Русија и Израел уз Додика. Шта је са Србијом?



Председник Републике Српске је већ напао проблем и обезбедио подршку Русије, а на путу је да добије подршку и Израела, чији је лоби веома значајан на Западу, тврди аналитичар Цвијетин Миливојевић.

dodik-vucic-jt

Баш у години кад се обележава двадесетогодишњица Дејтонског мировног споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Запад и бошњачки представници у Сарајеву као да још више убрзавају годинама присутну тежњу за централизованијом Босном и Херцеговином, а на уштрб ентитетских овлашћења.

Овакве индиције посебно могу да угрозе положај Републике Српске, која је за други део ове године најавила референдум о наметању закона високог представника међународне заједнице, посебно оних o суду и тужилаштву. Такође, све чешће се помиње да ће Запад пробати и да преко званичног Београда изврши притисак на Републику Српску.

Да ли ће Додик мирно чекати расплет ситуације, односно — који би могли да буду његови наредни потези?

Професор на Универзитету у Бањалуци Милош Шолаја подсећа за Спутњик да су још од потписивања Дејтонског споразума у политици Запада провејавале тежње да се од двоентитетске Босне и Херцеговине иде према што већој централизацији и унитаризацији, али да је Република Српска остала високодецентрализован ентитет.

Дејтон 2, празна прича?

Један од последњих покушаја нарушавана њене аутономије било је настојање Велике Британије да се донесе резолуција о геноциду и иза тога је провејавала та прича о Дејтону 2. Чак и неки кругови, при чему морам рећи нарочито у Београду, некако су навијали за тај Дејтон 2 — где би нестали ентитети“, каже професор Шолаја.

Међутим, додаје он, то је остала празна прича и у наредно време се сасвим сигурно неће разговарати o томе, односно Босна и Херцеговина ће остати високодецентрализована.

Аналитичар и добар познавалац прилика у Босни и Херцеговини Цвијетин Миливојевић пак каже да ће референдума у Републици Српској бити. Он се ограђује за случај да високи представник врати овлашћења правосуђу Српске, у ком случају референдум неће бити потребан. Али, истиче Миливојевић, то је мало вероватно, па очекује притиске.

„Једно од оруђа за притиске ће врло вероватно бити званични Београд, за који ће то бити услов да би добио отварање једног од 35 поглавља за улазак у ЕУ. Тражиће се да фактички притисне Милорада Додика да учини нешто против Републике Српске“, сматра Миливојевић.

Подршка за референдум?

Милорад Додик неће мирно чекати, додаје Миливојевић, већ ће за реализацију тог референдум тражити подршку од неких земаља које он сматра пријатељима Републике Српске.

„Врло је занимљиво да је Русија, односно њихово министартво иностраних послова, први пут јасно и гласно рекла да стоји иза тог референдума. Да подржава тај референдум, без увијања, без било чега“, констатује Миливојевић.

Додик је, према Миливојевићевом мишљењу, на путу да обезбеди подршку још једне значајне земље у свету, а реч је о Израелу.

„Пре свега јер је јеврејски лоби врло значајан у неким другим земљама западне Европе. Такође, приметио сам неке прилоге рецимо у медијима у Немачкој, који нису изричито против тога да Република Српска овај пут фактички реализује тај референдум“, појашњава Миливојевић.

Приоритети Београда?

Односи званичног Београда и Бањалуке су, како каже Миливојевић, протоколарно одлични, али на другој страни постоји конкретан проблем јер власт у Београду процењује приоритете.

„Увек полазим од тезе да ако је некоме приоритет отварање поглавља по цену да потпуно изгуби Косово зашто онда не би, из истих разлога, покушао да спречи Републику Српску да одржи референдум. Ипак је Република Српска, из позиције Београда, некако даља од Косова“, закључује Миливојевић.

Извор: rs.sputniknews.com
https://belostado.wordpress.com/2015/08/20/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB-%D1%83%D0%B7-%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1/

 

Srbija otišla u q,jer ni u snu ne može imati takvu podršku,jebote ovog ludila...

da covjek crkne od smjeha 

dodik je pajac.. a ne vucic.... 
vucic i te kako dobro zna s cim se dodik igra..a to zna i dodik..
nego kao i uvijek blefira i hvata narod na pricu...

vec je on spustio loptu..i smiruje situaciju-...
kao postoji mogucnos da se odustane od referenduma ako se nadje zajednicka rijec ...
tj ako bosnjacke politicke strukture budu imale kredibilne prijedloge za resavanje problema u pravosudju bih-a...

a to ce sigurno da mu ponudi radoncic...vjerovatno su se dogovorili oko toga na svadbi njegovog (dodikovog) sina   

on se zapetljao toliko da ni bog dragi ga nece otpetljati....
on sere o ovome jos od 2011 ... jos kad je svako malo trckarao kod svoje "mamice" ketrin eston
i tuzakao opoziciju kako hoce da mu preotmu vlast   

ovaj dodik je postao  kao nekakav zabavni kanal..za uzrast do 15 g...

a sem toga ...pred nama je...vidjet cemo ...
nije mu ostalo jos puno dana...da vidimo jel covjek ili je ono sto vec svi znamo da je...

Sva Sreća pa se u Sarajevu nisu sjetili da naprave Paradu da dobiju kompletnu podršku demokratskog zapada. Ako se sjete jebali smo ježa u Republici Srpskoj. 

Volim kad neko sa terena otvori oči našim sanjarima i pokaže da je Dodik jedan običan trgovac stokom koji samo igra igru kako bi ostao u fotelji. Pa ako je za vreme nekoga RS srozana, to je za vreme dodika, institucije "BiH" su dobile najveće ingerencije, ukinuta je vojska i time se teži ka ulasku BiH u NATO.

У Службеном гласнику објављена одлука Већа Републике Српске о референдуму
   

"Службени гласник Републике Српске" објавио је одлуку Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, којом је утврђено да Одлуком о расписивању републичког референдума о раду правосудних институција БиХ, коју је донијела Народна скупштина Српске, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

Рок за одржавање референдума требало би да почне након што у "Службеном гласнику" буде објављена и одлука Народне скупштине о расписивању референдума, која се због бошњачког вета нашла под лупом Уставног суда.

У "Службеном гласнику" наведено је да је оспореном одлуком прописано да Народна скупштина расписује републички референдум на цијелој територији Републике Српске, те да референдумско питање гласи: "Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на територији Републике Српске".

Референдум би требало да буде одржан прве недјеље након истека 50 дана од дана ступања на снагу одлуке о његовом расписивању.

Влада Републике Српске задужена је да обезбиједи средства и техничку подршку потребну за спровођење референдума, док Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске".

Један од предуслова за одржавање референдума испуњен је и у сриједу, када је Народна скупштина Републике Српске формирала Комисију за спровођење референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, чији је основни задатак законито спровођење овог процеса.

За предсједника Комисије именован је Жељко Мирјанић, а чланови су Љиљана Дабић, Вили Куљанац, Драгољуб Рељић, Миле Дмичић, Жељко Шкондрић, Добрила Дринић Малић и Драган Ристић, те Дарко Кременовић.

Одлуку о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ Народна скупштина Републике Српске донијела је 15. јула.

(Прес РС)

„Речник босанског језика“ пун шовинизма и погрдних израза на рачун Срба и православаца
   

Речник босанског језика који се препоручује као литература у школама и на факултетима ФБиХ пун је националне мржње и погрдних израза на рачун Срба и православаца.

У школском речнику аутора Џевада Јахића реч „ђикан“ тумачи се као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник“. Као пример се наводи реченица: "Поклаше нас ђикани".

Тумачење речи „балванград“ пежоративно је представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, а придев „балванградски“ користи се за менталитет. Тако се описује као „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни“, а као пример подругљивог коришћења наводе се примери „балванградски интелектуалци“ или „балванградска револуција“, уз додатак у загради - Караџићи, Остојићи, Младићи и слично.

У речнику нема речи „усташа“, а „четник“ није представљен као припадник покрета већ „српске војске која је кроз хисторију починила велике злочине над бошњачким становништвом“, а „четникуша“ је „припадница српске војске“, али и „Српкиња у Босни склона националној мржњи и нетрпељивости“.

Док је у Речнику српског језика реч „џихад“ представљена као исламски верски рат против муслимана, у Школском рјечнику босанског језика то је „рат за одбрану вере“. За Алаџу, џамију у Фочи, аутор за пример даје реченицу: „Врхунац четничкога дивљаштва и катунскога примитивизма је рушење Алаџе у Фочи.“

За реч „гранатирати“ пример је реченица: „Четници су гранатирали читаву Босну, мучки, злочиначки, да томе злочину нема премца у новијој историји“, а пример за реч клати је „четници кољу“.

Мирјана Влаисављевић, професор на катедри за српски језик на бањалучком Филозофском факултету, каже да се „речник не прави преко колена“, већ да у његовом раду учествују бројни сарадници, који су навероватније добили смернице за овакво дефинисање речника.

- Овако отровно штиво, са ратно-хушкачком реториком, годи само отровном уху. Сигурна сам да бошњачки народ ово није заслужио, а питам се где би стигли када би и Срби на овакав начин написали школски речник - каже Влаисављевићева.

Школски речник користи се у ФБиХ, али и у школама у РС које имају националну групу предмета по плану и програму Унско-санског, Тузланског и Средњобосанског кантона.

(Танјуг)

и после оће да живимо заједно 
колико год писали будалаштине и измишљали којекакве глупости,никад се историја неће избрисати,џаба вам све

Fasisoidna propaganda i marketing istorije obicno su kratkog daha.

Pasce im sve u vodu i vratice se kamenu, debili.

Blizu su rešavanja pitanja vojne imovine i junu ja mislim treba da potpišu MAP

Membership Action Plan

The biggest step in the formalization of the process for inviting new members came at the 1999 Washington summit when the Membership Action Plan (MAP) mechanism was approved as a stage for the current members to regularly review the formal applications of aspiring members. A country's participation in MAP entails the annual presentation of reports concerning its progress on five different measures:

    Willingness to settle international, ethnic or external territorial disputes by peaceful means, commitment to the rule of law and human rights, and democratic control of armed forces
    Ability to contribute to the organization's defence and missions
    Devotion of sufficient resources to armed forces to be able to meet the commitments of membership
    Security of sensitive information, and safeguards ensuring it
    Compatibility of domestic legislation with NATO cooperation

NATO provides feedback as well as technical advice to each country and evaluates its progress on an individual basis.Once a country is agreed to meet the requirements, NATO can issue that country an invitation to begin accession talks.Currently, three countries have a Membership Action Plan: Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Montenegro.Former MAP participants were Albania and Croatia between May 2002 and April 2009, when they joined NATO. The final accession process, once invited, involves five steps leading up to the signing of the accession protocols and the acceptance and ratification of those protocols by the governments of the current NATO members.