починили представници свих страна, пише данас британски "Гардијан".
   

Инфо
16:30   |   10/05/2010





Извор: РТРС
   

У тексту под насловом "Не поједностављујте рат у Босни" наводи се да је сасвим исправно да Радован Караџић треба да плати за злочине за које га суд прогласи кривим, али не треба заборавити да он и Слободан Милошевић нису створили ту ситуацију, већ су је искористили и "пустили да их вода носи".

Генеза, коријен конфликта био је у распаду Југославије и успону агресивног национализма у вакууму који је настао распадом Титове идеологије братства и јединства и не смије се сводити само на добре и лоше момке.

Још један важан фактор, који се често изоставља у заједничком, општеприхваћеном ставу о томе шта се догодило у БиХ је несигурна, `све - је - могуће` атмосфера када се Југославија распала.

У то вријеме било је општеприхваћено да Босном треба да управљају и доминирају босански муслимани, а у БиХ је одувијек постојало веома јако присуство и утицај православних Срба.

Када је тај регион био федерална јединица унутар Југославије та разноликост није водила толико подјелама и пуцању, нити је постојао императив да се дефинише која је етничка групација доминантна.

Ако се изоставе те нијансе из резимирања конфликта у БиХ онда ће истинске лекције бити изгубљене за општу јавност, а то се већ подудара са непропорционално великом пажњом која се посвећује неколицини српских лидера као да је њихово хапшење и суђење некако ријешило проблем, а у ствари није.

Опомињујућа прича коју БиХ мора да нам исприча није о злим појединцима већ о опасностима агресивног национализма и фракционаштва, а то је данас релевантнија лекција него икад у свијету који се све више смањује.

Караџић је можда и имао команду на снагама босанских Срба, али он је увијек и прије свега био политичар, што отежава да буде утврђено шта је он лично наредио, а шта неки нижерангирани званичник.

Начин на који ће ратове у бившој Југославији оцијенити будући историчари још је предмет дебата, али западни медији већ имају своју верзију. Поједностављена нарација приказује Србе као агресоре, босанске муслимане као жртве, НАТО као спасиоце и хероје а Хрвате као збуњене посматраче. Можда је увијек судбина губитника у неком конфликту да буде "лош момак" у филму који слиједи, а то је чини се случај са босанским Србима.

Медији Караџића називају "Звијер из Босне" и "бријачем", а са друге стране имамо "србофилску" одлуку британске владе да ухапси ратног предсједника предсједништва БиХ Ејупа Ганића, човјека оптуженог за ратне злочине.

Простиче да је бити Босанац једнако бити невин, а то је потпуно у складу са идејом да су Босанци искључиво били жртве "злих" Срба.

У стварности, политичко руководство БиХ начинило је неке тврдоглаве потезе који су драматично ескалирали почетну ситуацију.

У марту 1992. године лидери босанских муслимана су исхитрено организовали референдум о независности од Југославије прије саме дебате о могућој сецесији и чули су се јасно разлози и за и против.

То је резултирало поразном одлуком Срба да бојкотују референдум остављајући их без права гласа када је изборно тијело већином подржало сецесију.

Касније тог мјесеца потписан је споразум у Лисабону који је поставио оквир за мултиетничку коалициону владу.

Потписници су били Радован Караџић за Србе/представљајући 31 одсто популације/, Мате Бобан за Хрвате /14 одсто/ и Аилја Изетбеговић за Бошњаке /43 одсто/.

Међутим, двије недјеље касније Изетбеговић одлучује да повуче свој потпис и каолициона влада је напуштена, што је резултирало да 45 одсто популације нема право гласа у односу на владу без јасног објашњења зашто.

Овај годађај био је од кључне важности у ескалацији постојећих тензија у свеопшти рат.

Б.Т.

Gardijan je glasilo SANU-a 

Predsjednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić i njegov stranački i politički šef, premijer RS Milorad Dodik doživjeli su proteklog mjeseca pravi diplomatski šamar od Njemačke, saznaje "Dnevni avaz" iz više pouzdanih izvora.

Bez potvrde

Dodik je sredinom aprila boravio u posjeti Njemačkoj, ali nije naišao na topao prijem zvaničnika, niti je imao očekivane susrete na visokom nivou zbog činjenice da njegovu posjetu nije koordinirala niti je o njoj bila obaviještena Ambasada BiH u Berlinu.

No, još gore je prošao Radojičić, koji je, kako saznajemo, nekoliko sedmica planirao posjetu Njemačkoj, ali je prije nekoliko dana odustao, jer je dobio hladno upozorenje Nijemaca da sve sastanke sa zvaničnicima mora dogovoriti s državnim diplomatskim predstavništvom.

Radojičić je trebao učestvovati na konferenciji u Tucingu kod Minhena, koju organizira socijaldemokratska fondacija, a planirao je i "svratiti" do Berlina i susresti se s nekoliko zastupnika u Bundestagu iz Socijaldemokratske partije (SPD) Njemačke, između ostalih s Gernotom Erlerom, državnim sekretarom u njemačkom ministarstvu vanjskih poslova. 

Svi njemački zvaničnici odbili su potvrditi susrete zbog činjenice da Radojičićevu posjetu, kao ni Dodiku, nije organizirala bh. ambasada.

Ostali hladni

Dodik je, naime, za svoju posjetu angažirao privatnu lobističku kuću "Hill and Knowlton", dok je Radojičić isprva tražio da mu sastanke dogovori Fondacija "Friedrich Ebert". 

Ali, kako su mu iz Fondacije toplo preporučili da ne zaobilazi Ambasadu BiH, i on je pokušao ugovoriti sastanke putem privatne lobističke kuće. No, kako saznajemo, Nijemci su ostali hladni i nisu htjeli potvrditi susrete, zbog čega je Radojičić u posljednji trenutak odustao od putovanja.

Rukovanje umjesto susreta

Dodik je, za razliku od Radojičića, boravio u Berlinu, i to na konferenciji o energetskom sektoru. Ali, nije se proslavio u svojoj diplomatskoj misiji. Tražio je sastanak s njemačkim ministrom za ekonomiju Rajnerom Briderleom (Reiner Bruederle), koji je učestvovao na konferenciji, ali ga nije dobio. No, iz Dodikovog kabineta saopćeno je da se susreo s ministrom Briderleom i da je on dao podršku ulaganju njemačkog koncerna RWE u energetski sistem.

Kako saznajemo, Dodik se samo stigao rukovati s njemačkim ministrom u pauzi, a nikakvog sastanka niti podrške RWE nije bilo, o čemu je obaviještena i bh. ambasada u Berlinu.