Пре тридесетак година у Електронској индустрији у Нишу радило више од 27.000 радника, а данас за већину од укупно 168 запослених држава сваког месеца исплаћује субвенције које на годишњем нивоу износе тридесетак милиона динара


Некада су у ЕИ били пуни и паркинзи и хале, а данас промаја дува кроз празне фабричке погоне

Ниш – Када се говори о Електронској индустрији, некадашњем индустријском гиганту бивше СФРЈ, обавезно се препричава истинит догађај с почетка осамдесетих година прошлог века. У најкраћем, једног преподнева у Ниш је стигла званична државна делегација суседне Бугарске на разговоре о сарадњи са Србијом и Нишом.

Прилазећи граду, четири аутомобила бугарске владе прошла су поред Нишке Бање, потом поред Електронске индустрије и стигла у центар Ниша где их је сачекао домаћин, председник општине.

После поздрава и краћег одмора од пута започети су официјелни разговори и на самом почетку један од бугарских званичника изразио је жељу да Софија и Ниш што пре успоставе сарадњу у области ауто-индустрије.

Збуњени домаћини су одговорили да у Нишу нечег таквог нема, а Бугарин је запитао: „Како немате, па сада смо прошли поред плаца где је паркирано неколико хиљада аутомобила“. Испоставило се да је представник делегације источних суседа на основу великог броја возила на паркингу испред ЕИ помислио да се у Нишу производе аутомобили.

Тај паркинг на којем је било око 2.000 места за путничке аутомобиле је и огледало некадашњег и садашњег стања Електронске индустрије. Данас је пуст, на њему нема возила и често је дивља депонија. У време када је паркинг био препун путничких возила у ЕИ је, у четрдесетак фабрика и предузећа, радило 27.000 запослених.

Производили су врхунске апарате електронике и микроелектронике – ТВ и радио пријемнике, видео-рикордере и музичке уређаје, телефоне, војну оптичку опрему најсавременије технологије, полупроводнике, апарате за домаћинство, струјомере, рендген и друге медицинске уређаје и алате. Имала је истраживачки, развојни и пројектни центар.

Производи су одлазили у земље Европе, Русију, Азију, Африку…

У последње две и по деценије, променом власничке структуре и приватизацијом, од Електронске индустрије остала је само пустош. Генерални директор ЕИ холдинг корпорације Божидар Петровић за „Политику“ каже:– Данас у Електронској раде само три фабрике.

У Фабрици „ЕИ метал“, која се бави површинском заштитом, односно цинковањем и никловањем метала, стално су запослена три радника, а ако има посла ради по позиву њих још двадесетак.

У „ЕИ Чегру“ за производњу металних делова, металних ормара и блиндираних врата запослен је 31 радник, а у „ЕИ елмаг“, која се бави производњом струје – од високог напона који стиже до капије Електронске индустрије производи у својим трафоима струју средњег и ниског напона је 36 запослених.

У ЕИ холдингу у руководству је 18 запослених, а у осталим деловима система је још неколико десетина радника. Укупно је данас у Електронској индустрији и на платном списку 168 запослених – рекао нам је Петровић.

Од Електронске су сви дигли руке, као и град Ниш чије ни садашње руководство није заинтересовано за судбину некадашњег гиганта. Годинама заговарана иницијатива о отварању Технолошког парка (Техниса) замрла је последњих година.

Објекти некадашње фабрике, погони и производне хале, као и седишта предузећа, који су вредно богатство, зврје празни и сабласно изгледају. Тек у понеком погону некадашњих фабрика, после приватизације, има производње, али без додирних веза са електроником – у неким од њих пакују се прашкасти производи попут зачина за јело, супе, кикирикија и сличног, у другим се производи и пакује козметика или чоколадни производи.

Само у једној бившој фабрици је производња која „личи“ на некадашњу – један шпански произвођач отворио је погон за производњу ТВ антена и појачивача за пријем телевизијског програма.

Да може и да има услова у ЕИ озбиљно да се ради потврђује пример приватне компаније „Југо-импекс“, која је купила два велика погона у кругу некадашње Електронске индустрије, запослила преко 200 радника и веома успешно реализује рециклажу електронског отпада.

Најзанимљивије је да поменутих 168 радника, међу којима су и званични представници два синдиката, самосталног и индустријског, углавном редовно примају плате и имају плаћене порезе и доприносе на зараду.

Неки од сопствене зараде, у фабрикама које нешто раде, а већина од субвенција које држава Србије сваког месеца исплаћује овом предузећу. На годишњем нивоу Србија издваја за ЕИ холдинг корпорацију тридесетак милиона динара.

Тома Тодоровић

објављено: 29/05/2013

Политика

EI je pravila televizore koji su mogli da traju bez problema 20 godina. Danas, kupis sonijev LCD tv, posle isteka garancije moli Univerzum da se ne pokvari. Potrosnja mora da se nastavi, kako bi raja dizala tzv BDP : )

Koliko cemo jos moci da se druzimo i trosimo nemilice, odgovor ce dati Zemlja.