ne brini Hoze, Sparta je stari lisac 

Јашта море...

Народни херој из Херцеговине – Небојша Вукановић

Не пада нам напамет да у будућности успостављамо неку награду која би се звала "Награда за новинарску храброст - Небојша Вукановић". Зато овог момка који поштено и часно извјештава о догађајима у Требињу и Херцеговини, увијек питајући обе стране у сукобу за изјаву; не треба оставити на цједилу.

Очекујемо да ће цјелокупна медијска заједница да се солидарише са Вукановићем, да он и људи слични њему не би падали у очај, како су једини преостали као чувари ватре у тами. Преносимо његово отворено писмо јавности, кроз Фронтал.РС; који открива сасвим невјероватно очигледну неправду полицијског и судског система. Надајући се притом, да особе које одлучују о безбједности ово помно прате, те да ће истражне радње и заштита људи од стране локалних моћника бити што скорије проведене:

Држава дјелује
Држава ипак постоји и дјелује, и то сам ових дана осјетио и на својој кожи.

Пише: Небојша Вукановић

Настојећи да ме демантују и покажу да полиција и правосудни органи добро сарађују и раде одговорно свој посао, Основни суд у Требињу недавно ме је по пријави полиције, осудио на казну условне слободе у трајању од пола године, и плаћање новчане казне. Тако сам се на најбољи начин увјерио да држава функционише, и да се одлучно бори против криминала, мафије, преступника и окорјелих кримналаца.

Прије неколико мјесеци на моју кућну адресу дошла је још једна у низу плавих коверти, и у први мах сам помислио да се ради о новој тужби које директори и моћници подносе судовима против мене, како би заштитили свој углед и образ од неоснованих напада и клевета.

Ипак, изненадио сам се када сам отворио коверту пристиглу из бастиона правде, требињског Основног суда, и видио да сам оптужен за нарушавање јавног реда и мира. Не пијем, не тучем се, и не дрогирам. Зато сам у први мах помислио да се ради о некој грешци, али пажљивијим читањем оптужнице, присјетио сам догађаја уочи Васкрса прошле године.

Начелничка Батија

Наиме, након завршене утакмице на стадиону "Полице" док сам чекао да узмем изјаву од тренера, напао ме је Драгослав Ћук звани "Батија", брат начелника општине Доброслава Ћука, псујући ме, вријеђајући и пријетећи; јер наводно блатим и нападам његовог брата, државу, општину, град, клуб и цркву.

Нападу се придружио и сам начелник, који је потврдио исправност братовљевих ријечи и ставова, као и група присутних улизица и увлакача, која је искористила прилику да покаже своју лојалност и оданост, угледним и важним људима.

Иако сам се само бранио и питао: Шта хоће? Зашто ми не дозвољавају да радим свој посао? - умјесто да ме заштите полиција, органи реда и чуварских служби; отјерали су ме са стадиона како наводно не бих правио инциденте и допринио кажњавању нашег мезимчета, Фудбалског клуба Леотар!

Случај сам, како то закон и правила налажу, пријавио полицији. Очекујући да ће се бар нешто подузети, јер то није био први пут да нападају на мене, моје чланове породице и имовину. Нека блага казна или укор, показао би појединцима и силницима да нису у праву, и да без обзира на новац, власт и моћ коју посједују не могу да раде шта год хоће.

Опростиће ти што те тукао

Али, ја нисам правник, и очито не знам шта је право, правда и закон. Полиција је подигла пријаву против мене, као првооптуженог, и против г-дина Драгослава Батије Ћука, и ставила ми на терет да сам прекршио наше законе и јавни ред и мир, и да ја треба да одговарам.

У пријави коју је потписао Зоран Миљановић, командир Станице полиције Требиње, између осталог стоји:

"18.04.2009. године око 18.15. у Полицама на стадиону, нарушили су јавни ред и мир на начин што се Ћук обратио Вукановићу „Пишеш ли то опет црне ствари и блатиш град, смраду, фукаро, јебем те у уста мртва хладна...“, а Вукановић је реаговао „срам те било, шта ти више хоћеш, ти мени да кажеш да ја блатим овај град и да ја необјективно информишем, питај брата како ја информишем јавност и шта радим“. Дакле, Вукановић је нарушио јавни ред и мир по члану 7, а Ћук по члану 8 Закона о јавном реду и миру, што је кажњиво по истим члановима истог закона“...

Као доказ за оптужницу узета је службена забиљешка полицајца Радомира Брковића, те моја и Батијина изјава на записник.

Нисам правник и није ми било јасно како сам то ја нарушио закон, па сам тражио од првог човјека требињске станице полиције, г-дина Зорана Миљановића, да ми образложи због чега је подно пријаву против мене. Ипак, он није имао времена да ми образложи своју одлуку, упутивши ме код предметног судије требињског Основног суда.

Предметни судија Александар Перишић, на суђењу ми је објаснио да сам циком, виком, галамом и лармом прекршио јавни ред и мир по члану 7 Закона о јавном реду и миру, и компромисно одлучио да мене и Батију поштено и равноправно, шта више и братски, осуди на казну од по пола године условне казне, и плаћање 150 марака казне трошкова суђења.

Па није ни пуно

Нисам добио одговор на проста питања: Чиме сам направио прекршај? Шта сам лоше урадио? И шта човјек треба да ради и како да се брани, када га неко нападне на радном мјесту? Како то да су у истом положају нападач и његова жртва?

Ако сам ја осуђен на пола године некакве условне казне због ријечи „шта хоћете ти и твој брат“ упућене нападачу, како би онда требало да се суди дилерима, разбојницима, лоповима? Зашто они добијају исте или чешће блаже казне?

Нисам правник, и не знам тачно о каквој се условној осуди и слободи ради, ал' претпостављам да ће по тумачењу наших праведника, часних и честитих дјелиоца правде, бити довољно да у наредних пола године гласније стиснем сирену на аутомобилу, радујем се неком голу на утакмици и гласније позовем пријатеља на улици; па да ме органи реда баце у окове.

Батијин напад није једини, а занимљиво је да ме је на истом мјесту недавно пресрео, и на сличан начин са мном разговарао, и Преосвештени херцеговачки владика Григорије, бахато ми наређујући:

"Дођи овамо мали, требињски папарацо и лажове, немаш право да ме снимаш, сликаш... бриши брже одавде да те не гледам очима...“.

Ја бих се умијешао

Прошле године група младића пресрела ме је на улици, избуцала кошуљу на очиглед полицајца удаљеног свега пар метара, који је, умјесто да бар покуша да ме заштити, тихо и полако одшетао са мјеста догађаја.

То сам рекао начелнику полиције г-дину Зубцу, али осим одговора "да сам био ту, ја бих се умјешао" наравно да ништа није предузето.

Умјесто да држава и њене институције пруже бар минимум заштите новинарима, они их осуђују и кажњавају без основа и разлога, а насилнике и моћнике амнестирају.

Од овакве државе и судова нисмо ништа пуно више и боље ни очекивали, али ма колико се навикли на њихов неморал, бахатост и осионост; некада знају и да нас изненаде.

Не треба бити пуно мудар па видјети гдје нас све ово води.

http://www.frontal.rs/cyrl/?page=50&kat=5&vijest=51751

Srpska slavi 19. rođendan!

Republika Srpska proslavlja 9. januara ove godine 19 godina! Tog dana 1992. ispoštovana je neosporna volja srpskog naroda i njegovih izabranih predstavnika, koji su odbacili neustavne odluke predstavnika Bošnjaka i Hrvata o secesiji BiH iz sastava tadašnje Jugoslavije i proglasili Srpsku Republiku BiH!
1
Garant opstanka Srba... Detalj sa obeležavanja godišnjice RS

Deklaracija je usvojena 9. januara 1992. na istorijskom zasedanju poslanika Skupštine srpskog naroda u BiH, a Srpska Republika BiH postala je federalna jedinica tadašnje Jugoslavije, o čemu se prethodno ogromna većina Srba izjasnila na referendumu 10. novembra 1991. Između dve opcije - proglašenja samostalne države i ostanka u Jugoslaviji - Srbi su tada izabrali da ostanu, čime su i tadašnjim i današnjim protivnicima postojanja i opstanka ovog entiteta dokazali da nisu želeli nikakvu nasilnu secesiju RS od BiH, niti BiH od Jugoslavije.

Već 28. februara 1992. godine, dan uoči bošnjačkog i hrvatskog referenduma o secesiji BiH, Srpska Republika BiH dobija i svoj prvi ustav, čime će i formalno-pravno biti zaokružen njen politički identitet. Sve što će se dešavati u periodu od 1. marta 1992. do 21. novembra i zaključenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan „tragičan sukob" naroda u BiH, bilo je u funkciji političke i oružane odbrane tog identiteta i prava srpskog naroda na opstanak na ovim prostorima. Odbranjena u otadžbinskom ratu, RS je u Dejtonu dobila i svoje međunarodno priznanje, kao entitet srpskog naroda u federalnoj zajednici sa Muslimansko-hrvatskom federacijom.

Anđelko Grahovac, poslanik u prvom sazivu Narodne skupštine RS, koji je bio direktni učesnik događaja u kojima se stvarala Srpska, kaže da je Dejtonski sporazum garant RS, a da od sadašnjih i budućih njenih zvaničnika zavisi da li će imati dovoljno mudrosti da sačuvaju ono što su prethodne generacije stvorile.

- I u tim teškim ratnim vremenima stalno sam govorio da su Srbi iz RS, Republike Srpske Krajine i Srbije jedan narod kojem okolnosti ne dozvoljavaju da žive zajedno. Velike su prepreke koje to ne dozvoljavaju i to je naša sudbina. Još davno je Ivo Andrić pisao o tim preprekama i tome kako je to bilo teško, a i sada je slična situacija - kaže Grahovac.

On kaže da je sadašnja ustavno-pravna pozicija RS veoma dobra, ali da su nekada ranije želje bile mnogo veće, što je i logično.

- Ovo što imamo treba da sačuvamo. Naš čuveni intelektualac Slobodan Jovanović je svojevremeno rekao da je nacija jedna vrsta duhovne srodnosti koja se obnavlja putem psihološkog nasleđivanja. Naveo je i da je nacija, što vredi i za državu, plebiscit koji se neprestano ponavlja. U slučaju RS, on se ponavlja celih 19 godina - kaže Grahovac.

Po zaključivanju mira, usledile su dve teške postratne godine, tokom kojih je borba za opstanak RS nastavljena političkim sredstvima. Gojko Kličković, predsednik Vlade iz tog perioda, svedoči da prve dve godine mira nisu bile mnogo lakše od ratnih godina.

- Te dve godine obeležio je egzodus Srba iz Sarajeva, baš kao i ekonomske sankcije i politički pritisci kojima je RS bila izložena kako bi se na taj način Bošnjacima dalo ono što nisu mogli da dobiju u Dejtonu. Tadašnji predsednik RS Radovan Karadžić bio je primoran da se povuče sa te pozicije, granica na Drini i dalje je bila zatvorena, a inostranu pomoć i donacije nismo dobijali - kaže Kličković i dodaje da, uprkos tome, RS u tom periodu nije izgubila nijednu nadležnost koju je dobila u Dejtonu.


Izvor Press 8/01/2010-e

Rano je za ovaj ali neka sledeci rodjendan bude dan nezavisnosti Srpske. 

У Српској готово сваки јануарски дан је нерадни. 

 субота, 08. јан 2011, 11:58 -> 14:04
Додик: Добра позиција РС

Милорад Додик изјавио да Република Српска никада није била у бољој политичкој позицији и да је успела да врати снагу својим институцијама, своме праву по Дејтону и својим надлежностима.

Република Српска никада није била у бољој политичкој позицији и успела је да врати снагу својим институцијама, своме праву по Дејтону и својим надлежностима, изјавио је председник РС Милорад Додик, уочи Дана и крсне славе РС, Светог архиђакона Стефана.
dodik.jpg
Положени венци на спомен обележја

Поводом Дана Репубике Српске, 9. јануара, у Бањалуци су положени венци на Споменик палим борцима Војске РС на гробљу "Свети Пантелија".

Венце су положили председник РС Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, делегације Скупштине и Владе РС, српски представници у заједничким институцијама у БиХ и представници борачких организација.

"Мислим да никада нисмо имали већу свест о себи, а то смо стекли мукотрпном и упорном борбом за наш политички статус у немогућим условима. Позиција РС ће бити очувана и у будућем времену, иако она као успешан пројекат многима не одговара", рекао је Додик у интервјуу за бањалучки Глас Српске.

Додик је рекао да је у ранијем периоду РС морала да води политичку борбу са Канцеларијом високог представника (ОХР) и са покушајима бошњачких политичара да уз помоћ међународног интервенционизма покушају да је деградирају.

"Мислим да смо изашли из те фазе и да је данас свакоме јасно шта хоћемо, а шта нећемо. Данас је неспоран Дејтонски споразум. Ми поштујемо 10 уставних надлежности БиХ, а све остало што је добила је сумњиво и стечено насиљем високих представника који су доносили законе, а да на то нису имали право", рекао је председник РС.

Додик је рекао да је РС спремна да учини "минималне и рационалне кораке" који не задиру у њен статус.

Председник РС је оценио да БиХ мора наћи базични консензус о томе каква ће бити, без обзира на то шта желе странци, а део тог консензуса мора бити прихватање РС у њеном Дејтонском капацитету.

"Ако тога нема, ми немамо разлога да градимо БиХ, и ако се не нађе тај минимални консензус, онда БиХ нема шансе", нагласио је Додик.

Наводећи да је Дејтонски споразум најбоље и најкорисније решење за РС, Додик је казао да РС неће остати "последњи бранилац Дејтона" ако се настави његова разградња.

"Није крај Дејтона и крај РС. Моја порука свима је да се Република Српске спрема да се држи Дејтона, али да не треба нико да проверава наше стрпљење", нагласио је председник Републике Српске.

Treba se drzati Dejtona i polako lobirati za disoluciju BiH. Na dva dela. Za pocetak.

Morate jednom da shvatite da je tkz republika rs nastala 1995 godine nakon potpisivanje deytonskog sporazuma a ne 1991....

прво кажеш "такозвана" и одмах у истој реченици "настала" ...а настала значи да постоји па не може бити такозвана....

јој...босно моја