Razotkrivanje tela u Beogradu od 23. oktobra :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Ево човека

Изложба Разоткривање тела добила је статус контроверзне пре него што је и отворена, јер су њени експонати некада шетали међу нама. Шта се заиста налази у Хали 3 Београдског сајма

Голотиња је и даље табу наше цивилизације, а модели на изложби Разоткривање тела нису свучени само до голе коже, већ до голих изнутрица. Није чудно, дакле, што је изложба проглашена контроверзном. Но, морбидне шале на страну, разоткривање у Хали 3 Београдског сајма има само један заиста спорни слој – оптужбу да је организатор изложбе, америчка компанија Premier exxibitions, за неке пређашње сличне поставке користила тела кинеских затвореника, чији је пристанак за постхумну сарадњу са медицином био веома сумњив. Оптужба, међутим, иако планетарно позната већ годинама, још ничиме није доказана. Док је тако, Разоткривање тела спорно је само ако је такав и Рембрантов Час анатомије, јер ће свежи посетилац изложбе због замрачене атмосфере и занесене тишине свих присутних лако помислити да се нашао усред Холанђаниновог ремек-дела.

СКЕЛЕТИ Посетиоца на улазу дочекује пријатељски расположени скелет, руку подигнутих као да предаје. Такав, добар је симбол онога што је Разоткривање тела – живи медицински атлас, анатомско предавање какво ни студенти медицине старијих генерација нису могли да добију. Пажњу одмах привлаче изложене слушне кошчице. Најмање су кости људског тела, и да их нађете на поду свог дома, бацили бисте их као кућну прљавштину или мрвице хлеба, а без њих нема уживања ни у Чајковском, ни у скупштинским говорима, шта год вас од тога забављало. „Будући да се зглобне површине фемура (натколенице) и тибије (потколенице) не уклапају добро, колено је један од најнестабилнијих зглобова у телу“, пише у витрини поред ушних чудеса, посвећеној разноврсним костима и зглобовима, и подсећа вас на то да богови нису били богзна какви дизајнери.

Један од већих изазова за осетљивије посетиоце налази се одмах иза тог подсећања. Наспрам „узорка сецираног тако да се виде скелетни мишићи и тетиве“ стоји „узорак сециран тако да се виде нервни путеви“. Гледани заједно, делују прилично постапокалиптично, као жртве нуклеарне експлозије, али то је само једна од споредних тема за размишљање коју Разоткривање нуди. А када смо већ код размишљања, у Хали 3 Сајма можете сазнати и да мождана активност производи довољно електричне енергије за напајање сијалице од десет вати. Ако сте се, дакле, надали да ћете својом памећу осветлити планету, од тога очигледно нема ништа. Са мрачније стране, у галерији посвећеној нервном систему налазе се и пресеци мозгова који су претрпели мождане ударе. Места где је мозак страдао делују као да су угљенисана.

У једној од суседних галерија не мањкају, наравно, ни сецирани пушачи. Плућа им имају боју и изглед камена обраслог некаквом слузавом маховином. Језиво, нема шта, али није ли још Хипократ рекао да мудар човек и болест треба да употреби на своју корист? Разоткривање чини управо то.
„Овде имамо чисту анатомију, људи могу да виде здраве и болесне органе, њихов положај и функцију у телу, и то је све. Не мешамо медицински и уметнички приступ, нисмо тела постављали у неке недоличне позе, подизали их на бицикле, и слично. Е, такве изложбе јесу имале негативне реакције у свету. Разоткривање није, јер је оно строго едукативно, без сензационализма. Такође, ово није изложба за неку уску публику, за будуће докторе, већ и за родитеље са децом. Па, први посетилац нам је био тата који је повео и петогодишњег сина. И обојица су изашли одушевљени“, каже Јелена Зорић, задужена за односе са јавношћу на овој изложби.

СИСТЕМ Заиста, немогуће је не бити фасциниран у галерији посвећеној васкуларном систему. Тамо ћете наћи експонате људског стопала, људске руке, и најзад целог људског тела који изгледају као да су плетени од црвене вуне. Само што та вуна плете живот.

„У тело се убризга полимер, врста силикона која допре и до најтањих капилара. Када се силикон стврдне и осуши, тело се потапа у киселину, која разложи све осим полимера. И тако од целог тела остане мрежа капилара“, објашњава Драгољуб Вуковић, виши физиотерапеут и један од кустоса-волонтера који су непрекидно на располагању посетиоцама за свако, па и најблесавије питање.
За разлику од збуњеног аутора овог текста, који је морао да пита кустоса да ли су ти сплетови црвене вунице заиста прави крвни судови, питања једног момчића, шестака, који је на изложбу дошао сам, никако нису била блесава. Желео је да сазна све о људском виду.

„Дечко ми је добро прорешетао мождане ћелије. Презнојио сам се док нисам ‘из малог мозга’ извадио нешто што сам давно учио. Фасцинантно је да тако млади људи размишљају тако напредно. Јуче је свратио један младић из првог разреда средње школе, који није имао само занимљива питања, већ и ставове, тако да смо више полемисали него што сам објашњавао“, доказује Вуковић да су клинци можда и боље схватили Разоткривање него ми одрасли, вазда спремни да се упетљамо у сувишне спорове.

КОНТРОВЕРЗЕ А да су контроверзе исплетене око Разоткривања тела заиста сувишне, најбоље се види у галерији на чијем улазу стоји упозорење:
„Молимо вас да станете на тренутак и размислите да ли желите ући у ову галерију. У њој су приказане рана и ембрионална фаза људског развоја. Сви узорци преминули су у материци због компликација током трудноће.“

У миру ове просторије лежи седам фетуса. Имају од седам до двадесет недеља. Малиша од седам недеља прекрштених је руку, као да се брани. Малиша од дванаест и постхумно делује љуто на ужасну трагедију која га је задесила. Малиша од четрнаест недеља уплашен је, а онај од десет мирно спава… Призор ће вам разорити душу, и нећете је саставити дуго након што напустите ову галерију, али када будете спремни да о њој размислите, имаћете на длану поенту Разоткривања, а она се може сажети у наслов овог текста.

Наиме, изложба шведске уметнице Елизабет Олсон Валин под називом Ecce homo недавно је поцепала Београд у закрвљене таборе, мада у њој није било ничега осим уметничке маште, материјала за размишљање. Тако и у Разоткривању тела нема ничега што би требало да буде табу, јер да смо историјски још мало више размишљали о људском телу, неки од малишана из најтужније галерије Разоткривања можда су могли бити спасени. И зато је изложба у Хали 3 Београдског сајма такође могла понети име Ево човека!

Без негативних реакција

Разоткривање тела до сада је видело неких 15 милиона људи од Сантјаго де Чилеа до Риге. Организатори београдског Разоткривања кажу да, без обзира на то што готово ниједан медиј није пропустио да га назове контроверзним, засада није било никаквих негативних реакција. Међу посетиоцима се већ нашло и педесетак предшколаца. Но, како су Београђани схватили ову поставку моћи ће да се каже тек у марту, када се изложба затвара. У међувремену је занимљиво погледати како је пре две године на Разоткривање реаговао Загреб. Хрватски медији пренели су тада да је Разоткривање видело скоро сто хиљада људи, у распону од школараца до часних сестара. Противљење изложби свело се на неколико протестних мејлова са библијским цитатима, а са друге стране, извесни је свештеник са паством потегао из Дубровника само да би видео експонате. Наравно, било је и залуталих који су упорно, упркос молбама и забранама, кришом покушавали да сликају фетусе.

Марко Ловрић

NIN