Дан после, супер речено

Само сам заборавио једно рећи у претходном посту - стварно је жалосно што тај назови-споразум носи име Лисабона. Ко је био у том граду зна зашто то мислим

EU i posle irskog „ne" nastavlja sa ratifikacijom

BRISEL - Čelni predstavnici većine zemalja EU izrazili su u petak uveče žaljenje zbog negativnog ishoda referenduma u Irskoj o predlog reformskog ugovora Evropske unije, odnosno Lisabonskom sporazumu, ali smatraju da je potrebno i veruju da će se nastaviti s ratifikacijom ovog temeljnog reformskog dokumenta Unije.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su u zajednički objavljenom saopštenju rekli da „primaju k znanju demokratsku odluku irskih glasača s odgovarajućim poštovanjem" ali istovremeno ga i „žale".

Predstavnici ove dve vodeće zemlje EU ukazuju da su dosad Lisabonski sporazum ratifikovale 18 od 27 zemalja Unije izražavaju uverenje da će i ostale zemlje nastaviti u tome.

Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štejnamajer je tome dodao u svom saopaštenju da se „ratifikacioni proces mora nastaviti". „Insistiramo na našem cilju da sporazum počne da važi", dodao je on.

Prema defnitivnim, noćas objavljenim podacima, irski glasači su sa 53,4 za i 46,6 odsto glasova protiv odbacili na na referendumu Lisabonski sporazum.

Rezultat tog refereneduma i šta dalje biće, može se pretpostaviti, glavna tema predstojećeg samita EU 19. i 20. juna.

Janša očekuje od Kovena „razjašnjenje"

„Slovenija kao presedavajući EU duboko žali zbog ishoda referenduma", izjavio je premijer ove zemlje Janez Janša.

On od irskog premijera Brajan Kovena, kako je rekao, očekuje da mu rasvetli razloge irskog „ne" reformskom sporazumu koji ne može važiti ako ne bude usvojen odnosno ratifikovan u svih 27 zemalja Unije.

Janša smatra da to, ipak, neće imati nikakav uticaj na širenje Unije novim članovima i da u tom pogledu neće biti nikakvkih zakašnjenja.

Prema mišljenju luksemburškog premijea Žan Kloda Junkera sporazum zato neće moći da važi od početka iduće godine, kako je planirano.

Holandija, koja je pre tri godine na referendumu odbacila predlog Evropskog ustava, s manjim korekcijama potom prihvaćen na samitu EU prošle godine kao Lisabonski sporazum, razočarana je ishodom irskog referenduma ali nastaviće ratifikaciju sporazuma, izjavio je ministar spoljnih poslova te zemlje Jan Peter Balkenende.

Sporazum je, inače, već ratifikovao donji dom, to uskoro treba da učini i godnji doma parlamenta Holandije.

Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo smatra da je sporazum „živ" i da, uprkos ovakvom ishodu izjašnjavanja u Irskoj, ratifikaciju treba nastaviti. Takav stav izrazili su i predstavnici Belgije, Estonije, Španije, Poljske, Danske...

Jedina zemlja koja je organizovala referendum, i ...

Prema austrijskom kancelaru Alfredu Gusenbaueru rezultat referenduma mora biti „promena politike EU. Treba pažljivo razmisliti kako da se učini projekt EU atraktivnijim kako bolje rešavati probleme koji ljude najviše tište, kako prevazići skepsu tokliko Evropljana prema EU".

A otvoreno evrosepktički pogled, disonantan prema većiinskom raspoloženju izrazio je iz bolnice, posle operacije ugrađivanja veštačkog kuka, češki predsednik Vaclav Klaus.

„U jednoj jedinoj od 27 zemalja EU održan je referendum o Lisabonskom sporazumu. Samo u jednoj zemlji političari su omogućili građanima da izraze svoj stav. Rezultat je valjda za sve jasna poruka. To je pobeda slobode i razuma nad veštačkiom elitarskim projektima i evropskom birokratijom", poručio je on, tražeći da se obustavi ratifikacija sporazuma.

Izvor : RTV

Merkel i Sarkozi: Nastaviti ratifikaciju Lisabonskog sporazuma


Angela Merkel i Nikola Sarkozi

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi zajenički su ocenili da se proces ratifikacije Sporazuma EU iz Lisabona koji je odbačen na referendumu u Irskoj, mora nastaviti.
U saopštenju objavljenom u Berlinu navodi se da je dvoje državnika "sa nužnim poštovanjem primilo k znanju odluku građana i građanki Irske, iako zbog nje žale".
"Šefovi država ili vlada svih 27 članica EU su potpisali Ugovor iz Lisabona i on je već ratifikovan u 18 zemalja. Zato očekujemo da će ostale zemlje članice nastaviti proces ratifikacije", navodi se u saopštenju.
Merkel i Sarkozi su izrazili uverenje da su "noviteti sadržani u sporazumu iz Lisabona nužni da bi EU postala demokratskija i sposobnija za delovanje".
Kancelarka je najavila da će narednog četvrtka, uoči samita sefova država ili vlada EU, u saveznom parlamentu podneti vladin izveštaj o situaciji u EU.
Političari više nemačkih stranaka su izrazili žaljenje zbog ishoda referenduma u Irskoj i zatražili nastavak procesa ratifikacije Lisabonskog ugovora.
Iako su odbacili ideje o isključivanju Irske iz EU, političari više stranaka u Berlinu su se pokazali otvorenima za ideju "ponovnog osnivanja EU".
 
Irsko ne donosi dosta nesigurnosti kaže premijer

Irski premijer Brajan Kauen smatra da je neophodno obezbediti nešto vremena za pronalaženje izlaza iz problema nastalim odbacivanjem Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj, i dodao da nema "brzih rešenja" za nastalu situaciju.

"Ovo neće biti lako rešeno. Mi sada nećemo žuriti. Treba da stanemo i da vidimo šta se desilo i zašto, i da se konsultujemo naširoko u zemlji i sa našim evropskim partnerima", rekao je Kauen posle današnjeg objavljivanja zvaničnih rezultata referenduma.
"Rezultat donosi dosta nesigurnosti i tešku situaciju. Nema brzih rešenja", rekao je Kauen novinarima. On je dodao da on "prihvata i poštuje odluku irskog naroda" ali da će sa drugim liderima EU razmatrati sledeće nedelje kako da spreče da propadne više godina diplomatskog rada koliko je trebalo da se dođe do Ugovora kojim se reorganizuje Evropska unija.
Kauen je izbegao da odgovori direktno na pitanje da li ovo znači da je Sporazum propao. "Želim da jasno dam do znanja našim evropskim partnerima da Irska apsolutno ne želi da zaustavi napredak Unije koja je bila najveći pokretač mira i prosperiteta u istoriji Evrope", rekao je Kauen.

Novi plan EU da modernizuje svoje institucije i pojednostavi donošenje odluka u proširenom sastavu od 27 zemalja članica, do sada je ratifikovalo 18 zemalja EU.
Da bi Ugovor stupio na snagu 1. januara 2009., kao što je planirano, potrebno je da ga prethodno ratifikuje svih 27 članica EU.
Irsko odbijanje reformističkog Sporazum EU dovodi u pitanje taj dokument i stvara novu krizu poverenja unutar Unije, navodi agencija Rojters i dodaje da su druge zemlje članice odlučne da nastave sa njegovom ratifikacijom.

Irci odbacili Lisabonski sporazum

Zvanični rezultati potvrdili su da su građani Irske na referendumu odbacili reformski Ugovor Evropske unije iz Lisabona sa 53,4 odsto glasova protiv.
Prema zvaničnim podacima 862.415 glasača je bilo protiv Ugovora a 752.451, odnosno 46,6 odsto bilo je za, uz izlaznost od 53,1 odsto.
Rezultati su objavljeni posle celodnevnog brojanja koje je pokazalo da su glasači sa sela i iz radničkih sredina masovno odbili plan Evropske unije da modernizuje svoje institucije i pojednostavi donošenje odluka u skladu sa njenim širenjem od 2004. godine.
Irska je jedina zemlja koja je Lisabonski ugovor, u skladu sa ustavom, morala da usvoji na referendumu. Druge članice Evropske unije Ugovor iz Lisabona mogu da ratifikuju u nacionalnim skupštinama.
Irsko odbijanje znači da Ugovor ne može da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, kao što je planirano, pošto je predviđeno da svih 27 zemalja EU treba da ga prethodno ratifikuje. Do sada je 18 zemalja EU ratifikovalo taj dokument.

Izvor : Deutsche Welle

Ja bila u tom gradu. Pojma nemam sta si hteo da kazesh?

Postoje i Versajski i Rimski ugovori. Isto jako lepi gradovi..

Reforma EU zakočena, Brisel se još nada

Brisel, 14. juna – Reforma institucija Evropske unije, kao i formiranje „Evropskog bloka” – nove svetske supersile, odloženo je do daljeg odlukom milion i po irskih glasača koji su u četvrtak na referendumu odbacili Lisabonski sporazum sa 53,4 odsto glasova. Desilo se upravo ono od čega su u Briselu strahovali. Tranzicija vlasti je zakočena. Priželjkivana centralizacija EU pre svega na polju spoljne politike neće početi prvog januara 2009. godine primenom Sporazuma iz Lisabona.

Političari Evropske komisije srednjeg i nižeg ranga, odmah po saopštavanju rezultata objasnili su novinarima da je započela kriza institucija EU. Hrvatski mediji su izvestili o verovatnom kašnjenju prijema naših suseda u EU zbog irskog odbijanja sporazuma.

Za razliku od njih, predsednik EK Hoze Manuel Barozo smiruje situaciju i zvanično saopštava da veruje da „Lisabon” može biti spasen i poziva da parlamenti država EU nastave sa ratifikacijom. Konfuzija je reč koja najbolje opisuje jučerašnje popodne u Briselu. Ovde se suprotno javnim rezultatima predreferendumskih istraživanja naivno verovalo da će Irci ipak reći „da” sporazumu. Pre svega u znak zahvalnosti za sopstveni senzacionalni ekonomski razvoj zasnovan na beneficijama članstva u EU. Međutim u petak 13. već oko podneva stigli su prvi nezvanični glasovi koji su nagovestili da su Irci odbili ratifikaciju. Predsednik EK Barozo oglasio se oko 17 i 20 posle razgovora sa irskim premijerom Brajanom Kovenom. „Irska ne želi da koči progres u EU”, rekao je Koven.

Dejvid Miliband, britanski šef diplomatije najavio je da će Velika Britanija sačekati predloge irske vlade. „Potrebno je da sve zemlje razmotre i onda odluče šta uraditi sledeće”, kazao je Miliband. Britanski parlamentarni Dom lordova u sredu će raspravljati o ratifikaciji sporazuma, a premijer Gordon Braun u prvim izjavama nagoveštava nastavak ratifikacije. Međutim, velika je nepoznanica kako će odlučiti britanski parlament.

Holandija namerava da nastavi proces ratifikacije, Španija se oglasila nadom da će rešenje biti pronađeno, a Austrija smatra da je irsko „ne” neuspeh Evrope i da se to ne može ulepšati, rekla je Ursula Plasnik, austrijski šef diplomatije. Estonija predviđa da je zakočen razvoj Evropske unije čije će kompetencije „stradati” zbog irskog odbijanja, dok Poljaci misle da mora biti pronađeno rešenje za sporazum, koje će ukalkulisati strah Iraca. Iako poljskog predsednika Leha Kačinskog u Briselu smatraju evroskeptikom, njihov premijer Donald Task najavljuje da će predsednik uskoro staviti potpis na ratifikaciju sporazuma koju je parlament završio u aprilu. Portugalski premijer Hoze Sokrates primio je irsko „ne” kao lični poraz, jer je sporazum potpisan u glavnom gradu njegove zemlje, dok Bugari veruju da će sledeće nedelje na Evropskom savetu u Briselu biti moguće pronaći rešenje. Unija ne sme biti zakočena, poručio je Iv Leterm, premijer Belgije.

Evropski lideri koji su nedeljama podgrevali pobedničku atmosferu u Briselu optimističkim izjavama o evropskoj orijentaciji birača u Irskoj i isticanjem da ne postoji plan „be” za EU, ako Irci odbiju sporazum, sada će morati da se suoče sa neuspehom i besom Nemačke i Francuske. Irska vlada takođe.

Geri Adams, predsednik Šin fejna (političko krilo Irske republikanske armije) koji je bio jedan od predvodnika antikampanje, oduševljeno je izjavio: „Ljudi osećaju sigurnost u srcu Evrope (EU) ali oni hoće da osiguraju maksimum svoje demokratske snage. Lisabonski sporazum je gotov.”


Izvor: Politika

Sporazum može i bez Dablina?


Buš i Sarkozi

DVE nedelje pred preuzimanje predsedavanja EU, Francuska se našla u nebranom grožđu. Ambiciozni predsednik Nikola Sarkozi hteo je da sledećih šest meseci provede u pripremama za uvođenje u život Lisabonskog sporazuma, na koji je naročito ponosan jer mu je i sam dosta kumovao, ali je irsko "ne" napravilo pravu pometnju i primoralo Pariz da iz agende naprasno izbriše deo koji se odnosi na pripremu intronizacije "mini evropskog ustava".
Francuskoj je irsko "ne" posebno teško palo, jer je, skraćenom verzijom ustava, sačinjenom na njen predlog, htela da potre negativne posledice referenduma koji je odbijen na francuskom tlu 2005. godine. Jedan od postulata šestomesečnog predsedavanja Pariza EU trebalo je da bude "povratak Francuske u EU". Ironijom sudbine, sad je baš Francuskoj zapalo da rešava posledice irskog odbijanja. Nikola Sarkozi će morati da krene u sprovođenje prioriteta u predsedavanju oslonjen samo na institucionalne instrumente bazirane na Sporazumu iz Nice.
Ipak, iz Jelisejske palate uveravaju da će glavna velika "gradilišta" u sledećem polugodištu: zajednička odbrana, energija i zaštita klime, imigracija i Mediteranska unija, moći da napreduju i na osnovu postojećih evropskih sporazuma.
Pred energičnim francuskim predsednikom se, sada, nenadano, ipak, postavlja novi, važniji zadatak
od priprema za sprovođenje Lisabonskog sporazuma, a to je kako prevazići "irsku krizu", odnosno institucionalnu blokadu EU. To će mu, sada, u predstojećih šest meseci, iako nije hteo, biti glavni zadatak.
- Ako neko misli da je posao državnika lak, odmah neka promeni zanimanje - izrazio je spremnost za nove izazove Sarkozi, na zajedničkoj konferenciji za medije s Džordžom Bušom, koji se nalazi na evropskoj turneji.
U Parizu vide tri scenarija. Prvi je da EU digne ruke i od "skraćenog ustava", kao što je to uradila pre tri godine s dužom varijantom, i da nastavi da, kako-tako, funkcioniše na osnovu dosadašnjih sporazuma. To je malo verovatno, s obzirom na to da sadašnja usporena administracija koči efikasno funkcionisanje Unije.
Drugi scenario je da Irska, jednostavno, bude "ostavljena po strani", odnosno da se na njenu teritoriju ne primenjuje Lisabonski sporazum. Francuski državni sekretar za evropske poslove Žan-Pjer Žuje je, i pre nego što je "ne" pobedilo, poručio da bi trebalo naći "pravni aranžman" između Irske i preostalih 26 zemalja članica EU.
Treća opcija je da Irska, kao i 2002. godine, ponovi referendum. Irci su 2001. odbili još važeći Sporazum iz Nice, pa su se predomislili godinu dana kasnije. Ovu varijantu, međutim, u Irskoj ocenjuju kao malo verovatnu. Vlada u Dablinu je već stavila do znanja da neće biti "reprize". Kompromis bi mogao da se nađe eventualno u dodavanju u sporazum nekih olakšica Ircima, kao što je to ranije već činjeno.
- Irsko "ne" je politička realnost. Pitanje nije da li nam se to dopada ili ne. Irski narod se izjasnio, i to moramo da prihvatimo. Mnogi Evropljani ne razumeju kako to gradimo Evropu danas. Treba da izvučemo pouke, i to veoma brzo. Ideja Evrope je velika. Nemamo pravo da je sabotiramo. EU je napravljena da bi štitila svoje građane. Ako su građani zabrinuti, moramo da se zapitamo zašto. I to odmah, a ne šest meseci kasnije. Imamo obavezu da budemo efikasniji u svakodnevnom životu Evropljana. I zato irsko "ne" vidim kao poziv da radimo više i da zajedno nađemo rešenja - poručio je Sarkozi.
Pariz, Berlin i Brisel su već pozvali da se u parlamentima drugih zemalja nastave dalje ratifikacije Lisabonskog sporazuma, da, kako je istakao Sarkozi, "irski incident ne postane kriza".


Izvor: Novosti

Не свиђа ми се што нешто што је део ЕУ носи име тог тако лепог града, мада формално је тешко наћи разлог зашто не би дошло до тога, пре или касније. Мени се лично тако нешто не свиђа.
А Версај је иначе лепо село у предграђу Париза...

Maki

Jel ovo u vezi Versaja, neka tvoja "igrica" ili sta?

[b][/b]

Temelji EU  ovekoveceni su i" Rimskim Ugovorima". Nekome se i Rim svidja. Rimljani nemaju nista protov da su temelji
danasnje  EU bash u Rimu nastali.


Fala ti ko sreskom nacelniku sto me prosvetli u vezi Versaja

TEmelju EU jesu ugovori za celik i sta ono bi drugo nisam siguran eto sta je EU bila u pocetku i zasto je nastala sta je njena sustina