Као ја, само мало другачија :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Управо зато што су толико сличне, по генима, полу, генерацији, условима у којима одрастају, по начину на који су васпитаване - сестре су упућене једна на другу. Њихов однос је прожет колико љубављу и бригом, толико сукобом и љутњом. Уосталом, девојка која има сестру зна колико је ова друга понекад дивна, а понекад неподношљива

Сестре су по природи ствари и ривалке и партнерке, и пријатељице и супарнице, и одане и завидне, и привржене и критичне... Рођене и одрасле у истој породици, носећи у себи сличне гене, упућене од детињства једна на другу, оне развијају специфичан, али готово увек контрадикторан однос који варира -од љубави до нетрпељивости, од склада до сукоба. Али, заједно с одрастањем, и њихов однос се мења и развија. Довољно су сличне да одлично могу да разумеју шта она друга осећа и мисли, али и довољно различите да се не слажу увек са тим, лако проналазе теме за разговор, али и за свађу.

Први сукоби настају у раном детињству, најчешће због тога чија је барбика лепша, која сестра има дужу косу, кога мама и тата више воле... Премда се не туку бучно као дечаци, сестре умеју једна другу добро да ошамаре, огребу, уштину или рашчупају. Али, исто тако, знају и да се најбоље утеше кад се мама разбесни, или их тата казни.

- Сећам се кад смо биле клинке, моја млађа сестра је стално жврљала по мојим луткама и то ме је излуђивало. Међутим, кад би отишла код бабе и деде у госте, недостајала ми је. Свађе су се настављале и касније, отимале смо једна другој нову мајицу или сандале. Нервирало ме је што кад год ја хоћу да телефонирам, она је ту у соби и слуша... Данас, кад смо одрасле и свака живи свој живот, имамо супер однос. Кад год ми је нека фрка, прво њу позовем, прича 29-годишња Светлана, запослена у туристичкој агенцији.

Управо тај свакодневни заједнички живот испуњен сузама и пољупцима, свађама и мирењем, дељењем породичних брига и радости - представља ону нераскидиву нит која повезује сестре. Касније, кад се одвоје, и даље су једна другој највећи ослонац, раме за плакање, "другарица" пред којом немају тајни.

Старија сестра нервира млађу јер воли да "заповеда," да се понаша као да јој је мама, да јој "соли памет" и објашњава шта је за њу добро а шта не. Млађа, опет, излуђује старију јер она мора да брине о њој, да је чува или да је води са собом у друштво. Уколико је више сестара у породици, утолико су односи међу њима сложенији, али врло рано науче да деле заједничку собу, да размењају ствари, да позајмљују једна другој шминку, да дуго ћаскају пред спавање...

Сестре најчешће нису срећне што живе у истој соби, доживљавају ону другу као уљеза и маштају о тренутку када ће остати саме у своја четири зида. Углавном, нису одушевљене ни тиме што морају да деле онај део породичног буџета намењен куповини нове гардеробе или патика. Па ипак, кад жели да чује искрено и објективно мишљење о томе како јој нова хаљина стоји, девојка ће најпре потражити савет од сестре, јер зна да ће ова, за разлику од другарице, бити сурово искрена.

- Мирјана, моја сестра, млађа је од мене пет година и вечито се "лепила" уз мене. Где год да кренем, морала сам и њу да водим са собом, а онда је она, кад се наљути, препричавала мами шта смо радиле, да ли је неко из мог друштва запалио цигарету и слично, каже 32-годишња Александра. - С муком сам се изборила да ми увече дозволе да дуже останем, а први пут сам могла сама на море тек у 19. години. Мирјани је, међутим, све то било дозвољено много раније, јер је ишла путем који сам ја претходно утабала. Данас се одлично слажемо, али она често од мене тражи савет, доживљава ме као другу маму, само много слободније прича са мном. Кад је први пут требало да спава са дечком, питала је мене шта да предузме да се заштити...

Кад више жена живи под истим кровом, тврде стручњаци, неретко се и њихови месечни циклуси ускладе, па добијају менструацију у исто време, тако да и њихова тела слично функционишу, што додатно учвршћује блискост. Сестре могу и интуитивно да осете шта она друга мисли или осећа, а кад је реч о близнакињама, онда је та повезаност готово опипљива.

Извесно ривалство међу њима увек постоји, али та потреба да се међусобно надмећу може бити врло продуктивна, што у највећој мери зависи од атмосфере у кући. Родитељи који умеју на прави начин да процене и подстичу квалитете својих ћерки и да свакој посвете потребну пажњу и време, али да не форсирају само једну, и тако додатно распирују љубомору, у великој мери су заслужни да се сестре, кад их прође клиначка и пубертетска нетрпељивост, окрећу једна другој.

Много је познатих сестара које се баве сличним или истим послом, и које су једна другој непроцењива подршка: музичарке Александра и Кристина Ковач, Миња и Јелена Богавац, једна сценаристкиња, друга редитељка, затим Александра и Јелена Радовић, такође музичарке, модне креаторке сестре Проковић и сестре Стеванчевић... Или, на светској сцени тенисерке Серена и Венус Вилијамс, глумице Пенелопа и Моника Круз...

У једном интервјуу редитељка Јелена Богавац овако је објаснила свој однос са сестром: "Наша мама каже да смо нас две управо због велике разлике (девет година) расле као два јединчета и да се зато нисмо свађале." Њена сестра Миња је том приликом додала: "Много се шалимо и причамо о послу, а кад треба да јој се поверим, довољне су и три речи да укапирамо једна другу." Оне, иначе, раде заједно на многим пројектима, излазе на иста места и имају заједничко друштво, тако да разлика у годинама очигледно није проблем.

Сестре Стеванчевић, које су као младе креаторке добиле већ низ значајних признања, такође су једном објасниле да су прву велику награду добиле баш кад су наступиле заједно: "Први пут смо радиле тимски и показало се да је то одлично. Мале разлике између нас су, изгледа, право богатство..."

Оне су, иначе рођене као тројке заједно са братом, који се бави сасвим другим послом. Ивана и Јелена имају исти таленат и склоности. Оне истичу да њихов однос није једноставан, али да су критике које упућују једна другој на крају увек позивне. "Јеленина критика ми највише значи, јер ме она најбоље познаје и може да препозна кад се изгубим у стваралачком процесу", објаснила је својевремено Ивана однос са сестром. Заједно су истакле још и то да кад се једна заљуби, она друга је њен "глас разума" која је враћа у стварност и подсећа на обавезе.
Имати сестру, или чак више њих, право је богатство. Само што је понекад потребно мало се раздвојити, па то схватити. У међувремену, нормално је да ће једној сестри ићи на живце музика коју је она друга изабрала (чак и ако имају исти укус), да ће се расправљати о томе ко више ради у кући и доприноси кућном буџету, или ко треба да помогне мами у спремању ручка или постављању стола. То, наравно, не значи да сутра неће бити спремне да једна за другу учине све.
С. Лазаревић

Izvor: Politika