Proslost ce nas uvek pratiti,makar kroz secanje,pa nemozemo jednostavno izbrisati citav jedan zivot ma koliko bio los!

Ma,i ne treba mi cela proslost,samo jedno *koferce*,pa sa njim u buducnost,ali izgubila sam *prtljag*   

Tesko je zaboraviti proslost u kojoj vas je neko puno povrijedio. Za to treba puno vremena i jaka volja.

Mislim da poenta nije bila u tome da se neshto trajno zaboravi, nemoguce je, vec nam olaksha da nastavimo dalje!
Shto se oprashtanja tiche, ne znam, neke stvari se ne mogu oprostiti, ali sve shto mozemo treba da oprostimo radi nas samih, tako cemo rasteretiti dushu! Ono shto se ne moze oprostiti, vremenom sve manje boli. Koliko vremena treba proci je skroz individualna stvar.
A prvo shto je neophodno jeste chvrsta odluchno da STVARNO krenemo dalje, ne samo fraza i planovi, vec dela!
(slozene teme na koje je teshko srochiti odgovor u par rechenica, a ne zelim da tupim...)

Hm.. sta je slucajnost..
Bila sam sa drugaricom na Noci muzeja... I poslednje mesto koje smo htele da obidjemo je bila Barutana u kojoj je bila prezentacija jednog arheoloskog iskopavanja.. Elem, zakasnile smo, odgledale poslednjih 5 min i onda nas izjurili, jer su se pakovali, iako je ostalo jos sat vremena do kraja predvidjenog programa... Balkan..
Sta je u svemu tome cudno... Izlazimo nas dve iz Barutane, i pokusavamo da jos nesto vidimo pre nego sto nas na silu izbace.. I prilazi nam zena, verovatno neki profesor ili tako.. i svakoj od nas (a, bilo nas je bar 50 koji smo se tiskali) daje poslednja dva parcencet crepa na kojima je ispisana sentenca na latinskom.. Zasto je bas nama dvema dala te crepice? E, to je igra sudbine.. jer na mom crepicu pise:

Difficile est longinu subito deponene amoreum.

iliti na srpskom

Tesko je brzo zaboraviti dugu ljubav...

A, to je recenica koja se apsolutno oslikava  moj odnos prema mojoj prosloti. Samo bi trebalo jos izbaciti i  ono "brzo"...