moglo bi se reci da ste obojica u pravu ,ali u stvari obojica niste u pravu
kao i u bilo kom poslu ,i u trgovini narkoticima postoji segmentacija trzishta :droga za bogate (npr koks) ,droga za srednji sloj (hors) ,droga za nizi sloj (ekseri),droga za sirotinju (marihuana,lepak) ....

Mesate pojmove u veoma kompleksnoj temi i problemu. Sve sto je receno je tacno a i nije. Ima socijalnih faktora - klinci rade ono sto je kool - ima pshicko-psihijatriskih faktora - ima fiziolosko-genetskih faktora. Sta god da je uzrok veoma je diversifikovan i nikada nije jedan jedini vec uvek kombinacija vishe njih.

Mnogo supstanci koje ljudi regularno korista su narkotici. Ukljucujuci kafu, kakao, secer i jos mnog toga. Moze reci da je ceo zivot modernog coveka balansiranje i manipulacija bola. Life is pain and get use to it! Neko to moze neko ne moze a neko nece. Mnogi od nas koriste lake i bezopasne narkotike konstantno (kafa i chokolada), neki drugi koriste malo teze povremeno (vutra, duvan, alkohol, X) - ali kolko toliko mogu uvek za sebe da kazu "nisam zavisan" - ako hocu mogu da prestanem. Neki drugi kazu "ne mogu da prestanem jer se plasim ili jednostavno ne zelim". Stvar cele stvari je limit bola koji nas organizam moze da istrpi - svaki narkotik je samo nacin kupovine vremena da se sa tim bolom suocimo. Svako suocavanje sa bolom je put ka samom sebi i put upoznavanja samog sebe i upoznavanja sopstvene snage. Sto vishe koristimo narkotike "bol" u nama se akumulira a narkotici su brana koja nas sprecava da se sa njim suocimo. Najcesce bezanje od bola pocinje u adolescenciji i ako se ne stane na put tome iz toga se vrlo tesko izlazi.

Mnogo sam se rasplinuo - lecenje je moguce teoretski ali u vecini slucajeva sve ostaje samo na teoriji. Svaka narkomanija je linija manjeg otpora i vecina ljudi nije spremna tako lako da je napusti kada je jednom proba. Zivot jeste patnja i to jeste njegova sustina - bezanje od patnje je bezanje od bola ali je isto bezanje od zivota. Neko jednostavno nema snage da se suoci sa zivotom i zavrsava ga shodno tome.

Batine i apstinencija tesko da mogu ikoga da izlece bar ne na duzi rok .

Složio bi se sa decky999 da je bazična psihološka osnova pribegavanja narkoticima bežanje od bola i svih ostalih životnih problema "veštački raj" Tome bitno doprinosi moderna civilizacija koja ima imperativ hedonizma što je utkano u sve pore društva, pa i roditelji pod tim uticajem tako odmalena vaspitavaju decu, i pri tome ne mislim samo na bogatije staleže, i siromašni to rade, čuveno naše "Da mi se dete ne muči" Time se odmalena stiče pogrešan stav prema samom sebi i realnosti društva oko sebe, pa to nije pokretač samo narkomanije već mnogih devijacija u ponašanju. Hemijsku zavisnost tela od hemikalija mogu izlečiti, ali je tu psihološku želju za olakim uživanjima teško izlečiti zato što su praktično svi takvi po strukturi ličnosti. Postoje prilično dobri lekovi za odvikavanje telesne zavisnosti od alkohola, ali je nemoguće izlečiti čitavo društvo koje ima kult alkohola.

Ako roditelj pravilnije vaspitava dete, učeći to dete da se sve vredno u životu plaća trudom, trpljenjem i istrajnošču to dete će biti suočeno sa sredinom van porodice koje ima drugačije vrednosti, i to ne sa usamljenim pojedincima, već je to masovno i opšteprihvaćeno, pa se javlja sindrom "13tog praseta" koji donosi niz problema.

Ta priča o organizovanom lečenju narkomana je skidanje vrha ledenog brega, da bi uvek onaj mnogo veći deo isplivavao na površinu, a nama u suštini smeta samo to što se taj vrh ogaraveo, oni koji su preterali pa više ne uživaju kao nekad, već svojom narkomanskom bolešcu pate i remete naš lep vidik životnih uživanja. Da li se narkomani leče zato što je droga nezdrava, ili zato što su počeli teško da pate pa ustvari ta patnja nama smeta i to lečimo?? Jer je patnja nedopustiva u modernom društvu! Pijana svadba se slika za večnu uspomenu a pijanac koji ozbiljno pati od alkoholizma se šalje na lečenje. Slično je i sa drogom, nije problem što neko uzima drogu, već to postaje problem kad počne da od toga pati i zadaje probleme drugima, remeteći njihovi lagodu. (sad sam konačno uhvatio suštinu mog stava!)

Zivim u okruzenju gde je broj narkomana veliki i u stalnom porastu.Oko 80% njih potice iz nizeg srednjeg staleza i siromasnih porodica.Svi su na heroinu.Svi su po nekoliko puta isli na lecenje i skidanje ali opet su se vracali.Samo dvojicu momaka znam koji su duze od godinu dana ostali cisti, a i dalje su.Njihov nacin zivota se okrenuo za 360 stepeni.Promenili su drustvo i nasli  neka interesovanja koja ih zaokupljaju.

Ovo što je iljušin linkovao sam pogledao je u suštini jako dobro pogotovu ako sam narkoman poseduje želju da se izleči i započne drugačiji život, odlazak u planinsku oazu kao presecanje dotadašnjeg toka života i određeno duhovno preusmeravanje ličnosti. Treba biti realan pa priznati da je često porodica smetnja pri lečenju jer ne umeju pravilno da se postave i time opterećuju onog koji se leči, pa je izolacija u novoj sredini dobra metoda. Neko će sa pravom primetiti da je ovaj stacionar "kap u moru" ali će bar neko tu nači svoj spas. Meni se nameće zaključak da se stacionar iz prvog posta za one koji se protive lečenju, pa su tu onda drugačije metode lečenja.

sada kad citam to sto se napisali shvatam zasto nam zemlja ide u propast!vi niste normalni!vidi se da nemate pojma o narkomaniji!
kada je moj brat padao u apsistencijalnu krizu, zvali smo oca porfirija, znas li HRISCANKA na sta se svodi lecenje u kovilju??Na dolazenje na predavanje jednom nedeljno, da li ti stvarno smatras da je to dobro??Mislis da se neko tako moze izleciti!
Da ispravim Hriscanka, ako se tako mozes nazvati ja sam ceo raspust provela tamo, letnji, dakle dva meseca, pomazuci tamo!I kako mislis da se svi ti ljusi prehrane ako se lecenje ne placa???u pocetku se nije placalo, ali je to postalo neophodno!Druga stvar otac branislav nema kucu nego samo brvnare u kojima su smesteni narkomani i razni bolesnici. Centar u Loznici je napravljen, zato sto je otac jednog narkomana dao svoje imanje u dobrotvorne svrhe i rekao sta ce mu sve to ako mu je sin bolestan. Moj brat je sada zdrav i ima isti zeleni sjaj u ocima kao kad je bio decak, on nikada nece potpuno se otarasiti tog osecaja ali bar ima blagostanje.
a to kakvu buducnost imaju deca oca branislava, ta buducnost ce upisati granicu izmedju tebe i njih, jer oni zrtvujuci se za zdravlje preko sto ljudi, imaju uverena sam nebesku buducnost i mislim da je to mnogo vaznije od neke karijere, uostalom nije otac taj koji im treba obezbediti zivot, jer onima koji su to uradili svojoj deci deca im bas i nisu daleko dogurala!Sigurna sam da ce deca oca branislava imati bolju buducnost, nego ti koja tako pljujes po coveku koji daje sve da produzi nekoliko zivota.
On je deo njih jede ono sto i oni, radi sa njima i sve....a novac koji dobija kupuje smestaj za te narkomane i kupuje namirnice, mislis li zaboga da je lako prehraniti 200narkomana bez i jednog evra.
Izvini sto mislim da nam je glupa demokratija to i donela i mislim da je primitivni vid lecenja mnogo efektniji nego moderni, jer veruj mi moda i zapad su nam to i doneli.
a tebe draga hriscanka treba da bude sramota, i pokrij se da te svet ne vidi...jer kako kaze monah arsenije u jednoj od svojih knjiga: Da bi covek mogao ispravno da sudi o necemu, morao bi prvo sam to da iskusi, zatim razmotri, sistematizuje, potom sagleda kao formulisan problem i konacno predlozi jasno resenje, ne teoretski vec na delu, kako je i sam doziveo, proziveo i preziveo.
a isto tako smatram da ja ne treba da sudim o drugim ljudima, jer ja nisam nikakav sudija, ja nisam bog niti sveta trojica, a ponajmanje da sudim o ljudima koje ne poznajem, kao sto ti ne poznajes oce, popadiju  i njihovu decu.
a tebi BF svaka cast na odgovoru, tebi hriscanka neka je bog u pomoci i neka se smiluje nad tvojom dusom, tebi slicnim tebi.zbogom

IMAGINELO I ILJUSHIN SVAKA VAM CAST, NA ZDRAVLJE I NA SPASENJE

И на живот вечни.Амин,Боже дај! 

Морам да кажем да тек сада ову тему заиста сматрам отвореном јер се појавило искуство супротно оном које је имао приређивач .Ми који нисмо лично заинтересовани(осим пре поменутог општег човекољубља)можемо износити мишљења,наравно,али то ни изблиза није довољно да се са нешто више светлости обасја овај случај(или "случај",не знам).

Сви смо,у већој или мањој мери наилазили на проблем наркоманије,неко је нажалост морао са тим да живи,а некоме је она била,или јесте,успутна"непријатност" па су и искуства различита али,друга је ствар у питању која мене тишти,а то је:Да ли би ова тема постојала да је тај несрећник излечен (као што претпостављам да није),да ли би се помињала свештеникова деца,батине, новац и све остало што је наведено или би то све изгледало оправдано да је поменути отац,брат,син или неко други(или нека друга) изашао одатле са сјајем у очима који не подразумева оно због чега је ту и дошао већ радост живљења и обновљену наду.

Колико сам схватио,овај центар није концентрациони логор из кога се бекство плаћа главом већ батинама,што је,чини се,на корист,јер ако штићеник види да може потпуно некажњено да излази и улази када му падне на памет,онда је он на корак од пропасти,а тек на неки корак више од тога да за собом повуче и друге тиме што ће их,када се једном врати,снабдети дрогом коју ови(сигуран сам ако не сви,а оно бар неки)жељно ишчекују.

Ко је имало провео времена са наркоманима зна о чему говорим и зна на какве су лажи спремни и на каква средства када дође онај период кризе са којим нису научили да се изборе.При том не говорим о оној класичној кризи на коју сви мисле већ на кризу душе коју сви имамо понекад а која се огледа у тескоби,недоумици,нервози и осталим небројеним трзајима на коју је наркоман навикао да одговара дрогом па у недостатку исте прибегава било каквим средствима само да нађе тренутни мир.

Било како му драго, сигуран сам да није лако ни њима ни њиховима,али сам исто сигуран да проблем не може да се реши на лак начин.Неки се не излече,неки се залече,неки се можда у потпуности опораве,али увек остаје зебња да се опорављени не врати на стари начи решавања проблема.Ту не помажу ни Драјзерова,ни Русија ни блокатори,ни секте и сектице,већ вера у Тројичног Бога онако како га православни исповедају.Само то може несрећноме излеченику загрејати душу,само га то може сачувати на правом путу,само га то може спасти.Једнако несрећној родбини и пријатељима Бог не пушта несрећу остављајући их голоруке.Он их наоружава молитвом и даје им снагу не би ли истрајали у њој док им се она не испуни,односно док се болесник не излечи.Са једнаком снагом којом су се молили за излечење несрећних наркомана,из сна пробуђени родитељи,браћа и сестре ће имати и воље и жеље и љубави да излеченог поново "заробе" својом (новооткривеном) вером која је спасоносна јер од самог Сведржитеља долази...

Stalna propaganda marihuane, pa se smelo tvrdi da je manje štetna od cigareta i slično. Povremene kampanje da se marihuana legalizuje tj slobodna prodaja i slobodno konzumiranje. Navešću primer žrtve marihuane.

Devojka koja je redovno duvala dobila od toga težak poremećaj, orijentacija u prostoru se poremetila, nema osećaj šta je dalje a šta bliže, centar koji stvara orijentaciju u prostoru se rasturio od travuljage. Onda je lečena u državnoj bolnici, a lekovi su bili dosta gadni (ugojila se) ali su za kratko vreme uspeli da joj normalizuju psihu. Devojka je inteligentna i razumna, shvatila da sa travuljagom mora prestati, kao i samo lečenje da se što pre smanje jake doze lekova. Posle toga, kad se bolje oporavila je promenila način života, napustila staro društvo i okrenula se zdravom životu, bitan faktor volje da se to napusti i krene drugačije. Njena sreća što je imala stabilnu porodicu koja joj je pomagala, ali je jako bitno što je ona sama prelomila i iskreno odlučila da živi drugačije, a dijetom je skinula kilograme koje je dobila tokom lečenja.

Lečena je u "Lazi Lazarevic" da pohvalim tu ustanovu.