Милорад Додик: Не живим у БиХ, она ми се гади, живим у Републици Српској            
понедељак, 17. септембар 2012.

Бошњаке се уверило да су они жртве, а то није истина, код њих има више жртава јер су бројнији – рекао је председник РС Милорад Додик за Вечерњи лист.

* Је ли могуће да Милорад Додик буде домољуб БиХ?

– Није, не волим БиХ.

* Али живите у њој?

– Не живим. Ја живим у Републици Српској и идентифицирам се с неким ширим оквиром. А Босна и Херцеговина не изазива ми никакав други осјећај осим гађења – одговорио је Милорад Додик, дугогодишњи лидер Републике Српске и актуални предсједник, новинару Зорану Крешићу у интервјуу за босанскохерцеговачко издање Вечерњег листа.



– Сарајево је данас етнички очишћен град, нема ни Срба ни Хрвата. Реису Церићу, који одлази с тог мјеста и јако је политички ангажиран и производи нервозу, засметало је кад је владика Григорије рекао управо то. Тамо се не да ни Дједу Мразу у вртиће, а тврде да су Хрвати или Срби добродошли – каже Милорад Додик.

Хрватима предлаже да не пристају ни на каква преуређења Федерације БиХ осим на оснивање хрватског ентитета, јер ће иначе поново, каже, изгубити 20 година. Босна и Херцеговина као држава има будућност само у случају да се оснује и трећи, хрватски ентитет, па да буду, каже Додик, Република Српска, Херцег-Босна и Босна те да се на државној разини одлучује само о вањској политици, вањској сигурности и вањској трговини.

Сада је у Босни и Херцеговини, каже, на дјелу међународни експеримент у којем се дисциплинирало Србе и Хрвате, а попуштало Бошњацима и створена је патолошка ситуација.

– То је Бошњаке увјерило да су они жртве и да имају право на више од друга два народа. То није истина, било је жртава на свим странама, а код Бошњака је тај број већи с обзиром на бројност тог народа.

(Вечерњи лист)

Од Кулина бана до фалсификаторских дана


Прављење новог босанског човјека напоран је посао, због свега на шта се мора зажмирити, да би се видјело само оно што се жели видјети, а уклапа се у концепт који је измаштала сарајевска политичка елита.




У Тузли ће у суботу бити званично откривен споменик краљу Стефану Твртку Котроманићу. Оно што је занмљиво је да ће на постаменту споменика писати титуле босански бан и босански краљ.

Друга титула је историјски нетачна, али не само што је писана латиницом, дочим је Котромањић користио ћирилицу. Боље рећи непотпуна, јер се Твртко у јесен 1377. године (највјероватније на Митровдан) крунисао сугубим (двоструким) вијенцем за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна у манастиру Милешева у коме су почивале мошти светог Саве, извојевача аутокефалне Српске православне цркве.

Том приликом је, као потомак Немањића по женској линији, преузео прерогативе Душана Силног на српском властелинском простору и свом имену додао оно које су симболички носили сви немањићки владари – Стефан (овјенчани-крунисани).


Ретуширање повијести

А у истом граду ових дана је постављен нови споменик у парку, који има сличне намјере да прошлост представи онако како одговара дневној политици. У питању је обелиск на којем је уклесан дио Повеље бана Кулина, али само дио који не би иритирао локално становништво, указујући на неку другу религију.

Синоћ је на споменик постављен папир са изостављеним дијеловима Повеље Кулина Бана, што је фотографијама забиљежио сајт Посавски обзор, из своје перспективе заборавивши да напомене да је повеља Кулина бана писана ћирилицом.

Повеља бана Кулина (укошени текст није уклесан на обелиску у Тузли):


У име оца и с(и)на и с(ве)тога д(у)ха.

Ја бан’ бос’н'ски Кулин’ присезају тебЪ кнеже Кр’вашу и в’сЪм’ грађам’ Дубров’чам’ прави пријатељ’бити вам’од’селЪ и до вЪка и прави гој др’жати с’вами праву вЪеу доколЪ с’м’ жив.

В’си Дубров’чане кире ходе по мојему владању тр’гујуће, гдЪ си кто хоће крЪвати годЪ си кто мине правов’ вЪров’ и правим’ ср’(д’)цем’ др’жати је без’в'сакоје з’леди раз’в'Ъ што ми к’то да својов’ вољов’ поклон’. И да им’не буде од’моих’чест’ников силе И до колЪ у мене буду дати им’с'вЪт’и помоћ’ јајире и себЪ коликоре моге без’ в’сега з’лога и примис’ла.

Тако ми б(ог’) помагај и сие с(ве)т(о) еван’ђелие.

Ја Радоје дијак бан писах’сију књигу повељов’ банов’ од’ рождства Х(ристо)ва хиљада и с’то и ос’м'десет и девет’ ИЪт’, мЪсеца ав’густа у д’ведесете и девети д’н', усЪчение главе Јована Кр’ститеља.





Текст Повеље прилагођен данашњем језичком стандарду:

“У име оца и сина и светог духа. Ја, бан босански Кулин, обећавам Теби кнеже Крвашу и свим грађанима Дубровчким правим Вам пријатељем бити од сада и довијека. И мир држати са Вама и право повјерење, докле будем жив.

Сви Дубровчани који ходе куда ја владам, тргујући, гдје год се желе кретати, гдје год који хоће, с правим повјерењем и правим срцем, без икакве злобе, а шта ми ко да својом вољом као поклон. Неће им бити од мојих часника силе, и докле у мене буду, дават ћу им помоћ као и себи, колико се може, без икакве зле примисли.

Нека ми Бог помогне и сво Свето Еванђеље. Ја Радоје, банов писар, писах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто и осамдесет и девет љета, мјесеца августа и двадесет и девети дан, (на дан) одрубљења главе Јована Крститеља.”


Твртко, Тито и Пирамиде у Високом

Прикривање стварних догађаја из прошлости је погубно на свим пољима друштвеног живота, што је показала комунистичка историографија. Темељно се у самоуправном социјализму прикривало све оно што није одговарало владајућој елити и њеној политици, а посебно геноцид над српским народом проведен у Другом свјетском рату од стране Независне Државе Хрватске и њених наци-фашистичких савезника.

То је и изазвало крвопролиће постјугословенских размјера, односно непосједовње одговарајућег историјског сјећања је довело до могућности да се та ствар уопште понови.

Све је почело са узимањем Твртковог грба за национални симбол заговорника шеријатског права, а завршило је интервенцијом у уџбеницима у којима се дјецу учи да поменути краљ није крунисан у Милешеви, већ у Милама код Високог.

Ускоро можемо очекивати и неко учење по којем је то урађено због поштовања древног светишта испод Пирамида сунца и мјесеца, које ће у запећак бацити и Ајватовицу. То што сви озбиљни историчари и шира стручна јавност и крунисање у Милама, и пирамиде у Високом сматра шарлатанским будалештинама, неће спријечити сумануте клерофашисте да повећавају јаз између некада истог народа, које неколико вијекова разликује вјера.

Уколико будемо шутили, опет ће нас увући у нови рат!


извор: Фронтал.рс

Комплекси као и код Црногораца и Мекедонаца. Немају своју историју па краду туђу.

Што је највећча фора Црногорци и Македонци имају историју, ал је мењају из којекаквих глупих разлога.

E sad imenjace, imas i ti istoriju, kao i Bosna, Crna Gora, Makedonija, ali to te ne cini narodom... 

Зато поменух којекакве глупе разлоге.

Емил Влајки: Ускоро ће у ФБиХ бити формирана аутономна зеједница Хрвата            
понедељак, 24. септембар 2012.

БАЊАЛУКА - Потпредседник Републике Српске Емил Влајки изјавио је да се приближава време када ће се остварити равноправност сва три конститутивна народа у БиХ, односно када ће се у Федерацији БиХ формирати аутономна заједница Хрвата.

"То практично значи да ћемо у БиХ имати, условно речено, три републике, чиме ће ова земља легално постати конфедерација, где ће сваки народ моћи, за разлику од садашње праксе, да бира своје представнике у заједничке државне органе", саопштено је из Кабинета потпредседника Српске.

Истиче се да ће у БиХ морати убрзо да дође до историјског компромиса три конститутивна народа.

"Прецизираће се уставне позиције све три републике. Тако ће овај регион, уместо политикантских заврзлама, продисати и прећи на решавање економских и социјалних проблема", наведено је у саопштењу.

(Танјуг)

Милорад Додик: У Сребреници није било геноцида            
понедељак, 24. септембар 2012.

Од Сребренице се све време покушавало правити лоше место за Србе тврдњом да је у њој почињен геноцид, а ја овде тврдим да није почињен геноцид, изјавио је у Сребреници председник Републике Српске Милорад Додик, на предизборном скупу Савеза независних социјалдемократа (СНСД), чији је председник.

"Није било геноцида. Постојао је план према којем су одређени странци и бошњачки политичари хтели да нам наметну кривицу и одговорност за нешто што нисмо учинили", рекао је Додик у недељу увече, преноси данас Klix.ba.

На предизборном скупу у Сребреници је представљена кандидаткиња за начелницу Весна Кочевић.

"Стало ми је да се Сребреница развија и да више Срби не буду запостављени и понижени као што су то до сада били.

Политичким круговима из Сарајева и појединим међународним представницима требала је прича, која је просипана, да су Срби лоши момци, а Бошњаци жртве. То мора престати", истакао је Додик.

Он је оценио да су "Срби добри људи и поносан народ" као и да су и Бошњаци добри као народ, "али им је лоша политика".

"За злочине који су се десили у Сребреници треба да одговарају они који су их починили, али не сме се занемарити одговорност и са друге стране за 28.000 српских жртава. Одговоре на ова питања треба да дају судови, а не било ко из политике и од политичара", истакао је Додик.

Додик је поручио да ће СНСД победити у Сребреници и бринути о Србима у том граду.

"У Сребреници ће и даље сви слободно живети и Бошњаци ће имати сва права", рекао је Додик.

Клиx.ба подсећа да је Међународни суд правде донео одлуку да су снаге босанских Срба у Сребреници у јулу 1995. починиле геноцид, који је Србија пропустила да спречи.

(Блиц)

Дојче веле: Неспоразум око споразума Туђман-Изетбеговић            
уторак, 25. септембар 2012.

Пропаст споразума Туђман-Изетбеговић угрозио би односе између двеју земаља, сматрају аналитичари. Они упозоравају да су данашњи политички капацитети такви да нови споразум једноставно не би било могуће постићи.



Споразум о границама који су на маргинама првог самита Пакта стабилности за југоисточну Европу у Сарајеву 1999. године потписали председник Хрватске Фрањо Туђман и председавајући Председништва Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић данас се доводи у питање, првенствено у Републици Хрватској.

Најава хрватске владе да ће покренути ратификацију споразума, изазвала је оштре реакције опозиције предвођене Хрватском демократском заједницом (ХДЗ) и цивилних структура власти с југа Хрватске који тврде да би Хрватска ратификацијом споразума изгубила острва Велики и Мали Шкољ и врх полуострва Клека. „Хрватска би се тиме одрекла дела свог територијалног суверенитета“, тврди Владимир Шекс из ХДЗ-а.

У фокусу се тако нашла морска граница између двеју земаља, иако споразум третира и друга потенцијално спорна подручја код Мартин Брода и Босанске Костајнице. Мишљења експерата су подељена, али преовладава убеђење да би Хрватска, у случају пропасти споразума, у евентуалној међународној арбитражи око поменутих острва, изгубила спор са БиХ.

Могуће оспоравање споразума и у БиХ?

„Граница између Хрватске и Босне и Херцеговине, онако како је дефинисана уговором који су 1999. године потписали Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, праведна је, а кључне тачке око којих се подигла бура, Велики и Мали Шкољ и врх Клека, према међународној пракси разграничења, припадају БиХ. Да Хрватска изађе на арбитражу, изгубила би“, тврди Владимир Ђуро Деган, руководилац Јадранског института Хрватске академије наука и уметности.



Велика расправа се подигла око моста који би омогућио „заобилажење“ Неума

У међувремену је и председник Републике Српске (РС) Милорад Додик рекао да ће „РС морати да оспорава ратификацију споразума о граници Хрватске и БиХ, који су потписали Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман, ако то не задовољава интересе Републике Српске на реци Уни код Костајнице“, што је наговештај могућег оспоравања Споразума и у БиХ.

Загребачки аналитичар Давор Гјенеро верује да је конфликт око споразума осмишљен како би се стекли поени на унутрашњеполитичком плану. „У случају пропасти споразума Туђман-Изетбеговић, дугорочно би се могло дешавати много тога сличног ономе што се дешавало између Словеније и Хрватске, након пропасти споразума Рачан-Дрновшек“, казао је Гјенеро за Дојче веле.

Пропаст Споразума угрозио би односе између БиХ и РХ

„На крају ће коначно решење разграничења између Хрватске и Словеније бити врло слично ономе што је било зацртано у споразуму Рачан-Дрновшек, али су две земље изгубиле преко десет година за развијање добросуседских односа јер су билатерални односи десет година били контаминирани, иако се ради о територији која је за обе земље сасвим неважна“, појашњава Гјенеро.

Пропаст споразума Туђман-Изетбеговић дугорочно би закомпликовао односе између Хрватске и БиХ. „Како је премијер Зоран Милановић најавио да ће се за ваљаност ратификације инсистирати на двотрећинској већини у Сабору, то оставља утисак да је Хрватска влада спремна на пропаст споразума, а данашњи политички капацитети су такви да нови споразум једноставно не би било могуће постићи“, каже Гјенеро.

У односима између двеју земаља није спорна само граница у Малостонском заливу. Са истом дозом драматизације са којом се у Хрватској говори о могућем „губитку територија“, у Босни и Херцеговини се прича о Пељешком мосту као о својеврсној претњи поморским амбицијама БиХ. „Нећемо дозволити блокаду БиХ на мору“, рекао је министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија након трилатералног (БиХ-ХР-ЕУ) састанка у Бриселу.

Пељешки мост и поморске амбиције БиХ

Но, нико не може да оспори да је повезивање јужне и северне територије стратешки важно за Хрватску, као што је и за БиХ важан несметан приступ отвореном мору. „Ми неумски коридор третирамо интегрално са луком Плоче, те повезивањем Пељешца и проласка кроз Неум тунелима, мостовима, коридорима, дакле на разне начине“, казао је Лагумџија након састанка у Бриселу.

Он је додатно објаснио да је Европска комисија одлучила да се уради студија изводљивости која би требало да уважи све аспекте, те да би у преговоре требало да буде укључена и БиХ. Хрватска је, у међувремену, добила од ЕУ 200.000 евра за израду предстудије изводљивости изградње Пељешког моста. Предстудија би, према речима хрватске министарке спољних послова Весне Пусић, требало да узме у обзир и изградњу коридора кроз неумско залеђе.

Давор Гјенеро сматра да је Пељешки мост „сасвим бесмислен и скуп пројект“, и да би решење пре требало тражити у успостављању тзв. неумског коридора. „Потребно је истрајати на рационалним решењима, а не изазивати нове политичке проблеме. Инсистирањем на Пељешком мосту од стране Хрватске и ЕУ била би упућена опасна порука да се жели да се БиХ заобиђе и изолује“, тврди Гјенеро.

(Дојче веле)

Глас Русије: Република Српска „Јужним током“ мења своју геополитичку позицију             
уторак, 25. септембар 2012.

Меморандум који су током одржавања 11. Међународног инвестиционог форума у Сочију потписали председник Републике Српске Милорад Додик и челни човек Гаспрома Алексеј Милер, предвиђа изградњу крака гасовода Јужни ток кроз Републику Српску, стварање раширене гасне мреже на њеној територији, као и изградњу две гасне електране у Српској. Потписивање тог документа представља највећи догађај године, деценије, а неки стручњаци га називају и највећим догађајем 21. века за Републику Српску, у смислу огромног економског значаја.

Дакле, погледајмо у чему ће се састојати позитиван утицај тог мегапројекта на привредно стање у Републици Српској.

Као што је познато, гасовод под називом „Јужни ток“, чија изградња почиње за неколико месеци, то јест до краја 2012. године, имаће полазну тачку у Русији, на обали Црног мора, а затим ће се простирати испод морске површине, да би потом преко Балканског полуострва спроводио гас до западноевропских потрошача, при чему ће његова дужина износити око 3.600 километара, а укупни капацитет ће му бити 63 милијарде кубних метара гаса.

Од магистралног цевовода у Србији, одвајаће се крак за Републику Српску, који ће се протезати од Бијељине на истоку, преко Посавине, до Новог Града на западу. Република Српска ће у тај пројекат уложити око 100 милиона евра, а у почетку ће се годишње дистрибуисати 250 милиона кубика гаса, а након комплетне изградње мреже готово 2 милијарде кубика гаса годишње. Нарочито је важна и чињеница да у случају потребе поменути крак гасовода у сваком тренутку може да буде и транзитни, чиме би се још више повећао његов значај.

Суштинска важност изградње крака гасовода кроз Српску је у томе што он решава енергетску стабилност и ствара предуслове за побољшање животног стандарда. Завршетком тог пројекта и подизањем нових гасних електрана, оправдано се сматра да ће Република Српска постати један од водећих произвођача електричне енергије у окружењу. Такође, по речима највиших републичких званичника, прикључење на „Јужни ток“ представља најјачи адут за будући развој, зато што ће се пратеће инвестиције мерити у милијардама. По оценама привредних стручњака, видљиви економски ефекти ће бити остварени на рачун тога, што ће производни капацитети у процесу производње моћи да користе гас, а од великог значаја ће бити и упошљавање домаће грађевинске оперативе на припреми терена и полагању цевовода у дужини од неколико стотина километара.

Што се тиче обезбеђивања финансијских средстава за такав огромни подухват, влада мишљење да ће заједничка фирма без проблема обезбедити кредите и привући страни капитал, а рачуна се и на подршку Гаспром банке, која својим средствима финансира пројекте матичне компаније Гаспром.

И руски председник Путин је са своје стране подржао изградњу крака гасовода кроз Републику Српску, као и друге пројекте који се тичу инвестирања руских компанија у привреду Српске, а то се првенствено односи на нафтни сектор.

По Додиковим речима, овде се не ради само о економском, него и о цивилизацијском мегапројекту будућности, који ће Републици Српској донети додатну енергетску стабилност и омогућити њен развој. Међутим, важност тог пројекта се не завршава само на економском аспекту, већ постоји и још један битан аспект «Јужног тока», а то је - да ће са његовом реализацијом бити промењена геополитичка и безбедносна позиција Српске.

У сваком случају, недавним потписивањем Меморандума, Република Српска се прикључила пројекту који јој омогућава низ предности, које ће по општем мишљењу, резултирати осетним јачањем њене привреде у блиској будућности после 2015. године.

Ратко Паић

(Глас Русије)