Imam 38 godina. u braku sam od kada znam za sebe, 16 godina. resio sam da se razvedem da napustim porodicu, da pocnem sve od nule. Zasto to moja dusa zna. Nije hir, nije neka druga vec osecam borba za zivot. Ima li neko sa slicnim iskustvom?

uh..ne mogu reci da imam isto iskustvo jer bih donekle lagala..ipak znam o cemu govoris..sta dalje..jednostavno shvatis da je to tvoj izbor, i krenes napred...verujem da je tesko izaci iz braka koji traje toliko dugo..nije vazan razlog..dovoljno je to sto taj brak vise ocigledno nije ono sto je trebao biti..tu ne treba muciti ni sebe ni partnera..jednostavno biti iskren i otici..uvek postoji sutra..uvek postoje drugi ljudi, druga resenja...treba samo biti jak...i istrajan..ostalo ce doci samo po sebi..srecno...

Hvala na savetu u svakom slucaju.Otprilike to je i neki moj stav no znaci mi da cujem da nije samo moj vec da jos neko razmislja na taj nacin.

Ne znam kako ti je u braku, ali znam da je sa 40 godina tesko naci novog partnera.

Mislim da to nije razlog za odustajanje. nije lako biti sam ali je teze biti usamljen u vezi.

jel imas decu?

Ovo nije tacno....ponekad je cak i lakse nego sa 30.

...Bolje dobar razvod nego los brak...ako si to cvrsto resio ....imas moju podrsku.

Slazem se sa @ljut123.Nisi pogrijesio ako cvrsto stojis iza onog sto si odlucio i u sta vjerujes...nikad nije kasno...ni za nove pocetke,ni za nova iskustva....
Zelim ti puno srece sa tim novim pocetkom

Imas 38 godina... i jedan zivot!!!

Imam cerkicu od 8 godina. To je jedini pravi problem ali mislim da ce i ona i pored patnje koju ce nesumljivo preziveti,imati u neku ruku,surovo receno, dva roditelja "sretno"razvedena. bolje nego dva roditelja u losem braku.