A sto je Retardiran ? ...i o kakvom Kavezu pricas ?
....jer ti je to Ceda drzao cas iz spoljasne politike ?

Kao npr Bush ?

Nisu problem Radikali....vec milion ljudi koji iz "nekog" razluga veruju vise njima nego Tadicu, Kostunici, Cedi, Dacicu, ....itd

Каже се крај за радикале и ЊИХОВ ПРИМИТИВИЗАМ или крај радикалима и ЊИХОВОМ ПРИМИТИВИЗМУ.

Ти некога да учиш правопису српског језика?  

ne ucim ja nikog, bitno da ce doci kraj radikalima 

  за тебе је просечан гласач срс-а научник. 

Pa, opet se vraćamo na osnovno obrazovanje i kućno vaspitanje. Onaj ko je slab sa racionalnim argumentima, tom se vokabular sastoji uglavnom od psovki.

Znaš onu izreku, nije vest da je pas ujeo čoveka..... 




Da li je bolje, to svako treba da odluči prema svojoj savesti i da na osnovu toga pristupi glasanju.

Ja ću da glasam za bilo koga čija je opcija suprotna od radikalske. Na ovim izborima glasam protiv Tome, a ne za nekog kandidata.

Jasno je meni da je "demokratska" Srbija daleko od idealne, ali ako mi je izbor da budem u govnima do kolena ili do nosa, biram manje zlo.

Два пута једне Србије


И Тадић и Николић су расли у сенци својих политичких очева, а могуће је да буду доживљени као праве вође пре свега по избору стране света ка којој ће окренути будућност народа и земље

 
Војислав Коштуница се баш труди – избором или Европа или Косово – да Борис Тадић престане да буде доживљаван као малÅчик (на руском: дечак, малишан, али и ученик и шегрт; чита се маљчик) и да постане молодец (на руском: кршан момак, делија, јунак, силан човек; чита се маладец). Прво је бесмислено одлагао расписивање председничких избора да је толерантног Бориса Тадића натерао да потврди своје речи које је једном упутио премијеру: “Нисам дошао да разговарамо, дошао сам да ти саопштим да ћу расписати изборе.” После тога је пао договор да ће неопходни закони бити донети до 10. децембра. Шта је било даље, зна се, Коштуница је одлучио да избора буде – никада, Тадићев Оливер Дулић их је расписао, што свакако не би урадио да демократе нису имале обећање радикала Томислава Николића да ће на изборе изаћи и да га у томе премијер не може поколебати.

Да скратимо причу, Коштуница је натерао Тадића да му каже “не”, да уради по своме и тако је учинио први корак у претварању дечака у делију.
И када се чинило да ће Србија до 3. фебруара говорити само о Николићу, Тадићу, Чедомиру Јовановићу, Милутину Мркоњићу, Иштвану Пастору...Коштуница је као понорница поново изронио на површину још једном узимајући Николићеве речи као своје: “Нећу у Европу ако нам узму Косово.”

Снага онога што изговарају Николић и Коштуница у потпуној је несразмери са бројем бирача који стоје иза њих. Када Николић каже “нећу у Европу ако нам узму Косово”, настане мало гужве у медијима и понека расправа комшија уз пиво. Када то изговори Коштуница, настаје снажан потрес на политичкој сцени Србије, доводи се у питање опстанак владе, кредибилитет спољне политике земље.

Зато није чудно што је нова Резолуција о Косову и Метохији коју су усагласили Тадић и Коштуница предмет детаљних проучавања већ два дана (Овај текст је писан у среду пре подне, пре почетка расправе у Скупштини.) Питање је да ли је њоме Коштуница коначно рекао да га Европска унија више не занима. Језиком праксе то ће рећи да ли ће Тадић 28. јануара забележити политички поен када потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић буде потписао Споразум о придруживању ЕУ. Одговори које су у уторак дали Милош Алигрудић, шеф посланичког клуба ДСС-а, и потпредседник владе разликују се као небо и земља.
У случају придруживања ЕУ, Коштуница има озбиљан проблем. Wегова прва влада има најмање неколико одлука које су као одвратни каменчићи у ципелама; наравно, само ако их се неко сети и ако их стави премијеру под нос. Прва је да је преговоре о придруживању ЕУ Коштуница започео са Србијом без Косова. Сада неће без њега, тада је хтео без њега. Друга је потписивање ЦЕФТ-а споразума по коме суверен Косова није Србија него је УНМИК. Трећа је одсуство било какве реакције када је Приштина потписивала регионалне уговоре. Толико о првој Коштуничиној влади, принципима и Космету.
Друга Коштуничина влада је 18. децембра усред Београда председавање енергетском заједницом југоисточне Европе са Србије пренела на УНМИК – признајући тиме да је он суверен на Космету. Иначе је друга Коштуничина влада као темељни принцип своје политике узела придруживање ЕУ. Тај принцип није промењен. Онда је та влада одлучила да прво парафира, а онда и потпише споразум са ЕУ о придруживању. Сећате се, Ђелић га је парафирао недавно и сачувао је пенкало, како би њиме потписао споразум. Између парафа и потписа, ЕУ неће мењати текст споразума, неће престати да важи Резолуција 1244, неће бити проглашена координирана надгледана независност Косова.

Ако хоће да поништи одлуке сопствене владе, Коштуница мора да сруши владу или да покуша да се заклони иза Скупштине. Изабрао је ово друго, потврђујући досетку да је његов слоган у овим изборима “Борисе Томо”. После нове уцене коалиционог партнера слоган се изговара као “Бори се Томо”. Јер, својом причом Коштуница најдиректније оспорава Тадићеву политику “И Европа и Косово”, претварајући је у Николићеву “Или ЕУ или Косово”.

И Коштуници је јасно да својом новом политиком неће утицати на одлуку Америке, Немачке, Француске, Италије, Велике Британије...о Космету. Основни мотив радикализације његове политике јесте очување што већег парчета власти и моћи у постизборној Србији. Као и после парламентарних избора 2003. и 2007. године Коштуница је у дилеми да ли да прави коалицију са радикалима или са такозваним демократским блоком. Два пута се одлучио за ове друге жестоко их уцењујући могућношћу да преко ноћи направи договор са имењаком Шешељом.

О новим коалицијама Коштуница је натеран да одлучује тек после 3. фебруара. Сада му је рано. Има огромне проблеме са најближим коалиционим партнером Велимиром Илићем (видите НИН бр. 2972 од 13. децембра “За кога ће гласати Коштуница”), и лакше му је да притиска Тадића него да направи завршни рачун са Чачанином. Идеално би му било да капитални министар одустане од кандидатуре за председника, да потом још једном-двапут стави Тадића на тешке муке наводећи воду на Николићев млин и да можда тек пред други круг подржи садашњег председника а све поштујући чувени шести принцип који је измислила његова странка а обнародовао га Г17.

Ако му је то план, Коштуница је онда свестан сопствених ограничења. Прво је да он не сме да руши владу, јер би на изборима добио мање него у јануару ове године, са чиме више не би могао да буде премијер. Друго ограничење Коштунице је што са радикалима може у коалицију само ако Николић изгуби изборе. Једино тада садашњи премијер може да буде и будући, а да се Николић или Вучић задовоље неким потпредседничким местом у влади.

Дакле, ако је Коштуница свестан да је на месту премијера најсигурнији ако је Тадић председник, онда мора да води рачуна колико сме да притиска Тадића и колико може да му понуди. А његова корпа дарова није баш претешка. Огромна већина његових бирача, чак до 80 одсто, неће ни за живу главу да гласа за радикале ма колико их ДСС-у блиски аналитичари уверавали да се Николић потпуно разликује од Шешеља. Истраживања показују да трећина Коштуничиних бирача каже да ће подржати Тадића, чак и ако им њихов лидер изда другачије упутство за гласање. Опет трећина неће гласати за Тадића макар их на то позвао Војислав Коштуница и то у друштву са својим свемоћним шефом кабинета Александром Никитовићем који би за ту прилику први пут изашао пред јавност Србије. Остаје да Коштуничин савет за изборе послуша само трећина његовог истањеног бирачког тела.
Тадић ове податке сасвим добро зна. Зато је око нове Резолуције спустио лопту. Наравно, сачекао га је Чедомир Јовановић рекавши му да Резолуција значи враћање Тадића под Коштуничине скуте и коначно одустајање Србије од Европе. Помоћ је стигла са стране са које се најмање очекивало, од Томислава Николића који је инсистирао да у Резолуцију буде јасно уписано да нема потписивања Споразума са ЕУ ако тамо не пише да се он односи на Србију са Косовом. Тако је Николић лишио Тадића потребе да одговара на критике Јовановића. Иначе, то што је тражио сада, Николић је то могао да тражи и раније, баш као и Коштуница.

Зато у случају нове Резолуције Скупштине о Космету, прошлост ради за Тадића. Ради и будућност. Јер, Коштуница му је наместио још једну прилику да покаже да није малÅчик него да је молодец. Тадићу ништа не стоји на путу да његов Божидар Ђелић потпише Споразум о придруживању ЕУ.

Потврђивање самосталности и одлучности лидера, њихова способност да доносе одлуке, изузетно су важни за бираче. Они траже, “алфа вође”. И Тадић и Николић су расли у сенци својих политичких очева. Сада они јасно морају показати да имају способност да изаберу циљ и одлучно корачају ка њему. Могуће је да ће бити доживљени као праве вође пре свега по избору страна света ка којима ће окренути будућност народа и земље. Знајући да ће једна страна света увек бити мање од две стране света, Тадић и Николић и Јовановић морају да потврде своје изборе. Wима то улази у рачун ових избора. Коштуници ће излет са Европом и Косовом само да се (зло)памти.

Izvor:NIN

Јово Бакић, социолог
Добитник против губитника

1. Верујем да ће кампања бити претежно позитивна, јер су обојица свесни да су негативне кампање мање ефикасне од позитивних. Наравно, могуће је да ће Николић, односно радикали, кренути у негативну кампању по питању Космета и криминализованости власти, где ће се званични председник Србије оптуживати за издају, а његови сарадници за криминалне делатности.
2. Слаба тачка Тадића је у тешком националном и социјалном стању у којем се налазе држава и шири друштвени слојеви. Губитак Косова у скорој будућности, те његово признавање од стране водећих држава ЕУ и САД представљаће велики проблем за убедљивост овог кандидата када буде тврдио да на Западу имамо пријатеље. Слаба тачка Николића је у потпуном недостатку политичког програма, осим позивања на Космет и на нашу решеност да га ни по коју цену не дамо. Безусловни ослонац на Русију би требало да буде најслабија тачка Николића, под условом да је противник уме добро искористити. Сем тога, непознавање страних језика Николића требало би да представља ману овог кандидата.
3. Тадић ће вероватно истицати могућност општења са свим државницима света, и још више сопствену прихваћеност од свих државника, у циљу борбе за интересе Србије. Wегови сарадници ће, када су личне црте у питању, истицати његову борбеност, победнички менталитет, представљаће добар изглед и привлачност нежнијем полу, углађеност и култивисаност. Што се идеолошких ствари тиче, наглашаваће се усклађеност и уравнотеженост националног и европејског, либералног и социјалног, модерног и традиционалног. Истицаће се да је улазак Србије у ЕУ најбољи избор који Србија може направити, а да је он тај који једини може прикључити Србију ЕУ уз останак Косова у Србији. У том циљу ће се истицати да глас за Бориса Тадића представља глас за извесну и сигурну европску будућност Србије, а против ризиковања изолације и судбине руске губерније.
Сакриваће чињеницу да су циљ уласка у ЕУ и независност Косова, ипак, нераскидиво повезани. Сакриваће и везе ДС са извесним богаташима, на пример са Мирославом Мишковићем.
Овакве везе са богаташима, на пример са Мишковићем, сакриваће и Николић. Такође, сакриваће радикалски кандидат и чињеницу да ће Косово бити независно и ако он буде на власти, те и ако Србија постане руска губернија и земља са највећим бројем руских војника по квадратном километру. Осим тога, сакриваће и чињеницу да Руси нису одушевљени једностраном понудом председничког кандидата СРС. Највероватније ће Николић истицати своју посвећеност одбрани националних интереса Срба, нарочито Косова, и социјалних интереса радника и сиротиње. Биће то већ много пута виђена мешавина националне и социјалне демагогије.
4. Сличности су везане за прилично политичко искуство. Разлике су у образовању, личном искуству, идеологији, погледу на свет. Један је Европејац и Србин, други „родољубац” окренут Русији. Један је навикао на победе и представља добитнике постсоцијалистичке друштвене трансформације, други је осведочени губитник и представља губитнике постсоцијалистичке трансформације. Један никога до сада није увредио на политичкој сцени Србије, другом је политичка увреда попут узречице. Један је култивисан, други неретко примитиван. Један одаје утисак оптимизма и животне радости, а други је оличење суморног и песимистичног, а кадшто и агресивног животног става. Један представља Србију која је спремна за улазак у ЕУ већ данас, други представља онај део Србије који неће бити спреман за улазак у ЕУ и у случају да Србија једног дана постане чланица европске породице нација.
5. Сличност је везана за чињеницу да су ожењени и породични људи, те вођи великих странака. Разлике су у годинама (Николић је старији), образовању (Тадић је дипломирао психологију, а Николић није завршио факултет), поседовању победничког менталитета (Тадић га поседује, јер познаје само победе у политици, док је Николић, скоро би се могло рећи, рођени губитник), у породичној историји и политичкој педагогији (Б. Тадић је од малих ногу могао да слуша о политици у породици и да учи о вези с етиком и политиком од барда филозофије и социологије политике у Србији, свога оца Qубомира, а Николић је у политику ушао доста касно и учио је политику од најзлоћуднијег демагога у историји српске политике, Војислава Шешеља).
6. Сасвим сигурно не у скоријој будућности.

Душан Павловић, политиколог
Тадић верује у победу, Николић не верује

Могућа је сарадња у којој би се ДС и СРС договорили да иду на нове изборе упркос противљењу ДСС-а. Али о томе може бити речи тек након председничких избора и потеза који ће после тих избора повући ДСС
1. Борис Тадић и Томислав Николић водиће и позитивну и негативну кампању, јер немогуће је водити једну без друге. Мислим да ће Тадић бити мало позитивнији, али ће сасвим јасно покушати да покаже како Николић представља супротност и опасност по његову главну тему – Европску унију. Николић ће бити портретисан као неко ко је спреман да жртвује европску будућност Србије да би постао председник Србије. Исто ће радити и Николић чија ће главна тема бити Косово и српски понос и патриотизам. Тадић ће морати да у Николићевом дискурсу игра улогу тамне стране, односно издајника који би жртвовао Косово за парче власти.
2. Тадићева слаба тачка је нејасна ситуација у погледу подршке коалиционих партнера. Док се то не разреши, један број Тадићевих бирача остаће збуњен и неће заиста знати ко је Борис Тадић – Коштуничин савезник или Коштуничин противник. Николићева слаба страна је у томе што је он већ два пута губио на председничким изборима (од тога једном од Тадића). Пракса у савременим демократијама је показала да губитници обично немају шансе. Отуда се успоставило неписано правило да онај ко изгуби мора да иде.
3. Тадић ће истицати своје европејство и усмереност на економски просперитет. Скриваће веома важну чињеницу да је спреман да прихвати губитак Косова ако Србија добије улаз у Европску унију. Николић ће истицати свој патриотизам, достојанство и српство. Мислим да Николић нема шта да крије.
4. Тадић је оптимиста и победник. Николић намргођени песимиста и осведочени губитник. Први верује да ће победити; други не верује и не жели да победи.
5. Не познајем довољно личне биографије.
6. Коалиција у Скупштини из које би проистекла нека нова влада није могућа. Могућа је сарадња у којој би се ДС и СРС договорили да иду на нове изборе упркос противљењу ДСС-а. Али о томе може бити речи тек након председничких избора и потеза које ће после тих избора повући ДСС.

Izvor:NIN

Moram da citiram covekov potpis:

Нажалост тако размишља већина гласача, нећу да гласам ЗА некога него ћу да гласам ПРОТИВ некога. Тако смо 2000. гласали против Милошевића па нас ево већ 7 година јебу, прво 17 Милошевића, а касније нешто мање истих Милошевића. (ако не и горих)  




Док је тебе и будале ће од некога бити паметније.