Teška 2006.

Zoran Popov
Ceh će platiti penzioneri

Moj utisak je da će inflacija i u 2006. biti slična ovogodišnjoj, dakle, između 15 i 20 odsto. Teško je pretpostaviti da bi mogla biti manja kako zbog ekonomskih razloga, tako i zbog neizvesne političke situacije. U narednoj godini čeka nas poskupljenje struje, korekcija kursa, pa je pretpostavka da bi inflacija mogla biti manja od 15 do 20 odsto nerealna.

Treba očekivati da će MMF vršiti dalji pritisak da rast zarada ne ide brže od rasta produktivnosti, kao što je to sada bilo zbog vođenja populističke politike. Neophodno je da rast zarada ne ide brže od rasta produktivnosti, ali će ceh platiti oni čije su zarade fiksne i koji ne mogu da se izbore sa poslodavcima - a to su pre svega penzioneri. Oni će živeti teško i verovatno još teže nego 2005.

U takvom ambijentu kada nema na vidiku većih stranih investicija, a čeka nas restrukturiranje javnih preduzeća, gotovo je izvesno da će se nastaviti trend rasta nezaposlenosti. Dakle, nema naznaka da će se nezaposlenost smanjivati.



Jurij Bajec
Ukinuti monopole na tržištu

Kreatori ekonomske politike za 2006. godinu obećali su da će ozbiljno smanjiti inflaciju, a da je „cena“ te stabilnosti smanjivanje stope rasta društvenog proizvoda. Postoji strah da sa smanjivanjem inflacije neće ići tako lako, jer ni suzbijanje potrošačkih kredita, ni obećana restriktivna fiskalna politika nisu dovoljne garancije da će se to ostvariti. Uzroci naše inflacije dobrim delom kriju se u nečem drugom - u nezavršenom procesu privatizacije, netransformisanom javnom sektoru, u mnogim odnosima prilično monopolizovanog tržišta i prisutnoj praksi da se izgleda često nekim merama ide naruku onima koji su već ekonomski i finansijski moćni i uticajni, a manje onima koji su i do sada bili više gubitnici nego dobitnici u tranziciji. Vlada i NBS moraju da urade ono što rade i druge zemlje - da smanjuju inflaciju i da istovremeno podstiču privredni rast. To nisu konfliktni ciljevi, sem u ekonomskoj teoriji, pogotovu ne kod nas, gde inflacija nije puki monetarni fenomen, a rast društvenog proizvoda i otvaranje novih radnih mesta zavisi od stvaranja povoljnog ambijenta za privređivanje i privlačenje stranih investicija.



Dejan Erić
Jednocifrena inflacija samo lepa želja

Kada se jedna zemlja nalazi u tranziciji kao što je to slučaj sa našom, svaka godina donosi nešto novo. Siguran sam da će u ekonomskom smislu da se nastavi tok reformi, uspostavljanje tržišne privrede i usklađivanje domaćih propisa sa evropskim. Oporavak privrede je moguć samo uz povećanje proizvodnje i ukupne privredne aktivnosti. U tom smislu ne očekujem nikakve dramatične promene, ali verujem da će stope rasta biti nešto više nego ove i prethodne godine. U pogledu smanjivanja inflacije i nezaposlenosti nešto sam manji optimista. Imamo nepovoljnu strukturu domaće privrede koja je nekonkurentna na svetskom tržištu, veliku zavisnost od uvoza i nepovoljnu strukturu troškova, pa dolazimo do spleta faktora koji guraju cene naviše, tako da mi projektovana jednocifrena inflacija deluje kao lepa želja bez realnog pokrića. S druge strane, bez efikasnije privrede, strukturnih i razvojnih programa usmerenih ka akviziciji novih, posebno izvozno orijentisanih poslova, teško je očekivati značajniji porast zaposlenosti.



Vladana Hamović
Neophodan razvoj male privrede

U 2006. prelazimo sa velikim opterećenjem rasta cena tokom ove godine, koji je dvostruko veći od planiranog. Treba puno poraditi u narednoj godini na smanjenju javne potrošnje i aktiviranju proizvodnje, a sudeći prema ovogodišnjim rezultatima, i u 2006. čeka nas dvocifrena inflacija. Zarade bi u narednoj godini trebalo da prate produktivnost rada, jer samo tako mogu biti realne. Rast plata u administraciji i javnom sektoru u 2006. ograničen je na devet odsto, ali je malo verovatno da će on pratiti rast cena. Tačnije, verovatno je da će rast cena biti veći od rasta zarada. To za građane i njihov standard znači još jednu tešku godinu. Biće dobro ako bude teška koliko i ova, a ne i gora. Trend rasta nezaposlenosti verovatno će se nastaviti i u 2006. zbog restrukturiranja javnih preduzeća. Nažalost, raniji planovi da se podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća kako bi se smanjila nezaposlenost nisu ispunjeni, jer je očito inflacija opet odvukla pažnju sa drugih sektora ekonomije. Zato Vlada treba da obrati posebnu pažnju na to u 2006. godini.



Miroslav Prokopijević
Čeka nas još teža godina od ove

Čini mi se da će godina pred nama u socioekonomskom smislu biti još teža od ove. Imamo nekoliko nerešenih političkih problema, poput Kosova, Haga i pitanja državne zajednice, a svaki od njih se može negativno odraziti na našu ekonomsku situaciju. Mimo tih faktora koji su nepredvidivi, očekujem da će cene porasti u 2006. za 14 odsto, a ako ne bude sporazuma sa MMF-om, i 20 odsto.

Zarade će rasti skromnije, pogotovo u državnom sektoru gde će se one uvećavati do devet odsto. U privatnim firmama trebalo bi da bude bolje i rast zarada bi morao barem da prati stopu inflacije. Nezaposlenost će i u 2006. da raste i rasla bi još više ako bi se išlo u likvidaciju preduzeća u stečaju ili ako bi se rešio problem javno-komunalnih preduzeća. S tim niko neće da se uhvati u koštac, jer to nosi socijalne nemire.

Jedini izlaz za smanjenje nezaposlenosti su veća privatna ulaganja i grinfild investicije, kojih nema. Tek ako privučemo investitore otvorićemo nova radna mesta i rešiti neke od problema sa kojima smo suočeni.


Izvor: Blic \ K. P. - D. N.

Dva puta im se desio totalni gibitak stecenog kapitala, sad po treci put ponovo stvaraju kapital!

Hrckovi!