O snovima:

-San je sveta knjiga a mnoge svete knjige nisu ništa drugo do sami snovi.
                                                                 Umberto Eko
-Svi naši snovi mogli bi da budu ostvareni ukoliko bi smo imali hrabrosti da im istinski težimo.
                                                                 Volt Dizni
-Sve one stvari koje je čovek zaboravio,vrište u snovima tražeći pomoć.
                                                                 Elijas Kaneti
-Snovi se ostvaruju:da nije te mogućnosti,priroda nas ne bi podsticala da ih sanjamo.
                                                                 Džon Apdajk 

Svaki Bog sedi u svojoj sferi. Mladi smrtnik ulazi u dvoranu neba; i stoji on sam sa Bogovima samima, i oni izlivaju na njega blagoslove i darove i zovu ga da se priblizi njihovim prestolima. U tom trenutku, i onda i bez prestanka padaju mecave Iluzija. On misli da se nalazi u grdnoj gomili  koja se ljulja na ovu i na onu stranu, i cijih pokreta i dela se i on mora pridrzavati: misli da je siromah, siroce, neznatan. Luda gomila ga gura ovamo, onamo, besno zapovedajuci da bude uradjeno cas ovo, cas ono. Ko je on da se odupre toj volji i da misli i radi za sebe? Svakog trenutka dolaze nove promene, i pljuste nova razocarenja koja ga ismevaju i zbunjuju. A, kada se zatim vazduh, na trenutak, rascisti, i oblaci se razmaknuse, Bogovi sve jednako sede oko njega na svojim prestolima - oni sami, sa njim samim...
Emerson

-  zelite mnogo, tezite smelo i daleko i visoko, jer visoki ciljevi otrkrivaju i umnogostrucavaju snage u nama. Pogresno je i opasno udariti sebi suvise blisku metu, jer to znaci izneveriti i sebe i druge, ostati duzan zivotu. Kod postavljanja ciljeva budite hrabri i velikodusni, mislite smelo i gledajte daleko.
                                                               Ivo Andric

-  koliko cu ziveti, to je stvar tudje volje, ali od mene zavisi da dokle god zivim, zivim kao covek.                            Seneka

-  imaj vremena za rad - to je cena uspeha.
   imaj vremena za razmisljanje - to je izvor moci.
   imaj vremena za igru - to je tajna mladosti.
   imaj vremena za citanje - to je osnova mudrosti.
   imaj vremena za prijateljstva - to je put srece.
   imaj vremena za sanjarenje - to je put ka zvezdama.
   imaj vremena da volis i da te vole - to je privilegija bogova.
   imaj vremena da gledas oko sebe - suvise je kratak put za sebicnost.
   imaj vremena za smeh - to to je muzika duse.   
                                                               irska poslovica

-  duh nekog naroda, njegov kulturni nivo, njegova drustvena struktura, dela koja njegova politika moze pripremiti, sve to, i vise, upisano je u njegovu fiskalnu istoriju. Onaj ko zna kako da slusa te poruke cuje grmljavinu svetske istorije jasnije nego bilo gde drugde.         prof. dr Jozef Sumpeter

-  lepa rec je kao lepo stablo, koren mu je duboko u zemlji, a grane se pod nebo uzdizu.                                           Mesa Selimovic

-  ko ne zna, a ne zna da ne zna, opasan je - izbegavaj ga.
   ko ne zna, a zna da ne zna, mlad je - nauci ga.
   ko zna, a ne zna da zna, spava - probudi ga.
   ko zna i zna da zna, mudar je - sledi ga.
                                                                Konfucije

- sta je vrednije od zlata - dijamant. Od dijamanta - znanje. od svih dobara na svetu znanje je najbolje: ono se ne moze ni uzeti, ni dati, ni kupiti ni prodati; ono ostaje zauvek tvoje kad ga jednom steknes.
                                                                Hitopadesha

-  mislis li godinu dana unapred, posej zito. Mislis li na deset godina unapred, sadi stablo. Mislis li na sto godina unapred, poucavaj narod. Posejes li zito jedanput, i zet ces samo jedanput. Posadis li stablo, ubrat ces plodove deset puta. Budes li poucio narod, ubirat ces stotinu puta. Dades li nekome ribu, nahranit ce se jedanput. Naucis li ga ribariti, hranit ce se citav zivot.
                                                                S  c    ]
-  kad ostali narodi imadnu koristi od nasih velikih ljudi, cije su tvorevine i ideje izdrzale svetsku konkurenciju, onda ce se tek priznati da smo ravnopravni sa civilizovanim narodima.
                                                                 akademik Jovan Cvijic

-  u nauci svi se mi uzajamno dopunjavamo i potrebni smo jedni drugima. Nauci su potrebne sve vrste ljudi - kazemo ovo radije nego nauka moze da podnosi sve vrste ljudi. Monisticki pristup predsavlja stvarnu opasnost nauci.
                                                                 A. H. Maslov

- resenja koja nude ekonomisi nisu nista manje obmanjujuca nego sto su bila resenja teologa na cije su mesto dosli. Pa ipak, ne smemo napustiti nadu da ekonomika moze uciniti napredak ka nauci, odnosno veru u to da prosvecivanje nije beskorisno. Ali, pre nego sto krenemo napred, neophodno je rascistiti put od raspadajucih ostataka zastarele metafizike.
                                                                 J. Robinson

- ja bih voleo da ne budem posmatran, a narocito slusan, nego da budem citan. Ako iceg od mene ima vrednog, to je u mojim knjigama. Ostalo je kalo.
                                                                 Borislav Pekic

-  o retka sreco vremena u kojima smes misliti sto hoces, a reci mozes sto mislis.                                                       Tacit

-  nije dovoljno samo znati, treba i hteti. Nije dovoljno samo hteti, treba i uciniti.                                                      Gete

-  u ekonomiji gde je jedina izvesnost neizvesnost, jedini siguran resurs konkurentske prednosti je znanje. Kada se trziste promeni, pojave se nove tehnologije, konkurencija uveca, a proizvodi postanu zastareli preko noci, uspesne kompanije su one koje konstantno kreiraju novo znanje, sire ga kroz kompaniju i ugradjuju ga u nove tehnologije i proizvode.
                                                                Isujiro Nonaka

-  sve se menja, sem smrti i utaje poreza.    B. Franklin

-  nizasta se ne zalazem, nista ne predlazem, ja samo izlazem.
                                                               Ogist Kont

-  Onaj koji zeli da ostane covek od znanja mora uvek iznova da se trudi; to nije stalno stanje, on mora da ide putem koji ima srca.
                                                               D. Huan   

-  Ne citajte da biste protivrecili niti primali za gotovo ono sto pise, vec da biste merili i rasudjivali o onome sto ste procitali.
                                                               Bacon

-  drzava bez deficita ili premalo radi za svoju buducnost ili suvise zahteva od svoje sadasnjosti.                                     Lorenz von Stein

-  znanje je tek onda znanje kad je steceno naporom vlastite misli, a ne pamcenjem.                                             Tolstoj

-  najbolje obrazovanje nije ono koje nam pruza sam informacija, vec ono koje nam zivot uskladjuje sa sveopstim postojanjem.
                                                               Tagora

-  kao sto njiva, mada plodna, ne moze radjati bez obrade, tako ni duh ne moze stvarati bez ucenja                           Ciceron

-  znanje je jedini instrument proizvodnje koji ne podleze opadajucim prinosima                                                 J. M. Clark

-  skola daje znanje, ali ne i pamet             Servantes

-  nauka je izvor svega, izvor opstanka, izvor dosadasnjeg zivota i izvor buduceg zivota. bez nauke ne bi mogao da se zamisli savremeni zivot, a ne treba govoriti kakav ce biti, ako se naukom budemo bavili.
                                                              J. Pripis

- novac nije zaista nista, ali je puno novca vec nesto. Novac je sesto culo koje omogucava da uzivaju ostalih pet. Stedljivost je kada covek ne trosi novac, koji inace i nema                           narodna

-  ko je samo ekonomist, ne moze da bude dobar ekonomist
                                                               prof. dr Fridrih von Hajek

- ko se povede za praksom bez teorije, taj je kao kormilar koji se ukrca na ladju bez kormila i kompasa i nikad nije siguran kuda plovi.
                                                                Leonardo da Vinci

- potrebno je da bi delo moglo da zivi, da svi delovi cine celinu, da i najsitniji delic najneznatnijeg sastojka bude u sluzbi celine.
                                                                Ten

- fizika napreduje produbljivanjem ispitivanja sa makro ka mikro pojavama, a ekonomija prosirivanjem ispitivanja mikro na makro pojave.
                                                                 prof. Alfred Marshal

- i najlepsim teorijama ja predpostavljam neospornu ocevidnost eksperimenta.
                                                                 Faradej

- mnostvo ne cini drustvo                           Bacon (Bekon)

- ono sto vodi i vuce svet, nisu lokomotive, nego ideje.
                                                                 Viktor Igo

- hteti! -sta je vece na svetu od ozbiljne volje?
                                                                 Misle

- na pocetku posla misli na svrsetak.           narodna

- kad bih morao da izgubim svoje fabrike ili svoju organizaciju, ne bih oklevao da zrtvujem fabrike, koje bih mogao ponovo izgraditi, dok u jednoj generaciji ne bih mogao obnoviti svoju organizaciju, tj. dobro izabran i dobro formiran kolektiv u kome je svaki clan na mestu na kome je najkorisniji.
                                                                 Endrju Karnegi

- nista ne doprinosi vise redu i organizaciji nego kad se svaka stvar drzi na njenom pravom mestu.                               Fenelon

- volis li zivot? Onda, ne rasipaj vreme - jer je ono materijal od koga je zivot sagradjen.                                                  Franklin

- uciniti velike pripreme da bi se kasnije proslo sa malo naredjenja - eto izvrsne formule.                                         Fremenvil

- pokazati greske i zablude da bi se sprecilo njihovo ponavljanje i popravile posledice - to je cilj kontrole.                      Fajol
--------
- da mi je da zavrsavam posao kao sto ga srbi pocinju   
                                                                 turska narodna

                                            K o n f u c i j e   -   mudrac, filozof, prorok

- Plemenit covek radi na principu. Na dobro ucvrscenim principima Put moz da raste i da se siri.
- Plemenit covek kome nedostaje ozbiljnosti ne moze da bude postovan i ne moze da ima pouzdana znanja. Plemenit covek je pre svega odan i veran svojoj reci. Prijatelji su mu samo oni koji dele njegove zahteve i on se ne plasi da ispravlja sopstvene mane.
- Sklad je izvor citave ljudske aktivnosti. Negujte sklad zbog sklada.
- Mogu da razgovaram citav jedan dan sa njim, a da mi on ne protivureci ni jedan jedini put i to ide dotle da bi moglo da se pomisli da je on glup. Pa ipak, ja znam da kad ostane sam on ima svoj nacin da rastumaci sto sam mu rekao. Daleko je on od toga da bude glup.
- Posmatraj nacin reagovanja jednog coveka, ispituj njegove porive, saznaj u cemu srecu pronalazi. Zar to nije siguran nacin da ga upoznas?
- Dobar ucitelj je onaj koji je sposoban da u ponavljanju starog u njemu pronadje i novo.
- Plemenit covek ne pridikuje ono sto treba raditi dok nije uradio ono sto propoveda.
- Plemenit covek je nezainteresovan i tezi univerzalnom; prost covek se, posto ne poznaje univerzalno, zatvara u krug istomisljenika.
- Uzaludno je uciti bez razmisljanja; razmisljati bez ucenja je opasno.
- Znati da se zna kada se zna i znati da se ne zna kada se ne zna; to je pravo znanje.
- Slusaj sta se okolo govori, i izdvoj sve sto je sumnjivo da bi oprezno govorio samo o onom sigurnom, onda si siguran da neces mnogo gresiti. Kada se malo sta zali od onoga sto je receno i kada covek ima malo sebida prebaci zbog onog sto je uradio, unapredjenje i nagrade dolaze sasvim prirodno.
- Znati gde je Pravda i ne drzati do nje je najgori kukavicluk.
- Pravi plemeniti ljudi ne traze nadmetanje. Cak i za vreme takmicenja lukovima oni se pozdravljaju i jedan drugome ustupaju mesto pri ulasku u salu; posle nadmetanja svi piju u zdravlje pobednika. Cak i tokom takmicenja plemenit covek ostaje plemenit.
- Neka ti boraviste bude tamo gde vlada Zen: tu je lepo ziveti. Ako to nije slucaj, kako mudrosti teziti?
- Onaj ko ne poseduje Zen nesposoban je da opstane kako u nesreci tako i u sreci. Covek Zena se jedino u Zenu dobro oseca; sto se tice pametnog coveka, on od Zena za svu dobit zna.
- Jedino je covek Zena sposoban za pravu ljubav i pravu mrznju.
- Sve dok volja tezi ka Zenu ona ne moze da pocini nikakvo zlo.
- Pocasti i bogatstvo su ono sto covek ajvise na svetu zeli, ali bolje je toga se odreci nego se udaljiti sa Puta. Ponizenje i siromastvo su ono cega se najvise na svetu covek kloni, medjutim bolje je prihvatiti ih nego se sa puta udaljiti. Plemenit covek koji se od Zena odvaja nije vise tog imena dostojan: plemenit covek je onaj koji se od Zena ne odvaja cak ni u vreme obeda, kada zuri ili je pod bremenom dogadjaja.
- Greske su karakteristicne za one koji ih cine. Cak, po tim se greskama moze raspoznati plemenit covek od coveka niska roda.
- Pristalicu Puta koji crveni zbog toga sto je lose hranjen ili obucen ne vredi i dalje izdrzavati.
- U svetskim poslovima plemenit covek nema neelasticno drzanje odbijanja ili prihvatanja. Pravda je njegovo pravilo.
- Plemenitom coveku draga je vrlina, coveku niska roda materijalna dobra. Plemenit covek nosi u sebi smisao za pravdu, dok covek niska roda jedino na privilegije misli.
- Onaj koga jedino koristoljublje vodi, privlaci na sebe mrznju i ogorcenje.
- Nimalo se ne brini ako nisi na polozaju, ali se trudi da za njega budes sposoban; uopste se ne brini sto nisi poznat, ali se trudi da toga budes dostojan.
- Moj Put proizilazi iz jedne jedine misli koja povezuje sve. Strogost prema sebi, blagost prema drugima.
- Plemenit covek poznaje Pravdu, covek niska roda jedino za korist zna.
- Ako sretnes coveka od vrednosti trudi se da mu slican budes. Ako sretnes obicnog coveka potrazi njegove mane u sebi samome.
- Budi gospodar nad sobom malo ces pociniti gresaka.
- Plemenit covek voli da bude spor na recima, ali brz na delima.
- Vrlina nikada nije usamljena, oko nje se stvara krug.
-  U pocetku sam slusao sta su ljudi govorili pretpostavljajuci da ce gest odgovarati recima; ali, sada posto sam ih cuo posmatram njihovo ponasanje.
- Ono sto ne bih zeleo da mi drugi urade ni za sta na svetu ne bih zeleo da ucinim drugima.
- Kada nauci neku pouku njemu ni do cega vise nije stalo nego da je primeni i sve dok to ne uspe njegova jedina bojazan je da tome poucava nekog drugog.
- Moj ideal je da ne hvalim sopstvene sposobnosti i da ne izlazem svoje zasluge.
- A, moj ideal je da ulivam starcima vedrinu, prijateljima poverenje, mladima osecanje.
- Kada cu sresti coveka sposobnog da uvidi svoje mane i da sam sebi sudi?!
- Malo zahtevati od sebe kao i od drugih, zar se onda ne razlikuje da se bude veoma lako zadovoljan?
- Tri zalogaja pirinca, dva gutljaja vode, jedna losa odaja - sve sto neko drugi ne bi mogao da podese nije uticalo cak ni na njegovu vedrinu. Divan covek!
- Usavrsavaj se na modelu plemenitog coveka, a ne na modelu coveka niskog roda.
-  Priroda koja prevladava obrazovanje je osiromasena, obrazovanje koje prevladava prirodu je sitnicavo. Jedino njihova harmonicna kombinacija daje plemenitog coveka.
- Ljudski zivot pravicnosti tezi. Ako pravicnosti nema on se prepusta slucaju.
- Onaj koji Put poznaje nije jednak onom koji ga voli. Onaj koji Put voli nije vredan onoga koji u njemu blazenstvo nalazi.
- Oni cije su sposobnosti vece od osrednjih mogu uvek da postignu vise. Sa drugima se moze razgovarati ako se ostane na njihovom nivou.
- Mudrost je vracati pravedno ljudima dugove i postovati duhove i demone drzeci ih na odstojanju. Zen znaci sukobiti se sa najtezim, a posle misliti na zetvu.
- Pametnom coveku se voda dopada, coveku Zena planina; jednom pokret, drugom odmor. Pametan covek srecno zivi, covek Zena dugo zivi.
- Plemenit covek koji je, prosirujuci svoje znanje, sposoban da ga prilagodi obrednom nece moci da izda Put.
- Praktikovati Zen znaci poceti od sebe samog: zeleti zbrinuti druge isto toliko koliko covek zeli da zbrine samog sebe i zeleti njihov uspeh onoliko koliko se zeli svoj. Crpi iz sebe pomisao onoga sto za druge mozes da ucinis, eto kako ces na put Zena stupiti!
- Prenosim ucenje Starih, ne stvarajuci nista novo, jer mi se ono cini dostojno vere i pristoji se.
- Poznavati vrlinu a ne negovati je, prikupljati znanja a ne produbljivati ih, slusati kako se o Pravdi govori a ne upraznjavati je, uvideti svoje sopstvene mane a ne otklanjati ih, eto sta me upravo brine!
- U casovima dokolice Ucitel je bio najopusteniji covek na svetu i najvise se smejao!
- Zadovoljiti se prostim pirincem i sa malo vode da bi se zivelo, svojom savijenom rukom kao uzglavljem a, medjutim, u tome naci srecu. Bogatstvo i pocasti steceni na neposten nacin za mene su samo oblak koji prolazi.
- Ucitelj nikada nije govorio o neobicnim stvarima niti o duhovima, ni o sirovoj snazi niti o delima protiv prirode.
- Kada se ljudi setaju, pa makar samo utroje, svako je siguran da je u drugom pronasao ucitelja, imajuci u vidu ono sto je dobro da bi ga podrazavao i ono sto je lose da bi ga u sebi samom ispravio.
- Nikada mi nece biti dato da upoznam zaista dobrog coveka; bio bih suvise srecan da pronadjem jednog jedinog coveka cvrstih principa. Ali, u svetu u kome Nista treba da bude Nesto, Praznina da bude punoca, a Nedostatak Izobilje, gde pronaci tog principijelnog coveka?
- Ima mnogo onih koji nemajuci znanje deluju pogresno i naopako: ja nisam od tih. Treba mnogo da slusam da bih od toga prihvatio ono najbolje, da mnogo vidim da bih ono sto je dobro zapamtio: ovo je drugi stupanj znanja.
- Da li je Zen zaista nedostupan? Zazeli ga sa zarom i bice u tebi.
- Dostignuti Zen ili, utoliko pre, uzvisenu mudrost, tome ne bih mogao da tezim. Sve sto mogu da kazem, to je da tome tezim citavim svojim bicem i nikada nisam umoran dok poducavam.
- Rasipnistvo vise kao odraz tastine nema granica, dok umerenost zapada u sitnicavost. Ali je jos uvek sitnicavost bolja od bezgranicne tastine.
- Pogledajte plemenitog coveka, kako je slobodan i vedar! A kako je covek niska roda mracan i uznemiren!
- Ucitelj je bio blag, ali jak covek, velicanstven a nije zastasivao, uctiv a prirodan.
- Kada je ptica na izdisaju njen je krik potresan; kada je covek na izdisaju njegova je rec istinita.
- Postoje tri stvari kojima plemenit covek u svom praktikovanju Puta treba da da prednost: njegovo ponasanje i njegovi pokreti ce biti bez zestine i drskosti; njegov izraz, njegovo lice bice ozareno istom verom; njegove reci, njegove intonacije bice oslobodjene niskosti i vulgarnosti.
- Biti obdaren, a ne crveneti sto se konsultuju oni koji to nisu u tolikoj meri; imati mnogo poznanika a ne oklevati da se konsultuju oni koji ih manje imaju. Imati mnogo, a izgledati kao da se nista nema; biti ispunjen a izgledati praznim; primiti uvredu a ne zestiti se.
- Narodu treba pokazati kako da sledi Put a ne treba mu objasnjavati razloge za to.
- Osetljivi su na nepokornost i na pobunu oni koji su zaljubljeni u junastvo a tesko podnose siromastvo i oni koji liseni Zena tesko podnose stroge kritike.
- Ako je covek sujetan ili sitnicav svi talenti sveta nece mu ni za sta sluziti.
- Retko je da onaj ko tri godine uci ne tezi dobrom polozaju.
- Pridrzavaj se uvek dobre stroge vere, posveti se ucenju, brani Put pa i po cenu svoga zivota. Ne ulazi u zemlju u kojoj je vlada nestalna; ne boravi u zemlji u kojoj se bune. Pokazi se tamo gde Put vlada pod Nebom, a ako to ne mozes bolje je da se povuces. Ako je zemlja verna putu stidi se siromastva i mraka; ako to nije slucaj treba se stideti bogatstva i pocasti.
- Zestina bez pravicnosti, neznanje bez obazrivosti, jednostavnost bez prave vere, to sve prevazilazi moje shvatanje.
- Uciti to znaci ziveti u sumnji da se nikada cilj nece dostici i gubiti ono sto je vec nauceno.
- Ucitelj je bio oslobodjen ove cetiri stvari: misli bez osnova, kategorickih izjava, tvrdoglavosti i egocentrizma.
- Pretpostavimo da imate retki biser. Da li biste ga cuvali u zatvorenoj kutiji ili biste ga skupo prodali? Ucitelj odgovara: prodao bih ga naravno, ali jos uvek cekam ljubitelja pravih vrednosti.
- Sve prolazi kao ova voda; nista se ni danju ni nocu ne zaustavlja!
- Ucenje vrlini se moze uporediti sa uzdizanjem brezuljka: ako onda zanemarim da brezuljku nedostaje samo jedna kosara, sav moj trud bio je uzaludan. I obrnuto - da bih to uporedio sa ravnanjem zemljista - ako sam raskrcio teren pomocu jedne jedine kosare, i istrajao, siguran sam da napredujem.
- Postoje mladice osudjene da nikad ne procvetaju, ima drugih koje procvetaju ali nikada plod ne daju.
- Mladi treba da nam ulivaju postovanje: kako mozemo da znamo da njihova buducnost nece biti vredna nase sadasnjosti? To ne znaci da, ako je covek napunio cetrdeset ili pedeset godina a da nista vredno nije ucinio, ne zasluzuje da ga postuju.
- Kako ne prihvatiti stroge propise  i ne ispravljati se prema njima. Kako ne odobravati umesne savete i ne analizirati ih. Za one koji se zadovoljavaju odobravanjem bez analize i prihvatanjem bez svog ispravljanja ne mogu nista da ucinim.
- Budi pre svega odan i veran svojoj reci. Za prijatelje izaberi jedino one koji tvoje ciljeve dele. Ne plasi se ispravljanja svojih mana.
- Velika vojska moze da bude lisena svoga komandanta; ali svako onaj ko Putu tezi ne moze da se svoje volje lisi.
- Mudrac je oslobodjen svake neizvesnosti, covek Zena svake zabrinutosti, hrabar covek svake bojazni.
- Ima osoba sa kojima se moze uciti, ali se ne moze Putu teziti; druge sa kojima se moze Putu teziti, ali se ne moze ocvrsnuti u obrednom; pa opet drugi sa kojim se u obrednom moze ucvrsnuti, ali se ne moze dostignuti rasudjivanje.
- Sve dok se ne zna sluziti ljudima kako onda moze da se sluzi njihovim senima?! Sve dok se ne zna sta je zivot, kako onda moze da se zna sta je smrt?!
- Ko je bolji od Zizanga i Ziksije? Ucitelj: Zizang se suvise zuri, Ziksija nedovoljno. Ucenici:  znaci Zizang je bolji? Ucitelj: suvise se zuriti ne vredi nista vise od nedovoljno se zuriti.
- Ne gledaj i ne slusaj ono sto je protivno obicajima, ne govori o tome i, u najboljem slucaju, ne ponasaj se protivno obicajima.
- Kada si na jvanom mestu ponasaj se kao da si u prisustvu poznatog gosta. Kada si u vladi ponasaj se prema narodu sa ozbiljnoscu onoga ko prisustvuje velikoj zrtvi. ono sto ne bi zeleo da ti ucine ne cini drugima. Tako nikakvu mrznju neces navuci na sebe, pa bilo da si u sluzbi drzave ili neke poznate porodice.
- Plemenit covek je onaj ko ne oseca ni nemir ni bojazan.
- Ako dok sebe ispituje ne pronadje nikakvu mrlju, kakav bi nemir i kakvu bojazan mogao da oseca?
- Plemenit covek obavlja svoje duznosti bez pogreske, prema drugima se ponasa sa postovanjem i ima smisao za obicajno.
- Vidovit je onaj covek koji ne dopusta da na njega uticu ni razorno dejstvo klevete ni zaostren mac optuzbe. To je neko ko daleko vidi.
- Vladati znaci bdeti da narod ima dovoljno hrane, dovoljno oruzja i sebi osigurati njegovo poverenje. ucenik: a, ako bi se trebalo lisiti jedne od ove tri stvari koja bi to bila? ucitelj: oruzje. ucenik: a od preostale dve? ucitelj: hrane. Ljudi su smrtni. Ali bez poverenja naroda nijedna se drzava ne moze odrzati.
- Obrazovanje je vazno isto koliko i priroda, isto kao sto priroda nije manje vazna od obrazovanja. Kada je koza izlizana, pa bila ona od tigra ili leoparda ne vredi nista vise od koze psa ili ovce.
- Ako seljaci imaju dovoljno, kako vladar moze jedini da nema? A, ako su seljaci siromasni kako da on jedini zivi u izobilju?
- Ucvrstiti svoju vrlinu to znaci drzati se date reci i biti lojalan i drzati se Pravde kao krajnjeg cilja svoga ponasanja. Sto se iluzije tice, evo jednog primera za to: voleti nekoga i zeleti mu zdravlja, a zatim ga mrzeti i zeleti mu da hiljadu puta bude mrtav; jednog dana zeleti da zivi, a drugog da umre. Oh, ne, naravno, zbog bogatstva, vec zbog promene, nista vise.
- Onaj koji je kroz neprestano uvecavanje svoga znanja sposoban da ga prilagodi obrednom nece moci da skrene sa Puta.
- Plemenit covek potpomaze da se ispuni ono sto je u drugima dobro, a ne lose. Covek niska roda radi suprotno.
- Posto je ministar video kako zemlju pustose lopovi, zatrazio je savet od Konfucija. Ovaj mu je odgovorio: da vi niste pohlepni, platili biste ih da ne kradu.
- Vrlina plemenitog coveka jaka je kao vetar, u coveka niskog porekla slaba je kao trava koja se na vetru povija i poleze.
- biti cestit po svojoj prirodi, voleti Pravdu, znati analizirati reci, istrazivati neki izraz, klanjati se pred drugima, to je nacin da se postigne autoritet, pa bilo to u drzavi ili u plemenu. Sto se poznatosti tice nositi masku Zena koju nasi pokreti opovrgavaju i toga se drzati a da se u sebe ne posumnja ni za trenutak, evo nacina da se ona postigneu nekoj drzavi ili nekom plemenu.
- Upregnuti se u posao, a posle na uspeh misliti, zar to ne ucvrscuje vrlinu? Okomiti se na sopstvene mane, a ne na mane drugih, za to nije nacin da se one odstrane? Sto se iluzija tice, da li ce ti biti dovoljan jedan primer: u naletu besa toliko biti van sebe pa time cak ugroziti sigurnost svojih roditelja?
- Zen znaci voleti ljude.
- Mudrost znaci poznavati ljude. To znaci  znati izabrati ispravne ljude i staviti ih iznad rdjavih ljudi tako da se ovi osete ukorenim. 
- Prijatelja treba verno savetovati i voditi ga sa taktom. Ako je to nemoguce, ne treba na tome insistirati niti cekati da vas zbog toga vredjaju.
- Plemenit covek, zahvaljujuci svom obrazovanju, stice prijatelje, a kroz prijateljstvo Zen donosi pobedu.
- Vladati znaci pokazati primer, primer rada i nikada se od njega ne zamoriti.
- Pocni time sto ces sebi potcinjenima pokazati njihove duznosti. Znaj da oprostis njihove male pogreske. Potrudi se da unapredjujes najsposobnije. Odaberi one koje poznajes. Ako postoje neki koje ti ne poznajes zar mislis da ce zadugo biti zanemareni?
- Neka se vladari odaju Pravdi i nece biti ni znaka nepokornosti; neka se odaju dobroj veri i niko se nece usuditi da govori protiv vrline.
- Ne pozuruj stvari, ne zadovoljavaj se malim zaradama. Ko stvari pozuruje ne dostize svoj cilj; ko se zadovoljava malim zaradama ne moze da resi velike probleme.
- Covek Zena je ugladjen i razborit u privatnom zivotu, marljiv i ozbiljan dok radi, odan u ljudskim odnosima: takav je i takav ce ostati, pa makar da boravi medju najvecim varvarima ovog sveta.
- Onaj cija vrlina nije istrajna nece izbeci zlu kob.
- Plemenit covek skladno govori i ne prihvata kompromis; covek niska roda se upusta u kompromis a ne dostiz sklad.
- Lako je sluziti plemenitom coveku, tesko je laskati mu. Pokusajte da mu laskate: za ono malosto on duguje Putu to je izgubljen trud. Ali on svakome zna da odredi duznost za koju je sposoban. Coveku niska roda je tesko sluziti, a lako laskati. Laskajte mu do mile volje; bilo sta da duguje Putu, to je utoliko pre dobitak. Ali ako vas on zaposli ocekivace od vas da znate sve da radite.
- Plemenit covek je po prirodi  veliki gospodin, i nema potreu da se pravi gospodinom; covek niskog roda se stalno pravi gospodinom a nikada ga takvim ne smatraju.
- Nesalomljiv, odlucan, prostodusan, tvrd na recima: takav je onaj koji je blizu  Zena.
- Plemic je covek koji u isto vreme zna da bude kritican, da mnogo trazi i da je blagonaklon. Kritican je i mnogo trazi od svojih prijatelja, blagonaklon je prema svojoj braci.
- Sramno je ako se misli samo na platu, pa bilo da se zemljom vlada kako to Put nalaze ili ne.
- Plemic koji suvise drzi do svoje dobrobiti nije tog imena dostojan.
- Ako je zemlja privrzena Putu imaj smelosti da zauzmes polozaj kako recima tako i delima. U suprotnom, dok se otvoreno ponasas vodi racuna o svojim recima.
- Ako je covek obdaren moralnom snagom i isto tako elokventan nije isto sto i elokventan covek obdaren moralnom snagom. Ako je covek Zena hrabar nije isto sto i hrabar covek koji ima Zen.
- Moze, avaj, da se desi da plemenitom coveku nedostaje Zen. Ali, da covek niskog roda ima Zen, to je nemoguce.
- Kako govoriti o naklnonosti za nekoga ako se od njega mnogo ne zahteva? Kako govoriti o odanosti nekome ako se ustrucavamo da ga savetujemo?
- Ziveti u siromastvu bez ikakve zelje za osvetom, to je zaista tesko, u poredjenju sa tim lezati na zlatu bez drskosti ne kosta nista.
- Onaj ko bi bio spreman da se u ime Pravde odrekne neke koristi, cak da svoj zivot stavi na kocku, i koji ni za sta na svetu ne bi zaboravio davnasnja obecanja, taj bi vec mogao da se smatra kompletnim covekom.
- Put plemenitog coveka se uzdize, coveka niskog roda se spusta.
- Nekada se covek obrazovao da bi samog sebe usavrsio; danas to radi da bi mu drugi povladjivali.
- Plemenit covek nikada sebi ne dozvoljava, pa makar to bilo samo u mislima, da ne bude na svojoj duznosti.
- Trebalo bi da se plemenit covek stidi ako njegove reci ne odgovaraju njegovom ponasanju.
- Put plemenitog coveka sastoji se iz tri stvari: iz Zena koji oslobadja svake uznemirenosti, mudrosti koja odstranjuje svaku nesigurnost i junastva koje oslobadja svake bojazni.
- Neka te ne zabrinjava sto se za tvoje mogucnosti ne zna, vec se radije brini sto ih nemas dovoljno.
- Zar nije superioran onaj ko ne zivi u ocekivanju da ce ga nadmudriti ili optuziti da ne drzi zadanu rec, a ima hitrinu da to na vreme shvati?
- Pravednoscu se suprotstavlja nepravdi, vrlinom treba uzvratiti na vrlinu.
- Duboku vodu predji odeven, pri plitkoj vodi zadigni haljinu.
- Odgajati u sebi vaznost i ozbiljnost tokom svakog posla i odgajati u sebi sposobnost da pomazemo drugima i uzgajati u sebi snagu da narodu obezbedjujemo mir i podsticemo hrabrost, to treba uciniti da bi se postalo plemenitim covekom.
- Dok je covek mlad ne pokazuje nikakvo postovanje prema starijima; kada odraste nema nista vredno da pokaze ljudima; kao starac je uvek tu da nam zagorcava zivot!- to nije dobro.
- Ne samo da plemenit covek moze da upadne u bedu vec joj se hrabro suprostavlja. Covek niska roda je taj koji se prepusta najgoroj razuzdanosti.
- Moja misao proizilazi iz jedne jedine ideje koja povezuje sve.
-Kako su retki oni koji za moc vrline znaju!
- Budi odan i dostojan vere dok govoris, budi posten i ozbiljan na delu, i svima ces se nametnuti, pa makar morao da zivis medju svim varvarima ovog sveta. Ako ti u recima nedostaju odanost i dobra vera, ozbiljnost i postenje na delu, ostaces u svom selu i niko te nece postovati. Neka ovo zlatno pravilo bude uvek ispred tebe; posmatraj ga kao da je upregnuto u jaram tvojih kola. Onda mozes biti siguran da ces se nametnuti drugima.
- Ne govoriti o Putu sa covekom sposobnim da razume znaci pokvariti jednog coveka. Govoriti o Putu coveku nesposobnom da razume znaci pokvariti svoje reci. Mudrac se poznaje po tome sto nista vise ne kvari coveka od reci.
- Vatren sledbenik Puta, pravi covek Zena, daleko od toga da drzi do zivota ako ga on kosta Zena, zrtvovace ga ako je potrebno da Zen opstane.
- Onaj ko ne vidi daleko ubrzo ce upasti u nepriliku.
- Od sebe mnogo zahtevaj a malo od drugih, to je nacin da se sacuvas od ogorcenja.
- Za onog ko se stalno ne pita ''sta treba uraditi i kako to uraditi?'' ne mogu nista da ucinim, apsolutno nista.
- Ima ljudi sposobnih da zajedno provedu citav dan u brbljanju koje nema nikakve veze sa Pravdom i da se zadovoljavaju beznacajnim igrama duha: zaista tuzan prizor.
- Pravicnost je cak srz plemenitog coveka. On je kroz obrede upraznjava, a svojom smernoscu istice. Poverenjem koje uliva doseze veliku pravicnost, istinitu proporciju plemenitog coveka.
- Plemenit covek se mnogo vise boji da ostane bez sposobnosti, nego da one ostanu nepoznate.
- Briga plemenitog coveka je da ne  nestane a da za sobom ne ostavi tragove primernog zivota.
- Plemenit covek zahteva sve od sebe, covek niska roda ocekuje sve od drugih.
- Plemenit covek dok cuva svoje dostojanstvo nikada ne izaziva svadje; on je drustven a da nije pristalica.
- Lep govor moze da zameni manu vrlinom, lako nestrpljenje moze da pokvari velike namere.
- Covek svojom voljom prosiruje Put, ali nema Puta koji bi mogao da prosiri srce malodusnog coveka.
- Uciniti gresku a ne ispraviti je, to je tek prava greska!
- Dogadjalo mi se da ceo dan ne jedem i celu noc ne spavam, da bi se odao meditiranju: bez rezultata. Vise od toga pomaze ucenje.
- Plemenit covek vozi svoj brodic prema Putu, ne prema materijalnim potrebama. Neko uzalud obradjuje zemlju, mozda ce upoznati glad; neko drugi provodi godine u ucenju i to ce mu se mozda isplatiti u vidu dobre nagrade. Tako se plemenit covek ne boji oskudice, vec se pre brine o Putu.
- Onaj ko raspoznaje vrlinu intelektom, ali mu nedostaje Zen da je sacuva, osudjen je da izgubi. Ko raspoznaje intelektom a cuva Zenom, ali mu nedostaje ozbiljnost da je upotrebljava nece nikada imati postovanje naroda. Ko je prepoznaje intelektom i ima dovoljno Zena da je sacuva i dovoljno ozbiljnosti da je upotrebljava ali ne vlada prema obrednom jos uvek nije idelan vladalac.
- Sposobnosti plemenitog coveka ne mere se sitnim odgovornostima, ocituju se u velikim; sposobnosti, pak, coveka niska roda, su na visini samo malih zadataka.
- Za narod je Zen mnogo vazniji za zivot od vode i vatre. Ima ljudi koji umiru zato sto su hodali po vodi ili vatri, ali umire li se ikad zbog toga sto se stupa putem Zena?
- Plemenit covek je cist ali ne i obazriv; pravedan ali ne i neelastican.
- Ima tri vrste korisnih i tri vrste stetnih prijateljstava. Korisna prijateljstva su prijateljstva sa ispravnim, iskrenim i ljudima velikog znanja. Nekorisna prijateljstva su prijateljstva sa neiskrenim, preljubaznim ljudima i dobrim govornicima.
- Postoje tri vrste korisnih i tri vrste nekorisnih zadovoljstava. Korisna su kada se uziva u lepom redu obreda i muzike, u drustvu velikog broja prijatelja od vrednosti i u razgovorima o drugima u cemu su oni najbolji. Skodljiva zadovoljstva su kada se odajemo drskoj raskosi, raspustenoj dokolici i kada provodimo zivot u bancenju.
- Ne treba napraviti tri greske u prisustvu otmenog coveka: govoriti a da vam to on nije odobrio - to je prenagljenost; ne govorti kada vam on to odobri - to je pretvaranje; govoriti a ne posmatrati izraz svoga lica - to je zaslepljenost.
- Teziti dobrom i u strahu da se ono nece dostici, cuvati se zla kao kipuce vode, to sam cuo i upraznjavao.
- Po svojoj prirodi ljudi su jedni drugima bliski, ponasanje ih udaljava.
- Samo dve kategorije ljudi mogu da izbegnu svakoj promeni: veoma mudri i veoma glupi ljudi.
- Vladar koji ka Putu napreduje voli sve ljude; narodom koji ka Putu napreduje lako je vladati.
- Biti sposoban za pet stvari pod Nebom, to je Zen, a to su: smernost, velicina duse, postenje, marljivost i velikodusnost. Zbog smernosti vas svi postuju, velicinom duse zadobijate srce naroda, postenjem zadobijate opste poverenje, marljivost vam omogucuje efikasnost poduhvata, a velikodusnoscu cete zasluziti da vam drugi sluze.
- Znas li da svaka od Sest Vrlina moze da ima kobnu stranu? Ako nema ljubavi moguca je svaka deformacija; ljubav za Zenom se preobrazava u bezazlenost, ljubav za znanjem u povrsnost, ljubav prema postenju u stetu, ljubav prema pravicnosti u netoleranciju, ljubav za junackim delima u neposlusnost i na kraju ljubav prema strogosti u fanatizam.
- Strogo se drzati da bi se zamaskirala slabost karaktera znaci uvuci se krisom kao lopov.
- Prodati usput ono sto se o Vrlini culo znaci napraviti od toga dobar posao.
- Bedni najamnici! Kada nemaju posla ne mogu da se smire dok ga ne dobiju, a kada ga imaju trude se da ga izgube; a onda, na sta sve nisu spremni da ga zadrze?
- Naglost je bila samo netolerancija sitnih napora, ona je danas razularenost, razuzdanost; ponos je bio ukocen, danas je naprasit do nasilja; jednostavnost je bar bila garancija za ispravnost, za nasih dana je maska obmane.
- Dobrocudan izgled i lepe reci su retko znak prave vrline.
- Sta je nebu potrebno da govori? Cetiri godisnja doba se smenjuju, sto celjadi se mnozi.
- Junastvo bez smisla za Pravdu plemenitog coveka vodi u neposlusnost, coveka niska porekla u razbojnistvo.
- I plemenit covek oseca mrznju. Gnusa se onih koje zabavlja da javno izlazu mane drugih; one koji zbog svog niskog polozaja vole da klevecu svoje pretpostavljene; one koji su puni junastva naustrb obrednog, puni odluka i slepo smeli. Prezirem svakog ko hoce da proturi lukavstvo kao znanje, aroganciju kao hrabrost, potkazivanje kao pravicnost.
- Tesko je postupati sa osrednjim ljudima i zenama: ako ste suvise blizu smatraju da im  je sve dopusten, a ako ste daleko osecaju ogorcenje.
- Covek koi je u cetrdesetoj godini omrazen ostace to citavog zivota.
- Biti spreman, u ime Pravde, staviti svoj zivot na kocuku ili se odreci neke koristi, biti sasvim sabran tokom prinosenja zrtve i pokazati pravu zalost u zalosti: sta vise zahtevati od plemica?
- Ima ih koji praktikuju vrlinu a da je ne sire koji se uzdaju u Put a da se ne angazuju. Sto se nas tice njihovo postojanje?
- Za mene,plemenit covek treba da postuje ljude od vrednosti i da tolerise sve, da se divi dobrima a da zali nesposobne. Ako sam iznad drugih, zar ne mogu da budem tolerantan? Ako sam ispod njih, zar oni ne treba da mene drze na odstojanju? Kada ce onda na mene doci red da to cinim?
- Ne treba nikako prezirati umeca, cak i ona najskromnija. Ali, ako hoce da se izjednace sa velikim teznjama, razlikuje se da se u tome covek ponizi. Tako se plemeniti covek u to nece upustiti.
- Biti iz dana u dan svestan praznina koje treb popuniti, i biti sposoban da se iz meseca u mesec sacuva ono sto je nauceno, to znaci voleti ucenje.
- Siriti svoja znanja, a ne gubiti iz vida svoj cilj, ispitivati uvek vise da bi covek sebe upoznao, evo ko do Zena drzi.
- isto kao sto zanatlije zive u svojim radnjama da bi usavrsili svoj zanat, plemenit covek zivi u ucenju da bi se usavrsio u Putu.
- Covek niska roda koji neku gresku ucini, uradice sve sto je moguce da je prikrije.
- Plemenit covek ima tri lica: izdaleka ima strog izgled, izbliza se otkriva ljubazno lice; ali cim progovori njegova strogost izaziva postovanje.
- jedino onome ko nikada ne krsi visoke principe dozvoljeno je poljeslobode u detaljima.
- Potpuno si zavrsio svoju duznost? Onda se posveti ucenju. Smatras da si dovoljno ucio? Prihvati se duznosti.
- Greske plemenita coveka su kao pomracenja sunca i meseca: jedva da je napravio jednu svi to vide, jedva da se popravio, svi se pogledi ka njemu uzdizu.
- Plemenit covek sebi ne dopusta nikakvu nemarnost, pa neka ima posla sa gomilom ili grupicom ljudi, saneznatnim ili vaznim stvarima: nije li on velik gospodin bez nadmenosti? Plemenit covek otmenoscu svoje kape i svoga odela zasenjuje one koji ga izdaleka vide: zar nije uznostit bez strogosti?
- Ko ne priznaje Nebesku naredbu ne moze da bude plemenit covek. Onaj koji ne prihavata obrede ne moze da se potvrdi. Ko ne poznaje vrednost reci nece moci da upozna ljude.

Dobrica Cosic

- Ako hoces da zivis, nista ti smrt ne moze.
- Zla noc. Nema coveka ni za rec.
- Prerovo kuka, a ti pevas, bezumnice! Sin ti pogino, 40 dana bilo u subotu, a ti sviras. - Sviram za trojicu zivih. Na ovom svetu, Acime, odvajkada, jedan kuka, drugi peva. Kuka ko mora, peva ko sme. Nikad nije bilo da svi kukaju. Od svakog zla, postoji gore.
- Ti koji previse vole zene, vole samo sebe.
- Nemoj im davati dukate za rat. Kad nisu imali za mir, ne treba im ni za rat.
- Sta vredi coveku da nece, kad carevi hoce.
- Ko ima veka, ima i puta i zaklona.
- Nije rdjavo, gazda-Acime, i pravda je da nas makar rat malo poravna, pa da nas ista boljka boli, od istog da nas je strah, istom da se nadamo.
- Zlu, Djordje, treba uvek u inat. Na zemlji niko ne moze da pobedi inat.
- Daje im radostan sto im daje, misleci na unuka, na Adama: on je uzivao da daje sirotinji, sve sto su zatrazili dao bi. Taj Bog mora to da zna.
- Pa, postoji valjda, neko ko u ovoj vaseljeni i zlu odredjuje meru i vek. -Da, ako i postoji, ja ne smem samo u njega da se uzdam.
- Od lopova, sve je lopovsko.
- Covek bez groba nije se ni rodio. Bez belege za sobom, nije ni postojao.
- Kad su nesrece velike i kad na narod padnu, ne sme covek sam da im uzmakne. - Glava moga sina Adama mora se uzmaci.
- Sloboda ima smisla jedino za onoga ko ima nadu.
- Neuspeh u nasoj sredini ucini coveka budalom. Osramoti ga. Ponizi, isprlja. Ideji se niko ne suprodstavlja idejom, nego nipodastavanjem i psovkom. Znanje se ismejava. Istina mrzi i prezire.
- Bas te pogreske, male a zanavek, ponekad nam donose i najvecu radost. I sav znacaj u zivotu. A, uz to, bez tih pogresaka u mladosti, nema ni mudrosti u starosti.
- Ideje ti, sinko, vrede samo dok se sapucu. I sto ih tise sapuces, to se dalje cuju. Cim pocnes da vices ideje, niko ti ne veruje.
- To sa srecom i buducnoscu, to se, Vukasine, gata od Evine jabuke. Ko sasavije smisli - veci je prorok. Ko ludje strada - veci je svetac.
- Niko na ovoj zemlji ne zna sta je za ljude jedino dobro i uvek korisno.
- Mene je mnogo strah ljudi koji nece kompromise i sporazume sa ljudima.
- Ako je narod u zabludi, njega iz te zablude ne izvode ni mudraci, ni proroci.Vec vreme i nesrece.
- Strpljenje je njegov jedini talenat. Strpljenje, koje mu narod pripisuje u mudrost. Kad ga svi izgube, on ga ima napretek.
- Kuca i grobovi se ne sele. Vojska i postoji da to odbrani. Ako propadne Srbija, neka propadne i moja kuca.
- Muskarci veruju samo onim zenama koje ne vole.
- Kad zivotom vladaju vecni zakoni, kad se svemu znaju ishodi, zasto ljudi uvek sudbonosno grese? Zasto ka groblju ne podjemo drugim putem? Postoji li?
- Ljubav se ne nadoknadjuje. To osecanje ima svoje i samo jedno vreme.
- Ako u ovom vremenu jedna nacija izgubi inteligenciju - izgubila je rat, bez obzira kako se on na bojistu okoncao.
- Na ovom svetu ne postoji nijedan cilj koji zasluzuje da radi njega ljudi budu naterani u kasarne. Ne postoji nijedna zastava koja zasluzuje da ljudi pred njom u znak pozdrava stoje.
- Nipokoju cenu ne smem izneveriti svoja ubedjenja. Ko ne izdaje sebe, ne izdaje ni druge.
- Moramo da zivimo, a ne da izginemo, psi ministarski i generalski! Ziveli smo pod Turskom, pod pasama i janicarima, zivecemo i pod Franjom. Sta ce mi drzava? Treba mi sin. Spasi mi ga.
- Kad si na svom, svako ti je zlo manje.
- Nesrecan neprijatelj nije sposoban da cini velika zla. Oni srecni i zadovoljni, oni imaju snagu za nasilja i necovestva.
- Poznajem dosta ljudi i devojaka koji zasluzuju da se radi njih prevrne svet. A, ja sumnjam u ljude koji vole mnogo ljudi.
- Ideali su ipak najsvirepiji izum.
- Nicemu zivot ne sme da bude cena.
- Blago coveku kome danas veruju.
- U ratu se mora imati cvrsta vera. U Boga i u sebe podjednako.
- Oci najduze pamte.
- Biti sam, to je jedina nesreca koja ne prolazi dusu. Ona ostaje u njoj.
- Muskarci zive od ideja u buducnosti. Zene od secanja.
- Pod patnjom covek zacuti.
- Pomagao je tajno. Gospodski. Nijednim se dobrocinstvom nije pohvalio.
- Ima ljudi iz ambicije cine dobro.
- Ovde se ni zlu ni dobru ne zna ni mera ni kraj.
- Nista nas tako ne ujedinjuje kao bol.
- Covek koji zbog necega hoce vlast, moze da ima sve slabosti sem zene. Vojskovodja moze da ima sve strasti, sem za pare. Hudoznik, pesnik, moze imati sve poroke sem vlast.
- Osecanja se nagrdjuju kao i telo.
- Zemlju oremo ralicama, a imamo najmoderniju haubicu.
- Nije li ljudska glupost mati svih zala na ovom svetu?
- Spasi mi ga, Vukasine, spasi mi sina. Kazi mi bar ime coveka koji je sad mocan i ima dusu. Ja za takvog imam. Koliko hoce, imam.
- U politici je mnogo vaznije ono sto se ne kaze, od onog sto se govori.
- Nesrecni ljudi moraju biti zli. A, dok su zli dotle mogu da trepe i da se bore.
- Ako ga umom i voljom ne nadvisi, cime ce onda? Sreca posluje oko para i zena, u sudbinu naroda ona ne proviruje.
- Velika bitka pocinje velikom mislju.
- Bog moze da bude svirep i nepravedan, a komandir je duzan da bude dobar i pravedan.
- Prva bitka je uvek protiv sebe. Ko je izgubi, izgubio je i poslednju.
- Razliciti ljudi, razliciti im i casovnici. Svako ima svoje dvanaest.
- Panika treba da ustukne pred razumom i hrabroscu.
- Neka budu ljuti i uvredjeni, neka mrze koga hoce i sve na svetu, samo neka ne budu utuceni i ocajni.
- Sve sto dolazi od neba pripada coveku. Sviralom, a ne sabljom okupljaju se ljudi.
- Ljudi moraju prvo da se bave sobom, pa onda otadzbinom. Ljudi treba sebi da lice na ljude, pa da im vredi zivot i treba sloboda.
- Prijateljstvo je rod. Rod koji covek po dusi izabira. Ono sto voli, a sto nema.
- Ima, sinko, ljudskih glava koje nisu skuplje od konjskih. A, zlo ne radja zlo.
- Otadzbina se moze razumeti samo u ratu i ozbiljno voleti jedino u porazu.
- U porazima, mnogo cesce od porazenih, ponizi se pobednik.
- Covek se rodi dobar ili zao. Nista tu ni skole, ni vaspitanje ne pomazu.
- To nam je nacionalno svojstvo - svirepi smo prema svemu sto volimo.
- Meni je zadovoljstvo da postujem coveka. Ja ne znam sta je lepse od toga.
- Postovanje se mnogo mucno stice. Ono se ne nasledjuje. Ne moze ni da se kupi, kao cin i zadovoljstvo. Nikakvom silom ne moze da se postigne i utera u coveka. Ne mozes ni da ga izmolis. Najgore je sto se najteze sacuva. Otmu ti ga ljudi, pojede ti ga vreme. Malo je ljudi koji postovanje odnesu u grob. A, kakvi su ti kojima treba poljubiti ruku? Posteni, bogati, hrabri? Pametni. Ako je neko ljudski pametan on ne moze da bude ni kukavica ni pokvarenjak. A, takav nije ni siromasan.
- Otadzbina bez pravde ne zasluzuje veliku zrtvu.
- Sve sto ljudi cine, a nije necasno i nikom ne smeta, treba ciniti. Ne valja se mnogo izdvajati ni u postenju. Sta vas kosta da malo verujete? Niko ne zna odakle coveku dolazi spas.
- Ratna hrabrost nastaje iz grozne mrznje ili iz najveceg ponosa.
- Podvig ima znacaj i lepotu samo kad se medju ljudima cini. Hrabrost za koju niko ne zna i koja se ne vidi, kakva je to hrabrost?!
- Sa potcinjenima ne deliti poraze. Samo uspehe deliti sa njima.
- Devojka i vojnik samo jednom gube cast. Jedino oni ne mogu da okaju sramotu.
- Rat se gubi u dusi. Tu se prvo i dobija.
- Kad ljudi ne zele zene, ne zele ni slobodu. Zena i otadzbina ne odvajaju se u ljubavi nego u vremenu. Zna se kad se sta radi i kako.
- Predlozicu vas za Karadjordjevu zvezdu ako ovaj natmureni stab armije necim malo zasmejete.
- Ljubav, bilo kakva i bilo cija, u sustini, stvar je topline i dodira. Coveku treba mnogo malo pa da bude srecan. Ako pored otadzbine postoji jos nesto sto zasluzuje da se radi toga ratuje, to je zena.
- Rat svagda donosi neku svoju zlu pravdu. Neku svoju opaku ravnotezu.
- Vreme nikad ne radi za slabe i male. Oni moraju da rade i za sebe i za vreme.
- Ti koji bulje u zar i cute uz vatru, ako Bogu nisu veliki duznici, onda drugome zlo smisljaju.
- Vera ima donji i gornji kraj. Donji kraj vere je u dusi. To nikad ne predje u rec.
- Sve sto sa vremenom nije usaglaseno, neminovno propada. Raditi protiv vremena nije razumno.
- I kad je najocajniji covek vapi za nadom.
- Napacen covek vise voli da ga dobrim prevaris, no da ga u muci sa celom istinom ostavis.
- Sve su nesrece samo iz gluposti.
- Nista veliko ni trajno nije pocelo iz sitnog racuna.
- Sloboda je kad me nije strah da volim i postujem ono sto po svojoj pameti i dusi volim i postujem. I da  ne volim i ne postujem ono sto necu. Ali, svako ima neku svoju slobodu.
- Samoca je sudbina i prokletstvo svakog ko raspolaze mocima koje nisu u pravima ljudske vecine.
- U porazu covek mora biti hrabar i postojan. U uspehu, covek treba da je lukav i razuman.
- Jedino zena zasluzuje da se laze.
- Pobeda bez pravde u sebi nije pobeda. Ko samo mrzi ne moze biti pravedan.
- Sila i zlo pod jednom su kapom.
- Covek najpre treba da se odredi prema Bogu, a potom i prema svetu.
- Nicega, nicega nema tacnog osim nistavnosti svega onoga sto mi je pojmljivo i velicanstvenosti necega neshvatljivog, ali najvaznijeg.
- Dobri smo samo onoliko koliko smo patili i koliko nas je strah patnje.
- Nema te maste koja moze da zamisli kakva sve zla mogu da pocine ljudi koji ne misle.
- Kada ljude nije strah i kad nisu gladni oni lakse bivaju dobri.
- Covek bez dece, ima li otadzbinu? Coveku bez dece ne treba ni sloboda. Bez zivog svog za sobom, smrt je konacna.
- Nema od kajanja gore nesrece.
- Ne moze se voleti zivot, a da se ne voli smrt.
- Ukoliko su zavidinici na nizem stupnju od objekta svoje zavisti, utoliko im je zavist manja. Ali, kad su zavidinici blizu mogucnosti i prava onoga kome zavide, onda ga paranoicno, zverski mrze. To je razumljivo: na svakoj vlasti covek se mora ozbiljno bojati samo onih najblizih, prvih saradnika.
- Autoritet se podriva poverenjem prema potcinjenima. Potcinjeni ne smeju znati o cemu njihov gospodar razmislja i sta ga interesuje.
- Ako covek ima nekakvog smisla, taj mu smisao jedino proslost otkriva i potvrdjuje.
- Velikim nesrecama najteze je saznati pocetak.
- Najcesci su porazi od bezvrednog protivnika.
- Covek nema pameti da pojmi da su mu beznacajni protivnici najopasniji neprijatelji.
- Svetini jedino obmane bude nadu. Istina ih vodi u rdjava raspolozenja.
- Ne veruj ni u sta sto se na strahu temelji.
-To je ono prokleto u coveku: patnja se duze pamti. Postoji, nad citavim zivotom jedan jedini ljubavni bol, jedan jedini ljubavni poraz. Toliki da sve druge sagori.
- Svaka buba i muva ima nagon za odrzanjem. A, covek i nesto vise. Postojati, to ne znaci ziveti pod svim datim okolnostima.
- Ljudi sve zaborave, sem tudju sramotu.
- U velikoj ljubavi nema niceg neobicnog, osim njenog kraja.
- Kad bi ti znao kakav je rizik verovati bednima.
- Zivot nema manju silu od smrti. A, ponekad je i jaci, veruj.
- Covek koji ne zazeli da umre, taj ne zna zasto zivi.
- Zivot se na ovom svetu nikome ne duguje. Nikom! Ni majci, ni deci, ni prijateljima, ni jednom idealu! Zivot je moje, jedino moje neprikosnoveno pravo.
- Ja smatram da postoje razlozi za zivot, ali ne uvek, i ne za svakog. Ponekad, nema smisla ziveti bas radi zivota. Ali, o tome se ne moze ubedljivo razgovarati. Sva su ta velika pitanja zivota sasvim licna stvar. O njima se cuti. Sto je gusci mrak, tim bolje.
- Zivot je beskraj istina, tajni i radosti sve dok mislite. Treba samo misliti, i nema bezizlaza.
- Dokazuju se samo male stvari... Neke lazi... Velike se istine ne dokazuju. Ni zivot.
- Znate li da je Betoven ogluveo na vrhuncu svoga stvaranja, potpuno ogluveo, a nije se obesio; Dostojevski je imao tesku epilepsiju i ne samo da nije pucao u svoju glavu, nego se nikome nije ni pozalio na svoju bolest. Ljubav prema sudbini, preporucuje filozof.
-  Covek na vlasti mucenik je iskusenja.
- Covek ako i ubije coveka, moze dusu da sacuva.
- Kako sam nekada mogao verovati da za nas cilj treba svi da izginemo? Sta ce nam ta sloboda bez onih zbog kojih nam je i bila potrebna sloboda?!
- Nikad ne zahtevam od ljudi ono sto ne mogu sam da ostvarim.
- Ako smo spremni da se zrtvujemo za ljude, moramo nesto postovati u njima. Svako ima po neku zisku dobra u srcu.
- Nema krvnika kome ljubav ne treba, ni zlotvora koji brata nece.
- Priroda, sloboda i narod cine nadahnuce i sadrzaj umetnosti...

o braku:

-brak je lutrija u kojoj muškarac u zalog stavlja svoju slobodu,a žena svoju sreću.
                                                               Fransoaz Sagan
-oženi se na brzinu,kajaćeš se natenane.
                                                               naša poslovica
-i kad spavaju na jednom jastuku,muž i žena sanjaju različite snove.
                                                               mongolska poslovica
-brak je nalik na pečurku.da li je dobra ili otrovna primeti se kad je kasno.
                                                               Migel de Servantes

Lepo receno

bolje biti malo lud, nego malo pametan
                                          Srbi

 "Mi greshimo kad ochekujemo da nam zivot pokloni ono shto bi trebalo sami u sebi da pronadjemo. Zelimo da nash zivot ima neki smisao-ali zivot ima onoliko smisla koliko smo mi u stanju da mu damo. Buduci da chovek nije savrshen i da to ne moze da uchini sam, religija i filozofija su pokushale da pruze uteshne odgovore na ovo pitanje i oni svi vode do istog zakljuchka: smisao zivota je samo u ljubavi-koliko smo sposobni da volimo i da sebe dajemo, toliko ce nash zivot imati smisla....
Vi pokushavate da nadjete utehu u prirodi i razocharani ste, kazete da je 'pasivna i apatichna'. Ali koliko vi imate simpatija za tu prirodu? Niste videli ni osetili njen zivot, kako od bube do drveta svako bice mora da se bori, da radi, da se muchi i odriche da bi postalo deo Svega, da bi se povinovalo njegovim zakonima po cenu borbe i zrtava. I vi ste, znachi, prema njoj bili apatichni i hladni - tu je problem. Razmislite."       

                                                                                                  Hese



pozz