Pa ne znam bas ... izbori i istrazivanja kazu drugacije

Који избори?Шта кажу.Мислиш шта каже Дачић,Мира.Марко и други.Марка су ослободили сад је на реду и Легија

Izbori kazu, da ce se formirati pro-evropska VLada. To je dovoljan, ali ne i potreban uslov ... na zalost. Sudjenje MArku jos nije zavrseno, pazi sta pricas

Ovo za Legiju i ekipu, nema smisla da komentarisem  Pa da su ovi tvoji dosli (osnovci) Legija bi vec "vracao dugove" Pocevsi od juche

Dacic je isao po intrukcije u Grcku, tj u EU ... on je sada njihov igrach, samo sto tvrdi pazar, ali nece jos dugo 

Buš: Severna Irska je primer uspeha u postizanju mira

BELFAST - Napredak koji je Severna Irska ostvarila u postizanju mira je primer uspeha koji može da posluži kao model za druge oblasti u sukobu, rekao je danas američki predsednik Džordž Buš u Belfastu, poslednjem gradu koji je posetio na oproštajnoj evropskoj turneji.

Odbacivši decenije mržnje, sukobljeni katolici i protestanti su se 2007. godine dogovorili da podele vlast u regionalnoj vladi i oživeli su mirovni sporazum iz 1998. godine kojim je okončano 30 godina krvoprolića u kojem je poginulo više od 3.600 ljudi, podseća agencija Rojters.

Buš je ispred zgrade regionalne vlade u Belfastu rekao da je to bilo "nezamislivo pre deset godina" i da su on i ceo svet "impresionirani napretkom u pravcu mira i pomirenja".

Sa jedne Bušove strane stajao je predsednik vlade Piter Robinson a sa druge podpredsednik Martin MakGinis, bivši pripadnik Irske republikanske armije (IRA) i član nacionalističke partije Šin Feij.

Robinsonova probritanska Demokratska unionistička partija se obavezala da će, uprkos tenzijama između dve stranke, sarađivati sa Šin Fejnom koji se zalaže za ujedinjenu Irsku.

"Severna Irska je primer uspeha", rekao je Buš priznajući da ima još dosta da se uradi.

Severna Irska se nada da će, uprkos sporadičnim napadima odmetnutih gerilskih grupa, mir privući investicije i učvrstiti stabilnost.

Buš je potvrdio da ko dođe i vidi napredak u Severnoj Irskoj "shvati da je ovo dobro mesto za investicije" i rekao da će investicije pomoći regionu da iskaže svoj puni potencijal.

Buš je u Belfastu završio svoju evropsku turneju, poslednju u njegovom mandatu koji se završava u januaru.



Izvor: Krstarica

Dejli telegraf: "Antidemokratska priroda" EU
Autor: Blic online - BBC | 17.06.2008 - 07:18

Konzervativni londonski Dejli telegraf svoj urednički komentar u izdanju za utorak posvećuje irskom referendumskom odbijanju Lisabonskog ugovora i primećuje da Evropska unija načinom na koji reaguje otkriva svoju "antidemokratsku prirodu", prenosi BBC.



Dnevnik oštro kritikuje zvaničnike vlade koji su isprva podržali odluku irskih glasača, da bi potom saopštili da će Lisabonski ugovor u Britaniji biti ratifikovan, a da Ircima preostaje da se sami vade iz sosa u koji su upali, drugim rečima - da se predomisle.
I Berlin i Pariz su, nastavlja Dejli telegraf, nezahvalnoj Irskoj u međuvremenu poručili da će zbog načina na koji je presudila završiti na evropskim marginama.
Kada su glasači u Francuskoj i Holandiji 2005. godine odbacili evropski ustav nije bilo ovakvog zlokobnog glupiranja - prihvaćeno je da je ustav mrtav.
Sada nam se na neukusan način poručuje da je odluka velikih i moćnih zemalja jedno, a malih, poput Irske, drugo, iako je doneta na demokratski način, zaključuje Dejli telegraf u svom uredničkom komentaru.
Sve to potvrđuje da Evropska unije nije samo nedemokratska, već da je antidemokratska tvorevina - a evropski lideri trebalo bi da se pripaze, jer pobuna je u povoju.
Nijedna politička insitucija ne može biti izgrađena u demokratskom društvu bez pristanka naroda, zaključuje Dejli telegraf, koji članovima Gornjeg doma britanskog parlamenta poručuje da budu solidarni sa Irskom i da ne ratifikuju Lisabonski ugovor.

Izvor: Blic

Brisel traži način da se izvuče iz novonastale krize
EU će zatražiti od Irske novi referendum
Autor: Nemanja Vlačo | 17.06.2008 - 06:36




Ministri inostranih poslova zemalja EU složili su se juče u Luksemburgu da neće biti „brzih rešenja“ nakon irskog odbijanja Lisabonskog ugovora, kojim je trebalo da se EU reformiše i da se uprosti njen komplikovan sistem odlučivanja. Sastanak šefova diplomatija bio je uvod u debatu koju će lideri država članica EU voditi na dvodnevnom samitu koji počinje u četvrtak u Briselu.

„Po nama je još prerano krenuti sa iznošenjem rešenja“, rekao je Majkl Martin, šef irske diplomatije, i dodao da bi „prvi korak trebalo da bude sveobuhvatna analiza odluke irskih glasača“.
Jovan Teokarević, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Antonio Misiroli, rukovodilac istraživačkog odseka Centra za evropsku politiku, uticajnog briselskog tink-tenka, izneli su za „Blic“ po njima najverovatnije opcije koje bi Brisel mogao da preduzme nakon negativnog ishoda irskog referenduma koji je šokirao Brisel, samo tri godine nakon što su birači iz Francuske i Holandije na referendumima odbacili predlog evropskog ustava.
Teokarević smatra da je najverovatnija „varijanta po kojoj bi se nastavilo sa ratifikacijom u ostalih 26 država, a onda se tražilo od Irske da ponovi referendum“.
Misiroli, stručnjak Centra za evropsku politiku, slaže se da je moguće da se ratifikacija nastavi, a da se od „Irske zatraži da iznese svoje stavove o kojima bi moglo da se pregovara i eventualno utiče na Dablin da raspiše novi referendum u vreme izbora za Evropski parlament u junu 2009. godine“.
„Teme o kojima bi se pregovaralo bile su prisutne i u referendumskoj kampanji, to su porezi, abortus i irska vojna neutralnost. Sve što bude dogovoreno, vezaće se za Lisabonski sporazum u formi aneksa. Ircima bi na taj način mogla da se ponudi opcija izuzeća, kakva je ponuđena Danskoj u vezi sa odbranom i uvođenjem evra nakon što su Danci odbacili ugovor iz Mastrihta 1992. godine. Danci su nakon dobijanja te opcije na ponovljenom referendumu 1993. prihvatili ugovor iz Mastrihta kojim je Evropska zajednica postala Evropska unija“, navodi Misiroli.
Pored razmatranja opcija kako da se prevaziđe institucionalna kriza EU uzrokovana irskim odbijanjem Lisabonskog sporazuma, ostalo je i pitanje kako će se ta kriza odraziti na dalje proširenje Unije na zapadni Balkan i Tursku. Dimitrij Rupel, slovenački ministar inostranih poslova, i Oli Ren, evropski komesar za proširenje, izjavili su da „novonastala situacija ne bi trebalo da utiče na proces pridruživanja zapadnobalkanskih država EU“.
Šefovi diplomatija EU ponovili su juče u Luksemburgu da Unija „ostaje snažno privržena evropskoj perspektivi zapadnog Balkana i ohrabruje zemlje regiona da ispune neophodne uslove“. Taj stav ministri EU uvrstili su u zaključke jučerašnjeg sastanka.
Bečki list „Standard“, sa druge strane, navodi da je u Evropskoj uniji „u međuvremenu očigledno postala prihvatljiva ideja da proširenje na istok treba žrtvovati“ i podseća da „zaustavljanje proširenja ne traži samo predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering, već takvi glasovi mogu da se čuju i u Partiji evropskih socijalista“.
Jovan Teokarević smatra da bi „usvajanje Lisabonskog ugovora za sve aspirante na članstvo u Uniji bilo potvrda da ćemo imati mesto u EU, kad god to bilo“. Antonio Misiroli pak tvrdi da bi „Hrvatskoj, a i ostalim državama zapadnog Balkana, bilo čak olakšano pristupanje EU ukoliko Lisabonski ugovor ne bi u međuvremenu bio usvojen“. On tvrdi da ugovor iz Nice omogućava proširenje, a „manje je komplikovan od Lisabonskog“.
Teokarević kaže da je za usvajanje Lisabonskog ugovora najviše zainteresovana Hrvatska, čiji bi prijem mogao da se očekuje već 2010. ili 2011. godine i dodaje da bi „EU mogla da donese posebnu odluku o prijemu koja bi se odnosila samo na Hrvatsku“.

Izvor: Blic

Sedam ideja za spasavanje Evrope
Autor: Beta | Foto: Liberation | 16.06.2008 - 12:28

Irsko "ne" Lisabonskom ugovoru ne izgleda toliko nepremostivo kao francusko i holandsko odbacivanje prethodnog ugovora 2005, ali evropski lideri su ipak primorani da se upitaju o budućnosti Evropske unije i načinu njenog funkcionisanja.



Pariski dnevnik "Liberasion" (Liberation) danas izlaže sedam ideja u cilju spasavanja Evrope. Kao kratkoročne ciljeve navodi da Evropa mora da obrati veću pažnju na svakodnevne probleme građana, ojača legitimitet Evropskog parlamenta, demokratizuje imenovanje evropskih lidera i više uključi parlamente država članica u odlučivanje.
Kao srednjoročne ciljeve, list navodi demokratizaciju funkcionisanja Evropskog saveta šefova država ili vlada, omogućavanje Evrope u više brzina, i organizovanje evropskog referenduma o ciljevima Unije.
"Imali smo tri industrijske nesreće za tri godine. Da sam šef preduzeća preispitao bih proces proizvodnje iako je konačan proizvod dobar", kaže za "Liberasion" francuski državni sekretar Žan-Pjer Žuje.

Predsednik Udruženja evropskih pravnika Žan-Lik Soron smatra da bi trebalo prestati sa nametanjem istog ritma celom svetu. Ako Irska odbija da ponovo glasa ili po drugi put kaže "ne", biće postavljeno pitanje njenog izlaska i ono će nesumnjivo biti rešeno stvaranjem Unije drugog bloka. Prvi blok EU će funkcionisati po odredbama Lisabonskog ugovora.
"Liberasion" piše da se ni Pariz ni Berlin načelno ne protive takvoj ideji. "Time bi se potvrdilo da se kolektivno i dalje slažemo sa krajnjim ciljem", kaže Žuje.
U Parizu su uvereni da Unija mora da bude više zainteresovana za život svojih građana, pa Žuje tako postavlja pitanje zašto Evropska komisija ne šalje hitnu pomoć zemljama EU kao što to radi u slučaju prirodne katastrofe u nekoj trećoj zemlji.
"Ako želimo da građani podržavaju Evropu, moramo da stvorimo Evropu građana", kaže predsednik Partije evropskih socijalista, Danac Poul Nirup Rasmusen, i ukazuje da bi ulogu u tome trebalo da ima Evropski parlament.

Predsednica Evropskog pokreta Francuske Silvi Gular tako navodi da se lideri Unije uvek biraju nakon kuloarskih pregovaranja među šefovima država i vlada, a Evropskom parlamentu ostaje samo da ratifikuje izbor "šefova". Ona ocenjuje da je takva praksa neodrživa i smatra da bi trebalo organizovati javne rasprave o mogućim liderima.
"Neka svaka grupa ide na izbore u junu 2009. i kaže koji je njen kandidat za predsedavajućeg Komisije, umesto što čeka da Savet šefova država i vlada predloži neko ime", kaže Rasmusen.
"Liberasion" napominje da Lisabonski ugovor prvi put daje nacionalnim parlamentima mesto u funkcionisanju Unije, i pita se zašto se ta odredba odmah ne primenjuje. Gularova takođe smatra da je Evropski savet "crna rupa demokratije", podsećajući da je Savet na vrhu evropske piramide ali da nikome ne odgovara za svoje odluke.

Izvor: Blic

Joca_jox,
мислим да си погрешио у обраћању, кад си рекао "ми".
Ја зато са таквима као што је малецкО средњеСполно створење немам никакво "ми". Обично говорим у своје име, а кад дођемо до ми, ви, они... није ни битно. Статистички, а богами и емпиријски знам да нисам једини у много чему

Ирци рекли НЕ. Одлично!
Београд се некада звао Сингидунум, а имам претке из овог града много генерација уназад.

Nisam ni mislo na nju.One ne pripada u "Mi"

I nisi jedini

komentari

Просто се питам да ли је некима реакција шмрц, шмрц или шмрк, шмрк
Како дирљива прича о европској солидарности, још мало па к'о оне из Берлина 1942.