Dan u Pljevljima protekao mirno

PLJEVLJA - Dan posle burne noći u Pljevljima tokom koje umalo nije došlo do sukoba pristalica dva bloka juče je protekao mirno, bez vidljivih napetosti na ulicama. Gradom samo povremeno prođe po koje vozilo sa crvenim crnogorskim barjakom, a ispred sedišta SNP u gradu juče nije bilo okupljanja pristalica zajedničke države. Gotovo dve trećine Pljevljaka glasali su za zajedničku državu, a mnogi su juče, utisak je, pažljivo slušali vesti iz Podgorice sve u nadi da će procenat suverenista pasti ispod 55 odsto.
Novica Stanić, potpredsednik SNS i jedan od lidera Bloka za zajedničku državu, juče je u Pljevljima ocenio da su u referendumu ključnu ulogu igrali sila, strah i stid.

- Silu je primenjivao režim, proizvodeći strah, a narodu je ostao stid što mora da živi u privatnoj, Milovoj državi. Danas se polovina Crne Gore nalazi u položaju silovane dame od koje se traži da prizna rezultat i čestita siloviteljima - kaže Stanić. Prema njegovom mišljenju, Crna Gora je 21. maja "potonula u nekoliko crnih rupa, kao što su Rožaje i Ulcinj, gde nije bilo moguće kontrolisati glasanje".

- Ako se zna da je kompletan sever, Pljevlja pogotovo, ubedljivo glasao za zajedničku državu, nije teško pretpostaviti šta nas čeka. Uostalom, Milovi čauši u kampanji su već najavili da će, u slučaju lošeg rezultata u ovoj kraju, a pobede u Crnoj Gori, Milo Đukanović, pored jabuke dići rampu i na Tari. Ne bi me iznenadilo da se to desi, kao što Đukanovića, ne bi trebalo da iznenadi naš odgovor - ostavićemo rampu na Tari, a ukloniti je na jabuci - kaže Stanić.


Izvor: Glas Javnosti \ Z. Š.

EU će poštovati rezultat

BRISEL - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je juče da će EU u potpunosti poštovati rezultat referenduma u Crnoj Gori, prenosi Beta.

Solana je na konferenciji za novinare istakao da je referendum održan uredno, glatko i bez incidenata i čestitao je crnogorskom narodu na velikom učešću, što pokazuje zrelost i odgovornost ljudi u Crnoj Gori.Solana je rekao da još treba sačekati konačne rezultate i da će EU naknadno videti kako se može na najbolji način urediti dalje učešće Crne Gore u procesu stabilizacije i pridruživanja EU.

Visoki predstavnik EU je rekao da je sada važno da počnu pregovori između Srbije i Crne Gore o uređenju njihovih budućih odnosa, naglasivši da je jako važno da ubuduće njihovi odnosi budu dobri.


Izvor: Glas Javnosti

    
Svetski mediji o izjašnjavanju u Crnoj Gori
Pobeda uz pomoć albanskog "po"

BEOGRAD - Vodeći svetski dnevnici izveštavali juče su o ishodu referenduma u Crnoj Gori, prenoseći atmosferu slavlja pristalica nezavisnosti i navodeći da se njihova pobeda tumači pobedom crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

U komentarima se naglašava da će Crna Gora postati najnovija država u Evropi i poslednja republika koja se otcepila od Srbije od kada je 1991. počeo raspad komunističke Jugoslavije. Diplomate i analitičari kažu da će referendum uspostaviti jasnije odnose između Srbije i Crne Gore, ali da se pobeda opcije za nezavisnost posmatra i kao "lični udarac nacionalističkom premijeru Srbije Vojislavu Koštunici" i to "u ključnom trenutku" - dok traju pregovori o Kosovu.

Slovački list Pravda piše da bi jedva pobedilo crnogorsko "da" bez albanskog "po". "Kako se albanski kaže 'ne' sa plakata u Ulicnju ne može da se sazna", piše izveštač slovačkog lista i dodaje da se albanska manjina u Crnoj Gori aktivno uključila u kampanju na strani bloka za nezavisnost.


Izvor: Glas Javnosti

Referendum označio kraj postojanja državne zajednice SCG

Doviđenja posle 88 godina

Dve republike, Srbija i Crna Gora, živele su u istoj državi formiranoj 1918. godine, koja je, u međuvremenu, sedam puta promenila ime

BEOGRAD - Referendum u Crnoj Gori označio je kraj državne zajednice Srbije i Crne Gore, poslednje zajedničke tvorevine posle raspada bivše Jugoslavije.

Srbija i Crna Gora najduže od ostalih republika su živele u istoj državi formiranoj 1918. godine, koja je u međuvremenu sedam puta promenila ime. U junu 1991. zajedničku državu prvo su napustile Hrvatska i Slovenija, a putem osamostaljenja ubrzo su krenule i druge dve bivše jugoslovenske republike, Bosna i Hercegovina i Makedonija.
      

POČETAK RAZDRUŽIVANJA

Sabor Republike Hrvatske je 25. juna 1999. jednoglasno usvojio Deklaraciju o proglašenju samostalne i suverene Republike Hrvatske i pokrenuo postupak razdruživanja od Jugoslavije. I Skupština Slovenije je usvojila akte o izdvajanju iz SFRJ i proglašenju samostalnosti, a 15. oktobra iste godine u Skupštini BiH, bez prisustva poslanika Srpske demokratske stranke usvojen je Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini. Već 21. novembra Sobranje Makedonije svečano je proglasilo novi makedonski Ustav kojim je Makedonija definisana kao suverena i samostalna država.
      
   
   

Počelo je 24. novembar 1918. kada je Središnji odbor Narodnog vijeća Srba, Hrvata i Slovenaca proglasio ujedinjenje Države Slovenaca, Hrvata i Srba sa područja bivše Austrougarske monarhije s kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu državu Srba, Hrvata i Slovenaca. Već 1. decembra u Beogradu delegacija Narodnog vijeća SHS i regent Aleksandar Karađorđević proglašavaju stvaranje zajedničke države - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Trećeg oktobra 1929. Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna područja promenjen je naziv države u Kraljevina Jugoslavija, a zemlja je podeljena na devet banovina.

Sledeći značajan datum je 29. novembar 1943, kada je na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu (BiH) Jugoslavija projektovana kao federacija pet naroda (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci) i šest federalnih jedinica (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Beta podseća da je 10. avgusta 1945. na Trećem zasedanju AVNOJ-a u Beogradu Jugoslavija dobila ime Demokratska Federativna Jugoslavija, a 29. novembra 1945. Ustavotvorna skupština proglasila je republiku i promenila ime države u Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ).

Sedmog aprila 1963. usvojen je novi savezni Ustav kojim je promenjeno ime države u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Savezno veće Skupštine SFRJ usvojilo je 27. aprila 2000. Ustav SRJ - zajedničke države SCG, a 14. marta 2002. u Beogradu je potpisan Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore.

Tim sporazumom, koji su potpisali zvaničnici SRJ, Srbije i Crne Gore, uz posredovanje Evropske unije, zajednička država je dobila ime Srbija i Crna Gora. Oba veća jugoslovenske skupštine usvojila su 4. februara 2003. Povelju SCG i Zakon o njenom sprovođenju, čime je i formalno-pravno prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija, a nastala SCG, što je sedma promena imena države od njenog osnivanja 1918. godine. Sedmog aprila 2005. politički predstavnici Srbije, Crne Gore i državne zajednice, uz posredovanje EU, potpisali su sporazum kojim su stvoreni preduslovi za izmenu ustavne povelje. Sporazumom je omogućen rad Skupštine SCG i utvrđeni uslovi za održavanje referenduma u republikama članicama.


Izvor: Glas Javnosti

Svim siptarima, hrvatima i muslimanima sretna pobjeda na referendumu, jer oni su je dobili, a ne "crnogorci"!

@gagi1966         nemas pojma za izjave treba da te je sramota a anea samo pogledaj koliko je albanaca u cg i to sto pise glas javnosti su obicne gluposti
ima mnogo zavisti

Ulcinj 93% ZA Rozaje 92 % za!
Nema sta pravi crnogorci, hahahha!

vlado pg siptare, da se tebe nebi stidio!

gagi nemoj da se vrijedjas ok zapitajte se zasto se bas svako od srbije odvojio eee nemoj da si smece niste vi srbi takvi znas ima vas mnogo dobrih ali srecna nam pobjeda pobjedila je crna gora i napokon smo nezavisni

gagi1966 korisi opciju izmeni i ne vredjaj