Red, rad i glad :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Red, rad i glad

Čitam novine, nije da ne čitam. Kao što mora da se ide u Beograd tako i moraju da se čitaju novine. Preko štampe se informišemo mahom ko je koga izvređao na farmi ili u parlamentu, saznajemo da su tajkuni spremni da pomognu državu iz patriotskih razloga (neki to nazivaju overavanje žrtve), saznajemo da vlada telefonom gasi našu omiljenu aviokompoaniju, ... Mnoge vesti preskačemo. Ja lično se uvek trudim da ignorišem vesti vezane za ministra Vakcinosavljevića koji sopstvene zdravstvene probleme umesto u zdravstvenom sistemu kojim on rukovodi rešava u Njemačkoj. Ne sporim da je obavešten ali osećam nagon za povraćanjem kad vidim taj arogantni izraz lica.

Dobro sad znamo zašto moraju da se čitaju novine ali zašto mora da se ide u Beograd? Odgovor je jednostavan. MONI. Zbog pare.

Čitam u onim istim novinama da je prosečna plata u Srbiji oko 30 tisuća dinarjev a potrošačka korpa oko 40. To znači da su prosečni, svakog meseca buć 10 tisuća. A mi u Nišu smo recimo malo više u minusu jer je kod nas prosečna plata dvadeset i jedna crvena novčanica dok je cena potrošačka korpa 36 tauzant dinars. Ne radi se o razlici u ceni proizvoda nego mi na jugu ne jedemo skupe suhomesnate proizvode iz zdravstvenih razloga. Boli po džepu.

Nije me mrzelo da proguglam (otkucam www.google.com "jede li se po Evropi svaki dan") i otkrio sam da, Evropljani, na hranu, troše 10 do 20% svog kućnog budžeta na hranu. A mi 120%. Nek se zna ko je gazda. Od uvek su kaskali za nam. Dok nisu imali ni viljušku mi smo imali mašine za pranje sudova. Ima se može se.

Kad smo već kod primanja, u vrhu lestvice je naravno Beograd i to novi sa 50 i kusur hiljada prosečne zarade. A najjužnije je najtužnije pa prosečan stanovnik Tutina zarađuje 260 dinara dnevno. To je dobro za porodičnu harmoniju jer da bi preživeli Tutinostanovnici moraju da imaju petočlane porodice i da svi rade i to da zarade samo za leba i paštetu. Naravno ako nemaju luksuzne navike da imaju grejanje, struju, vodu, ili ne daj bože telefon.

Jasno je da veći deo srbije ne zarađuje dovoljno. Nemaju ni za hranu. Gladuju. Dovijaju se kako znajui. Potrošačka korpa je sve tanja i tanja. Umesto šunke uzima se salama. Umesto 300 grama uzima se 150. Umesto sokova sa skupim reklamama gde se nasmejani ljudi provode piju se sirupi na pretvaranje... Ali nisu siromašni u najtežoj poziciji. Mislim nisu najgladniji.

Gore je našim gospodarima iz senke. Oni imaju gladne oči. Oni su uvek gladni i nikad nije dosta. Oni su naši najveći olimpijci "brže, bolje, više". Njihova glad za posedovanjem je neutoljiva. Potrošačka korpa drugova tajkuna je sve veća i zahtevnija. Prosečan srpski tajkun mora da (pod)kupi pola agencije za privatizaciju, par ministara, javnog tužioca, solidan broj sudija, medije što papirnate što elektronske, u zimskoj sezoni i premijera (nema nikakvu upotrebnu vrednost ali je zgodan oko nove godine, može da deli paketiće), opozicione lidere, ... Svašta nešto mora da se plati svakog meseca ako si tajkun.

Za razliku od globalnosrpskih, tajkuni početnici ili manje gladni tajkuni (ako ih ima) kupuju lokalno razmišljaju lukavo. U potrošačku korpu mahom knjiže lokalnu vlast. Inspekcije, načelnici civilne i finansijske policije, gradonačelnika, ... Ministara samo za državne praznike i kad se kupuju parčići preduzeća u stečaju.

Ne mogu da se suzdržim a da ne spomenem scenu iz veoma duhovite serije "Spin siti" u kojoj Čarli Šin, kao pomoćnik hrabri svog gradonačelnika da se na reizboru suprotstavi svom protivkandidatu:
"Ko je ovde gradonačelnik?"
"JA!!"
"Ko je bio na čelu ovog grada zadnje 4 godine?"
"JA!!"
"Ko će vladati gradom sledeće 4 godine?"
"Organizovani kriminal!"

Aj pa srećan praznik rada!
Autor: Strongman

_Izvor: _{Blog B92 - Strongman (uz dozvolu autora)}