,,Када устима исповедамо истиниту веру, а безаконим животом одбацујемо Онога, у Кога верујемо? Челом се до земље поклањамо Христу (то нам није тешко), а нечистим делима и ругањем Га распињемо по други пут? Зар је у томе богопоштовање? Зар је у томе хришћанство? На сваког од тих се односи реч Господа у Апокалипси: „Знам твоја дела, да имаш име да си жив, а мртав си. (Откр. 3:1)“
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
U našoj kulturi naučeni smo da uočavamo individualne razlike. Tako da kada pogledate neku osobu odmah pomislite: "pametniji, gluplji, stariji, mlađi, bogatiji, siromašniji..." mi beležimo sve te dimenzionalne različitosti, stavljamo ih u kategorije i onda se prema njima tako i odnosima. I postajemo takvi da vidimo ostale kao odvojene od nas samih na način da su potpuno odvojeni od nas. Jedna od dramatičnih osobenosti postojanja je kada ste sa nekim i odjednom vidite sve ono po čemu su oni slični vama, a ne po čemu su različiti od vas, i doživljavanje istine o tome da ono što je esencija vas, što je esencija mene, je sve jedno, shvatanje da ne postoji drugo.
Sve je jedno...
Ram Dass
« Poslednja izmena: 08. Okt 2009, 17:01:15 od WhiteGoa »
You sharpen the human appetite to the point where it can split atoms with its desire; you build egos the size of cathedrals; fiber-optically connect the world to every eager impulse; grease even the dullest dreams with these dollar-green, gold-plated fantasies, until every human becomes an aspiring emperor, becomes his own God...
,,Све до оне мере до које ми помажемо Богу да нам помогне. Када иштете нешто од Бога и дуго времена не добијате помоћ Његову, треба да знате да мора да постоји гордост. Ако имамо страсти, на пример, прождрљивост, брбљивост, злобивост, завист итд, а уз то имамо још и гордост, Бог не помаже, јер спречавамо благодат Божију. А и самом склоношћу према гордости, спречавамо Бога да нам помогне, па макар се борили и молили можда и више него што је потребно. Немогуће је да Бог не помогне, ако не постоји бојазан да ће човек то да припише себи. Чим нестане склоност према гордости и човек успостави душевно здравље, ослободиће га Бог одмах од страсти која га мучи и наградиће га због напорне борбе. Зато, да бисмо добили помоћ, треба да помогнемо Богу и смирено да кажемо: '' Тако сам бекористан, Боже мој, молим Те, опрости ми и помози ми. '' Тада Бог помаже јер душа заслужује помоћ, зато што се препустила Његовим рукама добре и смирене воље. ''
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
Старче, зашто је крив неко ако не разуме колико је зло оправдавање?
,,Зашто је крив? Зато што је крив! Када неко непрестано оправдава самога себе и мисли да га други не схватају, да су сви неправедни и да је само он тај који трпи, да је он жртва. А шта је често најчудније? Иако је сам био неправедан и крив, каже: '' Ја бих прихватио неправду, али не желим да онај други испадне крив ''. Значи, тражи за себе оправдање, на изглед из ... љубави, како би пробудио савест у оном другом, за којег мисли да му је нанео неправду, па да не би бацио кривицу на њега! Или, почиње да даје гомилу објашњења, да не би онај други случајно нешто погрешно разумео, па да не ... испадне крив! Видите ли како ђаво танано води игру? '''
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
4. "Our enemies are innovative and resourceful, and so are we. They never stop thinking about new ways to harm our country and our people, and neither do we."
4. "Our enemies are innovative and resourceful, and so are we. They never stop thinking about new ways to harm our country and our people, and neither do we."
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«