Život je velikih ljudi uvek mučeništvo. Bilo da je tragična sudbina htela da im kuje dušu na nakovanju fizičke i duševne boli, nevolje i bolesti; bilo da im je život bio pokoran, a srce im se kidalo na vidiku patnje i neizrecive sramote, pod kojom stenjahu njihova braća: oni su se jednako hranili kruhom svagdašnje kušnje i bejahu veliki energijom, kao što i kušnjom. Krepimo se njihovom srčanošću; jesmo li suviše slabi, otpočnimo jedan čas glavom na njihovim koljenima. Oni će nas utešiti. Iz njihovih posvećenih duša teče reka snage i silne dobrote. I nije ni potrebno, da ispitujemo njihova dela i da čujemo njihov glas; čitaćemo već u njihovim delima, u povjesti njihova života, da život nikada nije veći i plodniji, ni srećniji, nego kad je u nevolji. R. Rolland
Свето Предање је све од Богочовека, све од светих Апостола, све од светих Отаца, све од Цркве, у Цркви, Црквом. Свети Оци нису друго до само „чувари апостолских предања”. Сви они, као и свети Апостоли, јесу само „сведоци” једне и једине Истине = Свеистине: Богочовека Христа. Њу они неућутно исповедају и проповедају, они - „свезлатна уста Бога Логоса. Богочовек Господ Исус Христос је један и јединствен и недељив. Исто тако је и Црква и јединствена и недељива, јер је она оваплоћење Богочовека Христа, продужено кроза све векове и кроза сву вечност. Таква по својој природи, таква и у својој земаљској историји, Црква се не може делити. Од ње се само може отпасти. Та једносност и јединственост Цркве је Богочовечанског карактера од почетка па кроза све векове и кроза сву вечност.
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приписујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни.
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
Баците какву хоћете ствар у смрдљиви суд, и та ствар ће издавати од себе рђав задах. Исто тако бива и са поступцима другога у души рђавога човјека. Он мисли да на свијету уопште нема добра човјека, ни добрих људи. Лопов сматра и друге за лопове; лицемјер не допушта да има људи искрено побожних; роб тијела неће да вјерује да је могуће сачувати непорочност и невиност душе и тијела.
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«