Predsednik Češke Vaclav Klaus podržao poljskog kolegu Leha Kačinjskog u odbijanju Lisabonskog ugovora
Žestoki šamari nisu demokratija

Razvoj EU ne sme da bude praćen pretnjama: Vaclav Klaus

Prag - Češki predsednik Vaclav Klaus podržao je juče odbijanje predsednika Poljske Leha Kačinjskog da potpiše Lisabonski ugovor. Klaus je, istovremeno, rekao da se nada da će ratifikaciju u Češkoj sprečiti Ustavni sud.
- Nadam se da će ratifikaciju onemogućiti ili Ustavni sud ili Senat parlamenta, izjavio je Klaus u intervjuu koji je juče objavio dnevnik Lidove novini.
Klaus je u telefonskom razgovoru sa poljskim predsednikom podržao njegovu odluku da ugovor ne potpiše pošto ga je odbila na referendumu Irska i deli tumačenje Kačinjskog da je dokument sada mrtav.
- Moramo da se borimo protiv toga da razvoj u Evropi ne krene u pravcu za koji vrši pritisak Francuska, a koji predodređuje odbijeni Lisabonski ugovor, kazao je Klaus. Češki predsednik odbio je komentare iz evropskih prestonica da je Kačinjski svojim odbijanjem da dovrši u Poljskoj ratifikaciju sporazuma, koji je već usvojio poljski parlament, udario Evropi žestok šamar.
- Ko razmišlja u kategorijama ’žestok šamar’ nije demokrata koji bi poštovao različito mišljenje. Razvoj u Evropi ne sme da bude diktatura jednog stava, a uopšte ne sme da bude praćen pretnjama, rekao je Klaus. Češki predsednik nije želeo ni da nagovesti da li bi i on mogao da postupi kao Kačinjski i odbije da stavi svoj potpis, ako bi, što se očekuje, Ustavni sud procenio da ugovor nije protivustavan, a oba doma češkog parlamenta sporazum ratifikovala.
Umesto toga Klaus je ocenio da će činjenica da Lisabonski ugovor neće još stupiti na snagu kada Češka 2009. bude preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, biti za Češku pozitivna.
- Bar će naše predsedavanje biti pravo, jer Lisabonski ugovor slabi ulogu zemlje koja predsedava, rekao je Klaus.


Izvor: Danas

Sarkozi apeluje na Kačinjskog da ratifikuje Lisabonski ugovor

Pariz - Francuski predsednik Nikola Sarkozi apelovao je proteklog vikenda na svog poljskog kolegu Leha Kačinjskog da ratifikuje Lisabonski ugovor uprkos neuspehu irskog refenduma o tom pitanju. " Kačinjski je pošten čovek i državnik koji ima obavezu da ratifikuje Ugovor koji je već potpisao u Briselu. To je pitanje morala", ocenio je Sarkozi. On je, takođe, izrazio očekivanje da će biti prevaziđena kriza prouzrokovana irskim "ne" i da će Brisel uspeti da ubedi Čehe i Poljake da daju zeleno svetlo sporazumu koji predviđa reforme Unije. Takav potez Sarkozija usledio je nakon što je predsednik Poljske nedavno izjavio da Poljska neće dovesti u pitanje ratifikaciju dokumenta, ali da Irci moraju da najpre promene mišljenje. R. E.

Izvor: Danas

Holandija ratifikovala lisabonski ugovor

Hag - Holandija je juče ratifikovala Lisabonski ugovor koji bi trebalo da poboljša proces donošenja odluka u Uniji. Ugovor je odobrio gornji dom holandskog parlamenta, mesec dana nakon što su ga ratifikovali poslanici donjeg doma velikom većinom glasova. Holandija je 21. država EU koja je odobrila Ugovor. Da bi Lisabonski ugovor stupio na snagu, svih 27 država članica moraju da ga ratifikuju. Budućnost tog dokumenta je međutim pod znakom pitanja, budući da su ga Irci odbacili 12. juna na referendumu. Lisabonskii ugovor je zamenio predlog evropskog ustava koji su Francuzi i Holanđani odbacili na referendumu 2005. godine. Holandska vlada je prošlog septembra odlučila da predlog Lisabonskog ugovora ne iznosi na referendum. Vlada Holandije pozdravila je jučerašnju odluku parlamenta. Beta

Izvor: Danas

Ирска
Серж Алими

Замислимо да после изрицања ослобађајуће пресуде неке пороте, председник суда опет да реч тужиоцу да он доврши своју оптужницу и овога пута добије главу оптуженог. Зашто да не, јер је 12. јуна ове године, непосредно после одбацивања Лисабонског споразума у Ирској (који не може да ступи на снагу ако га не усвоји свих 27 чланица Уније) већина европских руководилаца дала до знања да ће се процес ратификације наставити... Да ове елите не поштују народну сувереност на то се Европа навикла. То је постао њен бренд. Укључујући ту и ситуације када се представља као царство демократија на земљи.

Пошто су одбацили "поједностављени" споразум, толико збркан да је председник владе Брајан Ковен морао да призна како није успео да га прочита до краја, Ирци су, према једном европском посланику обновили успомену на "популистичку демократију". "Није случајно", рекао је један од његових колега, "што је референдум процедура којој диктатуре најчешће прибегавају". А председник Европског парламента Ханс Герг Петеринг закључио је: "Ирско 'не' не може да буде последња реч", биће одржан други, можда и трећи референдум о Лисабонском споразуму: у Даблину ће се гласати док бирачи не кажу 'да', јер то захтевају државе које приликом прихватања споразума нису питале своје бираче за мишљење.

Ирци су криви! Простаци, себичњаци, они нису на нивоу одрицања и великодушности своје владајуће класе. Осим кад јој поверавају "храбре реформе" (докле ће више пропагандисти једне цивилизације која умире у конформизму да користе реч "храбар" - оп. Дух). Али, у том случају, они не гласају против ње. У томе су они, уосталом, врло европејски.

Једно уточиште је разбијено. Европски бренд више се не шири и продаје уз помињање мира, просперитета, правде и једнакости. Европа производи лепе рекламе са плавим небом и децом која се, играјући се, држе за руке; она располаже мноштвом новинара и уметника пуних неуморне борбености. Али разговори, састанци и субвенције нису у стању да направе Европу. Њихове боје никога не покрећу. Европски идентитет у тој мери се изгубио да је, када је смишљена заједничка валута, једино лице утиснуто на новчаницама било лице скупљег живота.
Европа прича о миру, али се укључује у америчке ратове. Она прича о прогресу, али уништава закон о раду. Она прича о "култури" али је створила "телевизију без граница" у којој ће још више него до сада на својим програмима приказивати рекламе. Она прича о екологији, о прехрамбеној сигурности, а укида неданаестогодишњи ембарго на увоз америчких пилића који су претходно потопљени у кафу са хлором (Хозе Мануел Барозо, председник Европске комисије: "увођење забране на овај увоз представља чин неспојив са правилима међународне трговине"). Коначно, она прича о слободи, а подржава срамну директиву према којој странци ухваћени у незаконитој ситуацији могу 18 месеци бити држани у заточеништву па тек онда протерани из земље.

Одржање европског обећања захтева хармонизацију одозго: слободе, социјално право, прогресивно опорезивање, независност. У име уједињења чини се супротно. И одузимају профити најнапреднијим државама. А ту су и продужено држање у затвору, ноћни рад проширен на жене, слободна трговина, атлантизам. Такав тропизам на крају је довео до социјалне Европе, до Европе која каже 'не'. Примећујући да су у Ирској жене, млади између 18 и 29 година, радници и незапослени масовно одбацили предложени текст, недељник Економиста иронично каже: "Једна изборна скупштина, блиска скупштинама 19. века, што значи састављена од старијих богаташа мушког пола, свакако би масовно гласала за Лисабонски споразум". Какву Европу можемо очекивати враћањем на имовински цензус?!

Избор: Le monde diplomatique
Курзив њихов, подебљања моја.

Predsednik Čečke Vaclav Klaus je ono što će naš predsednik Tadić biti kad odraste - ako poživi još jedno 2000 godina... 

Češka je par svetlosnih godina ispred Srbije tako da ti je to poređenje Tadića i Klausa besmisleno. Ušli su i u EU i u NATO, imaju dobru ekonomiju, uređenu državu sa malo nezaposlenih.

Svakako da imaju pravo da kritikuju jer su punopravna članica EU i to im daje pravo glasa o svim pitanjima vezanim za uniju. A gde smo mi? Na začelju Balkana, nismo još uradili ni denacionalizaciju koju su Česi obavili pre 15 godina. Da ne govorimo o reformi institucija, zakona, privatizaciji, infrastrukturi itd. 

Bravo Danilo! Pre 15 godina!! Apsolutno se slazem sa tobom da je besmisleno. Nista od toga, a prva u mislima mi je privatizacija, ne moze se porediti sa ceskim modelom... A Ceska je u EU usla kad?! 2004. godiniceeee... 

Kako ja gledam na stvari, pogubne posledice na tvoj zivot i razvoj je ostavilo to sto si u osnovnoj skoli ucio sve napamet, bez ikakvog razumevanja... Tako da se i sada ponasas kao tad kod uciteljice - kad te pita nesto sto ne znas, ti pricas ono sto si naucio... 

Česima je trebalo 15 godina rada da bi doveli u red svoju ekonomiju i institucije i ušli u EU odnosno nešto manje od toga da dovedu vojsku u red i stupe u NATO.

Dakle radili su godina sa jasnim ciljem šta hoće i gde hoće i u tome su uspeli. To im daje puno pravo da sada kritikuju ili hvale Lisabonski sporazum i sve druge teme koje se tiču unije.

Imam utisak da to nemaš u vidu kada pričaš o Vaclavu Klausu i Češkoj i pokušavaš da praviš loše paralele sa Tadićem odnosno Srbijom.

Ne, to poredjenje si ti sam izmislio i doveo ga u vezu sa pojedinim stvarima... Ali iz tvoje prethodne poruke se moglo zakljuciti da je to uredjeno stanje posledica EU i NATO, a ne da je prethodilo!! I tu je kljucna razlika!! Tako da je to samo jos jedna u nizu tvojih obicnih (lakrdijaskih, besmislenih, prozirnih, mutnih, beskrupuloznih) manipulacija... 

A ja sanjam o uredjenoj drzavi, veruj mi... Tada ce svi "prodavci magle" kao sto si ti da ciste ulice (u najboljoj varijanti, a pristup internetu ce ti biti onemogucen kao klasicnom "teroristi" - sve po americkom modelu)... Sreca, sreca, radost! 

Kada nemaš argumente krećeš sa uvredama. Jadno.

Česi su uređivali državu po standardima EU (pravno, ekonomski, institucionalno) odnosno po standardima NATO (vojno). Dostizanje tih standarda im je pomoglo da dovedu državu u red i to jeste poenta. To im je dalo pravo i da stupe u članstvo tih organizacija i tako imaju koristi od tih reformi na međunarodnom planu. A ti samo nastavi da sanjaš o manipulacijama i uređenoj državi.