Ljajić: Neki neće biti oduševljeni

Beograd -- Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić kaže da privreda, suštinske reforme i pregovori sa Evropskom unijom moraju da budu prioriteti buduće, rekonstruisane vlade.



"Jasno je da nije reč o kozmetičkoj, već o temeljnoj rekonstrukciji vlade i narednih dana će biti jasno da li će vlada biti u istom sastavu ili će biti i promene koalicionog sporazuma", kazao je Ljajić za Radio-televiziju Srbije.

Ljajić, koji je lider Socijaldemokratske partije Srbije, naveo je i da je suština rekonstrukcije da prodrma ljude i da je samokritičnost u radu vlade novi standard i modalitet rada koji se postavlja i za neke buduće rekonstrukcije.

 "Juče smo imali sednicu Glavnog odbora najveće stranke i prvi put se javno govorilo veoma kritično o radu svojih ministara. To je, mislim, jedan novi standard koji će se uspostaviti, da smo čuli više samokritike, nego kritike na račun drugih. Pola ljudi u SNS to neće prihvatiti sa oduševljenjem, pola će aplaudirati, a pola će da ne kažem šta i kako reagovati", kazao je Lajić.

Iz Vlade Srbije nakon rekonstrukcije za sada sa ministarskih mesta odlaze Aleksandar Vučić, Goran Knežević, Bratislav Petković, Alisa Marić i Milutin Mrkonjić.

Izvor: B92

Analitičari: URS izgubio "ucenjivački" kapacitet

Ujedinjeni regioni Srbije nemaju ucenjivački kapacitet i aktuelna vlada ima stabilnu podršku u parlamentu, ocenjuju politički analitičari pred razrešenje situacije oko rekonstrukcije Vlade.



Programski direktor CESID-a Đorđe Vuković kaže da je pregovarački kapacitet izgubljen ali nije hteo da špekuliše da li će URS ostati deo vladajuće koalicije, dok analitičar Dejan Vuk Stanković smatra daDinkić neće pristati da se odrekne polovine Ministarstva finansija i privrede.

"I jedna i druga opcija su otvorene i čekamo da izvagaju šta je za njih manji gubitak. Oni su priterani uza zid time što su najmanji koalicioni partner i ne mogu da uspostave nikakav zahtev jer nisu neophodni za vladajuću većinu", rekao je Vuković i dodao da URS "trenutno nema ucenjivački kapacitet".

Na pitanje kolika je verovatnoća da će URS izaći iz Vlade Srbije jer neće pristati na podelu Ministarstva finansija i privrede, na čijem je čelu lider URS Mlađan Dinkić, kao ni na personalne promene ministara, Vuković kaže da bi do nedelje Regioni mogli da promene tu odluku.

I ako URS više ne bi bio deo vladajuće većine, podseća Vuković, vladajuća koalicija bi imala dovoljno poslanika, a mogla bi verovatno da računa i na jedan broj samostalnih poslanika, možda i na podršku poslaničkih grupa Zajedno za Srbiju, SPO-DHSS ili SVM.

To su, kako smatra Vuković, moguće političke opcije pa SNS i SPS "ispostavljaju" navedene zahteve jer su svesni da im URS "ne znači toliko da zbog njega moraju da strepe od pada vlade ili izgube podršku u parlamentu".

Vukoviću ne deluje kao realna opcija da će doći do rotacije i zamene ministarstava među koalicionim partnerima.

"To je često pominjano u medijima, ali ne deluje mi da može da bude neka značajna promena. Ako URS ostane pri svom stavu, onda može da dođe do nove preraspodele od dela koji je pripadao toj stranci", rekao je Vuković.

Vuković smatra i da izbori u ovom trenutku nisu opcija koja je na "dnevnom redu" i da o njima sigurno do kraja godine neće biti ozbiljnije priče.

Za razliku od Vukovića analitičar Dejan Vuk Stanković UIRS već "vidi" van vlasti.

"Dogovor dve veće stranke u Vladi Srbije o razdvajanju Ministarstva finansija i privrede znači da će treća stranka, URS, najverovatnije napustiti Vladu, rekao je Beti Stanković.

"Očigledno je da će se ovde raditi o promeni osnovnog koalicionog sporazuma, i mislim da URS to neće prihvatiti. To je nagoveštaj da će oni najverovatnije napustiti vladajuću koaliciju", rekao je Stanković.

Predsednik SNS Aleksandar Vučić je na sednici Glavnog odbora svoje stranke u petak rekao da je sa socijalistima dogovorio "podelu odgovornosti" u Ministarstvu finansija i privrede, na čijem je čelu lider URS Mlađan Dinkić.

Po rečima Stankovića, taj zahtev će URS "teško" prihvatiti i, ukoliko URS istupi iz Vlade, to "nikoga ne treba da iznenadi".

"Da je rekonstrukcija Dinkićevog ministarstva realna, mi bismo imali već neke najave da su URS spremni da razgovaraju o tome. Koliko sam ja video, to do sada nije bio slučaj", rekao je on.

U URS je rečeno da neće komentarisati dogovor SPS i SNS, i da će svoj odgovor dati nakon sednice Predsedništva URS u nedelju.

Izvor: Mondo

Треба ли Србији промена министара или – Дачићевог и Вучићевог курса


ЧЕМУ ВОДИ ПРОСТА ПРОМЕНА МИНИСТАРА - ЗАМЕНА ЈЕДНИХ ПАРТИЈСКИХ ФИГУРА НА ДРУГЕ?

         ВЛАСТ упорно хипнотише Србију уверавањима да је најбоља могућа, а да ће са реконструкцијом владе бити још боља!

         А питање је: може ли се у Србији ишта променити проста промена министара, замена једних партијских фигура на друге?

         Може ли Србији бити боље без промене Дачићевог и Вучићевог курса?

         Могу ли бити створене претпоставке за било какав почетак изласка из најдубље могуће кризе и (полу)колонијалне зависности од проверених историјских непријатеља Србије без смењивања самих Дачића и Вучића?

 
 
____________________________________________________________________________________________________

 
 Запад намерно слаби носиоце
  (само)окупације Србије Вучића и Дачића

 
    Избори се, не допуштају не зато што је то „скупо”, што би то „успорило наш „европски пут”” - како нас уверавају званичници, већ зато што би парламентарлно ојачала, макар и квислиншка власт, у перспективи, страхују налогодавци, могла да помисли да негде и једном престане да слуша. Наравно, ради се о неповерењу Запада према напредњацима – ем су Срби, ем су бивши радикали...
    Запад је властодршце у Влади (Вучића и Дачића) приморао не само на „реконструкцију” него и на вишемесечено, мучно наклапање о томе какве ће се рокаде направити међу моралним и стручним „титанима” у нашој власти. Тиме их додатно слабе и још више скраћују „ланац” на којем их држе
    Тако су радили и за време етнузијастичног идајника-добровољца Бориса Тадића, а тако раде и у време владавине бивших патриота, а сада принудних-издајника, Вучића и Дачића, који не само што настављају Тадићево „дело”, већ су га у томе, по свему судећи, већ сада надмашили

         НЕОБИЧНО је да Влада чија популарност, чак и према нелажираним испитивањима „јавнога (не)мнијења”, не опада – ваљда у „инат” свеопштем пропадању на свим фронтовима, на чему она истрајно ради – предузима самореконструкцију.

         Подсјетимо се, претходна Влада је почела да говори о томе када више није могла да се прави да не зна да сви знају колико је неомиљена код народа.

         То, у оквирима морално покварене прагматике, има смисла, јер тада, привидним промјенама можете изградити фатаморгану „реформи”, те чаробне ријечи на коју се већина „лијепи” - од пијаце до универзитета. Тако, умјесто да се мијења, исправља и поправља – у либерално-мондијалистичком говору: реформише – оно што не ваља (а од 2000. године су, узгред буди речено, „реформисали” и доста тога што је ваљало, чије постојање нијесмо ни запажали – док није уништено), они који су били неспособни за било шта ваљано ураде, „реформисали” су, ето, сами себе; дакле, „реформе” и даље трају, „Србија не сме да стене”.... – и сличне бесмислице које истински рад, озбиљно промишљање замјењују „имиџолошким” слагањем шарених лажица...

         Садашња Влада, и поред изузетне, окуларне некомпентентности, и поред издаје вијека потписане у Бриселу, и поред тога што је највећа странка у њој слагала бираче да ће укинути непотребну администрацију, која је од 2000. УВИШЕСРУЧЕНА, и поред свега што јесу урадили, а нијесу смјели, и нијесу урадили, а морали су, предузима „аутореформу”.

         Ми немамо непосредне увиде у стварне разлоге тога, па зато можемо само да претпостављамо, а ту је, наравно, увијек могућа грешка... Први могући разлог је да будући да су напредњаци, према свим истраживањима јачи од своје заступљености у Скупштини, а западњачки налогодавци им, по свој прилици не дају да капитализују ту предност, покушавају да без избора дођу у посјед већег броја важнијих министарских и осталих „феуда”.

         Избори се, не допуштају не зато што је то „скупо”, што би то „успорило наш „европски пут”” - како нас увјеравају званичници, већ зато што би парламентарлно ојачала, макар и квислиншка власт, у перспективи, страхују налогодавци, могла да помисли да негдје и једном престане да слуша. Наравно, ради се о неповјерењу Запада према напредњацима – ем су Срби, ем су бивши радикали...

         Друга могућност је опет повезана са Западом. Ако сама Влада говори о својој „реконструкцији”, иако је на то ни „јавно мнијење”, нити (непостојећи) јавни изрази незадовољства нијесу приморали, тада се тиме јавно признаје: „Ми смо неуспјешни!” Онај ко то ради без нужде, а ми не видимо који би био разлог томе, осим горенаведенога, тиме, у неком смислу, сјвесно себи шкоди. Зашто? Вјероватно зато што је био приморан нечим што јавно није видљиво. Ко овдје има реалну моћ, то се зна – Запад.

         Моћ у Србији, нарочито од 2008, скоро уопште не пребива у „институцијама система”, већ је код западњачких влада и у оним сферама друштва које су у пријатељским односима са Западом. То не значи да је Србија „банана-република”, јер и у таквим режимима не мора бити на дјелу „мека окупација” од стране странаца, нарочито ако се она изводи у садејству са значајним дијеловима друштвено утицајних домаћих кругова. Живимо, дакле, у стању меке (само)окупације.

         Дакле, то је наша претпоставка, Запад је властодршце у Влади (Вучића и Дачића) приморао не само на „реконструкцију” него и на вишемјесечено, мучно наклапање о томе какве ће се рокаде направити међу моралним и стручним „титанима” у нашој власти. Тиме их додатно слабе и још више скраћују „ланац” на којем их држе. Зашто? То је пракса од 2000. године, чија је суштина, што се Запада тиче: „Не можете ви нас толико да слушате колико ми вама можемо да вјерујемо.”

         Тако су радили и за вријеме етнузијастичног идајника-добровољца Бориса Тадића, а тако раде и у вријеме владавине бивших патриота, а сада принудних-издајника, Вучића и Дачића, који не само што настављају Тадићево „дјело”, већ су га у томе, по свему судећи, већ сада надмашили.

Часлав КОПРИВИЦА,
професор Факултета политичких

         наука у Београду

 

____________________________________________________________________________________________________

 
         Србији треба нова Влада са
         потпуно другачијом политиком

 
    Земљи није потребна иста партија шаха која се губи, нити нови људи који ће да раде исте ствари

         РЕКОНСТРУКЦИЈА је само замајавање народа. Нема програмских начела која би повела Владу неким другим путем од овога који је био досадашњи.

         За ових годину дана Влада је имала највише негативних резултата: предала је Косово и Метохију, иде путем ка ЕУ који је пут без циља, економија је још више пропадала, задужење је била још веће, незапосленост још већа, нестабилност је још већа. Када гледамо то стање- знамо да реконструкција не може ништа да промени сем неколико фигура, док партија шаха - која се губи - остаје иста.

         Зато ДСС не придаје значај реконструкцији и сматра да је Србији потребна нова Влада која ће да води једну потпуно другачију политику. Ова је показала само губитке и поразе.

         Зашто се прича о реконструкцији? Зато што се људи морају везати за неку причу која је обећавајућа и која каже: после годину дана смо решили да кренемо у неку врсту унутрашње обнове.

         Али, то није битно. Битни су програми и усмерења која је Влада до сада имала. То остаје исто, а сада могу само да дођу нови људи који ће да раде исте ствари. То нема сврхе.

Слободан САМАРЏИЋ,
потпредседник ДСС
 

____________________________________________________________________________________________________

 
Дачић и Вучић су продавци западне магле


    Све је то смишљено да се прикрије да је цар го и да се спроводи западни диктат територијалног, државног, економског, моралног и духовног разарања Србије
    Неће ме изненадити ни да инсценирана фарса дође и до крешченда, односно превремених избора, јер цена магле убрзано пада, а спремају се да задувају источни ветрови и растерају ту маглу
    Болест је захватила све поре српске политике и вероватно би једино адекватно решење били избори за уставотворну скупштину, после промене свих закона о изборима, медијима и странкама, односно укидање механизама који су читав политички систем учинили зависним од новца и тајних служби англоамеричке осовине и НАТО пакта

         ОВОЈ Влади и њеној „политици” није потребна реконструкција, него – деконструкција.

         Ако тројка то и не жели, то ће се неминовно десити, односно – већ се увелико дешава.

         На челу Владе су двојица бивших страначких пропагандиста, а иза њих стоје читаве западне машинерије за манипулацију свешћу. Та комбинација и не може ништа конструктивно (па ни реконструктивно) да створи, осим великих медијских манипулација, односно бучних лагарија типа „борба против криминала”, „датум”,„реконструкција”. У тај арсенал спада и велико позориште звано „бриселски преговори”. Све је то смишљено да се прикрије да је цар го и да се спроводи западни диктат територијалног, државног, економског, моралног и духовног разарања Србије. Земља и животи људи у њој постају потпуно зависни од милостиње оних који нам раде о глави.

         Ако се та извикана и мистификована „реконструкција” ипак спроведе (примећујете ли да никоме није јасно ни по којим критеријумима ни са којим циљевима), биће то не да би у Владу ушли нови министри који су то својим ангажовањем највише заслужили у својим странкама, нити да би се на министарска места довели највећи стручњаци, већ да би се на та места довели људи са неког западног списка, који ће по проценама западних тајних служби најефикасније спроводити програм разарања Србије. Верујем да такав списак наша двојица пропагандиста, односно продаваца западне магле, већ имају у џепу.

         Неће ме изненадити ни да инсценирана фарса дође и до крешченда, односно превремених избора, јер цена магле убрзано пада, а спремају се да задувају источни ветрови и растерају ту маглу.

         Отуда мој утисак да се деконструкција велике обмане већ убрзано дешава.

         Болест је захватила све поре српске политике и вероватно би једино адекватно решење били избори за уставотворну скупштину, после промене свих закона о изборима, медијима и странкама, односно укидање механизама који су читав политички систем учинили зависним од новца и тајних служби англоамеричке осовине и НАТО пакта.

         Србији треба механизам који ће да изрази, а не да мења народну свест и народну вољу – за слободом и достојанственим животом. А сви ми треба да се угледамо на одлучност и веру наших људи са Косова и Метохије, који на северу покрајине бране последњу слободну територију у окупираној Србији. Слободна Србија имаће најмоћније савезнике у Русији и другим великим и слободним земљама Евроазије.

Владимир КРШЉАНИН,
председник Покрета за Србију:
   
____________________________________________________________________________________________________

  Србији је потребно да се заустави,
   промени досадашњу власт и курс


    Србија треба да направи стратешку платформу за излазак из рупе. Ако се настави овим путем, до 2030. године ћемо да живимо у слободном пропадању

         ЗБОГ начина на који се води реконструкција види се да је то више пропагандна и маркетиншка активност него било шта друго!

         Од ње не треба очекивати баш ништа.

         Србији је потребно да се заустави, промени досадашњу власт и курс. Нажалост, то се неће догодити и зато нас чека даљи период тавореа и слободном паду.

         Нама треба курс који ће да пође од компетентног сазнања о томе где се налази Србија, какав је то свет - конкретно Европа - у којој се Србија налази; да се пође од конкретног сазнања који су наши структурни проблеми - који деценијама нисмо адекватно решавали. Када се те две ствари саберу, Србија треба да направи стратешку платформу за излазак из рупе. Ако се настави овим путем, до 2030. године ћемо да живимо у слободном пропадању.

         Све што знамо о процесима у ЕУ говори да Србија пре2030.не може да постане чланица те асоцијације. Између осталог и зато што ће та асоцијација да до тада пуде трансформисана у нешто друго.

         Дакле: Србији је потребан курс у коме ће да ради на себи, а не на другоме.

 
Љубомир КЉАКИЋ,
политиколог и публициста

       
____________________________________________________________________________________________________

Једино решење је оставка целе Владе
 и промена комплетне политике



    Ако су све странке чланице владајуће коалиције већ дале своје најбоље људе у Владу, какви ће онда бити они који ће их заменити?
    Хоћемо, поред осталог, да држава има обавезу да запосли макар једног члана породице у којој нема ниједног запосленог

         РЕКОНСТРУКЦИЈА служи за замајавање народа и скретање пажње јавности са највећих дубиоза друштва.

         Уместо разговора о реконструкцији требало би разговарати о новим задуживањима Србије, погубном путу у ЕУ по сваку националу цену, о противуставном бриселском споразуму, продаји пољопривредног земљишта странцима, о новом закону који практично укида могућност штрајка, о страним фирмама које исисавају капитал из Србије, страним банкама које у нашој земљи имају највеће каматне стопе у целој Европи, о уништавању домаће привреде услед фаворизовања стране робе и многим другим суштинским темама попут презадужених породица којима приватни извршитељи одузимају имовину када не могу да плате своје банкарске и комуналне дугове, а остали су без посла у пљачкашким приватизацијама.

         Појединачном променом министара у Влади ништа се неће променити, јер ће политика Владе Србије остати иста.

         Ако су све странке чланице владајуће коалиције дале своје најбоље људе у Владу, какви ће онда бити они који ће их заменити?

         Да ли ће одговарати они који нису добро радили и који ће бити промењени?

         Што се тиче покрета Двери једино решење је оставка целе Владе, ванредни парламентарни избори и промена комплетне политике!

         Политика за коју се ми залажемо назива се породична политика где би на првом месту у нашем друштву требало ставити породицу. То значи да ЕУ има алтернативу и да треба прекинути овај погубни пут у ЕУ, да треба донети закон о заштити презадужених породица и ограничити банкарску мафију у Србији, да се треба окренути државним пољопривредно-индустријским комбинатима и обрађивању сваког дела необрађеног пољопривредног земљишта, да држава има обавезу да запосли макар једног члана породице у којој нема ниједног запосленог, да више никада у Србији нико не сме да отпусти трудницу или да прети младим женама да ће добити отказ ако остану у другом стању...

         Ове и многе друге мере породичне политике нису могуће са овом Владом Србије и оваквом политиком која ради против интереса свих наших породица. Зато је предуслов за породичну политику не реконструкција, већ пад Владе Ивице Дачића и ванредни парламентарни избори на којима ће Двери кандиовати породичну политику, као једину нову политику у Србији и истинску алтернативу постојећим страначким моделима политичког организовања.

 Бошко ОБРАДОВИЋ,
члан Старешинства Двери

_______________________________________________________________________________________

http://fakti.org/

a šta treba, da vam predaju vlast bez izbora ?

Ако се обраћаш мени, онда се обраћаш већинском делу народа који тражи смену овог лакрдијашког владајућег састава са политичке позорници. А тиме што кажеш "нама" значи да се издвајаш од оних који то желе, те се самим тим сврставаш у групацију присталица ове владајуће политичке аномалије или си (још горе) саставни део тог "ај здраво" скупа 

Седам питања за Александра Вучића
Поводом политичко-медијске фарсе око реконструкције Владе Србије, Покрет Двери поставља врло јасна питања првом потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу.

Београд, 27.07.2013

1.Шта је било са Вашим обећањем да ћете истражити изборну крађу на ђурђевданским изборима прошле године? Да сте то истражили увидели бисте оно што Двери упорно тврде: УРС је био испод цензуса, тако да не бисте сада имали проблема да их реконструишете.

2.Зашто сте уопште гурали Динкића у Владу када није био потребан за стварање владајуће већине? Посебно, зашто сте му дали и финансије и привреду у руке, после 13 година уништавања домаће економије од стране Динкића и његових експерата? Зар нисте Ви управо били онај који га је облачио у робијашко одело и обећавао му сигурну затворску будућност, а потом га политички рехабилитовао и унапредио?

3.Која је разлика између Дачића, Мркоњића, Жарка Обрадовића или Славице Ђукић Дејановић, који су сви, као и читав СПС уосталом, огрезли у аферама, скандалима, мафијашким везама, корупцији и криминалу? Они су у целини зрели за кривично гоњење, а не лажну реконструкцију, а очито их Ви чувате од тога.
4.Када ћемо сазнати шта су резултати актуелних министара у Влади и због чега би требало да буду смењени баш поменути министри? На основу чега знамо да су они лоше радили, а да су неки други који остају добро радили?

5.Шта ћемо ако су ови министри били лаки за жртвовање као нестраначки или страначки мање значајни људи, или ако су склањани  само зато јер нису одани Вама као остали послушници у Вашој странци? Наведите нам на основу чега их тачно смењујете, а зашто у Влади остају нпр. Велимир Илић или Зорана Михајловић?
6.Ако сте пре годину дана изабрали најбоље које сте имали у Вашој странци – кога ћете онда сада поставити уместо њих? Ако то нису били најбољи, односно показали су се као лоши – ко ће за то да одговара? Где је Ваша одговорност у свему томе?

7.Ако, по сопственом признању, нисте стизали да се бавите министарским обавезама у изузетно важном Министарству одбране – ко ће за то да одговара и шта је све битно пропуштено да буде урађено у ових годину дана док Ви нисте стизали да се тиме бавите?

Имали бисмо и још много тога да Вас питамо око Косова и Метохије, продаје пољопривредног земљишта странцима, новог задуживања државе, уништавања домаће привреде укидањем царина, банкарских зеленаша, презадужених породица, нових закона о раду и штрајку, али Ви сте у реконструкцији и немате сад времена да се бавите пропадањем Србије.

Превише је и ово, г. Вучићу, питања на која нисте одговорили, а која у медијском мраку Србије нико не сме да Вам постави. Овако нам Ваша реконструкција Владе делује више као скривање правих проблема у Србији и замајавање народа још једном репризом „Бољег живота” у више десетина наставака којом се анестезира домаћа публика, не примећујући притом да за то време поред ње пролази живот.

Информативна служба Покрета Двери

vidim samo da je ta većina sastavljena od dela otporaša koji i dan danas kukaju za nekim šestim oktobrom i dela dveraša.
i šta posle izbora ? da li verujete da će te sa koštunicom uspeti da formirate većinu ?

Ни отпораши ни Коштуњави, као ни добар део оних који чине летаргијско ткиво којег се ваља решити, ускоро више неће бити у првом плану само ако се народ најзад пробуди у овој бедној држави. Томе би требало да следе фер избори у којима се гласови неће куповати и којим ће победити они који себе сматрају верним слугама народа који их је бирао, а не новим диктаторима који ће наставити распродају земље и народа разним штеточинама за 30 сребрњака. Знам да то неће бити лако али уколико у то не верујемо и уколико се не будемо тргнули из ове хроничне летаргије и започнемо нову епоху нашег живота у коме ће се вратити наша изворна етика и смисао постојања, онда нећемо имати права ни да се жалимо што идемо путем ка самоуништавању.

Двери нису партија, нити су обични букачи или плаћеничка хорда која служи да неком мути конце. Двери су глас народа коме је доста гажења и понижавања на свим нивоима свеопштег битисања. Бити поборник таквог револуционарног става не значи бити "друг члан коме књижица вири два прста из џепа" већ значи да у нечему најзад видиш помак са мртве тачке овог менталног сивила у коме живимо као духовни слепци или боље речено као немоћно јагње које се помирило са судбином и чека да га прикољу и баце на ражањ. Е па неће га моћи, док год има оних који иоле верују у правду и истину и који се на искрен начин боре за то

samo toliko.

Dveri su Seceroski danasnje politicke scene...