Želite da upoznate osobu s kojom ćete moći da budete do kraja života. Možda i ne razmišljate toliko daleko - želite da upoznate nekog finog (ili neku finu), neku prijatnu osobu s kojom ćete uživati. Ipak, samo da ne bude kao vaš bivši, koji vas je lagao sve vreme, ili kao ona stvarno zgodna devojka s nenormalno velikim šoping prohtevima koja bi "poludela" kad biste odbili da joj nešto kupite, a ne bi bilo dobro ni da bude kao... S druge strane, bilo bi lepo da bude kao onaj fini mladić koji je bio tako nežan prema vama (zašto, zašto je morao da ode?), ili kao ona preslatka devojka koja vas je ostavila da bi se udala za vašeg najboljeg prijatelja (hej, on je sad oženjen, neće se valjda isto ponoviti s novom devojkom!), ili...

Ovakvo razmišljanje vam zvuči poznato? Ne brinite, niste jedini - osim kod veoma mladih osoba, neka vrsta "emotivnog prtljaga" iz prošlosti uvek postoji. To ne mora da bude loše, jer bez prethodnih iskustava ne biste bili osoba koja ste danas. Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju jeste to da ne dopustite iskustvima (ružnim ili lepim) iz prošlosti da vam unište budućnost.

Ukoliko se pitate kako lepa iskustva mogu da vam unište budućnost, odgovor je jednostavan: nije retkost da neko traži osobu koja liči na nekoga koga se seća odranije, na nekoga s kime je proživela mnoge lepe trenutke, samo, eto, veza nije uspela. Prilikom te želje nekako se zaboravi nimalo nebitan momenat - ma koliko ta osoba iz prošlosti bila fina, veza s njom nije uspela. Izuzev, naravno, ako je došlo do smrtnog slučaja - međutim, ni tada ne bi trebalo tražiti drugu verziju preminulog supružnika, jer je tako nešto nemoguće naći i zato što ste tako nepravedni i prema svakoj novoj osobi koju upoznate (krivite je zato što nije neko drugi) i prema sebi jer ne dopuštate sebi da uđete u novu emotivnu vezu - na kraju ćete odbiti svakog ko nije reinkarnacija vašeg preminulog supružnika.

Ukratko: prošlosti se treba sećati, ali se njom ne treba opterećivati. To lepo zvuči, ali može biti prilično teško to i učiniti - kako se oprostiti od divne, mada okončane, veze? Evo nekih trikova za to.

Može vam pomoći da kreirate sopstvene male rituale za opraštanje. Ako se naježite od same reči ritual i pomislite na nekakve vradžbine i magiju, ne bojte se - ovo što vam predlažemo nema nikakve veze s magijom, samo služi kao psihološki trik kojim ćete svojoj podsvesti poslati poruku da je s nečim gotovo i osloboditi se emotivnog tereta koji vas sprečava da nastavite sa svojim životom.

Jedan ritual, koji služi pretežno za oslobađanje od onog neprijatnog, može izgledati ovako: na papiru napišite ili nacrtajte simbole za stvari, ili ljude, ili ponašanja kojih želite da se oslobodite. Te papire potom bacite ili ih, ako želite nešto upečatljivije, spalite (nemojte izazvati požar!).

Drugi ritual, koji služi opraštanju od lepih uspomena i od dragih osoba, može da izgleda ovako: zamislite kako toj osobi govorite sve što joj možda niste rekli, što ste propustili da učinite, zatim joj u mislima poželite sreću i sve najbolje - a onda zamislite kako makazama sečete vezu koja postoji među vama, kako biste i vi i ta osoba bili slobodni da dalje živite svako svoj život.

Ovi rituali mogu pokrenuti u vama veoma jake emocije, pa i emotivni bol - to je normalno i neka vas to ne iznenadi. Ono što će ti rituali takođe pokrenuti biće oslobađanje od emocija koje vas opterećuju, koje držite unutra, tako da ništa novo ne može da uđe. Osetićete se kao da gubite nešto, što će boleti - ali ćete se osetiti i rasterećeno i bićete u stanju da bez emotivnog tereta, a sa svim prednostima koje životno iskustvo donosi, uđete u novu vezu, u kojoj ćete konačno moći da budete srećni.

kamo srece da sve sto procitamo papiru ili na netu mozemo u svom zivotu da upotrebimo...covek jako cesto svesno ili nesvesno zivi u proslosti, ma koliko se trudio da se toga oslobodi..i upravo nas ta proslost jako cesto koci..ponekad ne pomaze ni razgovoe, ni oprostaj sa secanjima..sve to stoji negde duboko u nama i tinja..ceka pravu priliku da iskoci na povrsinu..narocito kada je ljubav u pitanju...Nikakvi rituali tu ne pomazu..tu treba vreme...i prilika za novi zivot..sve to dodje samo od sebe, onda kada mu se najmanje nadamo...

Pa proslost je ono na cemu gradimo buducnost, jer na osnovu predhodnih iskustava snalazimo se u novim. Nemoze se proslosti lako osloboditi, jer ako ne izvucemo pouke, onda se sve svodi na bezanje. A i onako sve ispliva kad se najmanje nadas, tako da stisni zube i izdrzi maksimalno

Pusti to...pouke svakako treba izvuci , ali ne sme se nista "izdrzavati" , ako stalno nosis pune kofere sa sobom jednom ces skapati pod teretom ,sigurno....tako da ih sto pre treba spustiti na zemlju i ostaviti iza sebe, a da je lako nije, jer da kojim slucajem jeste ne bi ni bio problem...zar ne.

Da ali sta ako shvatite koliko ste mnogo gresaka napravili u proslosti i kako onda s'tim izaci na kraj?Ako ste mnogo ljudi povredili ali ne namerno i tek sada sve to shvatili,a sad se kajete i nikako ne mozete da zivite s'tim.Sta onda?Da li je moguce da se takve greske isprave?

Naravno, izvuci pouku i ubuduce vodi racuna...u daljem zivotu usreci onoliko novih ljudi koliko si ih povredio prethodno...i uvek budi iskren  i sa samim sobom i sa ljudima do kojih ti je stalo i neces ih vise  nesvesno povredjivati .

Zbogom proslosti ... nikada se neces ponoviti,ali ce neke stvari opet da se odigraju na isti nacin 

Ovo je jako osjetljiva tema  i svako ima danas prilicno donekle burnu proslost sto se tice ljubavi,osim onih sto su je nasli a da pri tome nikada nisu imali velikih problema.
OVo o ritualima ne moze pomoci.Moze pomoci jedino da mi sami sebe natjeramo da zaboravimo osobu koju volimo i da budemo cvrsto odlucni u tome.Al ako imamo jake osjecaje I NADUU,a ta nada je ta koja ti ne da da zaboravis. I tu je onda problem.

Ma koliko se trudish,izuzetno teshko cesh reci zbogom proshlosti...sve ono shto uspevash zaboraviti i nije bilo vredno pamcenja

Proslost ce nas uvek pratiti,makar kroz secanje,pa nemozemo jednostavno izbrisati citav jedan zivot ma koliko bio los!

Ma,i ne treba mi cela proslost,samo jedno *koferce*,pa sa njim u buducnost,ali izgubila sam *prtljag*   

Tesko je zaboraviti proslost u kojoj vas je neko puno povrijedio. Za to treba puno vremena i jaka volja.

Mislim da poenta nije bila u tome da se neshto trajno zaboravi, nemoguce je, vec nam olaksha da nastavimo dalje!
Shto se oprashtanja tiche, ne znam, neke stvari se ne mogu oprostiti, ali sve shto mozemo treba da oprostimo radi nas samih, tako cemo rasteretiti dushu! Ono shto se ne moze oprostiti, vremenom sve manje boli. Koliko vremena treba proci je skroz individualna stvar.
A prvo shto je neophodno jeste chvrsta odluchno da STVARNO krenemo dalje, ne samo fraza i planovi, vec dela!
(slozene teme na koje je teshko srochiti odgovor u par rechenica, a ne zelim da tupim...)

Hm.. sta je slucajnost..
Bila sam sa drugaricom na Noci muzeja... I poslednje mesto koje smo htele da obidjemo je bila Barutana u kojoj je bila prezentacija jednog arheoloskog iskopavanja.. Elem, zakasnile smo, odgledale poslednjih 5 min i onda nas izjurili, jer su se pakovali, iako je ostalo jos sat vremena do kraja predvidjenog programa... Balkan..
Sta je u svemu tome cudno... Izlazimo nas dve iz Barutane, i pokusavamo da jos nesto vidimo pre nego sto nas na silu izbace.. I prilazi nam zena, verovatno neki profesor ili tako.. i svakoj od nas (a, bilo nas je bar 50 koji smo se tiskali) daje poslednja dva parcencet crepa na kojima je ispisana sentenca na latinskom.. Zasto je bas nama dvema dala te crepice? E, to je igra sudbine.. jer na mom crepicu pise:

Difficile est longinu subito deponene amoreum.

iliti na srpskom

Tesko je brzo zaboraviti dugu ljubav...

A, to je recenica koja se apsolutno oslikava  moj odnos prema mojoj prosloti. Samo bi trebalo jos izbaciti i  ono "brzo"...