Ako je Ceskoj trebalo 15 godina da oporavi drzavu Srbiji ce trebati 30. Srbija jos nije odlucila sta joj je cilj,da li je to ulazak po svaku cjenu u EU (Bugarska) ili jacanje ekonomije i standarda stanovnistva (Slovenija) pa onda vidjeti da li se isplati ulaziti u EU. Iskreno nisam nesto preterano optimista kad je u pitanju buducnost EU. Jos jedan dokaz za to je i ne usvajanje Lisabonskog sporazuma u Irskoj. Zapravo biraci u Irskoj su jasno rekli da nece glasati za taj sporazum zato sto neznaju sta je to,sta donosi a sta odnosi usvajanje sporazuma.Iskreno ni ja neznam sta je to,jedino sto mi je privuklo paznju u tom sporazumu je to da se njime predvidja povecanje poreza. Pa ko je lud da glasa za povecanje poreza? Ja zivim u Italiji i ovde 90% stanovnistva nezna jasno sve sta EU predvidja. Neznaju da dio njihovog poreza ide u razne fondove iz kojih se pomazu Bugarska,Rumunija,Slovacka,Poljska... koje zahvaljujuci tim fondovima privlace odnosno odvlace firme iz zapadni zemalja da otvaraju svoje fabrike kod njih i tako ostavljaju bez posla porodice u Italiji,Francuskoj,Njemackoj... Posto su italijani veoma glup narod treba ce im mnogo,mnogo godina pre nego sto shvate to ali kada shvate vjerujte mi sigurno ce pokrenuti pitanje daljeg ucestvovanja Italije u EU. Vec sada proklinju EU zbog uvodjenja eura. Zato po meni Srbija mora svu svoju snagu da usmjeri i da joj prioritet bude podizanje standarda zivota svoga stanovnistva a tek onda ulazak EU a ne obrnuto posto mi se cini da Srbija ide tim putem.

Danilo kada bi tvoje lazi mogle da okrecu turbine, mirne duse bi mogli da posmatramo svetsku krizu nafte i da odustajemo i od energije vetra i od nuklearnih elektrana... tvoja izlaganja po Bureku bila bi dovoljna za struju cele Evrope... 

Znaci, Erazmus je prvobitno bio program za zemlje clanice Evropske Unije, a sada odjednom i za zemlje kandidate i vanevropske zemlje... Tvoje misljenje je "fleksibilnije" od polnog organa devojke iz ulice "crvenih fenjera" sa minimum 5 godina iskustva...  Norveska nije clan EU ali ipak sudeluje u istom programu. Tako da eto, nije bila polustina, odnosno poluinformacija kako si je nazvao... A ovaj deo "Jordanu jedna, a Hrvatskoj kao kandidatu sto jedna" mnogo vise lici na polu-informaciju... Lici, ali je mnogo gore od toga, to je jos jedna u nizu tvojih propagandnih psihoticnih i monstruoznih bljuvotina... 

I Srbija je deo Erazmus programa, a kada su u pitanju skolarine, dostupne su stipendije studentima van EU. Evo moze cak i B92 da potvrdi.


Izvor

Inace, ovo je definitivno poslednji put da ja ulazim sa tobom u raspravu bilo kakve vrste, bilo da Tojota Jaris kosta 3x ili 10x vise od "punta" nebitno je... Ako ima bolesnih mozgova koji mogu da poveruju u tvoje bajkovite prikaze, neka veruju, ne interesuje me... 

Ti ne ulaziš u raspravu već se baviš manipulacijama, vađenjem reči iz konteksta i cut & paste isečcima iz novina.

Nigde osim u tvom umu nije bilo rečeno da je Erazmus program isključivo za države članice EU niti da je Toyota Yaris "tri ili pet puta" skuplja od Fiat Punta.

Govorili smo o koristima približavanja i učlanjivanja Srbije u EU. Erazmus i druge obrazovne programe EU sam naveo kao primere koristi koje studenti Srbije imaju od približavanja naše države uniji i budućeg članstva u istoj. Nije isto ako si student iz Vijetnama ili iz Srbije, jer što je država bliža EU raspolaže sa većim parama za stipendiranje i druge programe obrazovanja. To važi i za Erazmus i za sve druge programe.

Za Toyotu je bilo rečeno da je Telekom mogao da nabavi upola jeftinija vozila i tako ne razbacuje pare. Za cenu jednog Yarisa mogu da se kupe tri Skale, dve Floride ili jedan i po Punto.

Inače tekst sa B92 je sjajan, šteta što si iz potrebe da manipulišeš postavio isečak iz teksta koji ne predstavlja njegovu poentu.

Sarkozi i premijer Irske u ponedeljak će razgovarati o reformi EU
Kauen ne očekuje probleme

Brisel - Članice Evropske unije ne žele ponovne pregovore o Ugovoru iz Lisabona i stručnjaci uveliko rade na dopunama koje bi omogućile prihvatanje novog temeljnog akta Unije, čije preustrojstvo omogućava i prijem novih zemalja u članstvo.
Nikola Sarkozi će, u svojstvu predsedavajućeg EU, u ponedeljak u Dablinu pokušati da s vođstvom Irske sagleda kako otvoriti vrata usvajanju Ugovora iz Lisabona, koji su irski građani u junu odbacili na referendumu.

Irski premijer Brajan Kauen odbacio je mogućnost nesuglasica sa Sarkozijem prilikom posete. Kauen je na samitu Mediteranske unije tokom vikenda rekao da Sarkozi u drugoj polovini ove godine obavlja dužnost "predsednika" EU, te da je kao "vrlo eminentan i sposoban političar i državnik" dobrodošao u Irsku.
Rešenje u oktobru idealan scenario

Španski državni sekretar za EU Dijego Lopes Garido izjavio je da "idealan scenario", koji priželjkuju sve vlade, jeste da "u oktobru na Evropskom savetu dođe do razjašnjenja kakva će biti ‘mapa puta’ za Ugovor iz Lisabona". "I da se, u svakom slučaju, pre kraja godine zna koji će ugovor o EU biti na snazi za evropske izbore" u junu 2009, a to znači onaj iz Nice ili iz Lisabona", rekao je Garido.
Da između lidera dve zemlje postoji dobro razumevanje, govori i to što je Kauen na Sarkozijev poziv prisustvovao proslavi Dana Bastilje u Parizu. Kauen je tada kazao da Irska i Francuska zajedno učestvuju u mirovnoj misiji u Čadu, te da Dablin "ostaje posvećen" bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
Francuska je uverena da Unija treba da se proširi na Zapadni Balkan, ali je stav Pariza da ni Hrvatska, koja već pregovara o članstvu, ne može da uđe u redove EU ako njene institucije i sistem odlučivanja nisu za to preuređeni.

Sve članice EU su za proširivanje na Zapadni Balkan, iako u nekim zemljama ima primedbi na previše ovlašćenja koja bi Ugovor iz Lisabona dao institucijama u Briselu. Ogromna većina zemalja smatra da se samo preustrojstvom institucija i delotvornijim sistemom odlučivanja EU može izboriti sa svetskim izazovima globalizacije, skoka cena nafte i hrane, bezbednosti i klimatskih promena.
U Evropskoj komisiji je potvrđeno da stručnjaci rade na dopunama Ugovora iz Lisabona koji bi Irskoj zajamčio mesto komesara, iako tekst nalaže da se uz povećani broj članica EU broj komesara svede na dve trećine od broja članica.

Odluku o takvoj dopuni mogu doneti šefovi država ili vlada Unije, a Irskoj bi se posebnom deklaracijom pružilo jemstvo za sve dosad tražene i već dobijene ustupke ili izuzetke, a to su da se na nivou EU neće odlučivati o pravu na abortus, da će Irskoj biti garantovana vojna neutralnost, kao i da će se odluke o poreskim stopama i dalje donositi jednoglasno.
Ovakve garancije bi trebalo da dovedu do toga da Irci ili ponovo izađu na referendum i, isto kao u slučaju usvajanja Ugovora iz Nice 2001, glasaju za Ugovor iz Lisabona, ili da se u političkim i strukturama vlasti u Dablinu nađe nova formula da se to učini i bez referenduma. Ministri za evropska pitanja 27 zemalja EU su, na neformalnom sastanku, prošlog vikenda u Brestu ponovo insistirali na tome da se više ne pregovara o Ugovoru iz Lisabona.

Zauzet je stav da ratifikaciju tog ugovora 23 zemlje EU okončaju pre polovine oktobra, s ciljem da se traži izlaz iz zastoja zbog irskog "ne".

Izvor: Danas

Francuski lider u Dablinu tražio podršku za Lisabonski ugovor
Irci ljuti na Sarkozija

Dablin - Francuskog predsednika Nikolu Sarkozija dočekali su juče u Dablinu ljutiti političari i grupe za pritisak kojima se ne dopada njegova namera da na prečac preokrene situaciju nakon što su Irci na referendumu prošlog meseca odbacili Lisabonski ugovor o reformi institucija Evropske unije.
Protivnici ugovora optužili su Sarkozija, koji do kraja godine predsedava Evropskom savetu, da pokušava da pogazi volju irskog naroda. "Sarkozi, poštuj glasove Iraca!" i "Ne znači ne" neki su od transparenata koji su se juče mogli videti na ulicama Dablina. Francuski lider prošle nedelje je rekao da Irska mora ponovo da glasa, što je razbesnelo mnoge političare i, prema nekim procenama, još više učvrstilo negativan stav prema dokumentu EU.
- Jedan od ključnih razloga iz kojih je na referendumu pobedila opcija "ne" jeste to što su ljudi osetili da postoji nedostatak demokratske odgovornosti i da se gubi kontrola nad vlastima - rekla je Patriša Mekkena, nekadašnja poslanica Evropskog parlamenta, sada lider Narodnog pokreta.
Sarkozi je pozvao nju i još desetak protivnika ugovora na razgovore iza zatvorenih vrata u francuskoj ambasadi u Dablinu. Mekkena, kao i mnogi drugi Irci, strahuje da Sarkozi nema nameru da poštuje glasove protiv ugovora.
- Prihvatila sam poziv bez obzira na to što je i francuski narod rekao "ne" praktično istim predlozima - rekla je Mekkena podsećajući na francuski referendum iz 2005. godine, na kojem je propao predloženi ustav Evropske unije.
Ispred zgrade irske vlade okupilo se juče nekoliko stotina demonstranata koji su tražili od Sarkozija da poštuje Irsku. Konor Pejn, dvadesetogodišnji student, rekao je za da ga je izjava Sarkozija razbesnela.
- Sarkozi je jasno pokazao da prezire Irce - rekao je Pejn.
Na ulice Dablina juče su izašli i farmeri i ribari i zatražili od francuskog lidera da zaštiti njihovu poziciju na ovonedeljnim pregovorima u Svetskoj trgovinskoj organizaciji u Ženevi. Nekoliko poljoprivrednika dovezlo se u Dablin traktorima ukrašenim zastavama Irske, Francuske i EU.
Emon Gilmor iz Laburističke partije rekao je da Sarkozi treba da prestane da komentariše rezultat referenduma u Irskoj i prognozirao da će Irci u slučaju novog glasanja još odlučnije reći "ne" Lisabonskom ugovoru. M. D. I.

Izvor: Danas

Sarkoziја u Irskoj dočekali protesti
Autor: Beta | 21.07.2008 - 20:22




Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je danas u Dablinu da "poštuje" irsko "ne" Lisabonskom sporazumu.

"Predsednik Republike je potvrdio da poštuje irski referendum, ali je izrazio zadovoljstvo zbog procesa ratifikacije koji sprovode ostale članice Unije", navodi se u zajedničkom saopštenju posle sastanka Sarkozija i irskog premijera Brajana Kauena.
Kauen je rekao da njegova vlada sebi postavila za cilj da bolje shvati razloge koji su doveli do takvog ishoda referenduma.

Sarkozi, čija zemlja predsedava Evropskoj uniji, najavio je da će iskoristiti posetu kako bi "saslušao i shvatio" zašto su Irci odbacili planove o institucionalnoj reformi Unije. Sarkozi će se tokom kratke posete Dablinu sastati i sa liderima najvećih pratija.

Više stotina demonstranata dočekalo je danas u Dablinu Sarkozija, nezadovoljni zbog njegove nedavne izjave da bi Irci trebalo ponovo da glasaju o Lisabonskom ugovoru. Okupljeni su uzvikivali "Ne znači ne", dok je Sarkozi stizao na susret sa irskim premijerom.
Sarkozija su dočekali u Dablinu i ribolovci, koji su okupljenima besplatno delili ribu, protestujući zbog visokih cena nafte i hrane.

Izvor: Blic

Topolanek: Hrvatska ne mora da čeka Lisabonski sporazum
Autor: Beta | 21.07.2008 - 19:42

Češki premijer Mirek Topolanek ocenio je danas u Pragu da sudbina prijema Hrvatske u Evropsku uniju ne zavisi od Lisabonskog sporazuma i da bi za to bila dovoljna mala izmena u postojećem sporazumu iz Nice.

"Dokument iz Nice iz 2000. godine već je računao sa prijemom Bugarske i Rumunije. Formalno bi taj sporazum mogao da se proširi jednim članom koji bi omogućio prijem Hrvatske", kazao je Topolanek.
Češki premijer je o Lisabonskom sporazumu i stavu Češke prema njegovoj ratifikaciji danas razgovarao sa svojim vicepremijerom za evropska pitanja Aleksandrom Vondrom i šefom diplomatije Karelom Švarcenbergom.
"Gde je troje dece ima mesta i za četvrto", kazao je novinarima o budućim proširenjima EU Topolanek, a insistiranje Francuske, predsedavajućeg EU da proširenja nema dok se ne ratifikuje Lisabonski sporazum odbio je kao pritisak.
"Od strane Francuza je to, neću reći ucenjivanje, ali veoma jak pritisak. Lisabonski sporazum i dalje proširenje su stvari koje se tiču svih 27 članica EU a ne samo Francuske. Kada su Francuzi odbili ustavni sporazum takođe su dobili mogućnost da to rešavaju", kazao je Topolanek.

Češki premijer najavio je da je ratifikacija Lisabonskog sporazuma o reformi evropskih institucija za njegovu vladu isto prioritetno pitanje nacionalne bezbednosti kao i ratifikacija ugovora o smeštanju radara američkog antiraketnog štita.
Topolanek je danas međutim demantovao da opozicionoj levici nudi pogodbu - inače evroskeptična vladajuća koalicija daće glasove za Lisabonski sporazum a proevropska opozicija omogućiće zauzvrat smeštanje kontroverznog američkog štita u Češkoj.

Izvor: Blic

ITALIJANSKI PARLAMENT RATIFIKOVAO LISABONSKI UGOVOR

Rim - Skupština Italije jednoglasno je juče ratifikovala Lisabonski ugovor, a premijer Silvio Berluskoni je izrazio "veliko zadovoljstvo" takvim ishodom glasanja. Svi poslanici, njih 511, glasali su za dokument koji predviđa reforme institucija EU. Predstavnici svih stranaka osim autonomaških i antievropske Severne lige, potom su ustali i uz ovacije pozdravili ratifikaciju. "Ovo je veoma važan rezultat jer su se ceo parlament i vlada ujedinili kako bi podržali ovaj projekt", rekao je Berluskoni. Predsednik Đorđo Napolitano je istakao da "jednoglasna ratifikacija Lisabonskog ugovora doprinosi obnavljanju prestiža Italije". Ugovor koji je prethodno usvojen u Senatu treba da potpiše Napolitano. Beta

Izvor: Danas

Predviđanja britanskih analitičara o budućnosti EU
Krah Lisabonskog ugovora neće biti katastrofa

Brisel - Evropska unija će nastaviti da funkcioniše bez Lisabonskog ugovora i eventualni krah tog dokumenta neće biti katastrofa za blok, smatraju analitičari iz londonskog Centra za evropsku reformu. U nedavno objavljenom izveštaju naglašava se da će 27 država članica Unije i dalje postizati dobre rezultate u mnogim oblastima i uspešno se integrisati, zahvaljujući telima kao što je Agencija za evropsku odbranu i putem novih zakona koji se tiču liberalizacije energetskog tržišta.

Ipak, autori izveštaja smatraju da će EU biti u boljem položaju ukoliko Lisabonski ugovor stupi na snagu, budući da bi zamenio pojedine "nedeletvorne sporazume" koji se odnose na spoljnu politiku. Takođe se naglašava da bi Ugovor pojednostavio proces donošenja odluka u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova i dao veća ovlašćenja nacionalnim parlamentima.

U dokumentu se navode tri moguća rešenja prevazilaženja problema nastalog nakon odluke irskih glasača da na referendumu ne podrže ratifikaciju Ugovora. Prema prvom scenariju Irska bi trebalo da ponovo raspiše refendum o tom pitanju, a da bi se to ostvarilo njeni partneri iz EU moraju ubediti vladu iz Dablina da određeni sektori, kao što su oporezivanje, neutralnost i problem abortusa, ne budu izmenjeni. Britanski stručnjaci smatraju da je potrebno izabrati i pravi trenutak za sprovođenje u delo takve inicijative i tvrde da je potrebno održati referendum pre aprila naredne godine. Drugi scenario bavi se pitanjem šta činiti ukoliko Irci ne budu pristali na novi referendum. U tom slučaju, smatraju autori izveštaja, potrebno je spasti delove Ugovora, naročito one koji se tiču prijema novih članica u EU. Na taj način države kao što je Hrvatska pridružile bi se Uniji.

Prema trećem scenariju, Irska će održati drugi referendum koji će se završiti neslavno kao i prvi. Takva situacija izazvala bi unutrašnje podele, ali bi Irska gotovo izvesno i dalje ostala članica. Štaviše, Unija bi nastavila da normalno funkcioniše. Autori izveštaja zaključuju da što god da se dogodi Lisabonski ugovor će predstavljati "poslednji pokušaj EU da usvoji celovit sporazum".

Izvor: Danas

FINSKI ARHIPELAG OLAND KOČNICA ZA LISABONSKI UGOVOR

Helsinki - Olandska ostrva, autonomna oblast u Finskoj, izaziva glavobolju vladi u Helsinkiju, budući da su nedavno obelodanjeni ustupci koje zahteva u zamenu za ratifikaciju Lisabonskog ugovora. Lokalna vlada u prestonici Mariemanu saopštila je da će dati zeleno svetlo Ugovoru, ukoliko se Helsinki obaveže da će ispuniti četiri zahteva. Finska ministarka zadužena za Oland Astrid Tors nedavno je saopštila da je Helsinki za sada spreman da ispuni samo jedan zahtev koji se tiče davanja slobode govora toj oblasti u okviru EU. Ipak, ona nije pominjala druge ustupke koje traži Oland, uključujući mesto u Evropskom parlamentu, učešće u radu Komisije, kao i mogućnost odlučivanja o subvencijama EU. Torsova je, takođe, najavila da će uskoro javnosti biti predstavljen specijalan "Dokument Oland", u kojem će biti reči o zahtevima te oblasti. "Nadam se da će Oland i Finska postići istorijski sporazum o načinu na koji treba voditi poslove EU", izjavila je. Mada Finska može da ratifikuje Lisabonski ugovor i bez pristanka parlamenta Olanda, analitičari smatraju da bi to izazvalo brojne probleme.

Izvor: Danas