Па сад, ако ћемо том логиком, како је шта уведено, најопуштеније можемо да идемо уназад до првобитне заједнице.

И ти Карађорђевићи, односно вољени Чика Пера, дође на власт, након једног злочина, кога се цео цивилизовани свет гадио. Да је имао двољно достојанства, требао је то одбити, али историја се ту побринула за правду, мада опет преко леђа несрећних Срба. Превратом су дошли на власт, превратом и сишли. Нажалост после њих су најгори злочинци завладали, али ја говорим о суштини.

Нема потребе сад исправљати криве Дрине. Некад било, више нема. Треба гледати како да ову усрану земљу померимо с мртве тачке, а не да се замајавамо причама о повратку краља. Нема ништа конкретно од тога. Ништа.

Ma kakva monarhija pa u cemu se ovaj siroti Aleksandar razlikuje od Crnog Guje. Zar da Srbijom vlada neko od koga svaki kinez sa kineske pijace bolje govori njegov maternji jezi.

Ма није ствар ни у његовом (не)знању српског језика. Баталите ту причу више, јер ће кроз пар страница рећи, како нам је то главни аргумент.

Суштина је у томе да ништа конкретно не добијамо монархијом.

Od Crnog Guje se ne razlikuje ali se razlikuje od Crnog Gruje ...
Što se mene tice neka se raspiše referendum i nek narod odluci , pa šta narod odluci neka i bude !

А тиме ћемо једном за свагда решити ове приче.

Referendum je u redu, ali je to ovde politički zloupotrebljena kategorija. Svi dosadašnji referendumi su se izlizali jer su ih koristili u dnevnopolitičke potrebe.

Šta Srbija gubi ako uspostavi parlamentarnu monarhiju?

Po meni ne gubi ništa, a dobija makar simbolički na izgradnji nacionalnog i državnog identiteta koji je i danas na žalost prilično konfuzan.

Joj majko moja mila , a kako bi ti , da se jednostrano proglasi Monarhija ili , daj majke ti nemoj bez veze prtljati !

Stidi li se Tadić Karađorđa?


Da li je poseta grobu neznanog junaka preča od mesta gde je počelo stvaranje moderne srpske države.

+++

Centralna proslava Dana državnosti na Orašcu i ove godine održana je bez predsednika Srbije Borisa Tadića, što je u javnosti pokrenulo pitanje zašto šef države ignoriše mesto odakle su 1804. godine posle viševekovnog turskog ropstva srpski ustanici predvođeni Karađorđem krenuli u oslobađenje zemlje.

Za vreme svečanost na Orašcu, Tadić je polagao vence na Grob neznanog junaka na Avali, u prisustvu ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji upravo odlukom šefa države od 2006. godine proslavlja Sretenje kao Dan Vojske Srbije. Takođe, interesantno je da Tadić od 2004. godine nikad nije došao na ceremoniju u Orašcu, ali je prošle godine insistirao da svoj novi petogodišnji mandat predsednika Srbije započne polaganjem zakletve u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, upravo na Sretenje. Ipak, kada je reč o svečanosti, Tadić je izabrao da nastavi tradiciju nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, koji je Dan državnosti obeležavao odlaskom na Avalu gde počivaju kosti junaka iz Prvog svetskog rata.

Politički predstavnici u Srbiji jednodušno smatraju da je predsednik Srbije morao da se pojavi na proslavi Dana države koju predstavlja.

Bez LJajića i Vojvođana

Sretenje je odlukom Skupštine Srbije proglašeno državnim praznikom 10. jula 2001, a proslave su počele naredne godine, kada su svečanosti u Orašcu prisustvovali tadašnji premijer Zoran Đinđić i članovi vlade. Narednog 15. februara u Orašcu nije bilo ni premijera, ni tadašnje v. d. predsednice Srbije Nataše Mićić, koja je na nacionalni praznik priredila prijem u Beogradu. Dolaskom 2004. na mesto premijera, Vojislav Koštunica je počeo redovno da odlazi na Orašac, a Tadić, koji je iste godine postao predsednik države - na Avalu kod Spomenika neznanom junaku. Zanimljivo je da se ove godine, na centralnoj proslavi nije pojavio ni ministar za rad Rasim LJajić, koji je potpisivao pozivnice za proslavu u Orašcu, a nije bilo ni političkih predstavnika iz Autonomne pokrajine Vojvodine. Jedini Novosađanin, doduše kao republički ministar poljoprivrede, u Orašcu je bio Saša Dragin.

Šef poslaničkog kluba radikala Dragan Todorović podseća da Tadić osim na mestu odakle su pre dva veka krenuli ustanici nije bio ni na prošlogodišnjem mitingu “Kosovo je srce Srbije”.

- Jasno je da on ne odlučuje ni o čemu nego mu “uputstva” stižu iz američke ambasade u Beogradu - kaže Todorović.
Političke spekulacije da je na Orašac šef države “zaboravio” prethodnih godina zbog loših odnosa sa bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom, prema Todorovićem mišljenju problem su za zemlju.

- Besmisleno je da čovek na takvom položaju u državi odlučuje gde će se pojaviti, na osnovu toga da li je sa nekim u svađi. Rukovođenje ličnim odnosom je problematično za Srbiju - naveo je Todorović.

Funkcioner Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz kaže da ga Tadićev neodlazak na centralnu proslavu uopšte ne iznenađuje.
LJušić: Važniji mu tenis od praznika

Istoričar Radoš LJušić koji je u Komisiji za državne praznike bio predlagač da se Sretenje proglasi državnim praznikom smatra da je ovaj veliki dan ispolitizovan.- Što se Tadićevog nedolaska na proslavu tiče to morate njega da pitate, a moje mišljenje je da nije u redu što se nedavno pojavio na teniskom meču srpskih i japanskih teniserki, a nije otišao u Orašac. Takođe sam vrlo razočaran što Srbi nacionalni praznik ne smeju da proslavljaju, kao što na primer čine Francuzi 14. jula. Moje uverenje je da je još od uvođenja ovog praznika kod jednog broja ljudi u vlasti prisutan oprez da Srbija na taj dan slučajno ne manifestuje nacionalističke strasti - kaže LJušić.

- Time pokazuje da misli kako je on država. Takav odnos ima i prema vladi i pošto je između sebe i Srbije stavio znak jednakosti, pa smatra da ne mora da oda počast onome ko je stvarao srpsku državu - ocenio je Šormaz.

Prema njegovim rečima, drugi Tadićev razlog izostanka jeste što ne može da unapred stvori ambijent na proslavi, pa bi ga, kako ističe, možda neki ljudi tamo izviždali, što se i desilo premijeru Mirku Cvetkoviću.

Za zamenika šefa poslaničkog kluba Miroslava Markićevića je više nego iznenađujuća činjenica da je predsednik države otišao “nezanom junaku, a nije znanom Karađorđu”.

- I baš na Avali Tadić slučajno sretne planinare sa kojima je proveo neko vreme u razgovoru, što je ispričana priča još u vreme Josipa Broza i Slobodana Miloševića, odnosno čist marketing za kamere i medije - tumači Markićević.

Kabinet bez odgovora

Enigmu zašto je predsednik izostao sa centralnog događaja nisu razrešili ni Tadićevi saradnici u Predsedništvu Srbije, koji su kao objašnjenje dali, već poznatu činjenicu da predsednik “nije bio u Orašcu zato što je otišao na Spomenik neznanom junaku na Avali”.

- Tradicija je da u Orašac ide premijer - rečeno je kratko u kabinetu.

D. DEKIĆ; B. RAJIĆ

Pa rinaka to je već stari danilov manir, pa naravno referendum nego kako drugačije, a i vreme je za to.

Ja sam lično republikanac i teško bih mogao da prihvatim da postanem nečiji podanik, bilo čiji a apriori ne podanik nekom ko nezna ni srpski da priča, što de fakto znači da se nije ni potrudio da ga nauči, što opet de fakto govori koliko je tom nekom stalo do Srba i Srbije kad za tolike godine ni jezik nije savladao a kamoli naučio, ali bože moj situacija je taqkva da od ovog gore apsolutno ne postoji.

Dosadašnji parlamentarni život u Srbjiji je pokazao i dokazao da za nas demokratija i nije, sadašnji Srpski parlament je najbolji dokaz toga, da tragedija bude i veća za taj svoj nerad, hrakanje u pralamentu, igranje igrica, čitanje novina ili jednostavno nedolazak oni su debelo plaćeni a koliko ih je samo, pa putni troškovi, pa troškovi smeštaja, pa de je vlada sa toliko ministara pa savetnici, pa sekretari pa zamenici, pa sekretari zamenika, pa opet putni troškovi, pa troškovi smeštaja, pa desetine vrsta odbora, poa opet troškovi i dok svako odnjih uzme od radnika nedodju ni mrvice.

Jer je to demokratija i ako jeste a nije zar nam treba takva kakva jeste a nebi smela da bude, pa ovi paraziti su obesmislili značenje te reči u potpunosti i toliko su dobro razradili sistem mahinacija, zloupotreba da nikakve reforme tu nemogu pomoći, sem jedne govnjive motke da se stoka istera na ispašu i onda naravno monarhija.
Ako već moraju da me kradu, onda bar nek me krade jedan a ne hiljadupestojedan.

Tako da sam nažalost za monarhiju iako se to protivi mojim ubedjenima, osećanjima i svemu onome što jesam ili mislim da jesam -  !

Kako narod odluci , ne zvuci mi loše Kraljevina Srbija ...