Penzioner Milorad Petrović iz Lapova ima čudan hobi, skuplja čokančiće. Odavno je prestao da ih broji, ali zna da najstarija flašica ima 37 godina

LAPOVO - Milorad Petrović iz Lapova, mašinovođa u penziji, ima hiljadu "unučića". Kaže, možda i koje više, nije ih skorije brojao. Najstariji, misli, ima 37 godina. Čuva ih u zastakljenoj vitrini u podrumu porodične kuće.
- Kako nisu pravi unučići? Tačno je da ih neki zovu i čoakanjčići, ali sve mu opet dođe na isto. Ja ih imam više od hiljadu - kroz smeh kaže Milorad.

Otvara nam vrata prostorije u kojoj čuva svoje blago. Na policama stare vitrine uredno naređane flašice iz najneobičnije kolekcije na ovim prostorima, postrojene po redovima. Duplikata nema. Minijaturne flašice raznih pića donosio je sa svih kontinenata.

Ovim hobijem počeo je da se bavi kad je prilikom jednog putovanja železnicom kupio prvu flašicu vinjaka "cezar". To je bio početak neobične sakupljačke strasti. Kasnije nije posetio nijednu svetsku destinaciju a da nije nabavio bar po jedno novo "unuče".

Među "unučićima" su i pravi rariteti, kao što je "ubica dama", liker s ukusom narandže iz Nemačke, ili bočice viskija "dalas" s likovima iz istoimene američke serije. Tu su i napitak "bebi bomba" upakovan u minijaturnu flašicu sa cuclom, sijalice, šahovske figurice....

- Najdraži mi je viski "vozić", sa čijeg dimnjaka može da se nakrene. Platio sam ga 35 maraka, i nije mi žao - pojašnjava Milorad. U kolekciji su žestoka pića koja se proizvode u Meksiku, Engleskoj, SAD, Irskoj, Norveškoj, Austriji, Grčkoj, Italiji, Indiji... Nemoguće je setiti se nekog pića koje se proizvodi bilo gde na zemaljskoj kugli, a da nije prisutno u njegovim vitrinama.

- Nisam pitao kolika je cena "unučetu", već samo da li ga imam u svojoj kolekciji ili ne. A, ni to ponekad nije bilo lako, jer se mnogo toga našlo u mojim vitrinama - s ponosom priča Milorad.

Za kolekciji "unučića" svojevremeno su mu nudili novog "jugića".
- Davali su mi i 8.000 nemačkih maraka. Tražio sam deset hiljada, ali ne zato što mi je osam bilo malo, već zbog toga što nisam želeo da se rastanem od "unučića". Oni za mene ne predstavljaju samo eksponate kojima se hvalim, već me svaki od njih podseća na neko od putovanja, zanimljive doživljaje i stečena prijateljstva - kaže Milorad.

S tugom dodaje da je sada došlo vreme da celu kolekciju proda! Ostario je, a i ne putuje više kako bi mogao da dopunjuje kolekciju.
- Pritisle su me supruga i snaja. Dosadilo im, vele, da brišu prašinu s mojih eksponata. Razumem ih, ima više od 1.100 različitih primeraka, pa još minijaturnih... Treba to obrisati - kaže na kraju Milorad Petrović.

Baba voli da cugne

Miloradova supruga priča kako su njihovi prijatelji, gde god da su putovali, u njihovu kuću donosili na poklon "unučiće". I ona je, kaže, kupovala interesantne primerke, pa je često bila sumnjiva.
- Neretko su me iz radnje ispraćali komentarima tipa: "Vidi babe, baš voli da cugne" - kaže.


Izvor: Kurir / O. JEREMIĆ