Reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu ~ 'Ajmo Orlovi! :: Arhiva: Svetsko prvenstvo u Fudbalu ~ Juzna Afrika 2010

Занимљива анализа:

Posle još nekoliko dodatnih dana provedenih u Južnoj Africi, došlo je vreme da se i izveštači Sportske centrale vrate iz Johanezburga u Beograd. Plan je naravno bio da se ostane do utakmica osmine finala, s obzirom da smo svi računali na obećanja davana iz tabora "orlova" kako je to cilj koji mora da bude ispunjen na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu.

Nažalost, doživeli smo još jedan neuspeh i navedeni cilj nije ispunjen, tako da smo prethodna četiri dana proveli u Johanezburgu usamljeni, često suočeni sa tugaljivim pogledima kolega kada na našim akreditacijama vide iz koje zemlje dolazimo.
Uporno smo od strane čitalaca putem vaših komentara kritikovani zbog donekle negativnog stava po pitanju igre naše reprezentacije i očekivanja od našeg nastupa na Mondijalu. Od 25. maja i okupljanja reprezentacije u Kovilovu proveli smo, međutim, svaki dan sa izabranicima selektora Radomira Antića, kako u austrijskom Leogangu tokom priprema, tako i od prvog dana u Južnoj Africi.

Sve ono što smo videli samo je uzrok neuspeha koji je u Južnoj Africi doživela naša reprezentacija. Razlozi su jednostavni za one koji hoće da ih vide, a navođenje njih nije defetizam ili "ukidanje" podrške našoj nacionalnoj selekciji već, naprotiv, želja da stvari sledećeg puta budu znatno ozbiljnije i bolje.

Razloga za naš neuspeh u Južnoj Africi ima sigurno mnogo, ali je dovoljno skoncentrisati se na tri najvažnija.

Kasni početak priprema: Dejan Stanković sezonu je završio tek 22. maja u finalu Lige šampiona, ali je najveći broj naših fudbalera sa svojim klupskim obavezama završio znatno ranije. Nemci, naši protivnici u grupi i reprezentacija za uzor kada su pripreme za velika takmičenja u pitanju, okupili su se još 14. maja na Siciliji. Bili su nekompletni, dopunjeni devojkama i suprugama, ali je boravak na obalama mora sigurno poslužio nečemu. Naša selekcija okupila se punih 10 dana kasnije, takođe nekompletna - Stanković je stigao kasnije, Žigić otišao na potpisivanje ugovora u Birmingem, Ivanović na svadbu na kojoj je bio kum. Ako neko misli da za devet dana i isto toliko treninga može da se spremi za nastup na najvećem fudbalskom takmičenju, onda je on ili neozbiljan ili se nije posavetovao sa svojim prethodnicima, a još manje pokušao da sazna kava su iskustva iz drugih zemalja.

Način priprema: Tokom svih devet dana priprema, ne računajući jurcanje za loptom, naši igrači dva puta su imali kraće runde trčanja. Rada na sticanju snage nije bilo. Vežbanje promene ritma, istrčavanje sprintova i promene pravca bile su svedene na minimum. Dok smo se mi tako igrali lopte "u krugu" Nemci su trenirali kao "terminatori", dok je kamp Amerikanaca ličio na "butkemp" njihovih marinaca. Ponovo smo podbacili u fizičkoj pripremi za takmičenje na kome u prvih 10 dana igrači imaju tri utakmice, pa su naši fudbaleri od 60. minuta redovno prepuštali inicijativu protivniku. U tom periodu smo i primili golove od Australijanaca, dok je "jurnjava" u poslednjih desetak minuta utakmice bila samo pokušaj da se poslednjim atomima snage nešto promeni. "Trčkanje za loptom" ne može da predstavlja pravu pripremu za nastup na Svetskom prvenstvu, a za samo devet treninga tokom bazičnih priprema igrači teško da mogu da uvežbaju sve što je potrebno. Zato nam se i dešavalo da Krasić napravi proboj po desnoj strani i povratnu loptu uputi - nikome! Zato smo i imali 15 centaršuteva na utakmici sa Ganom od kojih nijedan nije pogodio našeg igrača.

Taktika Radomira Antića: Možda naš selektor jeste jedini sedeo na klupi Atletika, Reala i Barselone, ali su ga taktički nadmudrili i Milovan Rajevac i Pim Verbek. Gana je odlično zatvorila naše spoljne pozicije, Jovanović i Krasić konstantno su udvajani i prolaza nije bilo. Australijanci nisu bili toliko uspešni u tome, ali su odlično "zatvorili" Nikolu Žigića, dok su u napadu svojom brzinom i agresivnošću bili ubitačni. Antić je u meč sa Ganom ušao bojažljivo, sa jednim špicem, uz igrače kojima su se "odsekle noge" zbog prve utakmice na Svetskom prvenstvu. Naš tim nije ličio na sebe, a od Antića je izostala pravovremena reakcija. Kukavičluk je bio još očigledniji na utakmici sa Australijom u kojoj smo morali da pobedimo kako bismo prošli dalje, a započeli smo je samo sa jednim špicem. Antić je tako odustao od svoje standardne taktike tokom kvalifikacija i igre sa dva napadača. Da stvari budu gore po njega, na susretu sa Australijom izveo je Žigića iz igre upravo kada je naš tim u očajničkim pokušajima da dođe do izjednačenja počeo da igra dugačkim loptama napred, koje tada nije imao ko da prihvati. Dragan Mrđa, koji je igrao na sve tri utakmice tokom pripremnog perioda i ostavio odličan utisak prosto je "zaboravljen" na klupi. Neki kažu kako smo stvarali šanse, ali su nas "ubili" promašaji. Da smo igrali sa dva, pa u finišu susreta sa Australijom i sa tri špica, učinak bi možda bio bolji. Ovako, nikada nećemo saznati kako je to moglo da izgleda od prvog minuta. Igrali smo bojažljivo, smušeno, zašto ne reći i kukavički, čuvali svoj gol koji nismo sačuvali, a u napadu bili "tanki", "pretanki" za ono što traži Svetsko prvenstvo.

Svetle tačke svakako su bili golman Vladimir Stojković od koga su mnogi zazirali pre početka Mondijala, kao i Miloš Ninković koji je svojim igrama najavio da bi uskoro mogao da postane jedan od nosilaca naše igre na sredini terena.

Mnogo je, dakle, pouka koje treba izvući iz ovog neuspeha na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu. Način priprema za velika takmičenja mora da bude znatno ozbiljniji, igrači koji imaju svoje privatne obaveze mogu da ih planiraju za vreme pre okupljanja ili jednostavno ne treba da su u timu ukoliko ne mogu da odgovore svojim obavezama iz privatnih razloga. Od "trčkanja za loptom" pripreme za veliko takmičenje udaljene su miljama i - ukoliko ih u našoj zemlji nema - potrebno je angažovati i strane kondicione trenere koji će na pravi način pripremiti našu ekipu. Na kraju, kao što smo ranije i rekli, Srbi nisu bojažljiv narod i nama kukavičluk na terenu nikako ne leži. Srbi fudbal igraju "na gol više" i čuvanje rezultata nam nikad nije bila jača strana. Da smo muški i hrabro ušli u duel sa Australijom, uvereni u svoje mogućnosti i u svoju pobedu, sigurno je da bi i ishod bio drukčiji. Ovako, drugima (Gani) je ostalo da profitiraju zbog žreba koji se neće ponoviti na ko zna koliko narednih Mondijala. Gana je tako u četvrtfinalu, među osam najboljih reprezentacija sveta, a naša reprezentacija pokunjena, kod kuće.

Već od septembra očekuju nas nove kvalifikacije, a da li će one biti obavljene pod rukovodstvom Radomira Antića znaćemo već u ponedeljak. Selektor je odlučio da ćuti sve do zakazane konferencije za novinare, a ostaje da se vidi kako će reagovati na smanjivanje troškova stručnog štaba, kako je najavio predsednik FSS Tomislav Karadžić.

Činjenica ipak ostaje da pred ovo Svetsko prvenstvo nismo iz ranijih nastupa ništa naučili i da smo ponovo na velikom takmičenju prošli kao "pačići" iz pesmice Jovana Jovanovića Zmaja. Nadamo se samo da pred Euro 2012. nećemo ponovo slušati samo "ga, ga, ga, ga, ga".

Александар Крстановић, Спортска централа