ne brini vasilije,kad nju ukinu,ukinuće čitavu BiH-a.RS ti dodje kao čuvar vatre,ako joj ispadne ta vatra,ode sve u materinu.nego vasilije,kako te uradiše oni derani,mmm?čuj sat sa spy kamerom,e jesi pacer,baš si pacer.

Što da ukidaju kad jedina radi radnju na celoj bivšoj jugoslaviji? Slovenačka i Hrvatska republika pukle, Srbija se ponižava, Makedonija i Crnagora nesposobne, federacija muslimansko-hrvatska puna lopovluka ...

Дојче веле: Како живи несрпско становништво у Бањалуци?            
субота, 11. мај 2013.

Недавно је у једном бањалучком угоститељском објекту гостима прећено на националној основи. Због овог, али и неких ранијих случајева, поставља се питање како у Бањалуци данас живе грађани несрпске националности?



Према Уставу РС, Бошњаци и Хрвати су конститутиван народ у овом босанскохерцеговачком ентитету. Национална заступљеност испоштована је у врху власти у РС као што је Уставни суд овог ентитета у којем челну позицију заузима Бошњак, Џерард Селман, којег је на то место именовао СНСД, чији је био члан. “Оваквих примјера је много”, каже први човек Већа народа РС Мујо Хаџиомеровић наводећи да је најбољи пример Секретаријат за вере у којем има девет запослених и сви су Срби: “По ономе ко су запослени заиста се види да је то декларативно. Не поштује се одлука о конститутивности народа - равноправности. Сво вријеме које смо радили и покретали витални национални интерес, радили смо из тих разлога”.

Иако нема званичних података, процене невладиних организација говоре да на простору РС живи тек 15 одсто Бошњака, што је око 30 одсто од предратног броја. Број запослених у институцијама, органима управе и фондовима, је око три процента Бошњака и нешто више од једног процента Хрвата. Многи сматрају да је то потврда да је конститутивност само на папиру. Зијад Бегић је професор физике у Медицинској школи у Бањалуци. Каже да би у односу на предратни период национална заступљеност запослених могла бити равномернија али да он никада није имао проблема због тога што је Бошњак: "Као Бошњак немам никаквих проблема. Не осјећам се ни по којем основу човјеком мање вриједности у односу на остале. На радном мјесту потпуно се осјећам равноправним грађанином Бањалуке".

Некада је ипак било боље

Ипак, има и оних који су на својој кожи осетили шта значи бити Бошњак у Бањалуци. Они углавном нерадо говоре о томе. Они који су пристали, кажу да немају проблема у смислу безбедности, али да већина не успева да оствари права која су загарантована Уставом: "Бошњацима је допуштено евентуално да се врате и да им се врати имовина. То је све. Још ако нисте политички подобни и члан неке од српских странака! Годинама сам имао проблем са личним документима. Имао сам личну карту из Сарајева, а живио у Бањалуци", каже један Бањалучанин.

Исламска заједница у Бањалуци највећим делом окупља Бошњаке са ових простора. Због тога смо питали бањалучког муфтију, Едхема Чамџића, како данас живе грађани несрпске националности у Бањалуци: "То је погрешно питање. Ја мислим да сви људи добро живе. Сваке године се побољшава стање у Бањалуци. Иначе, Бањалука је јако лијеп град", дипломатски одговара Чамџић.

Публициста из Бањалуке Наил Османчевић присећа се ранијих времена када се није гледало ко је које вере. “Данас ипак постоје ствари које сметају”, каже Османчевић: "Периферија, гдје су већином Бошњаци, Горњи Шехер, сада срамно назван Српске Топлице, неуређен је, пропадају најстарија кућа у Бањалуци, купатила...".

Хрвата “као и да нема"

Када је реч о Хрватима, на простору Бањалуке их је пре рата било око 27.000 док их је данас свега 3.000. Од 220.000, колико их је живело пре рата на територији данашње РС, данас их је свега 12.000, подаци су са којима располажу у бањалучкој бискупији. У заједници Хрвата Бањалука кажу да Хрвати данас у овом граду живе као Срби у Мостару или неким другим срединама. Председник заједнице Ивица Дујић каже да је у БиХ тешко припадати мањинском народу: “У Бањалуци су остали Хрвати који су некада за ову Бањалуку пуно допринијели и значили, а сада су у стању социјалне потребе. Бошњаке овдје подржавају из Сарајева, а нас Хрвате? Као да нас нема овдје у Бањалуци”.

Највише са "својима"

Психолог Срђан Пухало је на основу истраживања дошао до података да с једне стране на нивоу колективитета нема битних разлика нити је било промена у последњих 10 година. “Међутим, што се тиче личних односа, истраживања показују да анимозитети на нивоу колективитета нестају”, каже Пухало: "И ту имате један парадокс да на нивоу колективитета којим управљају политичари имате веома изражене анимозитете, а када тај однос међу малим људима сведете на животни ниво, те разлике постају знатно мање".

Већина јавности се слаже да је положај Бошњака, Хрвата и осталих у Бањалуци и РС добар са аспекта безбедности, али је проблем што су све етничке групе данас у све тежем материјалом положају.

(Дојче веле)

 

Милорад Додик: Странци са понижавањем српских земаља неће стати само на Косову            
понедељак, 13. мај 2013.

Београд – Међународна заједница је по питању КиМ, понижавала Србију и Србе, и то неће стати само на Косову, каже председник РС Милорад Додик.



Додик је, гостујући у емисији Између две ватре на ТВ Б92, рекао да се данас састао са председником Томиславом Николићем и да су попили кафу и разговарали о актуелним питањима и сутрашњем трилатералном састанку

"Мислим да имамо право и ми из РС да се изјаснимо по овом питању (КиМ)", рекао је Додик.

Мој однос по том питању је био јасан, и кад су о томе ћутали и овде - да север Косова остане у саставу Србије, рекао је Додик додајући да би ситуација када би цело КиМ остало у саставу Србије довела до тога "да нам премијер једнога дана буде Албанац". "Напори међународне заједнице за понижавањем српских земаља неће стати само на Косову", каже Додик.

"Када су објашњавали независност Косова, онда су говорили да анимозитет између Албанаца и Срба на Косову толико велики да не могу да живе у једној држави", рекао је Додик и запитао се шта је сада са Србима са севера Косова.

"Потпуно разумем ситуацију Срба са севера Косова, и ми се боримо са интегралистичком политиком у БиХ, ми смо све то прошли", каже Додик.

"Ти разговори који они воде са врхом Србије је најбољи пут", каже Додик.

"Ја нисам ни палио ватру ни стишавао страсти. Мислим да су нас странци овде понизили, и због тога имам лош осећај у стомаку", каже Додик. Он ипак наглашава да није човек који о томе одлучује. "Тај проблем дуго траје, Срби су дуго оптерећени тиме што се зове косовски мит", каже Додик. Он додаје да је потребно посветити пажњу људима који тамо живе.

"Не верујем да ће изградити мултиетничку државу, као што неће у БиХ... Та масовна операција није успела у БиХ .То је једноставно проигравање неког модела", сматра Додик. Он каже да је преживљавао слично што и Срби са КиМ и да их са те позиције разуме, али да он не одлучује о њима.

"Ми драматично каснимо у свим тим решењима, можда смо имали боље решење некада раније". Ја не живим живот на Косову, али их разумем, рекао је Додик.

На питање да ли је зауставио конвој Срба из РС који су кренули у Београд на митинг, Додик је упитао "да ли је он можда полицајац"?

Рекао да је о томе накнадно обавештен. "Сам митинг са становишта циља који је имао је неуспех и по броју и са инцидентима, и речима које су се на њему чуле, је неуспех. Та је ствар нешто што треба брзо заборавити".

Мислим да је крајње време да се у Србији и у српском народу конципирају дугорочне политике, рекао је Додик, и додао да је спреман да у томе учествује.

Он је рекао да је непримерено и непотребно оно што се догодило на митингу, мислећи на чинове и речи око упокојења владе.

БиХ је неодржива земља и не желим да свој политички ангажман трошим на нешто што је неодрживо, рекао је Додик. Он је додао да је БиХ нанеспособније држава у региону и Европи.

Дејтонски споразум, како је рекао, у пракси није споразум. Између 2000. и 2005. међунардони представници су пренели 83 надлежности на БиХ кршећи Дејтонски споразум, каже Додик.

"Садашњи извештај Инцка који је био лажан и нетачан, који понижава РС, каже да је задњих година заустављен процес", каже Додик. БиХ не може да функционише, јер нема унутрашњег консензуса, рекао је Додик.

Он је додао да се против њега води безочна кампања у бошњачким медијима. "Ти медији и њихов напад и криминализација, увек је везана за неке медијске куће које нису из Сарајева", каже Додик и додаје да је дописница агенције Бета јављала истрагу против њега, али не и кад је она прекинута, након 4 године процеса, и да је та агенција учестовала у једној сатанизацији њега, а да се никада није извинила након тога, ни РС ни њему као председнику РС.

Мишковић, онда када сам га звао у помоћ и решио проблем за робну кућу Боска, и то је било фер, рекао је Додик.

Моји послови су били сви фер и чисти, рекао је Додик, а о наводима по неким медијима из региона да је повезан са Кељмендијем и појединим криминалцима, он је рекао: "Та изјава је дата 2008, да су са земунским кланом били повезани Ђинђић, Ђукановић и неки Суботић. Ја за тај земунски клан нисам чуо док нису поубијани, каже Додик.

"За онолико колико сам радио у животу, ја имам мало", рекао је Додик. Он је рекао да је био шиканиран и девастиран баш огрупе око бившег председника РС Чавића, који га критикује, и Боснића.

Београд: Николић и Додик разговарали о политичкој ситуацији

БЕОГРАД - Предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић састали су се данас у Београду, сазнаје Срна.



Додик и Николић су током дужег разговора размијенили мишљења о актуелној политичкој ситуацији.

Након овог састанка, предсједник Српске разговарао је и са Његовом светости патријархом српским Иринејем.

(Б92-Срна)

 Милорад Додик: Обележавање почетка Првог светског рата у Сарајеву нови покушај мењања историје
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
уторак, 14. мај 2013.

Милорад Додик најоштрије је критиковао међународну заједницу због намере да у Сарајеву организује обележавање 100. годишњице од почетка Првог светског рата.

Председник Републике Српске је образложио да је ту реч о "повоју антисрпског плана".

Наредне године, на велики православни празник Видовдан, 28. јуна, навршава се 100 година од када је Србин Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију, што се сматрало поводом за избијање Првог светског рата.

У отвореном писму председницима Европске уније, Европске комисије и шефовима држава и влада свих чланица Уније, Додик је истакао да су Срби у више наврата у последње две деценије били на удару међународне заједнице по различитим основама, а да се овога пута ради о још једном, како каже, мењању историје и њеног повезивања са скором прошлосћу БиХ.

Додик каже да је познато да сарајевски атентат није био прави узрок светског сукоба, али додаје да ту оцену, ипак, треба треба оставити историчарима.

Истовремено, председник Српске је одбацио повезивање тог догађаја од пре једног века са последњим ратом што се, како указује, настоји учинити овом манифестацијом.

"Здраво за готово се узимају наводи да се ради о стогодишњици атентата 'који је довео до избијања Првог светског рата... и болних сећања на опсаду Сарајева пре двадесет година. У потпуности оспоравам да ова два историјска догађаја могу да се заснивају на истим претпоставкама и претпостављам да је овде у повоју антисрпски план", написао је Додик у писму, а пренео је бањалучки "Глас Српске".

Додик, наиме, наглашава да Република Српска никада није званично обавештена о пројекту у којем се наводи и да његове "активности... треба да послуже као покретач вековног пројекта да Сарајево постане раскрсница свих европских култура" (пројекат Мост култура). "Свако ко имало познаје чињенице вам може рећи да Сарајево сигурно не може да буде тај културолошки сан, јер је, као што вам је свакако познато, 95 одсто становника тог града бошњачке националности, а овај проценат стално расте. Стога се пре може сматрати монокултурним градом", написао је, између осталог, председник Српске у писму европским званичницима.

Он је навео и да се у самом пројекту наглашава да је намера "мултидисциплинарног фестивала... иако се ради о обележавању догађаја из прошлости... да се усредсреди на будућност БиХ... у политичком контексту мира и обнове", а најављено је да ће се у склопу тих манифестација одржати неколико изложби на различитим локацијама у Сарајеву и више градова у БиХ, као и низ конференција на високом нивоу и округлих столова, уз могућност да се поменути догађаји "затворе политичким састанком": "Апсолутно сумњам да ће најзначајнији делови пројекта бити објективни према Србима и веома се питам која би била суштина наведеног политичког састанка? Доношење још закључака против Срба? И коначно, могу да вас уверим, а имајући у виду све наведене примедбе, да изложбе које се предвиђају пројектом неће бити добро примљене у Српској."

А као доказ да је све тако како пише, Додик указује и на изјаву градоначелника Сарајева Иве Комшића који је недавно рекао да је "Европа схватила да се највећи сукоб након Првог светског рата догодио управо у БиХ".

"Према томе, сматрам да треба ставити упитник над добрим намерама тог пројекта", написао је Додик.

Подсећамо, Додик је у понедељак, гостујући у емисији "Између две ватре" на ТВ Б92, рекао да се састао са председником Томиславом Николићем и да су попили кафу и разговарали о актуелним питањима као и трилатералном састанку.

(Танјуг)

 Милорад Додик: Зашто Албанци имају право на две државе, а Срби немају?
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
среда, 15. мај 2013.

БЕОГРАД - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да од Србије очекује да у регионалном смислу подржава политичке ставове Српске, те упитао зашто Срби немају право на двије државе, а Албанци имају.

"Ако то чини Турска, онда у најмању руку очекујем да једна од тема Србије буде Република Српска, да органи Србије подрже политике које су дефинисане у Српској. Неко ће рећи - Додик изазива, али ово је јасан став", рекао је предсједник Српске на скупу под називом "Србија и Република Српска – стари и нови политички изазови", који се одржава у Београду.

Додик је истакао да је вријеме да се политичка елита Срба окупи и намеће вриједности српског народа које морају да буду основ његовог преживљавања.

Он је навео да Споразум о специјалним паралелним везама Србије и Републике Српске није довољно афирмисан, оцијенивши да је значајна мана регионалног ауторитета Србије то што није инсистирала да буде чланица Савјета за имплементацију мира, гдје би имала значајну улогу.

Предсједник Српске је поновио да не вјерује у БиХ, не зато што има неки урођени ген, него зато што не види могућност да БиХ живи.

Према његовим ријечима, у настојањима да се Српска укине свих ових 21 годину њеног постојања, током којих су ломљене политичке структуре у Српској, из међународне заједнице су тражили да се Србија одмакне од Српске и БиХ.

Додик је рекао да је лоше што је међународна заједница успјела да Србију, због проблема у самој Србији, одмакне од провођења Дејтонског споразума, за разлику од Хрватске, за коју се сматра да је логично да даје изјаве о БиХ.

Предсједник Српске је рекао да је и сам Београд у значајној мјери реафирмисао улогу Сарајева и да даје већи културни значај Сарајеву него Бањалуци, што је све дио процеса отуђивања.

Додик је рекао да Српска из врло прагматичних разлога посматра начин на који је Косово прогласило независност.

"Косово је суштинска одлука органа Србије, свидјело се нама то или не... Ако икада Србија призна Косово, тешко да ће то учинити Српска", рекао је Додик.

Он је навео да Српска жели регионално јаку Србију, јер тако осјећа сигурност и јер је само таква Србија гаранција за Српску.

Додик је критиковао поједине политичаре у Србији који говоре против Републике Српске, истакавши да се у Српској не може чути нико да је против Србије.

"Важно је како интегрисати вриједности. Наше политике морају да буду компатибилне", рекао је Додик, наводећи да Српска поштује одлуке Србије, без обзира на то да ли јој се свиђају, али да Српска очекује од Србије да подржи Српску.

Он је оцијенио да Србија не може да преузме улогу дефинисања односа у БиХ, јер је значајно закаснила у томе.

Додик је рекао да не вјерује у БиХ, зато што не види могућност да БиХ живи и зато што нема ниједна одлука у БиХ која би могла да буде у интересу за Српску.

"Не постоји жеља да се у БиХ гради нешто што не може да живи. Када би дали све што траже и пренијели ингеренције на Сарајево, не би било боље. Шта је посљедица – егзодус", рекао је Додик, који је навео да БиХ није држава, него заједница држава.

Према његовим ријечима, данас када би се "пустила" БиХ и био јој дат рок од шест мјесеци, она не би преживјела, јер она живи од инфузије међународне заједнице и страха политичара.

Додик је оцијенио да је међународна заједница значајно разградила Дејтонски споразум, разграђујући и ентитете.

Предсједник Републике Српске истакао је да је Европа несумњиво на прекретници и да је паметно за Србе сачекати да виде шта ће се тамо десити.

"Имамо сво вријеме. Подвала је како немамо времена", рекао је Додик, наводећи да су посљедњих година континуирани напори да се Србија што више смањи и умањи у сваком погледу, а да Република Српска постане што мања и да нестане оптуживана сталним стереотипима о кривици.

Он је рекао да Срби имају двије државе - Србију у пуном капацитету и Српску која одговара свим дефинисаним критеријумима државе.

Додик је рекао да су једине три ствари које би у БиХ могле да прођу "кроз иглене уши" војска, индиректни порези и такозвани Високи судски и тужилачки савјет, и то дјелимично.

(Срна-НСПМ)

 Небојша Радмановић: Српски народ у БиХ има право на референдум о самоопредељењу
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
среда, 15. мај 2013.

БЕЧ – Председавајући Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Небојша Радмановић сматра да европске бирократе не разумеју народ у тој земљи, те да српски народ има право на референдум о самоопредељењу.

Радмановић је, у интервјуу бечком дневнику „Пресе”, казао да је мишљење бирократа у ЕУ да су актуелне структуре БиХ превише компликоване за приступање у Унију, мада и друге европске земље имају комплексне структуре.

„Да, наше структуре су компликоване. Ми смо децентрализована држава, а надлежности ентитета су често веће него централне владе. Међутим и друге европске земље, попут Белгије, имају комплексне структуре. Унутрашњи односи између ентитета и конститутивних народа не може се једноставно на жељу бирократа ЕУ променити. Европска комисија често има јако бирократски приступ, а тако и код ширења”, објаснио је Радмановић.

Према његовим речима, Унија би требало много брже да се шири на западни Балкан него до сада.

Он је навео да се морају имати у виду и статистичке димензије, указујући да све државе западног Балкана, које сада остају изван Уније, заједно имају број становника као Румунија, и не налазе се по многим критеријумима на нижем нивоу од Румуније.

(Танјуг)

Ћирилични подаци у БиХ пасошима – не може
16.05.2013.


Ћирилица је службено писмо по Дејтонском уговору и уставима Републике Српске и Федерације БиХ, а у пасошима БиХ је избачена и дискриминисана.
Грађани српске националности у БиХ, већином из Републике Српске, приликом добијања БиХ пасоша немају основно право да им име, презиме и место рођења буду написани писмом српског народа, односно ћириличним писмом, иако по највишим правним актима БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ имају право на ћирилично писмо. Грађани који у служби CIPS-а (установа која издаје личне и путне исправе) захтевају од запослених у тој установи да им се пасош изда са подацима исписаним и на ћириличном писму добијају одбијенице или савет да се морају обратити вишим државним инстанцама.

Наиме, по Дејтонском мировном уговору за БиХ у члану 2. под насловом «Људска права и фундаменталне слободе» под ставом 4. «Недискриминација» стоји да: «Сва лица у Босни и Херцеговини ће бити слободна од дискриминације по било којем основу као што је пол, раса, боја, језик, вjера..»

У Уставу Републике Српске пише: "Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница." Такође је наведено: «Грађани Републике су равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик...» Такође је наведено: «Грађанину се гарантује слобода изражавања националне припадности и културе и право употребе свог језика и писма...»

Скоро идентично је прописано и Уставом Федерације БиХ.

Гледајући писмо којим су исписани основни подаци власника пасоша не може се, а да се не увиди чињеница да су подаци исписани латиничним писмом, нпр. презиме «Milošević».

Познати су слични случајеви и дугогодишњи судски спорови чак и у Србији око захтева за уписивање података у пасошу на ћирилици, и где су се после вишегодишње правне борбе грађани успели изборити за своја основна права и ћирилично писмо, а где би се то иначе требало решавати са лакоћом по самом захтеву странке, односно при предаји захтева за издавање пасоша, иако им је ћирилично писмо загарантовано Уставом републике Србије.

У БиХ се овај проблем односи на одлуке Високог представника. Високи представник је донио Одлуку којом се име, презиме и место рођења не пишу писмима трима народа. Чињеница је у ствари да се ови подаци пишу искључиво латиничним писмом.

Наиме, у БиХ и РС, односно Федерацији БиХ је ситуација још специфичнија јер је правно-институционални систем сложенији. Закони на нивоу БиХ и одредбе Закона о путним исправама, које су наметнуте од стране Високог представника, тада Волфганга Петрича су недодирљиве за обичне грађане, иако им крше основна људска права, односно не могу да поднесу Захтев за оцену сагласности са Уставом БиХ из разлога јер их је донио Високи представник, као «врховна власт у БиХ», односно, јер су на то овлаштени само чланови Председништва, председавајући Министарског савета, председавајући или заменик председавајућег било којег већа Парламентарне скупштине, једна четвртина чланова било којег већа Парламентарне скупштине или једна четвртина било ког законодавног већа неког ентитета.

О уставности одредаба Закона о путним исправама БиХ наметнутих од стране Високог представника, октобра 2000. године, 34 посланика Народне Скупштине Републике Српске су поднели Захтев за оцену сагласности са «Уставом БиХ» - Дејтонским мировним уговором, Уставном суду БиХ. Истина, нису се осврнули на писмо којим ће основни лични подаци бити исписани у пасошима.

Канцеларија Високог представника је доставила коментар на овај Захтев у којем се каже да Високи представник, као коначни ауторитет, тумачи своја овлашћења тако да она укључују и доношење законских прописа.

Уставни суд БиХ је у својој одлуци којом одбија Захтев (уз издвојено мишљење четири судије), у образложењу своје одлуке навео да овлашћења Високог представника нису подложна контроли Уставног суда, као ни вршење тих овлашћења и у том погледу он је деловао као власт БиХ, а закон, који је он донио, је природе домаћег закона, те мора да се сматра законом Босне и Херцеговине.

Иронично, члан I/2. Устава, гласи: “Босна и Херцеговина је демократска држава, која функционише на принципу владавине права и на основу слободних и демократских избора.”

Поставља се питање ако грађани имају сва загарантована људска права, плаћају накнаду за добијање пасоша, а не могу да добију пасош са исписаним основним подацима, трима уставима у БиХ загарантованим ћириличним писмом, да ли је БиХ демократска држава?

Поступцима Високог представника сигурно је не можемо тако назвати и све док је канцеларија OHR-a присутна са неограниченим овлаштењима у БиХ она то не може бити.

Такође, слаба је свест и притисак јавности у смислу очувања и кориштења ћириличног писма као писма српског народа, а поготову институција из РС, као и представника РС у институцијама БиХ према OHR-у и осталим институцијама, а којима је и обавеза да указују на некориштење ћириличног писма на свим нивоима друштва у целини, као и према осталим телима и институцијама којима је заштита уставности, законитости и људских права у надлежности.

Стога, по свему судећи до одласка OHR-a из БиХ се неће моћи говорити о демократији и основним људским правима и слободама. Када ће то бити?

http://serbian.ruvr.ru/2013_05_16/Cirilichni-podaci-u-BiH-pasoshima-ne-mozhe/