Mirjana RADETIĆ, 5. avgust 2006

VELIKOM zamahu crkvenog graditeljstva koji je po Srbiji krenuo poslednjih godina, bitan podsticaj daje i država: za obnovu i izgradnju crkava i manastira u ovoj i idućoj godini uložiće 15 miliona evra, i to je najveća državna investicija na verskom planu od 1940. godine naovamo.
- To je i zbirno više nego što je država uložila u izgradnju crkvenih objekata u poslednje pola veka - kaže prof. dr Milan Radulović, ministar vera u Vladi Srbije, koji smatra da ovo "svedoči o političkom i kulturološkom odnosu države prema crkvi". Ako smo, kaže, nekad mislili da je crkva izvan javnog života, i da je njena funkcija samo da vrši bogosluženja bez prava da u javnom životu učestvuje, a da je gradnja hramova isključivo stvar verujućih ljudi, sad su se stvari promenile. Verski objekti su deo društvene nadgradnje isto kao obrazovanje, kultura ili sport.
VELIKE POTREBE
- IAKO je u Srbiji u poslednjih deset godina započeto ili dovršeno više hramova nego u poslednje pola veka, situacija na ovom planu i dalje je prilično nevesela - kaže ministar. - Ima hramova koji su u užasnom stanju, koji nikad nisu dovršeni, koje je iznutra pojela vlaga. U Srbiji domaćin ne dozvoli da mu prokisne ni kokošinjac, a mnoge nam crkve i danas prokišnjavaju i mnoge su neokrečene. U nekim crkvama ikonostasi su tako crvotočni, da čovek ima utisak da sa njih i sveci beže. Sve to iziskuje i veću brigu društva.
Srbija još uvek ima manje sakralnih zdanja nego sve zemlje u okruženju, i broj crkava nije dovoljan da namiri potrebe 95 odsto stanovnika koji se izjašnjavaju kao verujući. Zato je namera da se priskoči tamo gde je pomoć najpotrebnija: da se do manastira izgrade putevi i vodovodi (to će da radi Ministarstvo za kapitalne investicije), da se podstakne proizvodnja zdrave hrane, da se širi ono što čini klasičnu hrišćansku kulturu. Tu leže mogućnosti i za razvoj tzv. verskog turizma, u čemu Srbija prepoznaje svoj nacionalni interes.
Šta bi se sve finansiralo iz navedenog nacionalnog investicionog programa? Lepeza državne pomoći vrlo je široka, i ide čak do socijalno-humanitarnog rada kojim se bave manastiri, na primer, lečenje mladih od droge u Crnoj Reci.
- U Vojvodini imamo mnogo starih crkava, koje imaju po 150 i 200 godina i kojima je hitno potrebna sanacija - kaže Radulović. - Mnogi zvonici su u lošem stanju. U selu Mramorak, na primer, gde je hram po veličini treći u celoj Vojvodini, meštani podupiru krov daskama i gredama da ne bi pao. U lošem stanju je i Almaška crkva u Novom Sadu, dok pojedina velika mesta, kao Bojnik i Vladičin Han, uopšte nemaju crkvu! Nema je ni veliko selo u opštini Žitište, a ljudi ne mogu sami da je dignu. Po Pirotu i Leskovcu crkve su dizane još u tursko doba i nekad su to bile lepe građevine, ali danas su teško oronule.
Pravo na pomoć iz budžeta imaju sve klasične crkve i verske zajednice, pa će se novac tako dati za protestantski hram u Zrenjaninu, za obnovu zgrade beogradske medrese, za sinagoge i, posebno, za gradnju crkava u severnom delu Kosova i Metohije. Tamo se već gradi dosta. Država ide na to da se tamo, gde postoji crkva, samo podigne konak, i crkva pretvori u manastir u koji se odmah useljavaju monasi.
POMOĆ ZA JUBILEJ
TAKVA tri konaka o trošku Ministarstva već se prave - jedan je završen kod Leposavića ("To će biti lep ženski manastir u koji treba da dođe jedna monahinja stomatolog, koja će organizovati malu medicinsku službu za celu eparhiju"), drugi konak je kod Leška (gde se useljava muško monaštvo, kao i u Devinim Vodama gde je vladika Artemije već položio temelj za konak uz novi hram. U Kosovskoj Mitrovici napravljena je zgrada duhovne akademije, čiji će se status tek definisati.
Ministar napominje da država pomaže obnovi srpskih hramova u drugim krajevima KiM, pa će, recimo, da finansira zid oko Dečana dužine oko 300 metara, radi zaštite manastira; u Svetim arhangelima je konak podignut sredstvima države, pomaže se Pećka patrijaršija. Prvi put se, inače, za Srbe gradi pravoslavni hram u Bernu, a u planu je da se podigne i u Otavi. Manastir Žiča uskoro slavi 800 godina od osnivanja Prve srpske arhiepiskopije, i do jubileja će se staviti pod konac ikonostasi i paraklisi, napraviti parking i gostoprimnica izvan zidina, sanitarni čvor...
Što se obnove Hilandara tiče, novac ne manjka, i bolje se, prema rečima ministra, stoji s njim, nego sa projektnom dokumentacijom. Nju pravi grčka služba za zaštitu svetogorskog nasleđa pod nazivom KEDAK. Uz neke druge dileme, Radulović iznosi "izvesno čuđenje što se 1998. rekonstruiše Beli konak, a ne pravi protivpožarni zid: sad ga i najobičnija zgrada ima".
Primedbe da je ova Vlada nešto zanemarila hram Svetog Save, ministar kategorički odbacuje, uz opasku da je bivša vlada čak trećinu sume koju je dobijalo tadašnje ministarstvo za potrebe crkava, odvajala samo za hram. Sad će samo od doplatne markice, kaže, za hram biti usmereno dva miliona evra. "Jasno je da je to kapitalna investicija, ali ne možemo zbog hrama da zanemarimo drugo po Srbiji, potrebe su velike."

PROGRAMI
IZGRADNJA i obnova verskih objekata išla bi u sedam pojedinačnih programa. Za hram Svetog Save u Beogradu odvojilo bi se 88 miliona dinara, za izgradnju i rekonstrukciju sabornih hramova u eparhijama oko 350, a izgradnju i rekonstrukciju manastira od nacionalnog značaja više od 304 miliona dinara. Rekonstrukcija manastira Žiče koštala bi 200 miliona, izgradnja i rekonstrukcija parohijskih hramova 148, a 151 milion dao bi se za za zaštitu crkava u nerazvijenim područjima. U crkvene škole uložilo bi se 77 miliona.

NAJBOLJI
ZA najuređeniju eparhiju SPC važi Šumadijska eparhija, u kojoj je sadašnji vladika Jovan nastavio da gradi i obnavlja ono što je započeo pokojni vladika Sava. Samo u vreme pokojnog vladike, počelo je da se po Šumadiji gradi i obnavlja više od sto crkava i manastira.

PORUŠENO
U VOJVODINI je dosta starih manastira stradalo tokom Drugog svetskog rata kad je ovo područje bilo pod upravom NDH, a još nisu obnovljena mnoga zdanja iako spadaju u kategoriju istorijskih spomenika. Generalno loše stanje u oblasti sakralnog graditeljstva karakteristično je, inače, ne samo za SPC, već za sve konfesije u Srbiji. Ne samo što se nije dovoljno gradilo, već se na ovom prostoru rušilo: u Hrvatskoj i BiH od 1990. do 1995. porušeno je više pravoslavnih hramova nego u Drugom svetskom ratu.


Izvor: Novosti