Povratak sebi


Udaljavanje od sebe je izvor naših nevolja, naših uznemirenosti i strahova, osnovni uzrok potištenosti, bespomoćnosti, obeshrabrenosti, glavni razlog zbunjenosti, nesigurnost i nedostatka samopouzdanja. Otuđivši se od svog istinskog bića, izgubili smo čvrsto tlo pod nogama, ostali smo bez osnove svog postojanja. Da bismo prevazišli ono što nas muči, neophodno je da se vratimo sebi.

Nema u tom povratku ničeg mističnog.

Reč je o postepenom procesu, ne o činu. Sebi se nećemo vratiti naglo, u jednom skoku. Sebi se približavamo. Koliko će to približavanje ttrajati, zavisi od toga koliko smo se od sebe udaljili. Bežeći od sebe, stvorili smo jednu lažnu ličnost. Dograđivali smo je iz dana u dan, pripisujući joj savršenstva, sposobnosti i moći svake vrste. Istovremeno, potiskivali smo svoja istinska osećanja i mišljenja. Sebe smo zakopavali sve dublje i dublje. Lažna ličnost se, kao vampir, hranila našom krvlju. Kako se ona širila, mi smo se skupljali; kako je ona jačala, mi smo slabili.

Tako smo dospeli u ćorsokak. Kako da se iz njega izvučemo?

Tako što ćemo razgraditi ono što smo sami stvorili. Lažnu ličnost nećemo sruštii jednim udarcem, nećemo je uništiti preko noći. Nećemo je se rešiti odlukom da ćemo od sutra biti ono što jesmo i ništa drugo. Razgrađivaćemo je prepoznavajući njena lukavstva i njene obmane.

Kada se osetimo povređenim, potištenim, poniženim, to nas stvarnost podseća na sebe. Poslušajmo njen glas. Biće da nismo tako savršeni kao što bismo želeli da budemo. Lažna ličnost nas zavarava laskavim lažima, koje nas upropaštavaju.

Kada se osetimo izgubljenim, možda zaista ne znamo gde smo i kuda idemo. Možda su naši putokazi zaista lažni.

Kada se osetimo bezvrednim, to nije zato što smo nisko pali, već zato što smo se suočili sa provalijom koja nas deli od lažne, nedostižne veličine.

Kada se osećamo krivim, to nas lažna ličnost prekoreva što je nismo bili dostojni.

Ako nam nedostaje samopouzdanja, to nije zato što su naše sposobnosti nedovoljne, već zato što se u lažnu ličnost i njene opsene zaista ne možemo pouzdati.

Ako se nađemo u depresiji, to je zato što je stvarnost, grubim udarcima, jednostavno rasturila lažnu ličnost sa kojom smo se poistovetili. Tada bismo da je što pre nekako ponovo sastavimo da bismo nastavili dalje. Korisnije bi bilo da oslušnemo glas koji nas opominje da tako više ne ide. Depresija je opomena, upozorenje.

Razgrađujući lažnu ličnost, rušimo zidove tamnice u koju smo zatvorili svoje istinsko biće. Povratak sebi je proces samooslobađanja.

Iza ogledala